katihizis | DUHOVNA RIZNICA SVETOG PRAVOSLAVLJA

DOBROTOLjUBLjE – TOM IV

DOBROTOLjUBLjE

TOM IV

PREDGOVOR – Sveti Teofan Zatvornik

SVETI PREPODOBNI TEODOR STUDIT

Kratko svedocanstvo o njemu

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

1-20

21-40

41-60

61-80

81-100

101-120

121-140

141-160

161-180

181-200

201-220

221-240

241-260

261-280

281-300

301-320

321-335

DOBROTOLjUBLjE

PREDGOVOR

Cetvrti tom Dobrotoljublja se sav sastoji iz pouka monasima svetog Teodora Studita. Najpre smo imali u vidu da sacinimo izbor monaskih pouka svetog oca samo iz do tada poznatog Malog katihizisa. Medjutim, pre nego sto smo pristupili samom delu, starci ruskog Manastira svetog Pantelejmona na Atonu su uz Boziju pomoc na ostrvu Patmosu u biblioteci Manastira svetog Jovana Bogoslova nasli i prepisali i Veliki katihizis u tri toma. Tada nam je dosla misao da sacinimo izbor pouka svetog Teodora i iz Velikog katihizisa, sto je i ucinjeno.

Kolicina tih pouka nas je nagnala da im odvojimo citav tom Dobrotoljublja, sto uostalom nije na stetu naseg zbornika. Jer, njima se popunjava veliki nedostatak u poukama o monaskom zivotu, tj. nedostatak u ukazanjima kako da se obican vidljivi poredak inockog zivota preobrati u cinilac za ostvarivanje glavnog cilja monastva. Svi asketski spisi u prethodna tri toma i poslednjeg petog imaju u vidu unutrasnji zivot, koji je u njima izlozen svestrano. Medjutim, manastirsko ustrojstvo u njegovom odnosu prema cilju monastva niko osim svetog Teodora Studita nije uzeo u obzir. Pouke o unutrasnjem zivotu postoje i kod njega, uostalom samo kao rukovodeca nacela. Kod njega je, medjutim, glavno uvek nesto manastirsko, naravno u vezi sa glavnim ciljem monastva. Svako, pa i poslednje poslusanje on predstavlja kao vredno pred Bogom, podjednako kao i najvise, naravno ukoliko se obavlja u neophodnom duhu. On sve postojano podstice uverenjem da je svaki njihov trud korak u Carstvo nebesko, ka mucenickom vencu.

Za manastirsku bracu radi se o neprocenjivoj knjizi. Medjutim, i za svetovnjake ce se naci mnogo toga korisnog. Kod svetog Teodora retko koja pouka moze da prodje bez doticanja smrti, suda, ada i Carstva nebeskog. Za onoga ko ih pazljivo cita, slike tih dogadjaja se neizgladivo izobrazavaju u umu, sto moze posluziti kao izvor pobuda na pokajanje i podsticaj na ispravan zivot. Eto zbog cega smo smatrali obaveznim da pouke svetog Teodora pruzimo kao sredstvo nazidavanja monaskom bratstvu, iako Grcko dobrotoljublje nije nista uzelo od njega.

Broj pouka ide po svom nizu, koji je nezavistan od broja u tomovima. Broj izvornog toma i njegove numeracije u odredjenom tomu navode se na kraju svakog zaglavlja pouke. Pouke iz Malog katihizisa se navode pod imenom cetvrtog toma.

Pouke svetog Teodora nemaju uvek jedan predmet, vec se mnoge doticu i sporednih stvari, u skladu sa tekucim potrebama monaskog zivota. Zaglavlja pouka u rukopisima ukazuju samo na jedan, tj. znacajniji predmet, usled cega se citav sadrzaj pouke cesto ne moze videti. Stoga je bilo neophodno da sastavimo podrobnija zaglavlja, sto se i ucinilo.

Smatramo da nije suvisno da navedemo i malu belesku o rukopisima pouka svetog Teodora koji se nalaze u biblioteci ruskog Manastira svetog Pantelejmona na Atonu, kao i nekih koji se nalaze u Rusiji.

U Obitelji svetog Pantelejmona na Atonu su:

1) Veliki katihizis, koji je nedavno prepisan jednostavnim rukopisom i na prostoj hartiji u tri toma, od kojih se u prvom nalaze 87 pouka, u drugom – 124, a y trecem – 60. Ukupno ih je 271. U taj broj ulaze i nesacuvane pouke. Rukopis sa koga je ucinjen prepis potice iz XI veka i napisan je na pergamentu. Na delu prepisivanja se potrudio bivsi pilusiotski mitropolit Amfilohije, koji je penzionisan.

2) Mali katihizis se nalazi u jednom tomu u rukopisu iz XI veka na pergamentu. U njemu se nalaze 134 pouke.

Primedba:

i) U biblioteci S. P. B. Duhovne akademije postoji rukopis Malog katihizisa na pergamentu jos pre XI veka (verovatno iz IX veka). Radi se o daru Obitelji svetog Save kod Jerusalima iz ruke tamosnjeg nastojatelja blazene uspomene arhimandrita Joasafa.

ii) U Moskovskoj sinodalnoj biblioteci postoje tri drevna rukopisna pergamenta pouka svetog Teodora iz X, XI i XII veka. U prvom ima 126 pouka, u drugom – 123, a y trecem – 76. Kao sto se vidi iz njihovih zaglavlja (po saopstenju postovanog sinodalnog riznicara o. arhimandrita Vladimira), one ulaze u sastav Malog katihizisa. Iz tih Katihizisa je odavno sacinjen izbor pouka za crkvenu upotrebu. Takva dva su u upotrebi u Obitelji svetog Pantelejmona:

iii) Jedan sa 105 pouka, uzetih iskljucivo iz Malog katihizisa.

iv) Drugi sa 95 pouka uzetih iz I i II toma Velikog katihizisa i iz Malog katihizisa gotovo u podjednakoj meri.

Samo te poslednje pouke postoje u prevodu na ruski, sacinjenom i izdanom Optinskom pustinjom. I kod Grka jedino se one mogu naci u stampanom izdanju.

U zapadnim izdanjima svetih otaca (i ranijim i nedavnim od strane Migne-a) postoji samo Mali katihizis na latinskom prevodu.

Moze se javiti pitanje: zbog cega je napravljen izbor iz pouka, a ne celokupan prevod. Odgovaramo da nas cilj nije bio knjiski, tj. ne da pruzimo knjigu, nego ono sto je u njoj za nas poucno. Tom cilju ce bolje odgovarati izbor. Uostalom, taj izbor, kao sto nije tesko primetiti, predstavljaju gotovo potpune pouke. Ucinjena su samo delimicna skracenja, ponekad na pocetku, ponekad u sredini, a ponekad na kraju pouke. Uostalom, sve sto se pruza jesu reci svetog oca. Osim toga, izvesne pouke nisu u potpunosti sacuvane, izvesne nisu uopste, a kod ponekih je nejasan sadrzaj. Sve takve pouke su izostavljene. Treba sacekati da se negde nadju celoviti rukopisi. I tada vec treba prevesti pouke u njihovoj celini.

Sveti Teofan Zatvornik

DOBROTOLjUBLjE

SVETI PREPODOBNI
TEODOR STUDIT

Sveti Teodor je bio sin[1]*) visokorodnih i plemenitih roditelja (otac mu je nadgledao sabiranje carskih poreza). Bio je odgojen u dobrom hriscanskom vaspitanju. Naucio se jelinskoj mudrosti i postao prekrasan govornik. Bio je izuzetan filosof a ujedno i prosveceni bogoslov. Kada su se pri Konstantinu Kopronimu narocito pojacala ikonoboracka gonjenja, njegovi roditelji su ostavili svet i prihvatili monaski zivot. Sveti Teodor je ostao u Carigradu i nastavio svoje obrazovanje. Posle Kopronima se zacario njegov sin Lav, takodje jeretik, a potom njegova supruga Irina sa sinom Konstantinom.

Irina je stitila Pravoslavlje, kao uostalom i njen sin. Zajedno sa svetim patrijarhom Tarasijem ona je sazvala VII vaseljenski sabor svetih otaca na kome je osudjena i prokleta ikonoboracka jeres. Na tom saboru je bio i Platon, tj. deda prepodobnog Teodora po majci. Po okoncanju sabora on je sa sobom u pustinju uzeo i svetog Teodora, zajedno sa njegovom bracom Josifom i Evtimijem, koji su resili da prime monastvo. Naselili su se u Sakudionu, prelepom uzvisenom mestu okruzenom sumom i bogatom vodom. Mesto bese usamljeno: kroz njega je prolazio jedino puteljak. Ono im se veoma dopalo i oni su na njemu ustrojili manastir i svetu crkvu u ime svetog Jovana Bogoslova. Uz njih je pocelo da se sakuplja bratstvo, te je monaski zivot zaziveo u dobrom poretku, pod rukovodstvom mudrog Platona.

Sve prevazilazeci obrazovanjem i darovima, sveti Teodor je po postrigu napredovao vise od svih i u podviznistvu, iscrpljujuci svoje telo postom, bdenjem i najnizim i najtezim trudovima po manastiru: sekao je drva, nosio vodu, kopao zemlju u basti i povrtnjaku i djubrio ih, obucavajuci se u smirenju. Iznad svega se on starao o uspostavljanju blagocastive i bogougodne naravi. Stoga je kao zakon imao da svakog dana svom starcu Platonu ispoveda sve pomisli i pokrete srca. I ispravno se starao da usavrsi, a neprilicno da ispravi. Svakog dana on je, takodje, odvajao vreme za bogomislije i umnu molitvu kako bi bezmeteznim umom predstojao jedinome Bogu i prinosio mu tajnu sluzbu. On je voleo da iscitava Bozanstveno Pismo Starog i Novog Zaveta i dela svetih otaca, narocito svetog Vasilija Velikog i njegova pravila i ustave monaskog zivota. On ih je veoma visoko cenio i smatrao neophodnim, uopste ne smatrajuci monahom onoga ko ih ne ispunjava.

Videci napredovanje u podviznistvu svetog Teodora, blazeni Platon je resio da ga obuce u svestenicki cin, sto je i ucinio sveti patrijarh Tarasije po njegovom predlogu i zastupnistvu. Primivsi rukopolozenje vise po prinudi, negoli po volji, sveti Teodor uopste nije oslabio svoj [zivot], vec se pruzio na jos vece podvige, ostajuci primer dobrog monahovanja. Stoga je i u svojoj obitelji i u drugima imao mnogo podrazavalaca.

Nakon izvesnog vremena blazeni starac Platon je, osecajuci da mu se uvecava staracka slabost, ushteo da se udalji od poslova, te da poslednje godine provede u bezmetezju [tj. bezmolviju], ostavljajuci za prejemnika svetog Teodora. Desilo se da se razboleo. Prizvavsi bratiju, on im je rekao da je bolestan i da se ne zna cime ce bolest zavrsiti, usled cega zeli da izabere svog prejemnika. Potom ih je upitao koga zele. Oni su svi u jedan glas rekli: “Teodora”. Njemu je blazeni Platon i predao vlast i sve sekiracije nastojateljstva, sam se odvojivsi na pokoj.

Od prvih dana u novom cinu sveti Teodor je uvecao svoje podvige, ali je i od drugih zahtevao strogo ispunjavanje ustava monaskog zivota. Narocito se on ustremio protiv nemarnosti ili jedino spoljasnje ispravnosti i lakomosti. Pojedina bratija je roptala, ali se postepeno i ispravljala. Uopsteno govoreci, poraslo je podviznistvo u obitelji.

I stvari u okviru obitelji tecahu dobro. Medjutim, uskoro su spolja zapocele nevolje i pritesnjavanja. Prvi povod bese nezakoniti brak mladog cara Konstantina, koga je bespostedno izoblicio sveti Teodor. On je bio ozenjen Marijom, cerkom Filareta Milostivog. Medjutim, zavolevsi drugu, on se njome i ozenio, ostavljajuci prvu. Brak je obavio neki Josif, crkveni ekonom, mimo volje patrijarha Tarasija, koji se potom svestrano starao da ga raskine. Ipak, on nije uspeo. Bojeci se veceg zla (s obzirom da mu je car pretio obnovom ikonoborstva), on mu vise nije dosadjivao.

Medjutim, blazeni Teodor nije cutao, narocito stoga sto su i velmoze i cinovnici poceli slicno da postupaju. Bojeci da se bezakonje ne pretvori u zakon, sveti Teodor je svim monasima pisao da cara smatraju odlucenim od Crkve, ili samoodlucenim, s obzirom da je svojim delom na sebe navukao kaznu odlucenja. Njegov postupak se procuo i dosao i do cara.

Car se u pocetku razalostio buduci da je njegova nova zena Teodotija bila srodnica blazenog Teodora po majci. Nadajuci se, uostalom, da ce ga laskanjem pridobiti za sebe, on je supruzi preljubnici nalozio da mu posalje mnostvo darova sa iskanjem molitava za sebe i za rod njen. Medjutim, blazeni ni darove, ni poslanoga sa njima nije izneo pred oci. Potom je car zamislio da nekako sam vidi svetitelja i pogovori sa njim. Stoga je udesio prolazak pored njegovog manastira, navodno hodeci negde po svojim delima. Jer, on se nadao da ce svetitelj izaci sa bratijom radi carskog pozdrava i pozvati ga u obitelj. Saznavsi o recenome, medjutim, svetitelj je naredio da zatvore vrata i da ne otvaraju, ma koliko udarali. I oni su udarali i udarali, te otisli prazni.

Car se raspalio gnevom na prepodobnoga i poslao da ga pretuku i posalju u zatocenje. Dosli su i pretukli ga, usled cega mu se telo pokrilo ranama i zemlja oblila krvlju. Potom su ga poslali u Solun. U isto vreme su poslali u zatocenje i sve vodece oce obitelji – njih jedanaestoricu. Sveti Teodor je sve blagodusno trpeo. I stradajucoj bratiji je pisao, teseci ih i ubedjujuci da sve sto im se desava blagodusno podnose. “Bogu je tako ugodno. Ono sto je od Boga, nama sluzi na dobro, ukoliko smo smireno blagodusni”. Pisao je on i papi i dobio utesni odgovor sa pohvalom za revnost po Bogu i nepokolebivu hrabrost.

Car je, medjutim, ziveo rdjavo, a carstvom upravljao jos grdje. Stoga je svrgnut sa prestola i uskoro umro. Carstvo je opet preslo u ruke njegove majke Irine, koja je vaspostavila ikonopostovanje. Ona je odmah sve one koje je njen sin zatocio vratila na svoja mesta. I monaski zivot je kod njih opet potekao u dobrom poretku.

Posle nekoliko godina dosla je nova nevolja, vise izazivajuci glavobolju, negoli teskocu. Agarjani su se, naime, priblizavali Carigradu. He zeleci da se podvrgne nevoljama od njihovih ruku, sveti Teodor je ostavio svoj Sakudion i preselio se u Carigrad, gde su mu carica i patrijarh dali Studitski manastir, iz koga su monasi bili proterani Kopronimom ikonoborcem, a novi se ne behu skupili. U njemu je u to vreme bilo samo dvanaest ljudi.

Primivsi obitelj, sveti Teodor je ispravio ono sto je trebalo ispraviti, dogradio ono sto je nedostajalo, razmestio svoju bratiju i monaski zivot je krenuo obicnim tokom. Bratstvo se mnozilo i uskoro je poraslo do hiljade. Nemajuci mogucnosti da sve prati sopstvenim ocima, sveti je napor podelio sa drugim najdostojnijim starcima. Njima je on urucio nadzor nad poretkom u raznim delovima manastirskih poslusanja, za koje je napisao odgovarajuca pravila. Prepodobni se narocito starao da bratija nemaju neophodnost da izlaze u grad, usled cega je u manastiru zaveo razne zanate: oni su imali svoje krojace, obucare, stolare, stakloresce, kovace, zidare i ostalo. Bratija se za navedena zanimanja opredeljivala u skladu sa svojim sposobnostima i sklonostima, imajuci nad sobom narocitog rukovoditelja i nadzornika. Sve se radilo kao i u svetu, premda ne po svetski. Svagde je vladao red i poboznost: ruke su se pruzale na delo, a y ustima su uvek imali Isusovu molitvu i Davidove Psalme. Svako (bilo veliko, bilo malo) narusavanje poretka kaznjavalo se odredjenom epitimijom [tj. kaznom]. Da bi redje postojala neophodnost da se one primene, prepodobni se uvek u svojim poukama pored izlaganja opstih hriscanskih i monaskih zakona doticao i pravila kojima se odredjivao poredak zivota u njegovom manastiru. Na taj nacin se obnavljalo secanje o duznostima i u svakome ozivljavala revnost da bude ispravan u svemu, cak i najmanjem.

U medjuvremenu je tiranin Nikifor svrgao sa prestola caricu Irinu. Njegovo prvo delo bese unosenje smutnje u Crkvu protivkanonskim opravdanjem Josifa, tj. pridvornog svestenika koji je vencao Konstantina sa Teodotijom i koji je stoga bio lisen cina. Patrijarh Nikifor (koji je dosao posle svetog Tarasija) bese dostojan muz i po svojim mogucnostima se protivljase recenome. Medjutim, videci jarost cara i bojeci se od jos gorih stvari za Crkvu, on je Josifa primio u opstenje.

Medjutim, sveti Teodor nije odstupao. On je javno izoblicio carevu nepravdu. Razgnevljen, car je svetog Teodora poslao na zatocenje. Kasnije je poslao i njegovog brata Josifa, starca Platona i mnoge druge studitske monahe.

U to vreme su na Trakiju napali susedni varvari, usled cega je car trebalo da ide na njih. Pred odlazak car je Teodoru poslao [izaslanika] da ga laskanjem ili pretnjama navede na jednomislije sa njim. Medjutim, pokretan Duhom Bozijim, sveti Teodor je odgovorio: “Trebalo je, care, da iduci u borbu prineses pokajanje i ispravis ono sto si narusio u Crkvi Bozijoj. Medjutim, kako receno nisi ucinio, znaj da se iz borbe neces vratiti ziv. To je pravedno opredeljelje Bozije o tebi”.

I zaista, car je bio ubijen u ratu. Posle njega carstvo je primio njegov sin Stavrikije. Medjutim, i on je ubrzo umro od pane koju je dobio u ratu. Za cara je potom izabran Mihajlo Kiropalat, zaista dostojan carske vlasti zbog svoje blagosti i pravovernosti. On je Teodora vratio iz zatocenja, kao uostalom i sve druge koji su bili sa njim. On ih je obasuo pocascu i ukinuo crkvenu podelu. Josif je, kao nedostojni ud, opet bio odsecen od Crkve.

U to vreme je svesteni i svehvalni starac Platon otisao Gospodu i casno pogreben u Studitskoj obitelji uz ucesce patrijarha.

Sveti Teodor je po prestavljenju Platona (tj. svog duhovnog oca) zajedno sa bratijom poziveo u miru i spokojstvu samo dve godine. Potom se ponovo podigla ikonoboracka bura i uzmutila citavu Crkvu. Izazvao ju je novi car Lav Jermenin, koji bese vojni staresina u istocnim predelima carstva. On se pobunio protiv blagovernog cara Mihajla, koji je, da bi izbegao medjusobni rat, sam sa sebe skinuo carsku porfiru i obukao se u monasku vlasenicu. Na taj nacin je carstvo ostalo pobunjenom tiraninu.

Lav se u pocetku pokazivao kao blagoveran i krotak. Kada se, medjutim, ucvrstio u carovanju, on je poceo da huli na svete ikone i da porice ikonopostovanje. Raskrivajuci pred carem istinski smisao ikonopostovanja, sveti patrijarh Nikifor ga je ubedjivao da ne narusava mir Crkve svojim protivljenjem njenom ucenju. Medjutim, car uopste nije obracao paznju: naprotiv, on je umislio da svojim carskim autoritetom sve natera da se potcine njegovom misljenju. Stoga je on sabrao sve istaknute svestenike i monahe, svetog patrijarha i svetog Teodora i javno pred svima otkrio svoje zloverje, pohvaljujuci one koji ne postuju ikone i prekorevajuci one koji ih postuju. Kao osnovu svog misljenja on je uglavnom naveo drugu zapovest: Nemoj praviti sebi idola niti ikakvo izobrazenje. . . Dodavao je jos i sledece razloge: “Kako se moze opisati Neopisani i kako na ikoni od jednog lakta smestiti Nesmestivog”. Ili: “Kako se moze imenovati Bogom onaj ko je izobrazen bojama”.

Duhovni oci su sa postovanjem objasnili caru da starozavetni zakoni nisu bezuslovno obavezni za Hriscane, te da ikone ne izobrazavaju Boga kao neopisivog i nesmestivog, nego kao Onog ko je blagoizvoleo da se javlja svetima i narocito kao Onog ko se otkrio u Ovaplocenju. Osim toga, Bogom se ne imenuju daske i boje, nego Onaj koji je izobrazen na ikonama. Gledajuci ga na ikonama, [ljudi] se Njemu misleno uzdizu. Oni su mu predlagali i druge slicne misli. Ujedinjujuci ih sve, sveti Teodor je izgovorio opsirnu rec kako bi urazumio cara.

“Otkuda ti je, care, dosla rdjava misao da u Svetu Crkvu uneses jereticku naredbu i da pocepas njenu prelepu odoru, koja je sasivena gornjom blagodacu i apostolskim i otackim ucenjem? Zar zakljucujes iz Starog Zaveta? Ti treba da zakljucujes razumno. Razmotri sva mesta u Starom Zavetu u kojima se zabranjuje da se prave ikone i izobrazenja i da se postuju. O cemu ona govore? Ona govore da napravljene ikone ili izobrazenja ne treba da smatramo bogom ili da im ukazujemo bozansko poklonjenje, a ne da ne treba da imamo ikone ili izobrazenja i da ih postujemo. Sveta Crkva ne obogotvorava ikone i obraze koji su stvoreni rukom, vec ih samo postuje kao izobrazenja onoga sto je dostojno postovanja. Prema tome, druga zapovest (kao uostalom ni druga slicna mnogobrojna mesta iz starozavetnih spisa) ne odnosi se na ikone Svete Crkve. Na njih se odnosi (reci cu na primer) zapovest Bozija da se naprave izobrazenja heruvima i da se postave na najpostovanijem mestu, tj. iznad kivota. Na njih se odnosi i naredba da se nacini zmija i da se pobozno gleda kako bi se [ljudi] izbavljali od ujeda zmija, i slicno. . .

Dakle, Stari Zavet ne zabranjuje pravljenje i postovanje ikona koje se vrsi sa razumom. Sta, pak, vidimo u Novoj Blagodati [tj. u Novom Zavetu]? Sam Gospod nas i Spasitelj izobrazio je sebe na ubrusu i poslao ga Avgaru, koji ga se dotakao i ozdravio. Sveti Luka je naslikao izobrazenje Majke Bozije sa Prevecnim Mladencem na rukama. Kad ga je videla, ona je rekla da ce blagoslov njenog Sina i Boga biti na njemu. Otada u Crkvi nisu prestale da postoje svete ikone, od kojih su mnoge postale cudotvorne i do dan danas cine cuda. Nije li stoga jasnije od sunca da ikonopisanje i ikonopostovanje ima bozanstveno, a ne ljudsko poreklo? Ti govoris da neces da se nevidljivo i neopisivo Bozanstvo izobrazava bojama. I mi takodje verujemo da je Bozanstvo nevidljivo i neopisivo. Na ikonama ne izobrazavamo Njegovu sustinu, vec njegovo javljanje, narocito u domostroju Ovaplocenja. Onaj ko odbacuje ikonu Hrista Spasitelja, odbacuje samo Ovaplocenje Vladike”.

Saslusavsi ga, car se razgnevio i rekao: “Ja odavno znam da si svadljiv i gord, misleci da nema nikog umnijeg od tebe. I sada sa mnom drsko govoris kao sa obicnim covekom. Stoga bi odmah trebalo da budes kaznjen. Medjutim, postedecu te dok se tacnije ne otkrije i pozna ispravnost naseg umovanja. I ukoliko se tada ne budes pokorio, nemoj ocekivati milosti”.

Potom su se oci koji su se nasli u palati dogovorili da vise nista ne govore. Jer, sta bi se reklo onome ko ne iste urazumljenje, vec hoce da gospodski pritesnjuje veru. Blazeni Teodor je rekao: “Care, shvati i razumi. Sveta Crkva je nadlezna da razmatra i objasnjava stvari vere, a ne ti. Tvoje delo je da cuvas svetski poredak. Drzanje vere i Svete Crkve u poretku jeste stvar pastira i ucitelja crkvenih. Poslusaj apostola koji govori: I postavi Bog u Crkvi: prvo apostole, drugo proroke, trece ucitelje (1. Kor. 12,28). Vidis li? Ucitelje, a ne careve. I druga mesta iz Pisma naredjuju da crkvenim stvarima upravljaju pastiri i ucitelji Crkve, a ne carevi”.

Car je, pak, rekao: “Zar ti mene izgonis iz Crkve”. Sveti je odgovorio: “He, ne ja. Izgone te iz Crkve zakoni bozanstvenih apostola i svetih otaca. Njih sledeci, i mi utvrdjujemo da bude anatema na onima koji pocnu drugacije da blagoveste, cak i da se radi o andjelu sa neba. Prema tome, ukoliko hoces da budes unutar Crkve Hristove sa nama, koji se poklanjamo ikoni Hristovoj, sledi u svemu patrijarha i sa njim svesteni sabor”.

Car se razbesneo od njegovih reci i sve oterao od sebe. Potom se po gradu preko grckog eparha pocela razglasavati carska naredba da niko ne sme da tumaci ili da se prepire o veri, vec da svi idu za voljom cara. Naredba je dosla i do svetog Teodora. Medjutim, on je onima koji su mu je preneli rekao: “Sudite, je li pravo pred Bogom da slusamo vas vise nego Boga (Dap. 4,19). Bolje bi bilo da nam jezik odrezu, negoli da cutimo i ne stitimo istinu vere kad pokusavaju da je iskvare”. I od tada je on poceo bez straha da sve uci i ubedjuje da se odlucno drze prave vere koju su nam oci predali. Jedne je sam prizivao, drugima je sam hodio, trecima je pisao poslanice. Cesto je isao i kod patrijarha kako bi se zajedno utesili opstom verom i kako bi ga podsticao na blagodusno trpljenje nevolja i gonjenja koja imaju doci.

A gonjenja i nevolje su ubrzo dosle. Patrijarh je bio svrgnut i prognan iz Carigrada. I svi drugi pravoslavni arhijereji su bili osudjeni na zatocenje. Ikonama su se izrugivali, bacali ih na zemlju i gazili nogama, te predavali ognju. Po gradu se podigao opsti metez. Videci sta se desava, prepodobni Teodor je osecao duboki bol u dusi. Zeleci da javnom vredjanju ikona suprotstavi njihovo javno postovanje, prepodobni je nalozio da se za nastupajuci praznik Cveti izvrsni krsni hod oko obitelji na kome ce bratija, drzeci ikone visoko, pevati: “Precistom obrazu tvome poklanjamo se, Blagi”, i druge pesme.

Saznavsi za dogadjaj, car mu je poslao strasne pretnje, tj. da ce ga susresti zatocenje, rane i smrt ukoliko ne prestane da stiti ikonopostovanje. I s obzirom da nije mogao da prestane ni recju, ni poslanicom [da postuje ikone], sveti je bio osudjen na zatocenje i otpravljen u Apoloniju (azijsku ili vitinijsku). Bio je, naime, zatvoren u tamnicu u tvrdjavi koju su zvali Metopa.

Pa ipak, on je i iz tamnice slao poslanice, ubedjujuci da se [svi] strogo drze ikonopostovanja koga se drzi Crkva. Njegove poslanice su, medjutim, dosle i do cara, koji je odmah poslao izvesnog Nikitu (Aleksijevog sina) da prepodobnog odvede jos dalje u mesto zvano Vonita, gde je trebalo da bude zakljucan u tamnicu uz strogu zabranu da razgovara ili pise o ikonopostovanju. Kada mu je poslanik preneo volju cara, prepodobni je odgovorio: “Promenu mesta primam sa radoscu, s obzirom da je Bog na svakom mestu, ali ne mogu da ne govorim i da ne pisem”. I zaista, on je i po prelasku na drugo mesto i govorio i pisao.

Saznavsi za [njegov odgovor], car je opet poslao Nikitu nalozivsi mu da ga pokrije ljutim ranama. Cuvsi presudu od poslanika, sveti Teodor je sa radoscu skinuo odelo i svoje telo pruzio za udarce. Medjutim, videvsi izmozdeno telo prepodobnog, ruka Nikite nije mogla da se podigne da ga rani. I on se vratio ne dotakavsi svetog.

Sveti je opet bez straha sirio istinu o svetim ikonama, opsirno razgovarajuci sa onima koji su mu dolazili i pisuci svuda. Pisao je on i patrijarhu jerusalimskom, aleksandrijskom, antiohijskom i rimskom, opisujuci sta se radi u Carigradu i istuci njihovu pomoc Pravoslavlju u molitvama i delima.

Desilo je jednom da je kod njega svratio klirik iz Azijske Crkve i cuo njegovu besedu, usled cega je odbacio ikonoboracku jeres i obratio se u Pravoslavlje. Vrativsi se u svoje mesto, on je obratio i drugog klirika. Saznavsi za dogadjaj, episkop se caru pozalio na prepodobnog. Car je odmah poslao naredbu azijskom vojvodi da prepodobnog pokrije ljutim ranama. Vojvoda je poslao jednog od svojih ljudi da prepodobnom zada pedeset rana. Medjutim, poslani se takodje postideo da podigne ruku cim je ugledao obnazeno telo prepodobnog. Poklonivsi mu se, on se vratio ne ispunivsi zlu volju cara.

Medjutim, poslanik jos nije ni stigao da se vrati vojvodi, a prepodobnom se javio novi poslanik od samog cara sa imenom Anastasije, veoma surov i nemilosrdan, koji ga je svojim rukama pretukao, zadavsi mu sto rana. Isto je ucinio i njegovom uceniku Nikolaju. Zakljucavsi ih potom u mracno i tesno mesto, on je naredio da ih drze strogo u svakom lisavanju i otisao. Ta stroga naredba je bila tacno ispunjavana, a mesto bese tamno, smrdljivo i vlazno. Kroz malo okno bacali su im po mali komad hleba, koji je bio nedovoljan cak i za jednoga, te dodavali lonce vode, premda ponekad i svaki drugi dan, kao da su imali nameru da ih umore gladju. Bol od rana i grubost prisluzivaca su uvelicavali njihovu teskobu. U takvoj nevolji sveti Teodor je resio da se, hrabreci se verom, hrani jedino Precistim Telom Gospodnjim, koje je imao sa sobom. Sve, pak, sto su mu davali, on je prepustao svom uceniku.

Posle duzeg vremena prolazio je tim mestom neki carski velmoza i saznao za udeo prepodobnog i njegovog ucenika. On je naredio da im se olaksaju stradanja, tj. da im daju vise hrane i pica i da sa njima postupaju milostivije. Na taj nacin je proslo vise od tri godine. Potom je u ruke cara dospela jedna od poslanica svetog Teodora u kojoj se izoblicavala njegova necastivost i savetovalo odlucno drzanje Pravoslavlja i hrabro trpljenje gonjenja i muka za njega. Car je pobesneo i poslao nekog velmozu sa zverskom naravi da prepodobnom pokaze poslanicu i uveri se da li je njegova. I ukoliko se pokaze da jeste, trebalo je da ga prebije na mrtvo. Prepodobni je priznao da je njegova poslanica i bio nemilosrdno prebijen. Ostavljen je [da lezi] jedva disuci. Nasitivsi svoju zlu narav, poslanik se vratio svom poslodavcu, dok su stradalnici, blagodusno sve pretrpevsi za istinu, poceli da se brinu jedan o drugom. Sveti Teodor nije mogao da se pokrene: lezao je iznemogao i jedva disuci. Nije primao ni hrane, ni pice. Njegov ucenik je bio unekoliko jaci. Zaboravivsi na sebe, on je svu brigu posvetio prepodobnom, pojeci ga i hraneci jecmenom kasom sa nekom travom. Posto se unekoliko oporavio, sveti je i sam poceo da pomaze svom uceniku, narocito se postaravsi o njegovim ranama. Oni su jedan drugome cistili rane i odrezivali komade [koze] koji su visili, te omivali zagnojene rane, mazuci ih cime su mogli.

Pomucili su se oni devedeset dana. He uspevsi jos da se sasvim oporave, od cara je dosao jos jedan surov i necovecan poslanik sa naredbom da ih odvede u Zmirnu, sto je i izvrseno uz nemilosrdnu strazu, uz lisavanja, zlopacenja, nevolje i svecelu iznemoglost. Jedino je narocita pomoc Bozija stradalnicima dala silu da dodju do naznacenog mesta, gde su bili predani u ruke episkopu (zlom nastavniku zloverja) i zakljucani u nisku, tesnu i mracnu kolibu, trpeci svakakve nedostatke i nevolje.

Nesto kasnije, od cara je dosao nemilosrdni Anastasije i prepodobnom opet zadao sto rana. Medjutim, prepodobni je sve blagodusno trpeo, blagodareci Bogu.

Zmirnskom oblascu tada je upravljao carev srodnik i jednomisljenik. On se razboleo i priblizio smrti. Neko od njegovih slugu mu je pomenuo svetog Teodora koji je imao dar da isceljuje bolesti. I bolesnik je poslao da od prepodobnog potraze molitve. Nabrojavsi mu sva zverstva koja je ucinio pravoslavnima (zbog kojih nece izbeci vecne muke), prepodobni mu je predlozio da se bar pred kraj pokaje. Vojvoda se uzasnuo pred onim sto ga ocekuje i obratio se prepodobnom, istuci oprostaj i obecavajuci da ce primiti Pravoslavlje ukoliko se isceli. Sveti Teodor mu je poslao ikonu Presvete Bogorodice zapovedivsi mu da je postuje do kraja svog zivota. Primivsi ikonu on je odmah osetio olaksanje i poceo da se oporavlja. I kad vec je skoro bio potpuno ozdravio, on je (nagovoren zmirnskim episkopom, jeretikom) opet otpao u predjasnje zloverje. Od episkopa je primio i jelej na blagoslov. Medjutim, cim se njime pomazao, on je pao u raniju bolest i zlo ispustio svoju dusu.

Prepodobni je u Zmirni stradao vise od godinu i po. On bi i dalje stradao da zlocastivog cara nisu ubili. Na njegovo mesto je stupio Mihajlo (Travlos ili Valvos), koji je bio ravnodusan prema veri, ostavljajuci da svako veruje po svom nahodjenju. Za njegovo vreme su svi izgnanici i zatocenici iz prethodnog carovanja dobili slobodu. Stiglo je naredjenje da se pusti i sveti Teodor sa njegovim ucenicima. (U zatocenju za vreme Lava Jermenina sveti Teodor je proveo oko sedam godina, a pri Konstantinu je u zatocenju proveo pet godina zbog izoblicavanja za nepravilnost braka).

Kod svetog Teodora tada su se skupili svi ucenici koji behu u izgnanstvu. Zajedno sa njime oni su se vratili na svoje mesto i bili docekani sa radoscu i ljubavlju: sva Crkva se, naime, radovala zbog njihovog povratka. Dosavsi do Halkidona, on se video sa patrijarhom Nikiforom. Oni su se medjusobno utesili sa sastradalnicima za istinsko delo vere. Sa njim je on otisao i do cara da bi ga ubedili da prihvati Pravoslavlje. On je, medjutim, rekao: “Ja necu da se klanjam ikonama i necu da se vide u Konstantinopolju. Vi ih drzite gde hocete i postujte ih kako znate”.

Sveti Teodor je potom zajedno sa svojim ucenicima presao u Kriskentijevu oblast. Nastanivsi se, on je vec poceo da ocekuje svoj kraj i pokoj. Medjutim, zbog ustanka izvesnog Tome (koji je hteo da otme carski presto), on je bio prinudjen da se privremeno povuce u Carigrad, tj. do smirivanja meteza. On, naime, nije hteo da stalno zivi u gradu koji bese pun jeretickog ikonoborstva. Po smirivanju nereda, on nije otisao u Kriskentijevu oblast, nego u Akritov Hersonis, kod Crkve svetog Trifona, gde je svoj zivot do kraja proveo u podvizima, okruzen svojim ucenicima.

Najzad je doslo vreme njegove blazene koncine, u 67. godini po rodjenju. Cim se pronela vest [o njegovoj slabosti], odasvud su poceli da pristizu [ljudi] raznog cina i zvanja, i bliznji i daljnji. Svi su zeleli da cuju reci koje ce reci. I prepodobni je govorio, premda su zbog njegove iznemoglosti jedva mogli da ga cuju i oni koji su stojali blizu. Stoga su doveli brzopisce kako se ne bi lisili pouke oni koji nisu mogli da ga cuju. Onaj ko zeli moze da ih procita u kodeksu pouka prepodobnog. Njegova bolest, uostalom, nije dugo potrajala: sveti je opet mogao da ide, da odlazi u crkvu i da iduce nedelje sluzi. Potom je izgovorio pouku bratiji i sa njima bio na trpezi. I 6. novembra, na spomen svetog Pavla Ispovednika, on je takodje sluzio Bozanstvenu Liturgiju i poucio bratiju. Tor dana je bio i na vecernjoj sluzbi. Vrativsi se u keliju, on je opet legao i poceo da boluje. Odbolovavsi cetiri dana, on je petog dana otisao Gospodu, tj. ka bezbolnom zivotu.

Kada se priblizio cas njegovog prestavljenja, sabrala se bratija i pocela da place za svojim ocem i uciteljem. Gledajuci na njih, i on je na kratko zaplakao i rekao: “Eto, oci i bratijo, dosao je kraj mog zivota. Svi smo duzni da ispijemo tu casu, neko ranije, a neko kasnije. Niko, medjutim, ne moze da je izbegne. Ja odlazim putem kojim su otisli nasi oci. Ja idem ka vecnom zivotu, ka Bogu i Gospodu nasem, koga je zavolela dusa moja, koga je pozelelo srce moje i cijim sam se slugom nazvao, premda i nisam dostojno obavio svoj posao. Vi, pak, bratijo i ceda moja, istrajte u recima koje sam vam predao, drzite pravu veru i blagocastivi zivot. Vi znate da ja nisam prestao da vam saopstavam Rec Boziju ni u crkvi, ni nasamo. Sada vas usrdno molim da sve drzite u svom umu i da cuvate. Ja u srcu osecam tugu za vas buduci da mi predstoji da dam odgovor za vas. Potrudite se da odavde odete pred lice Gospodnje bez krivice”.

Izgovorivsi [pouku] i oprostivsi se, on je nalozio da njegovi ucenici uzmu svece, zapale ih i pocnu sluzbu za ishod duse. Stojeci u krugu, ucenici su poceli da pevaju: Blazeni su neporocni (Ps. 118). I kad su po redu dosli do [stiha]: Do veka necu zaboraviti zakone tvoje, jer si me njima oziveo (st. 93), prepodobni je predao svoju dusu [Gospodu] (826. godine).

Nju su prihvatili andjeli Boziji i poneli je prestolu Bozijem, kao sto istinski svedoci prepodobni Ilarion Dalmatski, koji je video vidjenje. Naime, toga dana, 11. novembra, na spomen svetog Mine, on je usamljen hodao po svom vrtu i pojao Psalme. I odjednom je cuo predivne glasove i osetio neizrecivo blagouhanje. Cudeci se, on je pogledao na nebo i video mnostvo svetlorizaca sa radosnim licima kako sa visine silaze sa pojanjem u susret nekom casnom licu. Videvsi sve, blazeni je sa uzasom pao na zemlju i cuo nekoga da govori: “To je dusa Teodora, studitskog igumana, koji je za ikone postradao do krvi. On je sada skoncao i svecano ushodi. Njemu u susret silaze nebeske sile”. To vidjenje je blazeni Ilarion ispricao drugim vrlinskim ocima. Oni su zabelezili dan i cas dogadjaja. Potom su saznali da se bas tada prestavio svehvalni Teodor Studit.

Koncinu svetog Teodora je propratilo mnostvo cuda. Njih je mnogo bilo i pre i posle nje, tj. od njegovog groba i svetih mostiju.

NAPOMENE:

1. Zivotopis je sacinjen monahom Mihajlom. Up. u Patrologiae graecae, Migne, t. 99. Ovde se navodi odlomak.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

1) Koliko je visoko monasko sluzenje; 2) svako poslusanje koje se ispunjava po Bogu vodi u raj, ma koliko bilo prosto; 3) nabrajanje vrlina koje vode u raj (1, 2)

1) Bog nas je uveo u svet da bismo, ugadjajuci mu dobrim delima, postajali naslednici Carstva nebeskog. Po uvodjenju u svet On je nama, tj. monasima darovao posebnu veliku blagodat. Njome nas je On izabrao izmedju svih i postavio pred svojim licem da bismo sluzili Njegovoj sili. Neka stoga sada svako marljivo razmotri da li hodi u skladu sa zvanjem na koje je prizvan, tj. da li se stara jedino o ugadjanju Bogu.

2) Ispunjavajuci poslusanja mi treba da delamo kao da od samog Boga primamo naredbu. Od zdravih Bog zahteva dela po njihovoj meri. Pri delanju treba da na svaki nacin izbegavamo da nekako sami sebe ne potkradamo tastinom pred drugim i samomnjenjem kao da cinimo nesto veliko. Gospod ima nagradu za svakoga ko se trudi: trpezar ce da se raduje sa prvomucenikom Stefanom; pekar ce sam za Gospoda biti cisti hleb; bastovan ce da se nasladi dobrim plodovima raja, s obzirom da ce se udostojiti da postanje njegov obitavalac. I svaki drugi (i vinogradar, i duborezac, i krasnopisac, i vratar), tj. na svakom poslusanju ce dobiti dostojno uzdarje ukoliko ga vrsi kao trud za Gospoda. Gospod sve vidi i nista se od Njega ne moze sakriti. I za svece On da uzvrati po bozanski.

3) Stojte u veri, muski se drzite, snazite se. Sve da vam biva u ljubavi (1. Kop. 16, 13-14), svakodnevno umirite kako biste ziveli u vekove, bezite od zlih pomisli kao od samih dela, pricljivost smatrajte velikim grehom, smeh – bludocinstvom, prejedanje i presicivanje – ropstvom pohoti. Misli imajte gore a oci dole, budite cisti telom i dusom, bodrite se dobrom nadom, nemojte se privezivati ni za sta na zemlji, jedino se Boga bojte. Ukoliko se budemo ponasali na opisan nacin i ukoliko budemo imali slicno nastrojenje svakako cemo likovati sa andjelima i radovati se sa svima svetima u vekove.

1) O sebi ne treba da mislimo visoko; 2) treba da zivimo za svu bratiju, kao i svaki deo tela za celo telo; 3) nasa poslusanja nisu teska, premda zbog odricanja od vlastite volje zasluzuju mucenicke vence (1, 3)

1) Vi ste, bogoprizvani muzevi, mudro postupili sto ste ostavili svet i sto oci vaseg srca imate ustremljene prema Bogu. Stoga se starajte da zivite bogougodno i da, ziveci, ne smatrate sami sebe mudrim (Rim. 12, 16) ni zbog duhovnih vrlina, ni zbog telesnih preimucstava kako ne biste culi: Sta li imas sto nisi primio? A ako si primio, sta se hvalis kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Onaj ko mnogo radi, blagodacu Hristovom radi, primivsi odozgo od Boga silu radi bliznjega, a ne radi sebe.

2) Svi ste vi jedni drugima poslusnici i jedni drugima pomocnici kao zivi udovi jednog tela. Udovi koji pocnu da dejstvuju po svojoj volji (npr. Oci da ne rukovode ruke, jedna ruka dane podrzava drugu, noga da ne stupa u skladu sa dobrom celog tela) nece sacuvati svoju silu: zajedno sa rastrojstvom samih sebe, oni ce raslabiti i celo telo. Stoga neka se raduje svako kome uspe da se vise potrudi od drugih, trpeci hladnocu, kisu i vrucinu. Naprotiv, neka place i skrusava se onaj ko sedi bez posla kao nepotrebni ud, koji zivi u telu, ali ne i za telo i koji je dostojan jedino odsecanja.

3) Neka vas sluh ne oteza da slusa ono sto govorim. Naprotiv, shvatite koliko malim i neznatnim trudovima je vama dano da steknete Carstvo nebesko. Mi ne prolivamo krv kao mucenici. Nase udove ne odsecaju i ne lome nam kosti. Medjutim, ukoliko uz svoje lagane i neznatne trudove pridodamo i odricanje od svoje volje sa zeljom da ugodimo Bogu i da bratiji posluzimo sa ljubavlju, mi cemo postati podobni mnogostradalnim mucenicima, pa cak i samom Gospodu, koji je radi nas podneo raspece i smrt. Budite dobre volje trudeci se. Vas ocekuju mucenicki venci.

1) Bdite i utesite pastira, buduci da neprijatelj ne spava; 2) nemojte zaostajati u naporima s obzirom da se za svaki trud odmah na nebu odvaja nagrada; 3) pouka kanonarhu; 4) kandilaru; 5) bolnicaru; 6) i bolesnima (1, 4)

1) Ja od svetih otaca, i narocito od mog pravednog starca znam da djavo nikada ne spava i da ne slabi u trudu da pogubljuje duse nase. On je svagda bodar i brz da poseje plevu svoju dok ljudi spavaju (up. Mt. 13, 25). Stoga bogopozvana ceda moja i vi budite bodri i trezvoumni kako niko ne bi upao u zamke djavolje. Ja volim da cujem kako svi napredujete, te se tesim zbog poslusanja jednog, zbog smirenoumlja drugog i zbog trudoljublja treceg. Sina, pak, neposlusnosti, roptanja, gordosti, lenjosti, tromosti, dosaptavanja i pricljivosti mrzi dusa moja. Ko sam, medjutim, ja da tako govorim? Ja sam pastir vas, premda i nedostojan, a vi ste ovce moje za koje cu dati odgovor Gospodu koji mi vas je poverio.

2) Napasajte se svi dobro i jednodusno i zajedno. Neka niko ne zaostaje. Onoga ko zaostaje neprijatelj ce zavesti u bespuce i pogubiti. I ovcu koja zaostaje vuk grabi i odnosi u sumu ili u planinu. Delo spasenja nije lako. Put ka spasenju je pun znoja, zamora, napora, bdenja, zadovoljnosti malim (tj. skromnom hranom, neznatnim odmorom, rdjavom odecom) i pre svega zahteva odsustvo svojevoljnosti. I Gospod u skladu sa trudom odredjuje i svaciju nagradu. U udeo trudbenika svakodnevno se dodaju venci.

3) Crkvene sluzbe mi treba da ispunjavamo pristojno, pobozno i sa toplim srcem. I ti, cedo moje, kanonarse (tj. tipikaru), budi pazljiv, budi za pevnicom i tacno prati vreme koje je naznaceno za svako pojanje, s obzirom da si postavljen da pratis prvo i najvece nase delo. I sve drugo u vezi sa Psalmima i stihirama ispunjavaj kao sto ti je zapovedjeno sa cistom savescu. Neka poje onaj ko je sposoban da poje. Onoga, pak, ko je pogodniji za citanje postavljaj da cita. Nemoj biti nemaran, vec budi pazljiv, pravedno rasporedjujuci svakoga od bratije za citanje ili pevanje. Odredjuj sta ce ko da cini u obicne dane, a sta u praznicne sudeci po glasu, izgovaranju i brzini citanja kako bi i drugi, ukoliko su prisutni, stekli korist. Neka kod tebe sve bude blagoobrazno i uredno (1. Kop. 14, 40) kako bi se udostojio da od Gospoda cujes: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim cu me postaviti (Mt. 25, 21) i kako bi na nebesima bio pribrojan liku svetih.

4) I ti, crkvenjace [tj. kandilaru], imaj strah i budi marljivu obavljanju poslusanja koje ti je dato, buduci da je od Boga i daje bozanstveno. Pazi na osvetljenje hrama kao na svoja dva oka, buduci da se ono vrsi pred licem Boga. Onaj ko pred carem pali svetiljke sav postaje paznja kako bi mu ugodio. He prilici li utoliko pre, cedo moje, da ti sa strahom i ljubavlju vrsis paljenje sveca Svecaru Bogu, kome sluzi sva tvar. Ti ujedno treba da cistis i odrzavas svetilnike, odrzavajuci srazmernu svetlost. Ti pazi i na cistotu crkve, metuci je barem dva puta nedeljno. Brisi prasinu sa ikona kako se ne bi ostetile i sve drugo drzi u redu. Pri ciscenju pazi da se ne osteti nesto od crkvenih [stvari].

5) Cedo bolnicaru, ti si mi treci na umu. Drzi se onoga sto ti je zapovedjeno. Ti si dostojan velikih venaca zbog najtezeg, mucenickog sluzenja, koje ne zna za odmor. S obzirom da je visoko, ono ce biti dostojno i visoke nagrade. Nemoj ovde ocekivati i iskati pokoja, da bi ga stekao tamo. Ukoliko se dobro potrudis, nesumnjivo je da ces tamo steci pokoj. Jedni citaju, drugi se mole, treci se drze bezmetezja, ili nesto drugo pohvalno cine. Medjutim, i ti sa njima ides uporedo, ili ih cak i pretices. Cim svane, ti obilazi jednog po jednog bolesnika i saznavaj stanje bolesti kod svakog, naznacujuci sta je kome potrebno i korisno. Ukoliko istrajes u takvim naporima, u Carstvo nebesko ces uci kao vencenosac.

6) Vi, pak, bolesna bratijo, sa blagodarnoscu primajte sve sto se sa vama desava, zadovoljavajuci se onim sto vam pruzaju. Ukoliko pozelite nesto drugo, samo pomenite [o cemu se radi]. I sa onim sto potom ucini nadlezni brat budite blagodarni sa ljubavlju. Nemojte roptati: dovoljno je sto vam brat sluzi kao rob iz ljubavi prema Bogu, svakome pruzajuci ono sto mu prilici po sili manastirskih sredstava. Ukoliko se budete ponasali drugacije, bicete dostojni velikih muka.

1) Secajte se smrti i [davanja] odgovora i starajte se oko zaveta; 2) cuvajte usta; 3) koja bratija su za nastojatelja ruke, oci, noge; 4) kod nas je i telesni trud duhovan; trudite se, podsticuci jedan drugoga; Hristos je sa vama; 5) pouka i ohrabrenje kuvaru (1, 5)

1) Pogledajmo na visinu nebesku i dubinu zemaljsku i na prirodu nasu. Prilikom umiranja, nas ljudi odavde prenose u nadsvetske oblasti, tj. iza granica ovoga sveta. Bez ikakve prikrivenosti mi cemo tada stati pred lice pravednog Sudije kako bismo dali odgovor za dela svoja, nakon cega ce nas primiti ili Carstvo nebesko (ukoliko smo cinili dobro), ili neugasivi oganj(ukoliko smo prebivali u gresima). Stoga neprestano podgrevajmo revnost za bogougodni zivot sa kojom smo stupili u obitelj, secajuci se reci koje smo tada izrekli i zaveta koje smo dali i buduci svesni svog duga da recenome uvek budemo verni. Jer, nama ce se suditi po recima nasim.

2) Cuvajte usta svoja u cistoti, uvek govoreci samo ono sto je Bogu ugodno. Nemojte sebi dozvoljavati ni laz, ni nepravedne prekore. Nikakva rdjava rec da ne izlazi iz usta vasih (Ef. 4, 29).

3) Oni koji se medju vama trude predstavljaju moje ruke. Trudite se, ruke moje, i nemojte se zamarati, pruzajuci se na ono potrebno: jer, misica Gospodnja ce vas osnaziti (up. Ps. 88, 22). Vi, koji ste postavljeni da posmatrate druge jeste oci moje. Gledajte pravo, predvidjajuci i predupredjujuci padove onih koji mogu da se omaknu kako biste se i sami udostojili bozanstvenog nadzora. Imam ja i noge. Noge moje, stojte na pravom putu zapovesti Bozijih. To cy oni koji hrabro i blagodusno nose bremena ostale bratije, zbog cega ce, ukoliko istraju u dobrom raspolozenju, dospeti u vecni pokoj. Ovim recima hocu da podignem one koji su se opustili, da razlenjene probudim na revnost i da palima u malodusnost dodam hrabrosti.

4) Radujte se, tesite se i okriljavajte se revnoscu. Nemojte nista izbegavati – ni dusevne, ni telesne napore. Jer, i nas telesni [trud] jeste duhovan, buduci da se Bogu posvecuje. Prema tome, ko je usrdan u telesnom, usrdan je i u duhovnom. Podsticite i ukrepljujte jedni druge i u molitvama, i u poslusanjima, i u smirenju. Bodrite se medjusobno na svako dobro, u svemu postupajuci blagopristojno i uredno. Idite jedni za drugima i pomazite jedni drugima, te cete biti telo Hristovo, i udovi ponaosob (1. Kor. 12, 27). Ja i verujem da je vasa glava Hristos. Imajuci ga za glavu, zasto bi se ikoga bojali. I sta sa Njim vi necete dobiti? Bicete vladike neba i zemlje, i nasledicete sve obecano.

5) Rec moja je [upucena] i tebi, cedo moje kuvare, koji se svakodnevno boris u ognju, koji cepas drva, kuvas hranu, nosis vodu, cistis i peres povrce, cadjavis lice svoje, prljas odecu, znojis se i peces, nastojeci na svaki nacin da bratiji predlozis potrebna jela. Ti ces imati cast sa svetima i narucje Avraamovo ce te upokojiti. Samo trpeci trpi i u radosti provodi svoj dan. Budi usrdan i marljiv na svom delu, kako bi ti se tvoje poslusanje prikazivalo i u snu. Od samog jutra se kao oganj ustremljuj na svoje poslusanje, te ces izaci kao pobednik, dobro ispunivsi svoje delo.

1) Revnujte medjusobno u dobrom, ali ne i u losem; 2) mi zivimo kao po moru ploveci; duhovno znacenje za nas desavanja na moru; 3) blagotvornost primernog brata za bratstvo, i zlotvornost rdjavoga; 4) [nasa] nagrada je bezmerna; mi se ne trudimo uzalud; radujte se (1, 6)

1) Evo dobrih dana, evo vremena delanja, evo godine trazenja Boga. Nemojmo sebi dozvoliti da uzalud izgubimo ne samo godinu, nego ni dan. Neka kod nas budu nepokolebivi podvig i revnost za spasenje, uzajamno dobro nadmetanje i prava revnost za medjusobno podrazavanje u vrlinama. Ukoliko u nekome primetimo izuzetnu vrlinu (na pr. mirnocu, poboznost, poslusanje, smirenje, ili sto drugo pohvalno), mi treba da budemo ranjeni zeljom da mu budemo saputnici. Iz recenoga ce medju vama da se rodi savez mira i ljubece raspolozenje. Onome, pak, sto je suprotno nemojmo se uciti po oponasanju, tj. videci nemarnoga nemojmo biti nemarni, videci stomakougodnika – nemojmo biti stomakougodnici, videci pricljivoga – nemojmo biti pricljivi. Naprotiv, kao mudri i Bogom nauceni sami po sebi sve ispitujuci, dobra se drzite (1. Sol. 5, 21).

2) Uhvatimo se za sidro nase vere, podignimo jedra nade i sa svom silom se [upustimo] u plovidbu velikim morem sadasnjeg zivota. Jer, za vreme plovidbe neizbezno ce na nas nailaziti vetrovi (tj. ustajanje tela), [obavezno cemo] susretati vrtloge (tj. uznemirenja od telesne pohote i porocne misli koje nicu iz dubine srca), kao i mnogo drugog sto se desava pri plovljenju morem: pirate (tj. svezlobne demone), plicake (tj. zaslepljenost od neznanja), podvodno kamenje (tj. nepredvidive zamke protiv nase duse), opasno punjenje palube vodom (neotkrivanje grehova i grehovnih pomisli, od cega gine nasa dusa, kao sto ginu moreplovci koji su nemarni prema ispunjavanju palube [vodom], buduci da se usnuli zajedno sa brodom potapaju u dubinu mora). Mi se, pak, najcasnija bratijo, cuvajmo od svega recenog, budno hodeci putem Bozijim. Narocito otkrivajmo sve sto se desava u srcu nasem kako voda rdjavih pomisli ne bi preplavila nase duse ikako nas ne bi opkolio krajnji bezdan, po reci prorockoj (Jona 2, 6).

3) Onaj ko je u bratstvu usrdan i u dusevnim podvizima i u telesnim trudovima svetli kao nebeska zvezda i mnoge prosvecuje. Onaj ko je revnosan u delima poboznosti koja su dostojna neba, ko je nelicemeran, ko izbegava smeh i ko je cutljiv jeste andjeo na zemlji: on kao da pred heruvimskim prestolom sluzi Bogu i Vladici tvorevine. Svojim vrlinama koristeci drugima i pobudjujuci u njima stremljenje ka duhovnom delanju, on je lucezarno sunce koje obasjava i zagreva svu punotu bratije. Ko je, pak, mracan, taman i nocelik, ko pomracuje one koji su pored njega i cini ih sebi slicnima? Naravno, onaj ko se visokoumljem, slastoljubljem, zasmejavanjem, nedelanjem, sramnim delima, nagovaranjima, drskoscu i necistotom kroz slaganje sa rdjavim pomislima upodobljuje satani koji je spao sa neba. Mi ne treba da se potcinjavamo uticaju takvih.

4) Nas trud nije dugotrajan, a nagrada je vecna; zlopacenje je kratko, a radovanje trajno; opterecenje je privremeno, a pokoj beskonacan. Vi cete se veseliti tamo gde je svih radujucih se obitaliste (Ps. 86, 7), odakle je odbegla bolest, zalost i uzdisanje (Is. 35, 10), gde nema placa, vec [postoji] jedino radost. Prema tome, da li uzalud trcite? Da li se naprasno trudite? Naravno, ne. Naprotiv, vi ste razumno, uzviseno, divno, blazeno, apostolski, mucenicki, otacki, andjelski, nebeski i bogougodno izasli(iz sveta), dosli (kod nas), rodili se duhovnim rodjenjem, uzrasli i postali vojnici, naoruzavsi se duhovnim oruzjem, te pobedjujete Amalicane, Amoreje i Hananeje zajedno sa drugim plemenima strasti. Vi ste iza sebe ostavili more sveta (odrekavsi se od njega), vi ste presli Jordan kroz prosvecujuce i ociscujuce drugo krstenje prihvatanja shime (koja je dejstveno pokajanje), te nadalje pocinjete da ulazite u udeo svog nasledja, u zemlju koju vam je kroz svoje obecanje pokazao Bog u kome nema lazi – u zemlju u kojoj tece med i mleko besmrtnosti i vecnog zivota. Stoga se radujte, likujte i veselite, videci veliko covekoljublje Bozije. Pred nasim ocima je zivot, pred licem radost, pred nogama blazenstvo. Vrata su odskrinuta – trcite da je dobijete (1. Kor. 9, 24). Ko ce jos stajati neodlucan? Ko se nece ustremiti i nastojati sa sve vecom revnoscu, starajuci se da pretekne druge u sticanju predlezecih riznica?

1) Protiv pohote; ona je oganj kojim se razize vecni oganj; nju i smrt moze zateci na delu; 2) saplevsi se, ustajte mrzeci greh i zavolevsi dobro; 3) izbegavanje malih grehova, narocito praznoslovlja; navodjenje predmeta za razgovor (1, 7)

1) Hrabrite se i dobro stojte protiv zamki djavolskih, znajuci da nasa borba nije sa telom i krvlju, nego sa nevidljivim i gorkim goniteljem nasim, sa satanom, i odstupnickim silama koje su pod njim. Prema tome, onaj na koga napadne pohotna pomisao ne treba da se uznemiruje i smucuje, vec da je molitvom, stenjanjem i prolivanjem suza tera nazad i odvaja se od nje, secajuci se onog (vecnog) ognja. Naime, zezenje koje se sada razgoreva u nasem telu sluzi kao uzrok paljenja i onog (vecnog) plamena. Prema tome, ma koliko puta dnevno da napada takva pomisao, vi je u potpunosti istrebljujte i necete biti osudjeni. Ukoliko sa tom pohotom zajedno dolazi i pomracenje pomisli sa osecanjem tezine podviznistva, ti gore podigni oci srca svoga, te djavolju zamku raseci pomisljanjem na mogucnost da se umre svakog casa. Neka se krepi svaki podviznik pomisljajuci na upokojenje u beskrajnom zivotu.

2) Neka vas oseni blagodat Gospoda naseg i neka vam daruje cvrstinu da trpite sadasnje teskoce. Podvizavajte se u borbi i bici, na svaki nacin se naprezuci da predjete put bez pokliznuca. Ukoliko se i desi nesto takvo (sto ja, naravno, ne zelim), brzo ustajte. Primetite kakvo je vidljivo [postojanje]. Nebo je visoko, kao sto je napisano, a zemlja je duboka (Pric. 25, 3). I ko ce se popeti na njega od onih koji su oboreni u greh? Stoga ga omrzite, steknite nenavist prema njemu i odvratite se od njega, te se uhvatite dobroga i cinite ono sto je Bogu ugodno.

3) Molim vas da, izbegavajuci velike grehe, izbegavamo i takozvane male grehe, tj. praznoslovlje i smejanje. Tiho i krotko se odnosite prema svakome. I kada vodite razgovor medju sobom radi progonjenja nehajnosti [tj. uninija], [pazite] da bude dobar. Neka vasa rec bude ili o predstojecem vasem rukodelju, ili o resenju nedoumice oko nekog mesta Pisma, ili o citanju po tipiku, ili o zitiju nekog svetog, ili o nasem odresenju od tela, o dolasku andjela i o nasem odgovoru pred Gospodom i Bogom za citav nas zivot u telu, o [okolnosti] da ce sveti otici ka neizrecivoj radosti, a gresnici u neutesnu muku. Pitajte jedni druge kako da izbegnemo tu strast (praznoslovlja) i da steknemo vrlinu koja joj je suprotna (tj. mudroslovlje). [Raspitujte se] kako se javlja i pusta suza, i zbog cega presahnjuje. [Govorite i o cinjenici] da se nelicemernim poslusanjem, smirenjem i cutanjem usta navodnjavaju izdanci duse i nicu usred raja kao drvo zivota. [Naprotiv], oni se suse pricljivoscu, smehom, neumesnim i neblagovremenim pogledom ociju, roptanjem, surovoscu, dugim spavanjem, prejedanjem i svakom drugom strascu kojoj se proizvoljno predajemo.

1) Visoko zvanje; blagodarite cuvanjem zaveta; 2) glavno je – steci Boga; 3) vernost zvanju cini gradjaninom neba; dela te vernosti; 4) darovi Bogu na Bogojavljenje; 5) reci Pisma o velicini obecanih dobara (1, 8)

1) Eto, Gospod i Bog nas ljudima javlja blagost svoju, sijajuci lucama covekoljublja kako bi sve priveo sebi. Nas monahe On je nekako narocito izveo iz tame u svetlost. Kakvu cemo blagodarnost uzneti Bogu koji nas je izabrao i prizvao? Zivimo sa ciljem napredovanja u poboznosti, odstranivsi strasni i slastoljubivi zivot. Shvatimo, bratijo, svoje zvanje i imajmo pred ocima ono sto zahteva monastvo i zaveti koje smo izrekli pred licem andjela. Zivimo sa spremnoscu da cim Bog pozove sa punom radoscu odemo odavde kao iz tudjine u vlastito staniste.

2) Vidite li nistavnost sadasnjeg zivota? Vidite li kako je nepostojan i brzoprolazan zivot ljudski? I jedan je samodobar udeo, jedan dobar zivot i nenasitiva blagodat – steci Bora kroz cuvanje Njegovih zapovesti. No, receno zahteva trud i napregnuto samoprinudjavanje.

3) Vi ste gradjani Jerusalima, zitelji raja i sudeonici hora andjela svetih ukoliko stojite u svom zvanju, ukoliko mu prebivate verni, ukoliko ga volite svim srcem, ukoliko se prinudjavate na njegova dela, ukoliko se uzdrzavate od svega sto muje protivno i ukoliko na svaki nacin pritesnjavate sebe. Radujte se u strahu Gospodnjem i cistite se od svakog necistog raspolozenja. Ubelite se i zablistajte kao sinovi svetlosti i starijim ukazujte postovanje, poslusanje i pokoravanje. Medjusobna ljubav neka se bogato mnozi medju vama, a svojeglavost i samorukovodjenje neka bude omrazeno medju vama.

4) Dosao je dan Bogojavljenja. [Dosao je] Gospod s nebesa: susretnimo ga cisti. Pripremimo sveta raspolozenja i Onome kome nosi citava tvar prinosi darove i mi kao dar prinesimo obnovljeni zivot, bogovidna zrenja i bogoljubivi plamen srca. Heka poneki jos prinesu ljubav prema bezmetezju, poneki neuspavljivu bodrost, poneki mnoge molitve, uzdrzanje, pokoravanje i izbegavanje roptanja, a svi – sve kako ni u cemu kod vas ne bi bilo nedostatka.

5) Bog preko svetih svojih saopstava kakva nas slava ocekuje u buducnosti. Sveti Pavle uzvikuje: Stradanja. . . nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. 8, 18). Sveti David peva: Jer je bolji dan jedan u dvorima tvojim, od hiljada (drugih) (Ps. 83, 11), i: Nasiticu se kada ugledam slavu tvoju (Ps. 16, 15). I neko od drugih proroka uzvikuje [da cemo otici na mesto] odakle je odbegla bolest, zalost i uzdisanje (Is. 35, 10). Onaj ko zeli moze u Pismu naci jos [mnogo] slicnih mesta koja nam ukazuju na nezamislivo nasladjivanje, veselje koje nema granica i neopisivost dobara koja je Bog obecao onima koji mu ugadjaju. Stojmo u recenome, utvrdjujmo se, izgradjujmo se i usavrsavajmo se u Hristu Bogu nasem.

1) Nemojte posustajati: trud je mali, a nagrada bezmerna; 2) nemoj popustati telu, zamisljajuci da vec ides putem smrti; 3) ulozimo svaku zrtvu za zapovest, nicega se ne bojeci (1, 9)

1) Nemojte se zaustavljati i predavati lenjosti pri sluzenju Bogu. Gledajuci na teskoce sadasnjeg vremena nemojte se lisiti sladosti koja [pripada] buducem veku. I reci i dela blagodusno podnosite. Svoj zivot uredite [na nacelu] medjusobnog prihvatanja u ljubavi Bozijoj i uzajamnog pomaganja u teskim poslovima. Ni citavo stolece koje biste proziveli u podvigu ne moze da se uporedi ni sa jednim satom besmrtne punote vekovecne besmrtnosti. Pri tome je blazeno (i da kazem po ljudski vrlo probitacno) unekoliko se kao u snovidjenju zlopatiti, a kao nagradu dobiti beskrajno blazeni zivot.

2) Nemojmo popustati telu, koje su sveti smatrali neprijateljem i smiravali ga na svaki nacin uzdrzanjem. Ugadjanje njemu je protivno duhovnom zivotu. Jos malo pa cemo otici iz ovog zivota. Primere odlaska vidimo kod nase bratije, koji jedan za drugim silaze u grob. I zar cemo mi ostati ovde? Naravno, ne. Medjutim, bratijo, kako je strasno delo smrti. Stoga treba da se, nadahnjujuci se odozgo, stalno nalazimo u stanju zrenja, pomisljajuci da vec umiremo i da se vec odvija odvajanje duse od tela, da su dosli andjeli (da ne kazem da navaljuju i demoni, s obzirom da se [pojavljuju] kod onih koji su porobljeni strastima) i da se cuje: “Vreme je duso, izlazi”. I kakva ce nastati teskoca i bol razdvajanja sveze! Tada ce dobro cinjenje i neosudjivanje savesti biti velika pomoc, uteha i zastupnistvo za one koji odlaze. Tada ce poslusnost dobiti smelost, smirenje ce privuci blagovoljenje, suza ce prekloniti na milost, obilje dela ce dobiti silu nad demonima, trpljenje pri svim delima ce [postati] zastupnik – i neprijatelji ce se vratiti nazad prazni, a dusa ce sa andjelima u velikoj radosti poci ka Spasitelju. Medjutim, ukoliko se dusa nadje u strasnoj navici i ukoliko je nadvladana grehom, nastace strah – i demoni ce pobediti, svrgavajuci je bednu sa sobom u bezdan ada, u tamu i mucni tartar. I eto koristi toj dusi (od popustanja strastima).

3) Ocistimo se jos ovde. Prolijmo krv u podvizima i neka u nama nema nicega sto bi nas odvojilo od zapovesti Bozijih: ni trud, ni bolest, ni nasladjivanje, ni pokoj, niti ikakvo zadovoljstvo. Cak i kad bi trebalo svaki dan da umiremo [sve] treba da trpimo sa radoscu, starajuci se da zivimo iznad svetskog mudrovanja. Nemojmo se bojati nicega osim suda Bozijeg: ni coveka, ni zvera, ni ognja, ni maca, ni mora, niti icega sto izgleda strasno. Jer, covek (stvoren po obrazu Bozijem) jeste gospodar i vladika zemaljske tvari.

1) Polje duse treba cistiti, zasejavati i zalivati kako bi donosilo duhovne plodove; 2) uzdrzanje u hrani i snu i njegovi plodovi; 3) treba podnositi nemastinu u odeci i obuci; 4) treba se rado zlopatiti radi buduceg (1, 10)

1) Kao dobra zemlja koju napaja kisa iz bogoblagodatnih tokova Duha Svetog, donosite plod i umnozavajte vrline kao pune klasove zita. Kao sto osvezavate polja, i zemlju duse vase od mislenog trnja cistite ognjem straha Bozijeg i macem istine. Po zapovesti apostolskoj, sejte u duh kako bi od Duha poznjeli duhovne plodove, a ne u telo, da ne biste od tela poznjeli truleznost (Gal. 6). Ucite se trpljenju, istrajnosti, velikodusnosti, smirenoumlju, medjusobnoj ljubavi, mrzeci zavist, lukavstvo, prevaru, vredjanje i klevetanje.

2) Steknite uzdrzanje. Uzdrzanje se sastoji u pruzanju telu hrane u skladu sa potrebom, ni previse ga obremenjujuci, ni previse ga olaksavajuci. Slicno postupaju pri tovaru camca: kad je pretovaren moze poci ka dnu, a kad je suvise lagan izlozen je opasnosti da se prevrne gornjom stranom na donju. Slicno je i u odnosu na san: treba ga primati u skladu sa korisnim. Za srazmernom dijetom slede laki sni, a za njima – bodrost na psalmopojanju, pazljivo slusanje citanja i razumno shvatanje svake reci iz bozanstvenih pesama koje se pevaju. Usladjivana recenim, dusa stice dobro nastrojenje, zagreva se i prosvecuje se, okusajuci plodove umerenosti u svemu. Od mnogog jela, pak, dolaze teski sni, a od njih – pomracenje misli, nerazumevanje izreka pesama, skupljanje usta, pomracenje ociju, duse i tela. Jer, sa spoljasnjim se saobrazava i unutrasnje. Tada dusevni lopov pritrcava i krade sta hoce. Stoga je Gospod i rekao: Bdite (Mt. 26, 41).

3) Bog voli srdacnu rec, pokoran odgovor, dobro i nerastrojeno lice, tihu narav i smirenu besedu. Onaj ko blagodusnije od drugih podnosi zlopacenja, ko blagodari kada mu nedostaje neophodna odeca ili obuca ili skufija zaista je delatelj Boziji koji za privremena i nistavna dobra menja buduca i velika dobra. Ja se staram da sve svime opskrbim, sto vam govorim da se niko ne bi ogorcio, razdrazio ili roptao ukoliko [ponekad] ponestane neka stvar. Ima, medjutim, i takvih koji, goreci ljubavlju prema Bogu, proizvoljno sami sebe lisavaju [neophodnog]. Naravno, dobro cini i svako ko sa blagodarnoscu prima ono sto mu se daje, nezavisno od vremena i kakvote.

4) Carstvo Bozije je pred nama i nagrada vecnog blazenog zivota ocekuje one koji ugadjaju [Bogu]. Ko nece potrcati? Ko nece pozuriti da uzme takve riznice koje se daju? Ko dobrovoljno nece resiti i da se zlopati, i da bude nag, i da trpi zimu i mraz, i da se umrtvljuje podvizima radi takvih i tolikih dobara? I vi ucestvujete u takvim trudovima i podvizima. Jer, kroz odsecanje svojih prohteva, kroz odricanje od svega i kroz svakovrsno trpljenje vi svakodnevno umirete, imajuci zivot svoj sakriven u Hristu Isusu, Gospodu nasem. A kada se javi zivot nas, Hristos Gospod – vi cete poceti da se sa Njim radujete vecno (Kol. 3, 4). Nemojte ovde iskati pokoja. Naprotiv, ovdasnje zlopacenje smatrajte potvrdom tamosnjeg vecnog spokojstva.

10.

1) Gospod ide sa nama – trpite; [navodjenje misli] kojima se treba krepiti; 2) nas cilj je raj, u kome cemo zaboraviti sve nevolje; 3) u Gospodnjim loznicama je likovanje za zlopacenje: ko ih stoga rado nece izabrati? 4) radujte se sto zivite u teskobi i oskudici, sto prilici monahu; 5) pomazite se medjusobno u svemu: Gospod je blizu (1, 11)

1) Hodite putem Bozijim, svakodnevno imajuci Gospoda za Saputnika, po Njegovom obecanju. Jer, On sam je preko apostola svojih svima onima koji istu zavet Njegov i svedocanstva Njegova (Ps. 24, 10) rekao da se nece odvajati od njih do svrsetka veka (Mt. 28, 20). Medjutim, Njegovi putevi i staze su nepoznati. On nevidljivo prisustvuje ocima uma i bezglasno razgovara sa onima koji su cisti srcem. Drzite se svog pravog puta, izbegavajuci zamke zavidljivog djavola. Poprimite krila ljubavi Bozije kako biste leteli na oblacima, iznad svih prizemnih klopki. Namastite noge vase uljem radosti i zdravoumlja [tj. celomudrenosti], ne uzasavajuci se stupanja po skorbnom putu Gospodnjem. Ukoliko ste zedni od malodusnosti – pijte vodu trpljenja; ukoliko ste gladni od dusevne iznemoglosti – okusite hleb koji hrani i krepi ljudsko srce, tj. rec mudrosti, koja daje dobru silu i hrabrost. Vi ste dobro opasani i bodri. Gledajuci, dakle, gore, nemojte polagati na sebe tesko podnosljiva bremena, tj. rdjave neprijateljske zelje. Za onog ko ide putem koji vodi od zemlje na nebo dovoljno je sto hodi bez malodusnosti, ne polazuci na sebe nikakav teret.

2) Vi ste dobro rasudili i mudro postupili sto ste izasli iz sveta, te se sada prepodobno vezujete za dom Boziji i delate i sluzite Gospodu svakodnevno, odvajajuci se od svega privremenog – i od roda, i od otadzbine, i od svakakvih pohota tela. Nase delo je andjelsko delo. Pretrpimo i zlopatimo se jos malo. Vec dolazi kraj i granica naseg zivota. Uzece nas sveti andjeli i pocecemo da se radujemo u vekove, postavsi naslednici obecanih dobara sa svima svetima. Tada kod nas nece biti nikakvog zaljenja – ni stoga sto smo ziveli u bedi, ni stoga sto smo se izmozdili u podvizima, ni stoga sto smo se ispostili ili se lisavali sna, ili trpeli mraz i zimu, ili sto smo se na neki drugi nacin lisavali zadovoljavanja svojih prohteva. Naprotiv, tada cemo blagosiljati i ublazavati dan i cas u koji je Bog blagovoleo da pobegnemo iz sveta i primimo monasku shimu. Tamo ce svako za svako ovdasnje zlopacenje biti stostruko nagradjen. Umesto [svega] zalosnog, mi cemo tamo naci sve radosno i vecno zivo. Stoga neka niko od nas ne odbija da pretrpi ono sto dolazi. Jer, za uzvrat cemo dobiti neizrecivo i vecno radovanje. Neka se ne desi da neko od nas cuje: Seti se da si ti primio dobra svoja u zivotu svome, i: Postavljena je medju nama provalija velika (Lk. 16, 25-26). Eto strasnog glasa koji odvaja gresnika od pravednika: on je strasan i kad se samo pomisljana njega. Kako ce tek biti ukoliko se cuje?

3) Koliko je nebo udaljeno od zemlje, toliko ce oni koji se nalaze u gresima biti udaljeni od Gospoda Boga naseg. Ostale Njegove istinske sluge ce uci ka Njemu u Carstvo Njegovo nebesko, u gornji Jerusalim, u veliki grad gde su nezamislive riznice, beskrajna slava i vecno radovanje. Tamo cemo videti jedni druge i prepoznati se. Ja verujem da cemo i tamo zajedno biti u beskrajnoj radosti ukoliko uvek budemo vrsili volju Boziju. Ukoliko je tako, zar se necemo potruditi, zar se necemo rado zlopatiti? Necemo li sa radoscu ispiti podsmehe i grdnje kao mleko? Necemo li pozeleti da smo na poslednjem mestu i stepenu, ili cak – da smo ponizavani vise od svih? Necemo li izabrati da svakodnevno svojevoljno umiremo kao Hristova nezlobiva jagnjad? Da, bratijo moja. Da, oci moji. Takvim raspolozenjem su sveti ugodili Bogu.

4) Nemojmo ovde traziti zivot u zadovoljstvu, tj. zivot bez neprijatnosti i teskoca. Naprotiv, radujmo se kada smo u bedi i veselimo se kad se nalazimo u teskim okolnostima, kada nas vredjaju, pritesnjuju, kada trpimo nedostatak u neophodnim stvarima, u stanistu, u hrani i picu, u obuci i odeci, ili u drugim neophodnostima. U tome je svedocenje nase i u tome se ublazava monah: on neprestano stoji u borbi i podvigu. Ukoliko niste takvi, ocigledno je da ne stojite na monaskom popristu, premda lazno, pritvorno i licemerno nosite [monasko] ime. Uostalom, ja znam da se vi iskreno potcinjavate monaskom ustavu, da iskusno idete njegovim putem i da zivite andjelski, imajuci desnicu Boziju, koja vas podrzava, imajuci utehu Duha Svetog, koja vas krepi i imajuci svete andjele i sve bogoblazene mucenike i prepodobne, koji vam pomazu.

5) Ushodite na goru Boziju i u dom Njegov svet, po reci Isaije, najglasnijeg proroka (Is. 2, 3). Neka niko ne zaostaje i neka niko ne sedi. Pomazite se medjusobno, stojte u krepkoj medjusobnoj ljubavi, podsticite jedni druge, sarevnujte jedni drugima, podrazavajte jedni druge. Neka medju vama ne bude ni neprilicnog smeha, ni razonode koja rasejava i raznezuje, ni dugih praznih razgovora, a razdor i neposlusanje cak ne treba ni da se spominju medju vama. Pozeljno je da govorite umereno i casno, da medjusobno imate srdacno raspolozenje, da se jedan drugom obracate tiho i ljubazno. Sve ispitujte, dobra se drzite. Od zla u svakom vidu uklanjajte se (1. Sol. 5, 21-22). Neka Gospod mira da silu i krepost dusama vasim, neka vas sam napasa i neka vas na vodama odmora hrani (Ps. 22, 2), vracajuci vas na staze prave, cuvajuci vas od zamki svezlobne zmije, veseleci vas, nasladjujuci vas, teseci vas i udostojavajuci vas svog Carstva nebeskog.

11.

1) Neprijatelj postavlja zamke; vi se, pak, protivite i pobedicete; Gospod je Pomocnik; 2) besprekorno nosite napore i na poslu i na bogosluzenju; nemojte ih gubiti; 3) potrudimo se i pripremimo se da ne bismo kasnije, u casu smrti, susreli uzas, vec da bismo ugledali radost (1, 12)

1) Pridjite prihvatimo svi opstu gotovost i revnost da sve vise sluzimo Bogu i ugadjamo mu. I neka nas nista u tome ne sprecava i ne zadrzava: i od sveta se odreknimo potpunije, i telo savladajmo, i od rodbine se udaljimo, i zadovoljstva prezrimo, i trud izaberimo, i sva druga dobra dela izvrsimo i cinimo kako bismo, pokazavsi se nesapletenim u svom zvanju, nasledili Carstvo nebesko. Strasna zmija, svezlobni djavo neodstupno puzi okolo zeleci nasu pogibao, tajno se prokrada i ulazi u nase srce sejuci u svakome semena zla: u nekoga [seje] grehovnu slast, kako bi ga zbog zadovoljstva i jednocasovne naslade lisio okusanja vecnih dobara i poslao u neugasivi oganj; u drugoga [seje] strast zavisti (koja je ravna ubistvu) zbog dobre slave brata, kojom se pomracuje njegov um i (kao kod onoga ko ide po nocnoj tami) ne da mu da vidi slavu Boziju kako bi ga pokazala novim pogubnim Kainom; jednoga navlaci na stomakougadjanje kako bi ga, pobedivsi ga podstomacnim nasladama, udaljila od Boga; na drugoga pusta nehajnost; kod jednoga radja odvratnost prema vlastitom zvanju ili prema sapodviznicima, ili prema manastiru; drugoga navodi da se opterecuje psalmopojanjem, citanjem i usamljenoscu; najzad – protiv nekoga podize nezamislivu prasinu strasnih pomisli i pokreta kako bi ga skrenula sa pravog puta i pogubila. Medjutim, Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vase (Ps. 30, 25). Jer, mi se nadamo na Gospoda koji je satro vlast smrti i dao nam vlast da stajemo na zmije i skorpije i na svu silu vraziju (Lk. 10, 19). Primer recenog vidimo kod svetog Antonija Velikog, koji je skrsio i satro silu neprijatelja, koji vise nije mogao da podnese cak ni senku njegove svetinje. I svi bogonosni oci su ga pobedjivali. Pobedjuju ga u sadasnjem rodu i svi oni koji svedusno sluze Bogu.

2) Ja vidim da se vi usrdno trudite, prinoseci svoje trudove na zrtvu Bogu. Neka, medjutim, vasi napori budu svestrano besprekorni i dostojni nagrade. Kako, naime? Delajte tiho i bezmetezno, bezite od prevaznosenja, gnusajte se drskosti, obucite se u smirenje i prinudjavajte se na svako poslusanje. Pazite da na sebe ne navucete smrt nekim grehom i nemojte se priblizavati jedan drugom za vreme strasti. Nemojte se usudjivati da budete dvojica nasamo s obzirom da ce se pojaviti oganj greha. Nemojte doticati nikakve svoje udove, narocito jedan, inace ce se javiti gnev, oganj i smrt. Pazite na citanje i bodro slusajte psalmopojanje. Nemojte dremati stojeci pred Bogom i dobicete Njegov dar: On, naime, uvek deli nagrade bodrima. Zalosno je kad jedni od lica Cara odlaze sa darovima, a drugi se salju bez icega. Jer, i jedni i drugi su bili za istim delom. Medjutim, jedni su delali lenjivo i sanjivo, a drugi – iskreno i sa svim usrdjem. Stoga se i njihov udeo pokazao kao razlicit.

3) Zurite, podvizavajte se, trcite, dostizite kako nam se ne bi zatvorila vrata, kako se ne bi preseklo vreme naseg zivota, kako u grob ne bismo sisli nespremni, kako se sveze sa telom ne bismo razresili kao krivci, kako svete andjele u vreme razlucenja duse ne bismo gledali bez smelosti, kako nas zbog grehova ne bi uhvatio onaj crnac, koji doseze do nebesa (kao stose pokazalo Antoniju Velikom), kako nas ne bi progutao haos, preispodnja, tartar, beskrajni oganj koji sumi, ili druga mucilista kod kojih je plac i skrgut zuba, vec kako bismo tamo obreli mirni i blazeni dugi zivot, kako bismo pripali Hristu, Vladici nasem i Bogu i kako bismo ugledali onu besmrtnu krasotu i nepristupnu slavu lica Njegovog, ucestvujuci u horu sa svetim andjelima i svima svetima i veseleci se [na mestu] od koga je odbegla bolest, zalost i uzdisanje (Is. 35, 10).

12.

1) Izadjimo odavde, tj. iz oblasti strasti kroz uzdrzanje stomaka, ociju, jezika, sluha, ruku i nogu; 2) pouka ekonomu, nadzorniku radova, skladisniku, bastovanu i vrtlaru, nadzorniku stala i mlinaru (1, 13)

1) Uzvikujem vam, kao nekada Gospod ucenicima: Ustanite, hajdemo odavde (Jn. 14, 31). Ja ne kazem da treba da se iscupamo iz tela pre nego sto nas pozove Gospod, koji nas je svezao sa njim radi ispitivanja nase vrline, nego da bismo i u telu mislili ono sto je iznad tela, kao sto je o sebi napisao bozanstveni Pavle, tj. da se razapnemo svetu. On, naime, uzvikuje: A koji su Hristovi, razapese telo sa strastima i zeljama (Gal. 5, 24). Hrabro podnosite sve tesko i skorbno i budite u svemu uzdrzljivi. Jer, da je bio blagopokoran bogopredanoj zapovesti o uzdrzanju, nas praotac ne bi umesto zivota prigrlio smrt kroz neuzdrzanje. Postite i nemojte kusati gorko drvo greha, ukoliko je moguce cak ni mislju. Na svaki nacin se od njega cuvajte na delu. Nemojte pustati strasne poglede zednim ocima i nemojte sami sebe podvrgavati ocaranosti. Zatvarajte uho do slusanja nerazumnih reci i nekorisnih prica. Usta naucite da pevaju samo ono sto je Bogu ugodno i da izbegavaju praznoslovlje. Ruke, noge i svi vasi udovi treba da budu zasticeni od svega strasnog.

2) Ti koji si primio poslusanje na ekonomiji staraj se da besprekorno i bez saplitanja ides medju svojom bratijom, svime raspolazuci sa smirenim misljenjem.

Ti kome je uruceno da nadzire poljske radove sa svojstvenom ti mudroscu i cvrstinom pazi na svoje delo, sve sto mu prilici verno ispunjavajuci i sve drzeci u svom poretku. Snishodi i sastradavaj premorenima, narocito iskusenicima. Rec vasa da biva svagda u blagodati, solju zacinjena. . . da donese blagodat onima koji slusaju (Kol4, 6; Ef. 4, 29). Budite usluzni, blagorecivi, utesni, poucni, uredni i upraviteljni u svom delu.

Ti skladisnice uzdaj se u Boga i napreduj no dejstvu silne moci Njegove (Ef. 1, 19). Trudi se na staranju o bratiji. Sticuci njih, Boga stices, buduci da ne hranis ljude vec, ako hoces, apostole Bozije. Pripremaj i pruzaj im i jelo i pice, tj. najbolje sto imas. Ipak, ni zacina, ni slasti, niti ista od onoga cime oni koji zive za stomak pune svoju [utrobu] neka ne bude kod tebe. To ne prilici blagocastivima. Povrce, hleb i voda su stvari koje im prilice. U njima su nasi oci nalazili veliku utehu.

I ti cedo moje, dobri kuvaru, staraj se o bratstvu, pripremajuci mu hranu za utehu kako bi u Carstvu nebeskom zasijao kao sunce.

Vi bastovani i vrtlari radite i starajte se da sve pruzite bratiji, nudeci im povrce svake vrste. Ugadjajuci njima vi cete Bogu ugoditi i udostojiti se da se nasladite vecnim pokojem.

Vi koji ste uz skladisnika sa svom usrdnoscu i dobrim proizvoljenjem upotrebljavajte svoju silu na svoje delo cak do krvi, dobro se odnoseci prema prvoskladisniku, buduci da od njega zavisite.

Vi nadzornici stala nosite poslusanje koje je ugodno i Bogu i nama i dvostruko u odnosu na druge sluzite bratstvu, zbog cega cete biti ukraseni dvostrukim vencima. Svako od vas ko se vise od drugih stara, dela i trudi svakako ce dobiti i vecu nagradu.

Pridjite mi i svi vi koji se postavljeni kao mlinari. I vama govorim da treba da imate veliko staranje o svom delu. Nemojte dozvoljavati nista izlisno u odnosu na ono sto je odredjeno – ni u hrani, ni u picu, ni u bilo cemu drugom. I nama nije milo sto ne mozete biti na pravilu, psalmopojanju i drugim sluzbama. Medjutim, drugacije ne moze biti uredjeno zbog krajnje nuzde. Ipak, nemojte padati u nehajnost s obzirom da cemo mi umesto vas ispuniti nedostatak, iako smo gresni. Vi samo budite bodri i pazljivi prema sebi, imajte strah Boziji i uklanjajte se od svetskih razgovora.

13.

1) Ustajanje, jutrenja, prvi cas, poslovi; 2) predmet reci; takmicenje, izbegavanje pokoja; toplina prema Bogu i izdrzljivost u naporima; 3) potrpimo, kao Gospod, i susrescemo Njegovu milost; 4) izbegavati dela samougadjanja i odsustva ljubavi prema bratiji; 5) dostojan je casti onaj ko se zadovoljava sa nalozima nastojatelja; ne treba prosudjivati te naloge; Gospod neka ispravi neispravne (1, 14)

1) Zivimo po pravilima i porecima koji su za nas ustanovljeni, prinudjavajuci se da u svemu budemo ispravni – i u velikom, i u malom.

Cim udari klepalo, tj. kao na poziv andjela, svi odmah zurite da se blagodusno saberete u crkvu da besedite sa Bogom i da mu sluzite pesmopojanjem. Jer, kao uzdarje necete dobiti nesto brzoprolazno i privremeno, nego darove od Boga koji ozivljuju dusu.

Dosavsi u hram, vi jednim prizivanjem saglasno uznesite slavoslovlje Gospodu Bogu. Potom poslusajte psalmopojanje i bodro pratite citanje kako biste se prosvetili i u radosti blagoplodno prebivali na bogosluzenju, posramljujuci djavola. Istovremeno nemojte zaboravljati da unutarnje sa trezvoumljem obavljate molitvu kako bi vas Cisti video cistima i kako biste iz hrama izasli prosveceni, a ne pomraceni.

Zavrsilo se pravilo. Vi tiho i mirno izlazite iz doma molitve. Neka se potom jedan hvata za ucenje, starajuci se da ne izgubi sabranu riznicu od psalmopojanja kroz praznoslovlje, vec da blagu doda i ono sto ce nauciti. Drugi moze da odahne prilegavsi na postelju ukoliko hoce i ima potrebu. Osenivsi se krsnim znamenjem i smerno legavsi, on treba misleno da cita neki Psalam uz razmisljanje kako ne bi bio podvrgnut iskusenju od kusaca-neprijatelja. Jer, demoni vole da nas posle bogosluzenja smucuju rdjavim pokretima kako bi se osvetili za poraz koji im je pricinjen pazljivim i poboznim prebivanjem u hramu i kako bismo zlo izgubili ono sto smo dobro sabrali iz crkvenih pesama i citanja. Stoga oni pomracuju pomisli, telo cine nepokornim usled zamora na psalmopojanju i izazivaju neprilicna osecanja i saglasavanja. Naravno, onaj ko se ne baca odmah u postelju cini bolje, uzdrzavajuci od sna i zanimajuci se ili mislenim udubljivanjem u Psalme, ili nekim drugim delom. [On, uostalom, treba da legne] ukoliko ga san neodoljivo napada, s obzirom da ce tada biti slobodan od iskusenja.

Provevsi tako vreme, svi treba da budemo brzi i da ne zaostajemo jedan za drugim zureci na vrsenje prvog casa. Jer, zasto da gubimo svoju nagradu i da obremenjujemo savest?

Posto se pomolimo Bogu da delo ruku nasih ispravi (Ps. 89, 17) i da se ceo dan ispuni vrlinski, neka svako pristupa svom poslu po raspodeli, bilo sam ili zajedno sa drugima, u skladu sa slucajem i potrebom. Neka vas trud i posao na polju, u vinogradu, u kuhinji ili negde drugde prema obicnom rasporedu po odredjenim satima bude [pracen] stihovima, molitvom i blagomislijem. Neka sve bude vrseno savesno i sa stihovima.

2) Vasa rec uvek treba da bude o prilicnim predmetima, bilo da se odnosi na telesni ili duhovni zivot, na neki troparili delo. Revnujte medjusobno za dobro. Svako od vas ima svoju dobru osobinu. Ako mu nesto i nedostaje, dopunice ga drugi. Neka ga od njega i pozajmi kao dobra pcela, trudoljubivo sabirajuci med sa cvetova. Sklonost ka odmoru neka bude daleko od vas i lenjost neka bude prognana. Budimo plameni prema Bogu i izdrzljivi u podvigu. Neka nista ne postane prepreka izmedju nas i ljubavi prema Bogu: ni post, ni bdenje, ni hladnoca, ni vrucina, ni uvreda, ni oskudnost u potrebnom. Sve smatrajuci drugostepenim, svemu pretpostavimo nase spasenje.

3) Sve blagodusno trpimo, secajuci se kakva je strasna stradanja pretrpeo Gospod radi nas. Kakvo je poredjenje roba sa Vladikom? Stoga je nistavno sve sto mi mozemo pretrpeti. Medjutim, kao blag, Gospod prima i nase malo blagovoljenje. On je, po pisanome, blizu onih koji ga ocekuju. Njega nalaze oni koji ga traze. Ukoliko pokucamo, On ce nam otvoriti i ukoliko nastojimo – primice nas i uvesti u svoju nadnebesku radost, u nerukotvorenu bracnu odaju Carstva nebeskog.

4) Ja vas molim, prizivajuci za svedoke nebo, zemlju i svete andjele, da ne budete nemarni prema svom spasenju. Nemojte prezirati ni jednu zapovest, nemojte hoditi po tami neotkrivanja (pomisli), bezite od tajnog jedenja, nemojte se zaplitati u slasti, nemojte probadati macem duse svoje, tj. nemojte stavljati u njih oganj drskosti, cak ni u odnosu prema vasim udovima, secajuci se da su Hristovi i stoga – mnogocasni, nemojte zlo govoriti i nemojte se raspaljivati gnevom jedni protiv drugih, nemojte drzati zavist u sebi, nemojte zlom vracati za zlo, nemojte iskati vlasti, nemojte prevremeno zeleti kliricke stepene, niti se njima nasladjujte u pomislima vasim, vec sve rado otkrivajte (svojim duhovnim ocima). I time se lecite, time prebivajte u zdravlju i od srca budite svima poslusni. Eto svestenstva, i svestenodejstva i obozenja.

5) Onaj ko cistog srca pred mojim smirenjem otkriva sve svoje, ko o sebi smireno misli, ko sebe smatra nizim od svega sto dise i ko ne trazi nista vise od onoga sto je dobio od mog smirenja zaista je, po meni, visoko i uvazeno lice. Jer, za vas nije korisno i prilicno da ispitujete moje naloge i da o njima rasudjujete po svome, razmatrajuci zbog cega sam jedno dao jedno poslusanje, a drugome drugo, zbog cega sam jednog uveo u klir, a drugog postavio na drugo [mesto]. Gospod i Bog nas, koji iz nedostojnog izvodi dostojno i sa djubrista uzdize ubogoga (Ps. 112, 7), koji smirenima daje blagodat i razum i koji silom opasuje nemocne, neka i vas uredi, umiri i primi u svoj udeo, neka vam da dobar zivot, neka vas u svemu ukrepi na savrseno delo, na ispunjenje zapovesti, na bogougadjanje i na podrazavanje andjelima radi nasledja Carstva nebeskog.

14.

1) Ustremite se Bogu i sve drugo smatrajte nistavnim; 2) onaj ko se svakim trudom trudi u manastiru dobro hodi ka gornjem gradu radi okusanja dobara; 3) vasa spoljasnjost je dobra; ipak, pazite da medju vama po unutrasnjem ustrojstvu nema Jude, Gijezija i slicnih; 4) nemoj govoriti: “Uradicu to, i dostici cu ono”, vec se trudi, sve ostalo predajuci Gospodu (1, 16)

1) Pridjite ceda i poslusajte me, pazite na reci moje i obratite paznju na smirena slova moje. Svima upucujem vapaj moj, svima saopstavam da se uznesete Bogu i da se odresite od pristrasca. Nama vapije i prorocka rec: Pridjite, uzidjimo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog (Is. 2, 3), u dom bestrasca i umnim ocima nasim ugledajmo radost koja nam je pripremljena po obecanjima nebeskih dobara. Prihvatite revnost, primite ognjena krila i letite kao golubovi. Odavde uzletite [na mesto] gde je desna strana vrlina, te prihvatite radost i duhovnu zelju ljubavi prema Bogu. Okusite ljubav Njegovu najsladju i u njoj sve drugo smatrajte drugostepenim, gazeci i sujetnu slavu, i telesnu pohotu, i zverski gnev. I nista od onoga sto ovde izgleda utesno nece moci da vas zapleni. Kao dobro opasani, mi cemo biti lagani i ostrooki, i brzi [hodeci] putem koji vodi u Carstvo nebesko.

2) Oni koji putuju neizbezno trpe i pate se. Slicno je i sa nama. Jer, kao sto vidite, nasa dela zahtevaju trud, podvig i zamaranje. Vi radite, iznemogavate, znojite se, trpite glad i zedj na njivi, ili u vinogradu, kod cedila za masline, u kuhinji, na gradilistu, u skladistu i na svakom mestu vase duznosti. Svi idu putem Bozijim priblizavajuci se velikom gradu, te ce kroz smrt biti uvedeni u radost okusanja dobara koje su spremljena za one koji vole Boga.

3) Videci one koji otkriveno dobro hode mi se tesimo, a videci neuredne – negodujemo i zalostimo se, te ih po mogucnosti ispravljamo. Vasa, pak, unutrasnjost vidna je samo vama i Bogu. Medjutim, neka medju vama nema nikoga ko bi skriveno, navodno u tami, cinio nesto neprilicno. Jer, niko nece izmaci od oka Onoga koji sve vidi, cak i ako izmakne nasem. Ja uvek o vama mislim najlepse. Medjutim, ko zna da li je medju vama, usred dvanaestorice, i Juda. Nije li kod dobrog nastavnika i lukavi Gijezije, koji u svojoj dusi nosi vecnu gubu. Nece li se medju vama naci slicni sinovima svestenika Ilija, koji tajno jedu i Boga zaloste i ciji ce zalosni kraj biti nezgodan i za mene jos vise negoli za Ilija gresnog. Neka ne postradamo n mi (postedi Gospode) kao Ananija i Sapfira, koji su pokusali da apostolima kazu laz i pali gorkim padom. Jer, mozda i medju vama ima onih koji, imajuci u srcu laz, ne govore istinsko slovo u odgovoru na pitanje ili u slucajnom razgovoru. Ja se bojim i pada Simona vraca, koji je sa vrhovnim apostolom svetim Petrom hteo da bude radi casti i slave ljudske, iako je spolja pokazivao da zeli da bude ucenik. Neka se niko od vas ne obazire nazad i neka ne otpada od svoje prvobitne namere.

4) Neka niko ne govori: “Uradicu to i za toliko godina cu dostici ono”. Onaj ko tako govori, medjutim, ne zna ni da li ce proziveti danasnji dan. On ne pomislja da ce mozda cuti: Bezumnice, ove noci trazice dusu tvoju od tebe; a ono sto si pripremio cije ce biti (Lk. 12, 20). Podrazavajmo neraskidivo jedinstvo apostola sa Uciteljem njihovim i Bogom svih. Imajuci uvek Gospoda pred ocima, pozurimo ka svome spasenju, sve ostalo predajuci u ruke Bozije sa spremnoscu da nesto malo pretrpimo i ozalostimo se ovde kako bismo se vecno radovali. Na receno nas priziva Bog, sadejstvuje Duh Sveti i krepi Gospod Isus Hristos. Nemojte se bojati. Djavo je svrgnut. Hristos je vaskrsao i smrt vise ne caruje.

15.

1) Mi smo pobegli od sveta, ali nismo pobegli od talasa strasti, koje podizu ne prijatelji: treba da pazimo i da se protivimo; 2) primeri cuda poslusanja koji su se javili zbog vere: Dositej, Akakije, Zaharija i drugi; 3) hodite putem zapovesti, bez roptanja nosite poslusanje i spascete se (1, 17)

1) Premda smo pobegli od svega zitejskog i stupili u pristaniste primivsi nasu svestenu shimu, mi jos uvek prebivamo u svetu kao na moru, ne znajuci kada ce se na nas podici burni djavolski vetar pokusavajuci da pogruzi u dubinu ladju nase duse. [Mi ne znamo] gde i kako cemo sresti mislene pirate, na kakve cemo podvodne stene strasti neprimetno naici i kako cemo za sve vreme naseg zivota bez brodoloma ostvariti nasu plovidbu od zemlje na nebo. Stoga treba da smo pazljivi, ceda moja, i da se cuvamo, da smo bodri, te da pratimo i predvidjamo napade djavolskog svelukavstva kako bismo se spremni suprotstavili nagovaranju strasti, odbili njen napad i bezbedno nastavili svoju plovidbu, drzeci kormilo nase vere.

2) Oni koji se poducavaju podviznickom zivotu dobrim primerima otaca se prosvecuju i nepokolebivom verom postaju istrajni u svojim naporima. Verom je sveti Dorotej isao putem poslusanja bez ispitivanja, verno ispunjavajuci svaku naredbu svog rukovoditelja, bez roptanja ponekad podnoseci udarac u obraz, a ponekad ismejavanje. Verom je blazeni Avakir petnaest godina hrabro i mladicki podnosio udarce, podsmeh i proganjanje kao da nije osecao teret neprijatnosti, ne samo ne zaleci se, vec silno braneci i stiteci one koji su ga napadali pred svetim ocem, koji ga je ispitivao. Verom je Teodor Osveceni zbog pomisli o igumanstvu tri godine bez protivljenja i roptanja nosio odlucenje kojim ga je [kaznio] Pahomije Veliki. Verom je ubrao zreli plod poslusanja onaj ko je tri godine strpljivo i usrdno zalivao ocev zezal. Verom je uvek zivi Akakije ponekad pod ocima imao masnice, ponekad na obrazima – tragove udaraca, ponekad – jedan ili drugi ud povredjen, sve smireno trpeci bez roptanja, usled cega se udostojio besmrtnosti. Verom je uvek spominjani Zaharija blagodusno trpeo rane (iako bese prepun Bozanstvenog Duha), ne odvajajuci se od oca. Verom je jedan divni[monah] preplovio reku nosen krokodilom. Svako od postovanih otaca i savrsenih muzeva je oruzjem vere prosao kroz oganj i vodu iskusenja lukavog i usao u oblast vecnog pokoja.

3) Za one koji hoce da se spasu nema nikakvih smetnji ili prepreka. Imajte pred ocima nelazne primere onih koji su sespasli i koji se spasavaju. Na mene nemojte gledati, ali slusajte reci moje. Jer, premda sam gresan, ipak vam govorim istinu i ukazujem na pravi put. Trudite se, ceda moja, odbacivsi nepokoravanje i udaljivsi neverje. Sa strahom hodite putem zapovesti Gospodnjih. Istite, i dace vam se; kucajte, i otvorice vam se (Mt. 7, 7). To verno znam i savrseno sam u to ubedjen. Svoja poslusanja nosite bez roptanja. Trudite se na onome sto vam je zapovedjeno bez lenjosti. Nemojte biti nepostojani, brzi na protivrecenje i osvetu, ili drski na rusenje i pogubljenje duse. Nemojte iskati slavu da biste je nasli ne samo u buducem veku, nego i ovde, samo blistaviju. Nemojte ratovati medju sobom i nemojte razdrazivati jedni druge zajedljivim i uvredljivim recima ukoliko se jednome naznaci casnije, a drugome nesto nize poslusanje, te here biti prvi prozvani i udostojeni mesta u vecnim bozanstvenim obiteljima. Ukoliko, pak, budemo suprotno postupali, suprotno cemo i obresti, s obzirom da ce na svaku dusu koja cini zlo naici jarost i gnev i posramljenje (Rim. 2, 89) i sada i u buducem [veku]. Neka sa vama ne bude tako.

16.

1) Videci vas napredak ja se radujem; ipak, bojim se i molim vas da ne prekidate hodjenje, uklanjajuci se od svega neprilicnog i revnujuci za sve prilicno; 2) videci smrt pred sobom steknimo dobro nastrojenje u srcu; nama nije lako da nosimo velike telesne podvige; medjutim, ukoliko u srcu sacuvamo dobro nastrojenje i pri umerenom uzdrzanju u svemu po ustavu i rukovodjenju mi necemo zaostati iza velikih muzeva; 3) opsteziteljno bratstvo je divno i po sastavu i po cudesima, buduci da je svako pobedjivanje strasti u stvari izgonjenje demona (1, 18)

1) Moja smirena dusa cezne i iscezava u silnoj zelji da se spasete, hodeci istinitim putem i svakog dana se pruzajuci napred u usavrsavanju. Ja se tesim videci vase odricanje od svega i samoodrecno udaljavanje od sveta, vase nepovratno otudjenje od svojih, rasipanje citavog imanja i raspinjanje same vase volje, te vase jednodusno i jednomisleno stremljenje ka Jedinome. Medjutim, mene obuzima i bojazan da se neko od vas na neki nacin ne lisi dobara kojima se nadamo. Stoga molim i preklinjem: nemojte prekidati svoje hodjenje, vec sve vise revnujte da cinite dobro na izgradjivanje sebe i nazidjivanje bliznjeg, pokazujuci da ste bez saplitanja i sablazni svaki dan pred Bogom i bratstvom. Nemojte se predavati revnosti u zavisti, ni pogubnom roptanju, ni bogoprotivnoj gordosti, ni ropskom pristrascu, vec dejstvujte poslusno, tiho i mirno, bez tastine i castoljublja, razumno i sa dobrom savescu, radi samog dobra, radi nase svete zajednice, radi zapovesti Bozije i nase nastojateljske naredbe i, uopste receno, radi sopstvenog spasenja, svakog dana istuci ono sto je Bogougodno i Njemu jedinom stremeci sve dok ne dodje prestavljenje iz ovog zivota.

2) Poslednji cas ne stoji, vec se brzo priblizava, a za poneke je vec pred vratima. Stojeci pred nasim ocima i pred nasim nogama, neka nas on strasi, smirava, cisti i otklanja od krivice za bilo sta rdjavo i skretanje sa pravog puta, uceci nas da uzajamni zivot vodimo u poboznosti, bezmeteznosti i dobrom jednomisliju, te u izucavanju Bozanstvenih Pisama, u cistoj molitvi i naporu u skladu sa snagama. I post je orudje (premda telesno) u duhovnom zivotu ukoliko mu prethodi sveto smirenje. Mi nemamo snage da se doticemo velikih svetootackih podviga, a nije nam ni korisno. Cuvajmo ono sto smo rekli (tj. secanje na smrt, poboznost, bezmeteznost, jednomislije, poucavanje u Pismu, cistu molitvu, trud i post po snazi) i u nasem potcinjenom stanju birajmo ono sto nam prilici, strogo drzeci opsteziteljni ustav. Kao sto je odredjeno u jelu i picu – kusajmo ne samo hleb i povrce, nego i vino i ulje, ponekad i ribu i sir uz prilicno uzdrzanje i bez vlastitog rasudjivanja, koje je neumesno. I kao sto je ustanovljeno i u svemu ostalom delujmo mudro i razumno – i kada spavamo, i kada odmaramo, i kada hodimo, i kada sedimo, i kada se skupljamo i razgovaramo, i kada praznujemo, jednako i kada sadimo, sejemo, zidamo, tesemo. Ukoliko tako budemo postupali, uveravam vas da ni malo necemo zaostati za velicinom onih otaca.

3) Jedan od velikih prizora i cudesa jeste i nase sabranjeu ime Gospoda naseg Isusa Hrista i skupljanje iz raznih zemalja i rodova, raznih uzrasta i nacina zivota u jedno telo koje je uskladjeno i usmereno ka jedinstvu i jednom sluzenju. I premda je ono mnogodusno, mnogosrcano i mnogoumno, ipak prebiva jednomisleno i jednosrcano radi bogougadjanja i sluzenja u slavu Presvete Trojice, a ne radi necega rdjavog. Prema tome, nase sabranje (tj. bratstvo) je i samo po sebi veliko i dostojno postovanja, zajedno sa [drugim] velikim cudima. U njemu se, stavise i na samom delu desavaju cuda, ukoliko zivimo kako prilici. Jer, ne izgone li se i ovde demoni? Izgone se, cak ne jednog ili drugog dana, vec svakog dana i svakog casa: izgone se i opaljuju se. Onaj ko medju nama pobedjuje strast u stvari opaljuje i izgoni demona te strasti. Onaj ko pobedjuje blud, izgoni demona bluda; onaj ko pobedjuje lenjost, izgoni duha lenjosti; onaj ko pobedjuje gnev i zlopamcenje, izgoni duha gneva i zlopamcenja; onaj ko pobedjuje osudjivanje i roptanje, izgoni duha osudjivanja i roptanja. Slicno treba misliti i o pobedjivanju ostalih strasti. Niste li stoga vi cudotvorci ukoliko ushtete? I Gospod prima vas nacin zivota kao i podvige pustinjaka i stubnika koji su cinili divna cuda.

17.

1) Zasto smo napustili svet – da bismo se ocistili; blazen je onaj ko zivi u duhu tog zivota, narocito u poverenju prema nastojatelju; 2) dolaze nam u obitelj da bi se spasli: predstavite sebi primer monaskog zivota i manastirskog poretka (1, 19)

1) Pazimo na sebe, drzimo se trezvoumlja, budimo bodri i uznosimo se svojim mislima ka Bogu. Cesce primenjujmo na sebe spomena dostojan uzvik Arsenija Velikog: “Arsenije, zbog cega si dosao ovamo”. Jer, i mi smo izasli iz sveta. Zbog cega? He radi pokoja tela, ne radi kusanja zadovoljstava, ne ni da bismo se naucili pismenosti i krasnopisu, ili da bismo stekli znanja, ili da bismo postali dobri citaci, ne cak ni da bismo ugadjali sebi u proizvoljnom samosluzenju, ne radi iskanja slave, radi velicanja i prevaznosenja nad drugima i radi vlastoljublja. Mi nismo izasli ni radi cega slicnog. A zbog cega zapravo? Radi toga da bismo se ocistili od grehova, da bismo se obukli u bozanstveni strah, da bismo se smirili cak do smrti, do krsne smrti, tj. do odricanja od svojih dusevnih prohteva i umrtvljivanja telesne pohote, da bismo ratovali sa svojim suparnikom – djavolom i da bismo se borili protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta (Ef. 6, 12), da se ne bismo predavali mnogorazlicnim iskusenjima tela, i najzad – da bismo stekli silnu veru u zastupnistvo svog rukovoditelja igumana, cime cemo zaista moci da pogasimo sve ognjene strele necastivoga (Ef. 6, 16). Sada, pak, kazite kako delo stoji kod vas. Razmotrite, rasudite, ispitajte. I blazen je onaj medju vama ko ispunjava zapovesti, ko se nije dao u plen prodavcima greha, ko je tacan u poslusanju, ko se prosvecuje savrsenim ispovedanjem, ko se oblistava bogodanim smirenoumljem i zlatosijajucim i hristopodobnim povinovanjem, ko je kao u porfirnu mantiju obucen u nesumnjivu veru u svog rukovoditelja igumana, ko se ne koleba u delima koja on ukazuje, ko nista ne resava pre njegovih resenja i ko nista na zemlji ne smatra spasonosnim osim onoga sto mu on nalozi. Skrecem paznju da ja ovde ne mislim na sebe, nego na one koji strogo ispunjavaju zapovesti Bozije.

2) U nasu kinoviju dolaze Bogom poslane duse da se spasavaju. Stoga ispunjavanje zapovesti kod nas treba da bude potpuno i strogo. Oni su dosli da bi se prosvetili, a ne da bi se pomracili. Sijajte, bratijo moja, iako sam ja taman, osoljavajte seblagodatnim vrlinama, iako sam se ja napunio kvarezi. U cemu treba da se sastoji vasa pohvala? U svagdasnjem ustupanju bratu u reci, u izbegavanju protivrecenja i roptanja, u [nameri] da postanete nezlobivi jaganjci, koji nisu jogunasti, nego blagoposlusni Pastirenacelniku nasem Hristu, u izbegavanju nepotrebnog smejanja i sramnih razgovora, u bodrosti u psalmopojanju i u trezvoumlju u molitvama. Budite mudri, cedo moja, cistite se, ozdravoumljujte se [tj. ucelomudrujte se], usavrsavajte se i osvecujte se i postanite bogovi (iako je smela rec) po obecanju Spasitelja preko psalmopojca: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Visnjega svi (Ps. 81, 6).

18.

1) Opstezice je vrlo pohvalno; blazen je onaj ko zivi u njegovom duhu; 2) treba sve vise da napredujemo, ne troseci uzalud svoje dane; 3) slava ocima: pazeci na reci istine oni su primerno ziveli u monastvu; podrazavajte ih (1, 20)

1) Ja vas bez lenjosti ubedjujem da revnujete za spasenje vasih casnih dusa. I mislim da vam mogu biti najkorisniji ukoliko vam napominjem o nasem postovanom zivotu. O cemu bismo drugom i rasudjivali? Zar smo mi izmenili nacin zivota koji smo zapoceli da bismo i besedom presli na drugo? He, mi ne treba da prestanemo da mnogo puta govorimo o istome. Mi nikada necemo prestati da hvalimo dobro i da prekorevamo rdjavo, saopstavajuci o velicini dobra i blazenstva potpunog udaljavanja od sveta i jednodusnog opstezica bratije. Ono je zaista miro. . . koje silazi na bradu, bradu Aronovu (Ps. 132, 2), ukoliko se [monah], stupivsi u opstezice, obuce u smirenoumlje, odene u poslusanje i uziste odsecanje svoje volje, ukoliko prihvati bezdan ljubavi prema Bogu, ukoliko u duhu ushodi iz sile u silu, ukoliko sve zavoli i sve trpeljivo ispuni po zahtevima ustava opstezica, ukoliko ni u cemu nije lukav, ukoliko nema podozrivih misli i zamisli koje ga odvajaju od Boga i igumana. Zagrlimo sa ljubavlju, bratijo, sve sto se desava u opstezicu kao sveto i spasonosno, iako nam ponesto i izgleda neprijatno: njime se, naime, potiru nasi coskovi i mi se zaokruzujemo kako bismo se lakse kotrljali ka nasem cilju.

2) Starajte se da jedan drugom prinosite korist i da ne trazite svoje, vec ono sto je potrebno zajednici u svakom pogledu. Sve vise se krepite i sredjujte u dusama vasim, drzeci se u neprestanom potcinjavanju, svakodnevno se obnavljajuci i sa tecenjem dana, meseci i godina uzlazeci ka sve visem, sve dok postoji vreme za napredak i bogacenje. Nemojte se lenjiti, niti se predajite snu i nemarnosti: nemojte uzalud trositi dane ovog zivota. Kada dodje vreme odgovora mi cemo jasno uvideti plodove napora i neplodnost nerada, tj. videcemo da su oni koji su pazili na sebe i na svoje delo doneli plodove, a da su oni koji su bili nemarni pogubili sebe.

3) Slava blazenim dusama svetih i prepodobnih otaca nasih, koji zaista behu mudri i razumni. Oni nisu uzalud slusali rec istine, niti su je oborili dole, popiruci je nogama, vec su se iskreno trudili u znoju lica svoga, smiravali se, odsecali svoju volju, voleli da budu poslednji, voleli oskudicu u svemu i siromastvo, izbegavali protivrecenje, sve blagodusno podnosili sa trpljenjem, rado se potcinjavali otackim naredbama, goreli verom, voleli cutanje, nosili nemoci nemocnih, bili gotovi i krv za njih da proliju, slicno mucenicima. I zasto mnogo govoriti? Vi i sami znate svoje prethodnike: podrazavajte ih i idite za njima da biste se udostojili i slavu njihovu da dobijete.

19.

1) Neka svako sve vise napreduje u svojoj vrlini: poslusni – u poslusanju, smireni – u smirenju, trudoljubivi – u naporima; 2) neka [svako ] bude ispravan na poslusanju na koje je postavljen; 3) ukoliko budete postupali po recenome, Gospod ce vas utesiti i ovde i u buducem veku (1, 21)

1) Produzite kao sto ste poceli. He samo da ne treba da presecate vrsenje dobrih dela, vec treba jos vise da ih umnozavate, razgorevajuci se duhom i zureci na visinu nebeskog zivota. Poslusni neka jos vise slusa, kako bi sabrao plod poslusanja, potcinjavajuci se ne samo pretpostavljenima, vec i prostim licima bez buke i protivljenja, ma sta naredjivali. Smireni neka se jos vise smirava ustupajuci u svemu, saglasavajuci se u svemu i nisko misleci o sebi. On treba da je skromnog izgleda, tihe i malobrojne reci, ne secajuci se da je mozda nekad bio iz plemickog roda, ili da vec dugo prebiva u shimi, ili da zauzima neki visok cin, ili da ispunjava mnoge naloge. On ne treba da podize oci, ne treba da poprima surovi izgled ili da ima neki poseban hod stoga sto je uman, talentovan, krasnoreciv, za sve sposoban, ili sto vlada nekim drugim pohvalnim osobinama. Trudoljubivi i savesni u ispunjavanju danog mu poslusanja treba da radi kao da [sluzi] Bogu, a ne ljudima, sve vise se javljajuci kao nepostidni delatelj i primajuci na sebe najteze poslove. On treba da se raduje sto se pretovara radi bliznjeg u ubedjenju da na nebesima skuplja veliku riznicu.

2) Svi zajedno – i skladisnik, i bolnicar, i krasnopisac, i vinogradar, i vrtlar, i obucar, i ekonom, i ucitelj, i strazar, i budilac, i obraznik [tipikar], i crkvenjak, i pekar, i tesar, i svako ko je postavljen na veliko ili malo delo – treba da budemo u neprestanom pruzanju ka napred sa neugasivom ceznjom za vecnim dobrima, hrabro noseci svoje napore, sve rado podnoseci, cineci sve sto je bogougodno, sami sebi pripremajuci blago i zrtvujuci se jedni za druge do spremnosti polaganja i duse za brata.

3) Ukoliko tako budete postupali, utesice vas Jedinorodni Sin Boziji, koji je iz poslusanja Ocu unizio sebe do bezmerne mere smirenja postavsi rob (premda je Vladika svih) i okusivsi Krsnu smrt. I ja gresni cu se radovati i neopisivo veseliti zajedno sa vama, koji ispunjavate zapovesti. I ne samo da ce vas ovde proslavljati svi koji vide vasa dela, nego cete i u buducem veku likovati pred licem slave Hrista Boga zajedno sa horovima andjelskim na [mestu] gde je obitaliste svih koji se raduju.

20.

1) Mene raduju vasi uspesi. . . u jednome je smirenje, u drugome. . . (nabraja monaske vrline); 2) odgonite daleko misao: “Jos cemo dugo ziveti i uspeti”; 3) ne treba da se prevaznosimo ni prirodnim darovima, niti sticanjem bilo cega i Bog ce nam dati jos vise; u suprotnom cemo izgubiti [i ono sto imamo] (1, 22)

1) Zemljodelca raduje plodno polje, a nastojatelja jos vise raduje duhovno donosenje ploda dusa koje su mu poverene na rukovodjenje. Mene radujete i vi, cedo moja, zasade moj i Bozije prirastanje. Ja se radujem videci vase staranje, revnost i trud oko svega sto je neophodno za spasenje. Mene u jednom raduje krotost, u drugom neumornost, u jednom stidljivost i postovanje, u drugom odbijanje i savladjivanje neprijateljskih priloga, u jednome odsustvo roptanja u ispunjavanje nalozenog poslusanja, u drugom mir i tihost dusevna, u jednom prostota naravi, u drugome vera prema mome smirenju koja je iznad mog dostojanstva, u jednome bestrasce, u drugome nesvetoljubiva narav. [Jednom recju, mene raduje] duhovno napredovanje i usavrsavanje svih vas u jedno ljubazno telo, u jedinstvo [ostvarivano] Bozijim pokretom odozgo i molitvom mog i vaseg oca. Ja se radujem i divim, buduci da je receno dostojno svakog divljenja.

2) Ja se bojim da zbog moje nemarnosti ili grehova kojim ga ogorcujem, Gospod od nas ne povuce svoju promisliteljsku desnicu koja je pruzena nad nama, te da medju nas ne udje nesto o cemu ne prilici ni govoriti, pa cak ni pomisliti – lenjost ili rastrojenost necije duse, ili cak vidljivi ili nevidljivi pad. Stoga pazite na sebe i nemojte skretati sa smera vaseg hodjenja, ostajuci istrajni i preobrazavajuci se iz svetlosti u svetlosti od bogoljepija u bogoljepije. Budite nepokolebivi i nemojte izlaziti iz kruga delatnosti koju ste obecali pred Bogom i andjelima i pred mojim smirenjem. Naprotiv, dodavajte trud na trud. Pazite se da vas ne rastroji misao o mnogim godinama i dane raslabi krepost vaseg resenja da zivite u samoprotivljenju i samoprinudjavanju. Ta misao je lazna. Jer, sta je nas zivot? San i senka. Ta misao je lazna, premda moze da prevari. Ona podstice da sebi popustamo, umesto da smirenju dodajemo smirenje, i poslusanju – poslusanje. [A popustanje] cesto dovodi do potpunog rastrojstva bogougodnog zivota.

3) Pazite da se ono sto vam se cini savrsenstvo ne pretvori u grehovni zalac, naime – vasa sposobnost da brzo ucite, vasa poznanja, vasa opitnost u duhovnom zivotu, vasa dobra savest, vase trudoljublje, vasa iskusnost u rukodelju, vase skladno pevanje, vas prijatni glas, vasi talenti ili bilo sta slicno. Sve receno su darovi Boziji, koji treba da vam sluze na umnozavanje straha i smirenja pred Bogom Darodavcem. Ukoliko smo tako raspolozeni, On ce prema nama postati jos milostiviji i jos stedriji. I mi cemo se obogatiti svakim dobrom, postavsi sveti Boziji hram i ukrasavajuci se sve novim darovima. Ukoliko, pak, podignemo svoju glavu pred Bogom i pogordimo se pred bratijom, podizuci obrve, zadizuci ramena i usvajajuci gordi hod, ukoliko pocnemo da ispitujemo zbog cega je nesto ucinjeno, zbog cega nama nije urucen nadzor nad nekim poslusanjem, i zbog cega drugi nadzire neki posao, ukoliko [iznosimo misljenje] da je neki posao izlisan i da predstavlja gubljenje truda i vremena – mi cemo plodno vreme preobratiti u nerodicu, vreme skupljanja dobitka – u trpljenje stete, vreme dobrog truda – u pogubno nedejstvo i zlodejstvo. I umesto da ushodimo na goru vrlina, mi cemo se sve dublje spustati u bezdan greha.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

21.

Budite u dobru i nemojte pustati k sebi neprijatelja kako bi zavapio: “Svi su postali zli” (1, 23)

Stazu zapovesti drzite cistom pred ocima vase duse, smireno uvidjajuci i ispravljajuci svako saplitanje, bilo da se radi o neposlusanju (koje je dostojno osude) ili protivrecenju (koje pokriva stidom). Hodite pravim putem i naci cete pokoj dusama vasim. Nas neprijatelj koristi svaku priliku da se ugura u nase bratstvo i da ga uzmuti. Nemojte ga, medjutim, primati, ogradjujuci se stitom vere i terajuci ga macem Reci Bozije. Na taj nacin neprijatelj nikada nece naci mesta kod vas i nece se pohvaliti da vas je doveo do saplitanja. Pokazite se kao odred vojske Bozije koji je nedostupan za njega. Umesto hvalisanja, neka se on zali, kao nekada svetom Makariju: “Svi su postali zli prema meni”. Nemojte dati nogama vasim da se spoticu i nece zadremati, niti ce zaspati cuvar Izrailjev (Ps. 120, 34).

22.

1) Sve je od Boga; ipak, neophodna je i nasa usrdnost kako bismo sacuvali [vrline] i pruzali se napred; 2) do sada vas je dobro cuvao Gospod i vi ste napredovali; istrajte u istome – u molitvi, cutanju i ostalom; 3) trpite teskoce i skorbi; sav zivot je jedan dan, kojim se, medjutim, moze steci vecno blazenstvo (1, 24)

1) Blagodarimo Bogu za svaki nas napredak. Jer, svako dobro medju ljudima dolazi od Njegove mnogostedre blagosti: Jer je od Njega i kroz Njega i radi Njega sve (Rim. 11, 36). I onaj ko bi se drznuo da se pohvali da je nesto [znacajno], cuce reci apostola: Sta li imas sto nisi primio? A ako si primio, sta se hvalis kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Pa ipak, neophodan je podvig, napregnuto hodjenje i neprekidno staranje sa smirenjem: oni nas um utvrdjuju u blagocastivom bozanstvenom zivotu, ogradjujuci ga i usredsredjujuci ga kako ne bismo odstupili od nase dobre namere, kako potonjom lenjoscu ne bismo posramili prethodne napore i kako se od vrlinskog zivota ne bismo vratili rdjavom zivljenju, vec kako bismo se menjali dobrom izmenom i sve vise cistili, prosvecujuci se i svakodnevno ushodeci gore, od svetlih postajuci jos svetliji, od zvezda postajuci sunca i od sile se oblaceci u jos srcaniju silu. Odbacite, molim vas, svako telesno mudrovanje i najvecu prepreku vrline, tj. svetsku slavu, te duhovnim macem secite svaku pristrasnost i svaku slastoljubivost tela, prilepljujuci se uz Boga i ushodeci ka Njemu po duhovnoj lestvici. Svakodnevno postavljajte bogovidno nacelo i udubljujte duhovne osnove, drskosti tela obarajuci kroz odsecanje prohteva, zapaljiva zezenja gaseci izlivanjem suza, a mucnu pohotu za jelom i picem ili nekom drugom ispraznoscu progoneci zrenjem buducih dobara.

2) Do sada vas je Gospod dobro cuvao molitvama moga i vasega oca. Vi ste napredovali, hodeci carskim putem vrlina i oblistavsi se krasotom bestrasca. Vi ste uvideli da nemanista bolje i pozeljnije od izbavljenja od strasti, od stojanja iznad njih i carskog vladanja svim zemaljskim, cime kao da sacarujemo sa Bogom. Nemojte zaboraviti receno i nemojte zaspati, prekidajuci zivot koji vam je predan i kojim ste dobro hodili. Naprotiv, sve vise ulazite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4), bogateci se plodovima vaseg poslusanja i pojeci se vinom umiljenja, koje veseli vasa svestena srca. Nemojte prekidati ni ostala vasa bogoljepna dela, drzite se cutanja usta, nemojte udarati savest brata pokazivanjem laznog i samodovoljnog uzdrzanja od bilo koje hrane, nemojte poprimati surovo lice, nemojte govoriti mnogo i prazno i nemojte svoj pokoj pretpostavljati koristi bliznjeg. Svi budite jedna dusa, jedno srce, jedna volja u Hristu Isusu, Gospodu nasem, imajuci ga kao svoju Glavu.

3) Jacajte u Gospodu, i u sili moci Njegove (Ef. 6, 10), i srcano trpite sve neprijatno, skorbno i naporno, drzeci pred ocima uma tajnu smrti nase i smatrajuci kratkim citavo trajanje naseg zivota. Po svetom Grigoriju citav zivot je jedan dan za one koji su usrdno zauzeti svojim glavnim delom spasenja. Pa ipak, za taj dan, za brzoprolazno vreme, koje se kliza kao san, mi mozemo da steknemo Carstvo nebesko, tj. Carstvo beskonacnog veselja i radosti.

23.

1) Protivite se neprijatelju koji podize strasti; 2) stariji pomazite mladjima; 3) ma koliko puta da se podigne strast vi se usprotivite molitvom i sve ce se umiriti; 4) nemojte padati u nehajnost: Gospod je blizu (1, 25)

1) Podvizavajte se, ceda moja ljubljena, podvizavajte se, gospodo moja i vladike, podvizavajte se protiv djavolskog opkoljavanja, protiv njegovih svakodnevnih napada koji su usmereni na nas, protiv pomracenja nehajnoscu, protiv jadnog prelazenja sa mesta na mesto, protiv zavisti zmije, protiv neobuzdanosti neblagovremenog govora i smeha i protiv svake strasti koja nam se suprotstavlja i koja nas napada.

2) Oni koji su prvi neka pomazu onima koji su poslednji, silni – nemocnima, iskusani – iskusavanima, bogati duhovnim plodovima – siromasnima u njima, oni koji su napredovali – pocetnicima, davnasnji – skorasnjim. Pruzajte im ruku, urazumljujte recima, ukazujte na bolje i podsticite na korisno kako bismo se svi spasli.

3) Setite se koliko je godina vaseg podvizavanja i iskusenja proslo. Neka se svako seti koliko je puta bio zahvatan iskusenjem, koliko je puta iznemogavao i bio malodusan, da bi potom odjednom dobijao silu, dobro nastrojenje, krepost, duh koji ozivljava i podstrek preko reci urazumljenja ili bratske molitve. Potom je opet sledio podvig i opet ukrepljenje krepkom desnicom Bozijom. Slicno ce biti i u ostalo vreme vaseg podviznickog zivota. Stavise, proci cemo kroz oganj i vodu, i uci u odmor bestrasca (Ps. 65, 12).

4) Prema tome, neka niko ne pada u nehajnost i neka niko ne pada duhom. Pomazimo jedni drugima, tesimo jedni druge i podsticimo na ljubav, trpljenje i revnost za ispunjavanje zapovesti Bozijih. I neka Gospod nas Isus Hristos, istinski Bog nas, Nada beznadeznih, Potpora palih, Lekar bolesnih, Saputnik putnika i Pomocnik njihovih napora i, opste receno, Uzdanje svih krajeva zemlje i onih koji su daleko na moru – ustroji i ispravi put vas i neka vam pomogne u svakom vasem poslu i kretanju, u pravom hodjenju ka potpunom spasenju i dostizanju grada Njegovog prebivanja.

24.

Protiv raspaljivanja strasti [koristite] Rec Boziju, cuvanje cula, narocito gledanja i izbegavanje pokoja tela: pazite se; ukoliko si pao posle krstenja, nemoj pasti i posle zaveta shime (1, 27)

Ovdasnje vreme je zarko i opaljujuce. Uostalom, ja ne mislim na prirodni oganj, nego na nevidljivi, koji zeze dusu i koji izlazi od grehovnog uglja, potpaljivanog iskrama strasti koje u nasa srca polazu neprijateljski duhovi. Medjutim, vi imate reku izlivanja Duha (Rec Boziju) koja istice iz Bozanstvenih usta, kojom mozete da ga gasite te da, slicno trima mladicima u ognjenoj peci, ostanete neopaljeni i nedostupni za njega. Pri tome treba cuvati cula, narocito vid preko koga, pri nesmotrenoj upotrebi, u nasu dusu ulazi strasni oganj. Treba se cuvati i od drugih zaseda tela, kojima povod daje neumerenost u hrani i picu, snu i svakom uspokojavanju ploti. Od svestranog uzdrzanja radja se krepost prebivanja u vrlini, a od nemarnosti – svaka tiranija greha. Pazite da se opet na vratite u navedeno ropstvo, od koga ste se oslobodili stupanjem u nase zvanje sa odgovarajucim zavetima, te da na svoju glavu ne navucete dvostruke muke i za pad posle krstenja i posle primanja [monaske] shime.

25.

1) Oni koji pobedjuju strasti (nasledice) vence, a oni koji im se predaju – muke; ukoliko ste u prvom redu – dobro, a ukoliko ste u drugom – pozurite da se ispravite; 2) ustremite se ka zapovestima; neka niko ne bude lenjiv, dvojedusan i nadmen; 3) neka svako od svog poslusanja donese svoju leptu; Gospod ce je primiti, ma kako mala bila; 4) ne zadrzavajuci se pred teskocama, hodite pomazuci jedni drugima; 5) spoljasnje i unutrasnje nevolje su promenjive; potrpi i doci ce olaksanje; 6) ko se ovencao bez napora; medjutim, priblizava se smrt i kraj napora i ti ces stupiti u lik svetih (1, 28)

1) Eto poprista nadmetanja. Eto borbe. Onaj ko se bori uz podvig, ko dobro hodi i ima um odresen od svega culnog i strasnog odnosi pravu pobedu, vencava se vencem besmrtne slave i imenuje se sinom Bozijim i naslednikom vecnih dobara vec odavde. Onaj, pak, ko se zavodi grehovnim slastima i sam sebe gura u djavolske zamke trpi istinski poraz, pokriva se stidom zbog grehova i postaje sin djavolji i naslednik geenskog ognja i raznih drugih vecnih muka. Udjite u sebe, ispitajte svoju veru i utvrdite kako i gde stojite i hodite. I dobro je i predobro ukoliko se nalazite na pravom putu i ukoliko hodite carskim putem. Ukoliko ste, pak, pogresili u svom hodjenju i dospeli na grehovne strmine pozurite da se vratite pre nego sto se smrkne ovaj sedmi vek i nastane onaj osmi, koji donosi sud i nagradu.

2) Ustremite se ka zapovestima Bozijim i sejte seme vrlina u srca vasa kako biste u svoje vreme poznjeli plodove pravde. Neka niko ne bude skrstenih ruku kako od pisca Pricane bi cuo: Idi mravu, lenjivce, ili idi trudoljubivoj pceli (Pric. 6, 6; 8). Neka niko ne bude lukav i dvostrukog srca, tj. jedno imajuci na srcu, a drugo govoreci kako ne bi bio pogodjen strasnom presudom svestenopojca Davida: Unistice Gospod sva usta lukava i jezik velerecivi (Ps. 11, 4). Neka niko ne ostaje bez dela i posla kako ne bi potpao pod osudu svetog Pavla, koji kaze: Ako neko nece da radi, neka i ne jede (2. Sol. Z, 10). Neka niko ne bude najpametniji kako ne bi iskusio ono cime preti sveti Jakov, govoreci: Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak. 4, 6).

3) Svi bodro hodite u Gospodu i zapovesti Njegove izvrsavajte. Neka svako u opsti nas zivot kao u riznicu prinosi ono za sta ima snage i sto mu je dostupno, tj. jedan ekonomiju, drugi – svestenosluzenje, jedan – negu bolesnika, drugi – pevanje, jedan – citanje, drugi – bastovanstvo, poneko – krasnopis. Uopste, neka ne postoji onaj ko nesto ne prinosi kako se pred Gospodom ne bi pojavio prazan. Gospod ne prima samo velike, vec i najmanje prinose. On prima cak i onoga ko izgovara stih kojim se seca smrti (i koji mozda nista vise ne moze da ucini) kao sto je primio dve lepte udovicine. Bog vrednost dela odredjuje gledanjem na proizvoljenje delatnika. Imajuci blagog i mnogomilostivog Boga, koji vise od nas samih zeli da se spasemo, hodimo Njegovim pravim putevima i obrescemo pokoj dusama nasim.

4) Neka nikakva slucajna teskoca na nasem jevandjelskom putu ne prekida nicije hodjenje. Neka je nas put rapav i tezak. Mi ipak treba da idemo brzo, da smo blagodusni, da smo hrabri, da prelazimo sa brda na brdo i sa planine na planinu sve dok sene popenjemo na goru Gospodnju i ne stanemo na Njegovo sveto mesto bestrasca. Oni koji putuju jedan drugom olaksavaju put. I vi, po apostolu, nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6, 2).

5) Uvek se desava da smo danas malodusni, a sutra hrabri, jednom tuznog raspolozenja, a drugi put bodri, jednog trenutka opsednuti strastima, a drugog – [pokriveni] Bozijom pomoci koja ih preseca. Ti sutra neces biti kao sto si bio juce, ljubljeni, niti uvek ostajes isti. Medjutim, doci ce ti blagodat Bozija i Gospod ce se zauzeti za tebe. Tada ces reci: “Gde si bio do sada, Gospode”. A On ce ti uzvratiti: “Gledao sam kako se boris i cekao sam”. Budimo trpeljivi i velikodusni. Pritesnimo se i utegnimo telo svoje, potcinjavajuci ga i daleko odbijajuci strasti.

6) Da li se ko uvencava ukoliko se ne podvizava? Da li se uspokojava onaj ko se ne zlopati? Da li ko sabira plodove zivota ukoliko nije posadio i odnegovao vrline u dusi svojoj? Sadite, negujte, trudite se, zalivajte, ceda moja, delatelji Boziji, podrazavaoci andjela i sarevnitelji besplotnih. Zar ne vidite kraj podviga? Zar bratija ne umiru cesto? Zar ne vrsimo svakodnevno nadgrobna opela nad pocivsim? Zbog cega se ti, malodusni, ubijas nevoljom? I tebi ce doci smrt. Sa kakvom i kolikom radoscu ces ti izici iz ovog sveta i uzici na nebo, ka Bogu, u nepristupnu svetlost, u neizrecivu radost, u neshvatljivu slavu, u andjelska prebivalista, u dvorove Gospodnje, u Crkvu prvorodnih, u narucje Avraamovo. I koga ces ugledati tamo? Gospoda Boga Spasitelja naseg, Majku Boziju, Vladicicu sveta, besplotne sile, heruvime i serafime i sve cinove svetih apostola, proroka, jeraraha, mucenika, prepodobnih i svih svetih, kojima nema broja. Zar te receno ne ushicuje, ne odusevljava i ne podize iznad svakog truda, svake nevolje i neprijatnosti?

26.

1) Pogledavsi na svet sa visine monaskog zivota ugledajte more sujete koje besni; radujte se sto ste ga izbegli; 2) okrecuci potom pogled na sebe, ugledajte opet iste predmete (roditelje, srodnike, imanje i ostalo) u bozanstvenom i blazenom vidu; trcite dobro da dobijete; 3) nabrajanje dobara koja vode gore i rdjavosti koje obaraju dole 4) tuga zbog monaskih neispravnosti (1, 29)

1) Moju sadasnju pouku zapocecu apostolskim uzvikom: Radujte se svagda u Gospodu (Fil. 4, 4). I kako da se ne radujete i da ne hodite u veselju kad ste se po predznanju i predodredjenju priziva Bozijeg, koji sve sa mudroscu ustrojava, udostojili da primite ovu jevandjelsku shimu, te sada sedite na uzvisenom vidiku visokog zivota i gledate na ljudske sujete koje su ponikle na dole i kolebaju se kao na moru levo desno, nosene nepostojanim kretanjem stvari. Nicega tu, kao sto vidite, nema cvrstog i nista se ne odrzava u istom polozaju: i carevi se menjaju, i knezovi padaju, i vladaoci zemlje umiru kao ljudi, bracnici se ubrzo razdvajaju (ostavljajuci i buduci ostavljani), lepota vene, mladost brzo prolece, nasladjivanje ubrzo prolazi, svako imanje iscezava kao senka i san i [javlja] se, [naprotiv], plac i udaranje u grudi zbog rastanka sa umrlima, nehajnost i ocajanje – zbog odvajanja od ljubljenih, nesnosna muka – pri neuspesnim pokusajima zeljenog braka, ili cina, ili sticanja, ili uteha, ili naslada, [javlja se] i trzanje od zavisti i ljubomore i od slucajeva ponizenja i posramljenja i ostalo.

2) A vi na sta ste pozvani i sta vidite posto ste se popeli na goru Gospodnju? Eto, umesto zemlje predlezi vam nebo, umesto roditelja – Bog, tj. istinski i vrhovni Otac, umesto srodnika – sapodviznici i bratija jednorodna po duhu, umesto prijatelja – besplotni i bogovidni andjeli, umesto riznica – bogatstvo vrlina, umesto visokih cinova – neizrecivo veliko i beskonacno Carstvo nebesko, umesto bludne slasti – sladosno i nenasito bestrasce, umesto svakog izobilja – neshvatljiva i neizreciva dobra. Uvidevsi receno, ubojte se Jedinog Zivog Boga, ogradite se duhovno, obucite se u oklop i oruzje kroz zapovesti, uzmite duhovni mac, tj. Rec Boziju i srusite gospodare tame ovoga sveta i duhove zlobe kako biste sa bozanstvenim Pavlom mogli uzviknuti: Dobar rat ratovah, trku zavrsih, veru odrzah. Sad me ceka venac pravde, koji ce mi u Onaj dan dati Gospod. pravedni Sudija (2. Tim. 4, 78).

3) Uzdizu se do nebesa i silaze do bezdana, peva sveti David (Ps. 106, 26). Shvativsi receno na duhovni, mi nacin imamo sledecu pouku: onaj ko postepeno ispunjava duznost ushodi na visinu stupnjeva vrline, a onaj ko se predaje nemaru silazi u bezdan pogibli. Sada pogledajmo sta podize gore i sta spusta dole. Gore uzvodi hristopodrazavajuce poslusanje, smirenoumlje koje sjedinjuje sa Bogom, te odstranjivanje od samoprevaznosenja, od svih zahteva, od stremljenja ka prvenstvu, od zelje za isticanjem, od lukavstva, od zluradosti, od castoljublja, od izazivanja smeha i podsmevanja, od nadimanja i gordosti usled necega iz ranijeg zivota (jer, ponekad neko govori: “Ja sam bio nesto. . . ja sam imao nesto. . . ja sam ucinio nesto”, hvaleci se onim sto bi trebalo da sakriva i zaboravljajuci, o sramoto, na svoj bogopodrazavajuci cin). Dodacu jos da [gore uzvodi] sabranost, opstenje sa bratstvom, spremnost na iskanje oprostaja, saginjanje vrata i glave, obaranje ka zemlji ociju i vedja, skromno drzanje ruku i nogu, bezbriznost u vezi sa odevanjem, i pre svega i posle svega otkriveno iznosenje svakog dusevnog pokreta. I da ne bih rastezao rec, [gore uzvodi] svako drugo osecanje, raspolozenje i delanje koje je slicno navedenim. Dole, pak, spusta odsustvo straha Bozijeg, buduci da, po apostolu, u njegovom odsustvu nastaje svaka gorcina i gnev i hula, kao i njihove posledice – gordo mudrovanje, nadmenost lica, izokretanje (ili podizanje) ociju, sirenje nozdrva, skupljanje vedja, podizanje kose.

4) Ja vidim da su se zbog mojih grehova neki od bratije pokvarili i zaboravili svoje zavete pred Bogom, kao i strasnu opomenu da cemo u buducem veku stati pred strasno sudiste. O bezumni i sporoga srca, [nevoljni] da u mislima drze svoju saglasnost i resenje od pocetka [monaskog puta]. Nismo li mi dali zavet da cemo gladovati, biti zedni, nagotovati, trpeti podsmeh, napade, rane, pa i smrt? Gde su, medjutim, takvi medju nama? Cim nam se desi nesto neprijatno, mi se odmah smucujemo. Zamislite se svi o sebi i prihvatite strah Boziji. Neka se niko od nas ne usudjuje da se vraca na ono sto smo odbacili. Nemojmo dozvoliti da, oplakujuci svetovnjake zbog njihove sujete, sami postanemo dostojni placa i u ovom i u buducem veku zbog svoje grehovnosti. Kakva je korist sto ti govore: “Oce sveti”? Kakva je korist sto od nas traze blagoslov kada sami ostajemo neblagosloveni i neobuzdani kao divlje zveri? Bog i Otac Gospoda naseg Isusa Hrista neka sacuva one koji pravo hode Njegovim putem, a one koji su se okliznuli neka povede stazama zapovesti svojih.

27.

1) Dnevne crkvene sluzbe, oskudnost u opskrbljenosti, ispunjavanje pravila opstezica, kazne i epitimije zahtevaju mnogo napora i trpljenja; medjutim, vi se hrabrite buduci da oni vode ka spasenju; 2) napredujte kako biste bili mudri za dobro i nerazumni za zlo; neka narocito rec vasa bude skladna (1, 31)

1) Molite se i istite od Gospoda da mi da rec da otvorim smirena usta moja radi utehe i podstreka dusa vasih. Jer, ja vidim, bratijo moja, da vi svakog dana preduzimate veliki trud u vrsenju bdenja i ispunjavanju molitvenog pravila, budeci se u ponoc ili i pre ponoci i zatim u odredjene sate, sedam puta na dan ispovedajuci se Gospodu o sudbama pravde Njegove. Vi preklanjate kolena i cinite mnostvo poklona, uz odgonjenje zlih pomisli i njihovo otkrivanje ocima, te podnosite stid i ispunjavate epitimije, cime se odbijaju raspaljene strele lukavog. Dodacu jos da pobedjujete dremanje, da se uzdrzavate i odsecate svoje zelje u vezi sa hranom i picem, odmorom i setnjom (na sta je telo vrlo lakomo), da izbegavate sukob sa bratijom, da pokorno nosite odecu koja je ponekad prljava, neuredna, neugledna i pocepana. Osim toga, vi [stalno cujete]: “Nemoj reci. . . nemoj gledati. . . nemoj pipati. . . nemoj ici. . . utegni se. . . nemoj biti malodusan. . . budi uvek spreman. . . nemoj se odvajati”, sto je naporno, tesko i gorko. Pa ipak, s obzirom da je usmereno na spasenje dusa nasih, sve receno treba da nam je slatko, lako i udobno kako bismo sa apostolom mogli o sebi da kazemo: Ali u svemu ovome pobedjujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo, tj. Gospoda i Boga (Rim. 8, 37). Nama je pripremljen nebeski venac, venac mucenistva, te radost neizreciva i nasladjivanje vecnim dobrima. Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vase, svi koji se uzdate u Gospoda (Ps. 30, 25). 2) Sve vise se upraznjavajte u podviznickom i blazenom zivotu vasem kako biste dugovremenim prebivanjem stekli bogatstvo vrlina i uzrastajuci telesno napredovali i u duhovnom uzrastu, postavsi mudri i iskusni u smirenju, poslusanju i odsecanju svoje volje, a nemudri i nerazumni u prevaznosenju, protivrecenju i lukavstvu: Jer ce lukavi biti istrebljeni, a koji strpljivo cekaju Gospoda nasledice zemlju (Ps. 36, 9). Nemojte dozvoliti da budete na saplitanje jedni drugima u samovoljnom sluzenju, vec neka se svako stara da izabere i ucini ono sto ne pricinjava stetu bliznjem. Rec vasa, ceda moja, da biva svagda u blagodati, solju zacinjena (Kol. 4, 6). Neka ona ne bude pokazna, gruba, gorda, teska, bolna, neka ne dise zlobom ili tastinom, neka nije nepristojna, prepirna, svadljiva, natrpana, smesna, nemarna i prazna, vec uvidjavna, krotka, predusretljiva, prostosrdacna, mirna, popustljiva, smirenoumna, blagopokorna, tiha, umerena, uredna, kako bismo njome posluzili medjusobnom spasenju i nazidjivanju. Davite porive djavolske pohote i progonite gomile neprijateljskih pomisli, te cete imati dusevno zdravlje i blagostanje, napredak i dobro provodjenje zivota, spremnost i pripravnost za sve dobro.

28.

1) Vi kao dobra zemlja za jednu ili drugi vrlinu donosite dobar plod; ja se time tesim; ja se takodje divim sto su se neki od vas posle ugodnog i znatnog zivota pomirili sa nasim oskudnim i neznatnim zivotom, te sto su se svi odresili od tiranije srodnickih raspolozenja i drugih pristrasca, sto zaista predstavlja mucenistvo; 2) medjutim, i nagrada je velika; radi nje je podnosljivo zlopacenje naseg zivota, koje je blisko sa prolivanjem krvi (1, 32)

1) Primajuci rec mog smirenja, vi kao neka socna i dobra zemlja uvek donosite i prinosite dobre plodove, slicno raju ukrasenom raznim krasotama vrlina. Jer, ja vidim i prepoznajem sta se kod vas radi i za sta revnujete, te se kod jednog tesim krotoscu naravi, kod drugog – toplinom usrdnosti, kod jednog bezmetezjem, kod drugog – citanjem, kod jednog – trudoljubljem, kod drugog – bdenjem, ili necim drugim. Kod svih se, pak, tesim nepobedivom, neoslabnom i nesavladivom istrajnoscu prebivanja u porecima naseg opstezica. I divim se kako su neki od vas ranije ziveli sretno i u izobilju, da bi potom, pocevsi da zive za Gospoda, postepeno sve zaboravili i, postavsi sasvim drugaciji, stali da hrabro podnose sadasnje neudobnosti i lisavanja, cime izgladjuju i ponistavaju svoje ranije grehove. Zaista, ljubav Hristova moze sve: ona navodi i podstice visoko[rodne] da se smiravaju, one koji raskosno zive – da se zadovoljavaju malim, bogate – da postaju bedni i siromasni. Ja se jos divim i svima onima koji su radi Jevandjelja Gospodnjeg ostavili sve: i roditelje, i bracu, i zene, i srodnike, i otadzbinu, i kuce, i obicaje. Svako je, naime, nesto milo ostavio. I cesto se desava da je onaj ko je zrtvovao nesto naizgled malo i sto ne moze da se uporedi sa [zrtvom] nekog visoko[rodnog], u stvari podneo veci i ogromniji trud. I vec samo odbacivanje prevlasti srodnicke naklonosti ili proizvoljnih pristrasca dovoljno je da mu se pripise mucenistvo i da stekne smelost da, slicno vrhovnom apostolu, usklikne Hristu: Eto mi smo ostavili sve i za tobom posli; sta ce, dakle, nama biti, te da se udostoji casti da cuje: U novom zivotu vi cete sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19, 27-28).

2) Necemo li se mi sve vise prinudjavati na delanje i cinjenje prepodobnog s obzirom da su nam pripremljene tolike nagrade? Kako da ne podnosimo sve skorbno i tesko u zivotu po Gospodu, tj. napore uzdrzanja, bdenja, prekore, poslusanja, pouke, ispovesti i sve ostalo zbog cega se na nas mogu primeniti prorocke reci: Jer tebe radi usmrcuju nas sav dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps. 43, 23). Zaista, vi niste daleko od toga. Zar se vi ne koljete odsecanjem svojih prohteva, ranjivim izoblicavanjima i uzajamno poslusnim nacinom zivota? I zar krv (premda ne culno, ali svakako dusevno) ne tece iz srdaca vasih u navedenim slucajevima? Ipak, radujte se stoga sto ne stradate besplodno, vec sebi pripremate venac slave, kao sto govori apostol (1. Pt. 5, 4). Neka vas oblista svetlost istinskog poznanja, ljubav prema Bogu, koja odvaja od sveta i zelja za vecnim zivotom, koja umrtvljuje pohotu. Neka vas oni sve vode i uzvedu do viseg stepena, do cilja nase poboznosti, do kreposti srca i nepokolebive cvrstine pomisli.

29.

1) Izlazak [iz tela] je blizu; medjutim, neka on bude sa dobrim zalihama; 2) vi ste celog dana na trudovima poslusanja i molitava; i nemojte popustati, buduci da se u njima nalazi vase spasenje; 3) zivi trpeljivo u kinoviji usred lisavanja, u odsecanju svoje vol”e i prohteva, i unizenju i ostalim culnim skorbima, sto predstavlja mucenistvo 4) do kraja treba trpeti u ocekivanju ucesca u radosti sa svima svetima i u gledanju Vladicice Bogorodice i samog Gospoda (1, 33)

1) Ja smatram da se ja ne trudim uzalud saopstavajuci vam rec mog smirenja, kao sto ni vi ne gubite uzalud vreme na njeno slusanje. Medjutim, trud se nece otegnuti doveka. Doci ce, naime, vreme potpunog cutanja. Mi necemo vecito ziveti, buduci da cemo u dogledno vreme, po opredeljenju Bozijem, ili ja ili vi izici iz ovoga zivota. Ono sto se od nas iste jeste da pri ishodu odavde imamo dobre zalihe ispunjavanja zapovesti i ugadjanja Gospodu nasem Isusu Hristu.

2) Ja vidim kako ste vi uvek usrdni u ispunjavanju svojih poslusanja: jedni u pripremanju i pecenju hleba, drugi u obradjivanju vinograda, jedni na putu, drugi za rukodeljem, tj. sivenjem, prepisivanjem, pranjem, pecenjem, kuvanjem, pripremanjem trpeze, u kovacnici, u skladistu, u bolnici. Uza sve, vi bez propustanja idete na sve crkvene sluzbe – na casove (prvi, treci, sesti, deveti, na vecernju i povecerje). Sabravsi se, vi pobozno stojite, pevate i molite se bez lenjosti i nemara. Ja citav taj trud vas, teskobu i tegobu imam u mislima. Ipak, nemojte se predavati malodusnosti, buduci da apostol govori: Ali u svemu ovome pobedjujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37). Nas trud jeste veliki, ali ce nam kroz njega zasijati vecno spasenje i bezmerna radost. Stoga treba da se pri njemu radujemo i veselimo, te da se upustamo u jos vece podvige i da cvrsto stojimo u borbi i mucenickom zivotu nasem po opsteziteljnom ustavu, ne padajuci ni pod kakvom tezinom, ne okrecuci se unazad i ne ustupajuci ni pred cim skorbnim i teskim.

3) Molim vas da stojite i da preduzimate svako dobro i svaku vrlinu, te da, po reci Gospodnjoj, trpljenjem svojim spasavate duse svoje. Obnavljate se svakodnevno, gledajuci na smrtni cas. Sve smatrajuci drugostepenim, cuvajte poredak, razumnost i duhovnu ljubav. Na svaki nacin se udaljujte od pogubne drskosti kako biste jedni drugima bili poslusni, kako ne biste roptali, prepirali se, zavideli i nadimali se. Dobro bliznjega smatrajte svojim, podnoseci slucajnu nepaznju brata i blagoumno prihvatajuci moguce prekore i uvrede kao dusevna lekarstva. Sve delajte i cinite krotko, iskreno, otkriveno, bez lukavstva i smucenja, kao pred licem svagda zivog Vladike naseg. Eto naseg mucenistva. Zasto ponekad neke vruce glave istu da postradaju za Hrista od spoljasnjih mucitelja? Podnosite hrabro i po pravilu ovde (tj. u opstezicu) muke, podvige i ispovesti, ne savijajuci glavu pred Vaalom, ne prinoseci dusu na zrtvu strastima, ne odricuci se onog sto ste obecali i ne napustajuci do kraja popriste kojim hodite, ni mesto na kome stojite, te cete imati jednak udeo sa onima koji su prolili svoju krv u mucenistvu, kao sto veleglasno svedoce sveti oci.

4) Nemojte misliti da je spasen onaj ko je jednom, ili nekoliko puta ponesto pretrpeo. Spasce se, naprotiv, onaj ko blagodusno podnosi sve sto se desava do samog kraja. Onaj ko na sredini ili pred kraj oslabi i otkaze blazeno poslusanje bice dostojan zalosti i ridanja kao pri brodolomu buduci da ne samo gubi sav raniji trud, vec neizbezno potpada pod osudu na dan pravednog suda Bozijeg. Stoga budite cisti i neporocni u svemu i u sve dane svog zivota radi slave Bozije, radi spasenja svoje duse i radi dobrog u dela na nebesima sa ocima vasim. Neka bismo se udostojili da likujemo i da se radujemo sa Antonijem Velikim, tj. sa svetlim svetilnikom, sa Evtimijem Bogonoscem i Pahomijem Hristonoscem, sa mnogoopevanim Savom, sa Teodosijem sveblazenim, sa Dorotejem bogoprosvecenim, sa Domentijanom ravnoandjelskim, sa Akakijem svesvetim, sa Dositejem bogougodnim, sa Vasilijem uvek zivim (tj. poslusnim)[1]*), sa Zaharijom odevenim u Duha i sa Atrom, slugom Bozijim. I zasto da govorim o ostalima: sa Petrom i Pavlom, vrhovnim medju dvanaestoricom apostola, sa [saborom] jeraraha, jereja i svetih mucenika. Cak i ako ne uspemo da stanemo u red sa njima, ipak necemo biti liseni njihovog vidjenja, besede i zastupnistva. Nadamo se dacemo videti i samu Gospodju, Svecaricu i Vladicicu nasu Majku Boziju i pristupiti njenim stopama. Uostalom, mi ocekujemo da vidimo i samog Vladiku svih i Gospoda naseg, iako je [slicno ocekivanje veoma] smelo. Jer, bozanstveni Pavle je rekao da cemo u novom zivotu biti uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu i da cemo svagda sa Njim biti (1. Sol. 4, 17). [Znajuci] da nam predstoji takva slava, takva radost i takav zivot, ko, dakle, nece zaigrati, ko nece uzrevnovati, ko se nece zagrejati i okriliti ljubavlju prema Bogu i resenoscu da cini sve neophodno, ma koliko ga kostalo?

30.

1) Radi izbegavanja promenjivosti treba se potcinjavati ustavu opstezica koji iskljucuje svako izdvajanje medju bratijom, koji sve podjednako drzi u delanju i obezbedjuje od padova; 2) i ranije su bivala iskusenja medju vama, ali je Gospod pomogao te ste ih savladali; nemojte se predavati ni sada i proci ce; 3) stojeci kao na sudu pred Gospodom, drzite se u monaskim vrlinama, i sve vise napredujte u njima (1, 34)

1) Videci vas napredak, ja proslavljam Boga i radujem se u Gospodu. Ipak, bojim se promenjivosti i nepostojanosti covecijih resenja zbog nemoci volje i lakomislenosti. Jer, nije blazen samo onaj ko je zapoceo dobro delo, nego onaj ko se njime odlikuje, ko ga je stekao kao naviku i ko je dostigao savrsenstvo unjemu. Medjutim, vrlo je tesko uvek biti u istom nastrojenju i ne potpasti pod prevrtljivost svezlobnog greha. Stoga molim i preklinjem da hodimo istinskim putem Bozijim, carskim srednjim putem, ne skrecuci ni na desno, ni na levo. Naprotiv, po ustavu, zapovesti i zakonu opstezica uvek cinimo ono sto nam prilici u svakom momentu zivota. Opstezice zahteva da svi na svejednako gledaju i da svi sve podjednako zele. He treba da ima ni posebnih zelja, ni pojedinacnih stremljenja, ni samorazmisljanja, ni samoizabranosti, ni sakrivenih dovijanja i lukavstava, ni radoznalih ispitivanja i upoznavanja, ni zanosenja mnogim, ni stremljenja ka mnogome, koja dovode do iznemoglosti i trosenja snage. Opstezice voli uzdrzanje, molitvu, skrusenost, spavanje na goloj zemlji sa ostalim delanjem, pri cemu je neophodno drzati se jednog pravila blazenog poslusanja. Njime sve treba obuhvatati i u svemu se rukovoditi, kao sto zapovedaju oci.

2) Molim vas da bodro stojite na kamenu vere i da bez saplitanja hodite stazom vrlina. I neka oci moje ne vide ni jednog od vas plenom djavola zbog nekog greha, zbog pohote tela, ili bolesti vlastoljublja, ili nadmenosti gordosti, ili tastine, ili neke druge strasti. Vi ste se potrudili i u riznicu dusa vasih sabrali bogatstvo vrlina. Neka se svako od vas seca kakvim i kolikim iskusenjima je potpadao od svog stupanja u monastvo, tj. kako je iznemogavao, padao duhom i gubio nadu da ce ostati ziv zbog napada i rana od satanskih pomisli ili zbog opsteziteljnih napora i teskoca, te kako ga je blagi Bog proneo kroz sve kao preko talasa koji se medjusobno sukobljavaju, svakome pruzajuci priliku da nasledi nagradu u skladu sa trpljenjem. Gledajuci, dakle, na te podvige, tj. na sve pretrpljeno i steceno, nemojmo zaboravljati da svoje oci okrecemo i na ono sto predstoji u sadasnjosti i sta nas ocekuje u buducnosti. Neka nas od nase dobre namere ne otrgne nikakva skorbna slucajnost, bilo da dolazi od ljudi ili od lukavih demona.

3) Molim vas da uvek gledate ka Bogu i da zamisljate da se nalazite na poslednjem izdisaju, da vidite sabor andjela, da dajete odgovor svepravednom Sudiji, da dobijate nagradu za dobro i da vam se uzvraca za zlo. Podvizavajte se dobro, bacajte sa vaseg puta svaki kamen i prepreku i bodro ushodite na goru nebeskog zivota sve dok ne dodje ocekivani cas. Steknite [vrlinu] sveotkrivanja, izbegavajte vlastoljublje, [zavolite] uzajamno postovanje, jednodusnost, usrdnost za sluzenje, za rukodelja, za psalmopojanje, za bdenja i za sva dobra i prepodobna dela. Vi vec imate receno. Ipak, ja govorim da biste vi jos vise revnovali i da biste se jos vise obogatili. Vi ste receno vec stekli, ali ja vam napominjem da se vi ustremljujete ka jos vecem sticanju u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

31.

1) Za sve sto ovde pretrpimo, tamo cemo imati neopisivu nagradu; nelenjosno hodimo nasim napornim putem za svetima koji su njime vec prosli, i koji su bili ljudi kao i mi; 2) on detaljno nabraja sve koji nose razne sluzbe po manastiru i daje im zapovest: “Cinite dela svoja kao pred Bogom, kao dela Bozija, u slavu Boziju” (1, 35)

1) Vi usrdno i pazljivo slusate moju smirenu rec. Stoga sam i ja pun usrdnosti da vam oglasavam [istinu] i gotovo nenasit da u vase svestene duse sejem reci mojih smirenih usta. Mi sada zajedno preduzimamo trud: ja govoreci, a vi slusajuci i u delo pretvarajuci i ispunjavajuci govoreno i slusano. A tada cemo sa radoscu i veseljem od pravednog Nagradodavca Boga primiti nagradu za svoj trud, uzdahe, bedu, zamor, tugu, za neznanje za pokoj, za spustanje glave, za padanje duhom, dodacu – i za gladovanje, zedjanje, ostavljanje roditelja, drugova, brace, srodnika, rodbine, otadzbine i svakog zemaljskog blaga ovog sveta. Kakvu nagradu? Neuvenjivu i vecnu slavu i cast, radost i veselje i neobjasnjivi i neugasivi zivot, nenasitu sitost i nasladu na nasladu onim nevidjenim, necuvenim i neizgovorenim dobrima, Carstvo nebesko, usinovljenje i nasledje Gospoda naseg Isusa Hrista, istinitog Boga i Cara vekova. Gledajuci na receno, nemojmo se razlenjiti niti padati u malodusnost, ma kakve nevolje da nam se (ovde) dese u nasim poslovima i naporima, tj. kada nam nalazu da cinimo cas jedno cas drugo, i kada se na poslusanju i pri potcinjavanju desi da osetimo zalac u srcu. Naprotiv, po apostolskoj reci, sto je za nama zaboravljajuci, a stremeci za onim sto je pred nama (Fil. 3, 13), mi treba da sarevnujemo u bozanstvenoj ljubavi svetima koji su se usavrsili ili kroz mucenistvo ili kroz cisti zivot. Sta, dakle? Zar oni nisu bili ljudi kao i mi i zar nisu imali udela u istim strastima kao i mi? Medjutim, oni su ushteli i izobilno zavoleli. I mi ukoliko hocemo mozemo da se priblizimo Bogu i da pozivimo visokim zivotom.

2) Molim vas, budite pazljivi prema svojim poslusanjima i priljezno se trudite u njima: krasnopisac u ispravnom i jednakom pisanju sa ljubavlju i trpljenjem; skladisnik u sredjivanju skladista i neumornom zadovoljavanju telesnih potreba, u davanju i primanju bez lenjosti i sa prilicnom mirnocom, pristojnoscu i izvinjenjem po potrebi; zemljodelac u kopanju vinograda; ili u ma kakvom drugom delanju, tj. zemljoradnji, prenosenju tereta i slicno. Izbegavajte roptanje, ne zaboravljajuci stihoslovlje (tj. ponavljanje nekog stiha iz Psaltira), cuvajuci cutanje i bezeci od praznoslovlja. Vrtlar i bastovan neka se trude obradjujuci vrt i bastu i pruzajuci bratiji dovoljno povrca i plodova. Kuvar neka se trudi u spremanju jela, podnoseci vrelinu ognja i svako staranje zbog svog dela bez roptanja. Bolnicar neka se trudi u svestranom staranju za uspokojenje nemocne bratije, jednome pruzajuci pogodnu hranu, a drugome rec utehe i umirenja radi lecenja dusevnih i telesnih bolesti. Kanonarh neka se trudi oko poretka i urednog i pravilnog pojanja i razgovetnog citanja. Na isti nacin i kandilar, i onaj ko priprema pergament, i pekar, i kovac, i trpezarac, i zlatar, i kotlar, i zidar, i krojac, a takodje i vratari, i buditelji, i strazari, i ucitelji, i najzad ekonom i pomocnik ekonoma i svi – vrsite svoje delo kao pred Bogom, kao delo Bozije i u slavu Boziju.

32.

1) Carski put znaci da se sve cini po ustavu; onaj ko odstupa od njega skrece ili u suvisak ili u manjak; moguce je i odstupanje, ali sa znanjem igumana; u suprotnom ono nece zavrsiti dobrom; 2) podvig pocetnika se sastoji u odvikavanju od dusevnog i telesnog i navikavanju na duhovno; medjutim, kad on okusi duhovnu sladost, demoni podizu druge i teze teskoce; ko se, pak, preda rukovodjenju igumana nece biti u opasnosti (1, 36)

1) Prilikom putovanja ponajpre nepriviknutost na trud hodjenje cini teskim i napornim. U nastavku, pak, nakon razmrdavanja misica i tela, ono postaje manje naporno i tesko. Slicno biva i na putu Gospodnjem. Po ispitivanju napora i iskusenja, Bog nam je vec dao da poznamo i uvidimo koji je put prav, a koji pogresan, te kako da dodjemo do kraja. Hodimo carskim putem i merimo njegove hvatove, po reci otaca, izbegavajuci obostrane strmine, tj. i nedostatak i izobilje, koje se javljaju pri dejstvovanju mimo ustanovljenog pravila i zapovesti ili u odnosu na hranu, ili na pice, ili na bdenje, ili na citanje, ili na izgovaranje (Psalama i molitava), ili na molitvu, ili na cutanje, ili na skriveno delanje srca. Naravno, dozvoljena su i odstupanja od uobicajenog poretka, premda uz savet i znanje [staresine]. I reci cu vam da je sve sto se cini sa mojim znanjem i sve sto mi se otkriva jeste svetlost, premda i jesam gresnik. Onaj ko se skriva od mene hodi po tami i ne vidi kako se priblizava strminama pogibli. Misleci da ugadja Bogu, on ga razgnevljuje i za druge postaje vinovnik saplitanja. Prema tome, ceda moja, idite putem na koji nas priziva zakon poslusanja, izbegavajuci da shvatite ono sto je tesko za shvatanje i ne ispitujuci delo poslusanja koje nije za ispitivanje, kao ni moje raznovrsne igumanske naloge.

2) Podvig za pocetnika jeste da odbaci svetske navike i narav, ostavljajuci stremljenja srca koja su se ranije obrazovala. Kao od bure i uznemirenosti, on od nepostojanih briga i strasnih dela treba da stupi u pristaniste bezbriznosti i bogoljublja. Medjutim, jos je veci i tezi podvig sacuvati neranjivost nakon okusanja pokoja kroz bezanje od svetskog meteza. Jer, na nas ustaju druge pomisli. Na nas na moru ovog zivota napadaju drugi pirati, tj. demoni, koji pokusavaju da potope ladju duse nase sa svim dobrom koje nosi. Medjutim, ukoliko se budemo usrdno koristili blagoprijatnim vetrovima smirenoumlja i ne ponizimo dostojanstvo naseg kormilara kroz samovoljnu saglasnost (na drugo usmerenje ladje), mi cemo nesumnjivo dostici pristaniste Carstva nebeskog. Eto, ja vas saljem kao ovce medju vukove. Budimo, ceda moja, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10, 16), cineci dobra i prepodobna dela i trudoljubivo obavljajuci svoje rukodelje. Blazeni su oni koji trpe i koji se smiravaju, a ne oni koji lutaju kao oblaci i uzalud trose cas za casom i dan za danom. Oni nisu ugodni ni nama ni Gospodu.

33.

1) Pri saznavanju nacina ispravnog zivota iz Reci Bozije treba da se secamo zitija svetih, koji su [vrline] vec ispunili, zapocinjuci strahom Bozijim i zavrsavajuci dubokim smirenjem; 2) ne treba da se prevaznosimo prirodnim darovima – glasom, pevanjem i slicno, vec da se svi ukrasavamo smirenoumljem, iz koga proistice svako dobro, i radi koga se [daju] svi darovi blagodati; 3) drzeci se smirenoumlja napredujte u svim vrlinama; narocito u borbi sa pohotom, odbijajte prve priloge i ogradjujte se od njih (1, 37)

1) Reci mog smirenja koje su vam upucene nisu ni zakonske, ni naredbodavne, ni prazne, vec, kako mi se cini, poucne i utesne, podsecajuci na ucenje i zivot nasih bozanstvenih otaca. Nama je bozanstvena blagodat vec otkrila sta je prepodobno i pravedno i blagocastivo. Vi tacno znate gde i kako treba usmeravati svoje hodjenje kako biste dobili Carstvo nebesko. Iz dana u dan se secajte u cemu se sastoji spasenje Bozije ikakva su bila bozanstvena dela prepodobnih otaca. Po njihovom obrascu zivo ukrasujuci svoje duse bojama poboznosti, podrazavajte njihov zivot. Oni su kao nacelo i svrhu svog podviznistva imali najdublji srdacni strah Gospodnji. Iz njega je u njima zasijalo pred Gospodom visoko smirenoumlje, kojim satanske zamke nisu smatrali ni u sta. Naprotiv, oni su njime svezali samoga saplitaca, polozivsi ga, po reci Jevandjelja (up. Lk. 10, 19), savladanog i ismejanog, ispod nogu svojih. Od mnogih svetih navescu vam kao primer onoga o kome se juce citalo na jutrenji. Citalo se o prepodobnom Siluanu i vase usi su pazljivo slusale slovo. Vi znate kako se on prekrasno pokazao posle pristupajuceg izricanja zaveta, kako je porazio djavola oruzjem smirenja, kako ga je potopio u moru suza i kako je uzisao na visinu dobrog zivota, pokazavsi u sebi savrseni obraz velikog oca naseg Pahomija. I premda je ziveo kratko, on se pokazao kao visi od Teodora Osvecenog, Petronija triblazenog i Orsisija sveopevanog i citavog onog bratstva, buduci odavde prenesen na nebesa uz andjelske pesme.

2) Eto koliko je veliki dar blazenog smirenoumlja. I nema ni jednog svetog koji je ugodio Bogu mimo te vrline. U nju se i vi obucite. I odvojivsi se paznjom od lepog glasa, melodije, prijatnog citanja i ostalih prirodnih darova i sposobnosti, sveusrdje ustremimo na dostizanje tog cilja. Ja necu da kazem da treba sasvim odbaciti navedena dobra svojstva, vec da ih treba smatrati drugostepenim: njih treba postaviti iza gospodarice vrlina. Jer, ukoliko se usled navedenih dobrih svojstava velicamo pred onima koji su rdjavog glasa, ili se pre nekim gordimo, ili se prevaznosimo pred onima koji slabo i neuko citaju, ili podizemo obrve pred onima koji nemaju glas i rdjavo pevaju, mise svakako uzalud trudimo i ne pustamo strele u cilj, vec protiv sebe samih, te zbog slicnog propusta postajemo plen zveri iz bezdana, tj. djavola. Nemojmo tako, ceda moja. Naprotiv, sa smirenjem i razgovarajmo, i radimo, i citajmo, i pevajmo, i hodimo, i jedimo, i odgovarajmo. Sve sa smirenjem radimo, te cemo ugledati slatki, mili i presvetli plod vrline koja nas cini podrazavaocima Boga. On, naime, govori: Naucite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naci cete pokoj dusama svojim (Mt. 11, 29). U njoj zaista obitava pokoj, radi nje se talasi blagodati podizu u dusi, njome isijava cistota srca, od nje dolazi obilno izlivanje suza, iz nje izbija skrusenost, u njoj je mudrost, razum, poboznost, uzdrzanje, bezmetezje i svako drugo vidljivo i slavljeno dobro.

3) Eto moje reci o prepodobnom smirenoumlju. Vi, pak, ceda Bozija i ceda mog smirenja, donesite dobre plodove posto ga kao seme primite kao dobra zemlja, neko po trideset, neko po sezdeset, a neko po sto, u skladu sa darom Bozijim. Cuvajte se od svakog zlog i rdjavog dela, bezeci od drskosti i istuci bratoljublje. Odvracajte se od podmuklosti i zavolite bezbriznost. Jer, kaze se: Nezlobivi i pravedni prianjahu uza me (Ps. 24, 21). Niko neka nema posebnu naklonost prema drugome, neka bezbradi nemaju smelo obracenje prema bezbradima i neka ne ostaju zajedno u skrivenim i tamnim mestima. Svi nepokolebivo stojte protiv napada djavola, gaseci pozar pohote bozanstvenim molitvama i vapajima. Nije neobicno sto strasti dolaze. Medjutim, nasa je duznost da ih odmah, od prve pojave odbijamo. Dosao je neprijatelj, pustio strelu i pobegao. Ti, pak, skupi oci svoje duse ukoliko ti kusac navede neko neprilicno uobrazenje. Odbaci daleko udicu slasti dok gorki lovac na greh pokusava da mamac uvede u srce. Zatvori usi svoje kada pocne da ti nudi lazljivu rec onaj koji je Evi u usi nasaptao smrt. He dodirni, ne okusi, ne opipaj (Kol. 2, 21) kada ti pristupi pripremac i zgotovitelj grehovnih slasti bilo da sedis ili hodis (tj. bilo da si u kuci ili na putu). Nemoj ih primati: zatvori se sa svih strana i budi kao ogradjeni grad. Budi kao gvozdena stena i nepokretni kamen kako bi ostao nepokolebiv ma koliko se na tebe ustremljivali vetrovi. Hrabro odbijaj demone da bi bio dobar vojnik Gospodnji, nosilac Hristovih zapovesti i mucenik blagodati i kako bi imao smelosti da kazes sa apostolom: Dobrim podvigom se podvizavah, put zavrsih, veru odrzah. Sad me ceka venac pravde (2. Tim. 4, 78).

34.

1) Radi predupredjenja smucivanja protiv poretka treba obavestavati nastojatelja cim se primete zamisli n uzbune; 2) neka svako po obicaju vrsi svoje delo, trpeci i boreci se sa strastima i pohotama (1, 38)

1) Prebivajmo u onome u cemu smo postavljeni i nemojmo zamisljati nista sto prevazilazi nasu meru. Ako se i desi nesto slicno, nemojmo biti uporni. Cedo, ukoliko primetis posebna druzenja i podvajanja, udalji se od njih. Ukoliko ti neko pristupi sa slicnim predlogom, odskoci od njega i nemoj se saglasiti cak ni da ga cujes. Bezi kao od ognja ukoliko cujes neke reci koje mogu da pokolebaju tvoju veru prema nastojatelju i oslabe tvoju ljubav prema njemu. Jer, steta od recenog, malo po malo ulazeci u srce, doci ce do samih osnova spasenja. Osim mene nemojte imati ni jednog tajnika i tajnovoditelja ukoliko hocete da budete moji istinski poslusnici. Nemojte zle reci smatrati bezopasnima, govoreci: “Nista ne znaci zanimati se time”. Nije tako, deco moja, nije. Ukoliko neko na opstu stetu skrene u neverje, vi treba da dodjete i sve kazete. Mozda ce neko iz neznanja i nerazumnosti reci: “Za tako nesto ce me bratija osuditi i zamrzeti”. He, uopste. Jer, ukoliko oni nisu moja istinska ceda, zasto bi i imao pohvalu od njih. A istinska ceda ce ici za tobom i pohvaliti te. Jednom recju, ja vas molim i napominjem vam da se svecelo i u svemu oslonite na mene, te da niko nista nema utajeno i sakriveno od mene. U suprotnom ce se stvoriti zestoka rana.

2) Nastavljajuci vasa ranija dobra dela, sapodvizavajte se i jednodusno dovodite do kraja vase hodjenje u Gospodu. Sve hrabro podnosite: i uvrede, i napore, i teskobu, i raspaljivanje tela, i pomracenje pomisli, i nailazak lenjosti i mrzovolje i sve drugo sto nam se obicno desava imajuci jedinstvenu pomocu nepostidnom uzdanju u Boga i strogom ispunjavanju zapovesti Gospodnjih, te secanju na smrt i odsecanju svojih prohteva. I udostojicete se mucenickog venca i likovacete sa andjelima u Carstvu nebeskom.

35.

Projavljivanja dejstva Duha Svetoga i duha lazi na nama, na koja se ukazuje da bismo znanje koristili radi revnovanja (za prvo) i izbegavanja (drugog) (1, 39)

Neprijatelj se svagda sa besom ustremljuje na nas. Medjutim, on se uvek okrece nazad bozanstvenom silom i molitvama mog i vaseg oca. On sebi nalazi plen jedino ukoliko mu neko da mesto, tj. ukoliko od sebe odagna Duha Bozijeg i primi tudjeg duha, koji ga uci da cini i govori ono sto sam voli. Kako biste naucili da raspoznajete oba dejstva, ja cu vam ukazati na njihove odlike. Oni koji imaju Duha Svetoga projavljuju radost, mir, dugotrpljenje, ljubav, te proiznose reci koje su sladje od meda i saca, koje, po reci Gospodnjoj, proizilaze iz suviska srca i sluze na prosvecenje i utehu onih koji ih slusaju. Od njih se neprestano cuje: “Oprosti ili blagoslovi oce; ja sam nerazuman i jedini gresnik; ja sam nedostojan da se ubrojim u bratstvo i gori sam od svake tvari”. Onaj ko slicno govori i oseca svakako ima Duha Svetoga. Hocete li cuti kakve su odlike i suprotnog duha? Srce onoga ko ga ima izbacuje jarost, gnev, osudjivanje, klevetu, neverje, odbojnost, mrznju, drskost, neposlusanje, protivrecenje, tvrdoglavost. Od takve duse se udaljila svetlost, svetost i prepodobnost. Od nje je odstupilo smirenje, skrusenost i trpljenje. U njoj su presusile suze, plac i srdacni bol. Od nje se odvojilo nebesko zrenje, secanje na smrt i na andjele, koji ce je pratiti po smrti. Od nje su se u mraku zaborava sakrile misli o svesvetskom stajanju pred strasnim sudistem Hristovim, o groznom sudu i o nemogucnosti odgovora za sve sto se mislilo, govorilo i cinilo od samog rodjenja, a ne samo od vremena stupanja u monastvo. Ja vam sve receno izlazem kako biste videli cega da se drzite i sta da izbegavate. Jer, ja imam jednu zelju i jednu molitvu, tj. da svi postanete sinovi svetlosti i dana, naslednici Boziji, sunaslednici Hristovi, izabrani i osveceni sasudi koji su jednim Duhom sjedinjeni kako biste na delu poznali i srcem ispitali ono sto je rekao sveti David: Gle, sta je dobro, ili sta je krasno, nego da braca zive zajedno (Ps. 132, 1), mirno i jednodusno.

36.

1) Podvizi su neophodni; oni mudre ne zadrzavaju u napredovanju, s obzirom da za svaki postoji posebna nagrada; 2) uz moje rukovodjenje prilazite i svoje razumevanje dobrog i uzajamno bodrenje, buduci da imamo zajednicko delo; 3) prebivajte u dobrom, cuvajte revnost, drzite jezik, cuvajte orudja i stvari i molite se (1, 40)

1) Nama je neophodan trud, duhovni znoj, bozanstveni podvig, ispravna revnost i dusevno nastojanje kako bismo stupili na popriste i dobro dostigli do njegovog kraja, tj. kako bismo posle prepodobne smrti bili ovencani vencem pobede. Vi i sami znate da napori donose pokoj, da se skorbi nagradjuju radoscu, da se stenjanje napaja dusevnom utehom, da teskobe otvaraju prostor, da glad i post sazdaju besmrtno likovanje, da zedj i suvota grla toce vodu koja tece u zivot vecni (Jn. 4, 14), te da uopste oni koji seju u suzama, zanju u radosti (Ps. 125, 5), kao sto nas uverava psalmopojac sveti David. Napisano je: Kad ovo znate, blazeni ste ako to tvorite (Jn. 13, 17). Covek bezuman nece poznati, i nerazuman nece ih shvatiti (Ps. 91, 7). Vi ste, pak, umni, dobrog srca, blagorazumni, pazljivi i rasudljivi. Vi ste poneke vrline vec dostigli, poneke dostizete, a poneke cete, dodacu, jos dostici. Jer, zapovesti nemaju mere i covek utoliko smatra da je daleko od njih ukoliko bolje poznaje Boga.

2) Ja vam dajem zakone i rukovodim vas, od jednoga zadrzavajuci, u drugome utvrdjujuci i ukazujuci kuda da upravljate svoje hodjenje. Vi mi verujte u svemu i povinujte se svemu sto zelim od vas po zapovesti kao zelezo u rukama kovaca. Od recenoga vase plovljenje postaje bezbrizno i vas zivot bez nevolja. Razumevajuci sta je dobro i korisno, i vi sami medju sobom cinite [neophodno] i napominjite jedni druge. Jer, svi mi imamo u vidu ono sto je korisno za sve. Mi kao da se nalazimo na brodu koji plovi po moru, na kome je i kormilar i mornar zauzet opstim delom. U slicnom odnosu stojimo i mi, tj. ja i vi. Moje je delo da drzim u rukama kormilo i da bodro upravljam brodom, imajuci oci obracene na nebo i pogledajuci ka zvezdama pravde radi usmeravanja plovidbe. Medjutim, i vi treba da ste bodri, te da svako cini svoje delo. Vi treba da se obazirete levo i desno kako ne biste naleteli na nesto sto izaziva brodolom, tj. na plicak ili podvodne stene. Uzad treba da drzite u pripravnosti, ponegde popustajuci i ponegde zatezuci, te da cinite sve neophodno kako bi nas brod uspesno stigao u pristaniste spasenja dusa nasih. Stoga ste vi i ostavili svet, njegove obicaje i sva telesna zadovoljstva i utehe.

3) Bratijo, istrajmo u podvizima, trpeljivo se upraznjavajuci u duznostima i ja sam uveren da cemo dobiti vence, postati gradjani neba i blazenstvovati u [mestu] od koga je odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje(Is. 35, 10). Budite cvrsti, prihvatite silu i svetilnik vase revnosti neka gori jelejem postojane priljeznosti kako se ne bi ugasio i kako ne bismo nezeljeno postradali kao lude devojke (up. Mt. 25). Oci casni, steknite bezmetezje. He kazem da uopste ne treba da govorite (sto ne bi bilo izvodljivo u vasem zivotu), vec da ne govorite o neprilicnim stvarima i da ne pobudjujete smeh. Jer, mudrost kaze da pricljivost nece izbeci greha. Stedeci usta ti ces biti razuman (Pric. 10, 19). Budite pazljivi u ispunjavanju vasih poslusanja i nemojte biti nemarni kako ne biste kvarili neophodne stvari, na primer kola, ili ralo, ili sekiru, ili casu, ili tanjir ili nesto drugo, usled cega bi se desio zastoj i usled cega biste vreme neophodno za duhovno delo potrosili na ispraznosti. Takodje se svagda molite da vam se posalje pomoc odozgo protiv nevidljivih i vidljivih neprijatelja u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

37.

1) Imajuci veru i ljubav prema meni vi se trudite; neka oni koji nalazu poslove budu razumni, a potcinjavanje neka bude verno; 2) budite tudji smehu i uzajamnom ogorcavanju; jedni prema drugima budite blagi, uctnvi i bezite od svega prekornog i sablaznjivog (1, 41)

1) Ja molim Boga da se ne umanji vasa vera i da ne ohladni vasa duhovna ljubav prema meni smirenom, vec da svi budemo utvrdjeni u istom razumu (1. Kor. 1, 10) i u jednakoj revnosti za ispunjavanje zapovesti Gospoda naseg Isusa Hrista. Ja znam da se vi zlopatite, da trpite lisavanja, da nosite teske napore, da prolivate znoj. Ipak, nemojte slabiti, molim vas, radi ljubavi Gospodnje, i produzite da se trpeljivo podvizavate dobrim podvigom kako biste sa likovanjem bili ovencani na nebesima. I ja bih zeleo da se zajedno sa vama trudim, ali me ometa bolest nogu. I ja bih zeleo da zajedno sa vama izlazim na dela i da radom smiravam svoje telo. Jer, blazeno je po silama se truditi zajedno sa bratijom i prepodobno je ucestvovati u poljskim radovima. Vi slicnim naporima osvecujete svoja tela i duse cinite bestrasnim kao istinski delatelji Gospodnji, naravno ukoliko na dolicni nacin ostvarujete ono sto vam je nalozeno, tj. ukoliko stariji i rasporedjivaci sa strahom Bozijim i sa saosecanjem prema bratiji cine naredjenja, a potcinjeni prema starijim drze pokornost i poslusanje. Vi rasporedjivaci pazite da ne dodajete trud na trud i da ne naredjujete bez saosecanja i staranja, vec budite pravedni, milosrdni, bratoljubivi i rasudljivi, buduci da sva bratija nisu jednake naravi, uzrasta i snage. Vi ste jedino pod tim uslovom dobili staresinstvo nad bratijom. I blazeni ste ukoliko dejstvujete na [opisan nacin] s obzirom da ce veliki darovi i dobra biti vase nasledje u vecnosti. I svi potcinjeni pazite da smireno prihvatate naloge staresina i da dejstvujete blagopokorno od srca.

2) Neka medju vama ne bude smeha kako ne biste rastuzili Gospoda, neka ne bude praznoslovlja kako ne biste ozalostili Duha Svetoga, neka ne bude mrznje kako se ne biste ogorcavali. Jer, apostol je rekao: Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4, 31), i jos: Nikakva rdjava rec da ne izlazi iz usta vasih, nego samo dobra za izgradjivanje onoga sto je potrebno, da donese blagodat onima koji slusaju (Ef. 4, 29). A budite medju sobom blagi (Ef. 4, 32), tihi, bratoljubivi, podnoseci jedan drugoga u ljubavi (Ef. 4, 2). Nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6, 2) snishodeci, oprastajuci i postujuci jedni druge, ustupajuci drugima prednost u poboznosti i strahu Bozijem. Ukoliko hodite i zivite na opisani [nacin], vi ste moji svetitelji, ili pre – Boziji, vi ste andjeli Njegovi na zemlji, poklonici sile i sluzitelji slave Njegove, naslednici Carstva nebeskog, sazitelji svetih i zitelji raja, kojima je dano da se nasladjuju nezamislivim dobrima koja su im pripremljena. Stoga se ja molim, istem i umoljavam da se vase noge svagda upravljaju prema Bogu, da napredujete u sili kreposti Njegove, da medju vama nema sablazni, ni saplitanja, ni smrtonosne neposlusnosti, ni nesretnog roptanja, ni usmrcujuce drskosti, ni prekorne zelje zlog, niti bilo cega zabranjenog i prestupnog. Neka vam Gospod Bog da mirnog andjela, vernog nastavnika i cuvara dusa i tela vasih koji ce danonocno odgoniti od vas zle demone i rukovoditi vas u dobrom zivotu.

38.

1) Nacin zivota u poslusnosti je visi od svih [ostalih]: njega je i Gospod izabrao; 2) hodite dobro tim putem, trpeci i ne znajuci za umor; jer, blizu je smrt i kraj svemu; nemojte zaboravljati, medjutim, ni druge vrline, narocito ljubav (1, 42)

1) Molim vas i preklinjem stojte, trpite hrabro, budite blagodusni i krepite se secajuci se slave koje su se udostojili triblazeni i sveti poslusnici. Naravno, u skladu sa nacinom zivota kojim je ugodio Bogu svako ce dobiti svoje blago u buducem zivotu. Pazite. Veliki su, naravno, oni koji su se radi Bora sakrili u gorama, pecinama i jarugama zemaljskim, tj. stubnici, pesternici i zatvornici i oni koji su nekim drugim nacinom zivota proslavili Boga. Neka vam je poznato da ni sam Razdavac darova po dolasku na zemlju nije izabrao ni pustinjski, ni stubnicki, niti neki drugi nacin zivota, vec je blagovoleo da pozivi u poslusanju, kao sto sam govori: Jer sam sisao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). I opet: Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla On mi dade zapovest sta da kazem i sta da govorim (Jn. 12, 49). Opasavsi se ubrusom i prihvativsi delo sluzenja, On je omio noge ucenika i nesto kasnije rekao: Aja sam medju vama kao sluga (Lk. 22, 27). Prema tome, Gospod i Vladika svih je blagovoleo da primi nas poslusnicki nacin zivota, a ne neki drugi. I nije li za nas utesno i radosno sto provodimo zivot koji je slican Njegovom? I da li je umesno da mi druge oblike zivota ublazavamo vise od naseg? Ukoliko, naime, dolicno i tacno provodite taj zivot, vi ni sami necete hteti da ublazavate neki drugi. Stoga i u Staracniku moze da se procita kazivanje da je po otkrivenju od tri podviznika onaj koji se nalazio u poslusanju pretpostavljen pustinjaku i bolesniku koji sa radoscu podnosi bolest. Da, bratijo moja, zaista je veliki zivot nas i oni koji ga provode bez sumnje ce se proslaviti sa Avraamom, uzlikovati sa mucenicima i naseliti sa pravednicima.

2) Hodite dobro, nemojte se zaustavljati i neka vas ne vara zavidno oko djavola. Namazite noge jelejem trpljenja kako biste, rasplamtevsi se dusevnim stremljenjem, bili u mogucnosti da dovrsite svoj put. Obucite se u odoru pravde i radovanja i pijte vodu cistote i zdravoumlja. I neka niko ne govori: “Dokle cemo”. Jer, ta rec je rec lenjivca. Mi nismo hiljadugodisnji. Danas ili sutra [ce doci] smrt. Mi cemo dobro ciniti i hoditi otackim zakonom ukoliko je svakodnevno stavljamo pred oci. Tim zakonom su se upravljali oci nasi u malobrojnim danima ovog zivota. Neka medju vama po svetoj molitvi moga oca bude milost, mir, ljubav, poslusnost, blagost i uzajamno pomaganje i neka se od vas udalji zavist, mrznja i sujeta. Tako zivite i tako dejstvujte.

39.

Gledajte Gospoda pred sobom da se ne biste pokrenuli ni na sta rdjavo; prinudjavajte sebe na dobro, secajuci se izlaska [iz zivota], strasnog suda i njegovih odluka (1, 43)

Cuvajte medju sobom ljubav u svezi mira i neka vam Gospod bude s desne strane kako se ne biste pokrenuli ni na pohotu, ni na gnev, ni na zavist, ni na smeh, ni na praznoslovlje, ni na bilo sta drugo cime se dospeva do dna ada. Setite se sta govori ava Dorotej: “Orlu, koji je jednom kandzom prikljesten, svakako je uzalud sto je citavim ostalim [telom] van zamke. Lovac bez truda moze da ga uhvati ili ustreli”. Pazite na sebe i podvizavajte se s obzirom da Carstvo nebesko pripada podviznicima. Kakav cemo strah i trepet susresti pri svom ishodu ukoliko budemo nemarno provodili svoj zivot, narocito onoga strasnog dana kada arhandjelova truba probudi sve ljude, svaki narod, svako pokolenje i svako pleme. Pomislite sta ce biti tada. Nebo ce se pocepati, sastojci izgoreti i sva tvar se izmeniti. Sudija svih ce zasesti na presto suda i bezbrojni sveti andjeli ce stati oko Njega. Potom ce On pred svima izobliciti dela, reci i pomisli svakoga po njihovoj vrsti, licu, mestu, vremenu i nacinu vrsenja. I sve ce se desiti u jednom trenutku. Najzad ce, kako govori Pismo, oni koji su cinili dobro otici u zivot vecni, a oni koji su cinili zlo – u vecnu muku, gde je plac i skrgut zuba, oganj neugasivi i crv neuspavljivi, i drustvo strasnih, ruznih i svezlobnih demona. Gde cemo mi poci? U zivot vecni, tj. na vecno prebivanje sa Gospodom cemo poci ukoliko do kraja zivota sacuvamo strah Boziji i ljubav prema Bogu, na osnovu kojih ce iz naseg srca izlaziti [reci]: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim. 8, 35).

40.

1) Strah Boziji odbija maceve naseg neprijatelja; 2) podnosite uvrede; 3) nemojte se nadimati spoljasnjim preimucstvima, nego budite smireni i pokorni; 4) stoga cete biti sa mucenicima (1, 44)

1) Iz dugovremenog opita vi ste u potpunosti poznali bogougodni obraz zivota u monastvu. Stoga se nemojte kolebati i istupati iz vaseg dobrog razumevanja. Zavolite ono sto vam se zapoveda i cuvajte ga u svemu. Prebivajte u ljubavi prema meni kao sto vas i ja volim vise od svega na svetu. Medjutim, neprijatelj ima mnogo zamki i medju nama i u nas lako seje zlo. I samo oni koji su proniknuti strahom Bozijim daleko od sebe odbijaju njegove maceve (po svestenorecitom Davidu), bodro se predaju podvizima poboznosti i sveusrdno pripadaju nebeskim zrenjima i delanjima.

2) Eto ja kao da se nalazim medju vama i vidim i cujem da se istrgla ostra rec protiv nekog od bratije, tj. prekor, uvreda ili nesto slicno. Ti, pak, brate, koji si primio uvredu nemoj da se pretvaras u ljutu zver i nemoj biti malodusan, vec budi cvrst i nepokolebiv. Jer, uvreda i sramota padaju na onoga ko ih izrice, dok onome ko ih bestrasno prima pripada pobeda. On se pokazuje kao covek Boziji, a onaj drugi kao nepotrebni sluga, koji sam sebe pogubljuje.

3) Uporno vas molim da se ne svadjate, da ne vredjate jedan drugoga, da ne podizete visoko obrve, da ne govorite visoko, da se ne nadimate sto lepse pevate, ili se vise trudite, ili ste pobozniji, ili mozda sto ste po svetski blagorodniji, ili sto ste lepsi licem. O tome je ruzno i govoriti. U svemu se oblacite u smirenoumlje, kroz potcinjavanje i poslusanje se pruzajuci pred Gospodom i pred staresinama u obitelji.

4) Idite naznacenim putem i vas trud nece biti uzaludan, niti vasi podvizi neuspesni. Ja vam pred licem Gospoda Boga naseg, svetih andjela Njegovih i pred svom tvari blagovestim da cete, dobro zavrsivsi svoj put, likovati sa mucenicima, da cete se vecno uljuljkivati u narucju Avraamovom i da ce vas hor pravednih primiti u svoju sredinu.

NAPOMENE:

1. Uporedi Zitije svetog Teodosija Velikog, 11. januara, Prim. prev.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

41.

1) Odnoseci se prema ekonomu kao prema samostalnoj vlasti, vi uvodite dvovlasce i razdeljenje; pri razdeljenju, pak, carstvo ne moze opstati; 2) ja citav pripadam bratstvu, i drugo nije ni potrebno; 3) jednovlasni Gospod je blagovoleo da i u ljudskim zajednicama postoji jednovlasce (1, 45)

1) Ja ne znam da li iz neznanja ili nepaznje ili iz zle misli vi slavite ekonoma na moje bescasce i isticete njegovo lice na moje posramljenje, cesto govoreci: “Kad bi ekonom bio prisutan doticno delo bi bilo mnogo bolje ucinjeno. I gde je ekonom? Kad bi samo on na to pogledao”. I vi receno govorite da ja cujem. Drugi govore: “Sacekaj. Ekonom ce sve popraviti i doterati”. Zar tako prilici? I da li je to dobro za njega, za mene i za vas? Vi ste sebe pokazali kao kopilad nepokornosti, njega kao sposobnog da ispupi iz granica svog cina i vlasti, a mene kao da nisam postupio po volji Bozijoj, nego po telesnoj privlacnosti, tj. po pristrascu i preteranom blagovoljenju prema bratu. He vidite li da na taj nacin uvodite dva gospodara, dvoje vladika, dva nacela. Glas Gospoda naseg Isusa Hrista je izrekao: Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opustece (Mt. 12, 25). Dvojevlasce je vec mnogovlasce, a mnogovlasce radja podele. Podele su, pak, uzrok razdeljenja i raspadanja. Zasto sami na sebe navlacite bedu, ne stojeci u svojoj meri i u svom cinu kao sto prilici i udaljujuci se od prilicnog?

2) Ja sam gresan i neupotrebljiv. Ipak, odresivsi se i obnazivsi se od svega, ja smelo prebivam na svetom mestu i u svom bezumlju se usudjujem da kazem da se ni u cemu ne udaljujem od duznosti ni radi brata, ni radi dede, ni radi oca ili majke, ni radi srodstva i uopste ni radi cega telesnog. I cak kad bi trebalo da predam svoje telo i da prolijem krv svoju ja uz Boziju pomoc i molitve oca moga ne bih odrekao samo da ne bih ucinio nesto nekorisno za vas i za sebe.

3) Jedan je Gospod i Zakonodavac, kao sto je napisano, jedna vlast i jedno Bogonacelo nad svim. Istocnik svake mudrosti, blagosti i poretka, jednonacelije se prostire na sve. Ono je od blagosti Bozije dobilo nacelo. Njega u poretku zivota u tvorevini bez njenog proizvoljenja i po Bozijem podobiju treba da ustrojava proizvoljno samo jedan covek. Bozanstveni Mojsije u opisu nastajanja sveta navodi rec koja je izasla iz Bozijih usta: Stvorimo coveka no obrazu i podobiju nasem (Post. 1, 26). Otuda uspostavljanje medju ljudima svakog nacelstva i svake vlasti, narocito u Crkvama Bozijim: jedan patrijarh u patrijarhatu, jedan mitropolit u mitropoliji, jedan episkop u episkopiji, jedan iguman u manastiru, pa i u svetskom zivotu, ako hoces da cujes, jedan car, jedan vojskovodja, jedan kapetan na brodu. I ukoliko u svemu ne bi upravljala volja jednoga ni u cemu ne bi bilo reda i poretka, a ni dobra ne bi bilo, s obzirom da razlicitost volje sve rusi.

42.

1) Cetrdesetnica ne zahteva samo telesno, vec i dusevno uzdrzanje; 2) mera posta za opstezice je osrednja, svakog dana po malo; 3) uplasimo se Boga, strogog Sudije i neka nas smrt ne zatekne nespremne; 4) ja se krajnje bojim smrti i svega sto je sa njom vezano; 5) ustanimo i ustremimo se na bogougodna dela (1, 46)

1) Bog koji svime upravlja mudroscu svojom, koji vremenom i godinama predobro i premudro rukovodi, i nama je tokom godine odredio spasonosne i dusekorisne dane poscenja, koje cemo posvecivati iskljucivo Njemu i ociscenju od grehovnih oskrnavljenja. Neka je blagodarnost Onome ko nam je ustanovio takve dane i koji nam je dao da sada dozivimo do njih. Mi uvek treba da zivimo cisto i neporocno i da ispunjavamo svaku zapovest Boziju. Ipak, [ta obaveza] narocito sada lezi na nama. Sada je vreme ociscenja i mi treba da se ocistimo. Sada je vreme uzdrzanja i mi treba da ga se drzimo ne samo u odnosu na jelo i pice (sto je nedovoljno), nego i na slastoljublje u srcu, i na sramno mastanje, i na zavist prema dobroj slavi brata, i na gnev i nezadovoljstvo prema bliznjem, i na neobuzdanost jezika (kome se ne moze dozvoliti da leti po svojoj volji, vec mu se mora naznaciti granica, vreme i mera za razgovor cak i o dolicnome), i na bludne poglede oka, i na slusanje rdjavih reci, koje Bogu nisu ugodne. Da, ceda moja. Molim vas da postanete orudje i sladosni psaltir Duha Svetoga. Svoje ruke cuvajte od nerazumnih pokreta i od pohotnih dodira kako se ne biste rastrojili. Budite mirni medju sobom.

2) Svecasna cetrdesetnica je donekle teskobna za telo. Ipak, nemojte padati duhom. Pretrpite malo pa cete se priviknuti i prestati da osecate breme, narocito po prolasku prve nedelje. Nama je za ishranu dovoljan hleb i voda i jos ponesto. Nasi triblazeni oci su, kao sto znate, ziveli gotovo bez hrane. Jedni su se [uzdrzavali] po citavu cetrdesetnicu, drugi po nedelju dana, jedni po tri dana, a drugi su jeli svakog dana po malo. Mi, pak, svakog dana primamo hranu, pa cak i raznovrsnu, i neka nas se u ponizenju nasem opomene Gospod (Ps. 135, 23). I neka ovu nasu malenkost primi kao delo Antonija Velikog. Jer, mi zivimo u opstezicu i hodimo carskim putem, koji su oci pretpostavljali svemu. Samo budite cisti uvek u skrivenoj radionici duse i nemojte dozvoliti da ucinite bilo sta pogubno za duse vase.

3) Ubojmo se Boga koji ce osvetliti sto je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5) i koji ce dati svakome ne samo no delima njegovim (Rim. 2, 6), nego i po recima i pomislima, pa cak, sto je jos strasnije, i po gresima neznanja. I ko ce opstati pred jaroscu gneva Njegovog? Ko ce se javiti dovoljno nevin pred licem Njegovim? I ko posle recenog nece da stekne revnost da hodi pravim putem? Ko se nece napregnuti da odbaci nemarnost i svoju sanjivu lenjost? Gore, pokrenite se. Noc je vec prosla i zasjace dan buduceg nagradjivanja. Neka nas smrt ne zatece nespremne i neka na nama ne ostavi neku neisceljenu i vecnu ranu.

4) Ja ubogi i pre svih ljudi, ili bolje reci, jedini dostojan svakog mucenja, imam strah, uzasavam se i treptim od pomisli o razresenju od tela, o dolasku svetih andjela po dusu, o prolasku kroz vazdusna prostranstva i o davanju odgovora Svetodrscu, kao sto je napisano u zitiju svetog Antonija. O, nemoci moja. Sta li me ocekuje? I kako nepotrebno trosim dane, predajuci se dremanju i snu u gresima svojim. Kako cu stati pred Boga, Sudije svih i Gospoda? Kakvim cu ocima pogledati na Njega koji svojim pogledom isusuje bezdan i groznom recju rusi gore? Sta cu reci u svoje opravdanje? Kakvog cu zastitnika naci? Kako cu umoliti Onog ko je neumoljiv? Kakvim cu gorkim suzama, kakvim milim recima i srdacnim uzdasima prekloniti na milost Onog ako je nepristupan po pravdi svojoj? Tesko meni, bratijo moja. Ja vec odavde vidim svoj udeo. Ipak, imam jednu nadu, tj. molitve naseg svetog oca i vase blazeno zastupnistvo.

5) Uostalom, ustanimo i prinudimo se na sva bogougodna dela, hrabro podnoseci sadasnje i teseci se nadom na buduce. Prezrimo telo, nemojmo gledati na napore, ni skorbi, ni uvrede, ni gladovanje, niti na bilo sta drugo osim na delo svoje. Ukoliko budemo ziveli na navedeni nacin svakako cemo se spasti i na nebesima biti primljeni u lik svetih radi radovanja sa svima svetima koji su od veka ugodili Hristu Gospodu.

43.

1) Opsteziteljni trudbenici se ublazavaju: radujte se; 2) mi zivimo teskobno; medjutim, i drevni podviznici su tako ziveli, i danasnji zive; nemojte padati u nehajnost; 3) ispunjavajte zapovesti i ustave, pomazite se medjusobno, pazite na citanje, sa strahom gradite spasenje; izbegavajte opstenje sa zenama (1, 47)

1) Neka je blagosloven Bog koji nas je po izobilju milosti covekoljublja svog prizvao u sveto zvanje po svom svepredznalackom savetu, tj. u svetu shimu ovu u kojoj mu se svecelo posvecujemo u najbliskijem i najiskrenijem sluzenju i andjelopodobnom slavoslovlju. On je srca nasa raspolozio da se odreknemo roditelja, srodnika, otadzbine i svega drugog, te da na sebe uzmemo blago i spasonosno breme Njegovo. On je i nase smirenje udostojio da se objedinimo sa vama u zajednickom zivotu. Desilo se, medjutim, da vas ja rukovodim i pasem, na sto ja uopste nisam ni pomisljao. Svagda se radujte u Gospodu, ceda ljubljena, radujte se gradjani nebeski i zemaljski izgnanici, stanovnici gornjeg Jerusalima i preseljenici odavde, naslednici Carstva nebeskog, buduci uskraceni nasledja zemaljskih dobara. Radujte se brzi putnici putem izgnanstva i stradalnog stranstvovanja radi zapovesti Bozije. Radujte ste jer ste poslednji u svetu i jer posedujete dobra koja su iznad uma. Raduj se dobra i bogosabrana druzino, jednodusni i jedinosrdacni, oceljubivi i bratoljubivi sabore, drugi na zemlji andjelski liku, obnovitelju drevnog zivota sveprepodobnih otaca nasih. Radujte se poslenici Boziji, trudbenici koji danonocno delate svojim rukama kako ne biste nikoga opteretili i kako biste posluzili ne samo sebi, vec i nemocnoj bratiji i potrebitima medju spoljasnjima. Raduj se nesakrusivi stroje, bogopodobni liku koji nisu narusili ni pretnja cara, ni strah od knezova, ni ocekivana smrt. Radujte se radosnici jedni drugih jer dobrobit brata primate kao svoju i jer medju vama nema zavisti, ni svadje, ni suparnistva, vec samo – mira, ljubavi i zajednickog zivota. Ja ne kazem da ni nemamo borbu. Jer, da li se ovencava onaj ko se ne bori i koga ne napadaju, ko ne prima strele i ne ranjava onoga ko ih upucuje. Ja samo kazem da ne padamo od satanskih udaraca. Zaista, ceda moja bogosabrana. Vi se hranite darom Duha, pijete vodu koju Gospod daje i od koje se vise ne zedni: ona njenim pricesnicima jeste izvor vode koja tece u zivot vecni (Jn. 4, 14).

2) Nastala je zima i mi nemamo dovoljno stanista. I ona koja imamo su rdjava i tesna. Ipak, nemojte padati duhom. Jer, viste obilni i divni u vrlinama, ni u sta ne smatrajuci skorbi i jedino se starajuci o ugadjanju Bogu. Ukoliko se, pak, setimo drevnih svetih otaca, ili cak i onih koji danas zive, shvaticemo da zivimo u palatama. Zar ne vidite da i sada sluge Bozije zive pod vedrim nebom, u pecinama i grobnicama, da nose verige i vrlo malo jedu, zadovoljavajuci se samo hlebom? Poneki se i od njega uzdrzavaju jeduci samo plodove sa drveca svaki drugi dan. I sada zaista poneki cine receno. Vi nemojte da se zalostite. Jer, vi uopste necete biti iza njih, vec cete biti priznati jednakim, ili cak i visim, kao sto uveravaju oci, ukoliko svagda bez lenjosti budete spremni za svako delo. Sve vise se razgorevajte revnoscu, krepite se i hrabrite se. Obarajte neprijatelja svojim smirenjem, macem ispovedanja i nozem poslusanja. Sunce pravde neka uvek sija u srcima vasim odgoneci tamu strasti. Jer, kada ono zadje, zveri se sakupljaju i lezu u obore svoje (Ps. 103, 22). Vi receno shvatite na duhovni [nacin]. Izlazimo na delo Gospodnje od jutra zivota do veceri smrti, ispunjavajuci delanje svoje. Jos malo i pobedicemo.

3) Cuvajte pravila, zapovesti i ustanovljenja. Podignite onog ko je pao, potkrepite onog ko je oslabio, u svemu se medjusobno pomazite, i neka se na vama ispuni rec premudrog: Brat kome pomaze brat jeste kao tvrd i visok grad (Pric. 18, 19). Pazite na citanje i zapazajte izreke koje su najkorisnije. Neka svako cini delo svoje sa marljivoscu kao delo Bozije i neka svi grade spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil. 2, 12). Nemojte zabijati mac u srce svoje i nemojte biti nemarni za dusevno delo. Meni su neka bratija otkrila da se u pojedinim slucajevima ne ponasate dobro. Jer, vi se zagledate u zene i stupate u razgovor sa njima, koje nas izgone iz raja. Ili, zar ne znate sta je Eva ucinila Adamu? Bezite od njih kao veliki Martinijan. I ako vec ne bezite telom, bezite duhom. I kakve su samo reci: “Zbog cega on ili ona nije dosla u nedelju? Svakako iduce nedelje nece zaboraviti”. Molim vas i preklinjem da uvek slusam dobro svedocenje o vasem drzanju. Bog i Otac Gospoda naseg Isusa Hrista, koji me misicom sile svoje svakodnevno vadi iz dubine pregresenja po zastupnistvu svetog oca mog i po vasim molitvama, neka i vama daruje da se drzite istog pravila i da isto mislite (Fil. 3, 16), da imate jedan duh, jedno shvatanje i jednu volju kako biste se, pozivevsi prepodobno i pravedno, udostojili da dobijete obecana dobra sa svima svetima koji su od veka Bogu ugodili.

44.

1) Strah zbog nastojateljstva; 2) napredujmo u odresenosti od svega, secajuci se suda; prinudjavajmo se na dobro i steci cemo lakocu; 3) izbegavaj gledanje na lica i strasne dodire drugih i svojih udova (1, 48)

1) Ja nisam lenj da vam govorim i utvrdjujem vas u recima istine koliko je moguce cesce kako se neko od vas iz neznanja ili nemara ne bi podvrgao ubodu zaoke smrti, tj. greha, prestupivsi zapovest i ucinivsi nesto neprilicno. Pa ipak, i pored mog dela ja nalazim da zloumesni stana uspeva da deluje na ponekog od vas, zbog cega imam plac i skrusujucu tugu. Jer, ma sta ko sagresio, ja nepotrebni cu da dam odgovor u dan pravednog suda i otkrivenja svega sto su ljudi ucinili pred Gospodom ukoliko vam unapred ne saopstim i ukoliko vas unapred ne utvrdim i naucim. I tesko meni ako ne propovedam jevandjelje (1. Kop. 9, 16). Narocito tesko meni sto zauzimam cin pastira iako nisam dostojan da se nazovem cak ni ovcom. Jer, kakvo mi je opravdanje i kakvo izvinjenje sto prosvecujem druge, a sam sam tama i sto lecim nemocne strastima a sam se njima zavodim? Ipak, iz ljubavi prema vama i iz poslusanja naredbi oca ja se pre saglasavam da budem hrana za oganj geenski, negoli da vas ostetim. Ja svakodnevno privodim na misao i razmisljam o sudu Bozijem, o strogosti kojom Bog od svakog coveka trazi da bude savrsen u svemu i da je ispunjen svim vrlinama, narocito ukoliko je propovednik. Sta da radim? Kome da se obratim? Koga da uzmem za sapodviznika? Ostaje mi jedino da se oslonim na vase molitve, zajedno sa molitvama moga oca, te da njima utvrdjivan uzmognem da vas dobro rukovodim i podvizavam se protiv sopstvenih strasti, u svemu se saobrazavajuci sa voljom Bozijom.

2) Carstvo nebesko stoji pred nama. Steknimo ga vrsenjem Bozanstvenih zapovesti. Nemojmo biti slastoljubivi i lenjivi, vec se sve vise ucvrscujmo u svom odvajanju od sveta i svega sto je u njemu. Pobedjujmo lukave duhove sve dok se spasonosno ne sakrijemo u neuznemiravanom pristanistu vecnog zivota. Kakvo, pak, gorko mucenje ocekuje nemarne! Kakva ce jarost i gnev doci na svaku dusu coveka koji cini zlo (Rim. 2, 89), na svaku dusu Hriscanina, a narocito monaha! Jer, ukoliko smo vise uspostovani, utoliko vise se od nas zahteva cistota zivota. Zalost zbog samoprinudjivanja je kratkovremena, ali je vecno nasladjivanje koje iz njega proistice. Mi treba da steknemo postojanu blagonastrojenost kratkovremenim samoprinudjivanjem na svako dobro i u odnosu na jelo, i na san, i na razdrazljivost, i na zle pomisli i na sve drugo. Jer, ukoliko zavolimo dobro i prinudjavamo se na njega, Bog ce nam dati silu za njegovo vrsenje, usled cega ce put vrlina za nas postati lagan i dostupan. Greh je za one koji mu se predaju ispunjen teskoca, strmina, zalosti, mraka, mrskosti i pogibli. Pridjite, ceda moja, i potecimo putem Bozijim, koji je skorban i beskorban, tesan i sirok. U vasim bdenjima drzite krepku nastrojenost, dobro pojte, dobro se molite, imajte ljubav prema bratiji i izvesno ustezanje bez drskosti.

3) Drska smelost je veliko i ubistveno zlo. Mnogoiskusni djavo koristi nasu nepaznju i pri njoj brzo napada, lopovski se prikradajuci unutra i ranjavajuci dusu strelom svoje zlobe. On nas navodi da gledamo lepa lica mladih, te slatkim osmesima pobudjuje razgorevanje strasti. Ukoliko uspe jednog da obuzme i podstakne na necistu ljubav, on pokusava da i onog prema kome je okrenuta njegova strast opristrasti i strasno raspolozi prema njemu. Potom ce poceti uzajamni pokloni i razmenjivanje pogleda i posmatranja, dusevna izlivanja i sladostrasne vatre. I najzad, ukoliko se ne javi posebna pomoc Bozija, otacki pokrovi svest o iskusenju kod samih iskusavanih, doci ce do pogibli, do sodomskog izgaranja i gomorskog pogubljenja. Bezimo svi od recenoga. I ja prvi, koji sam vec bio iskusan, prostirem ruku ka vama iskusavanima. Velika zastita i ograda u recenome jeste cuvanje ociju i iskreno ispovedanje. Medjutim, i u odnosu na same sebe ne treba da dopustamo nepazljivu smelost. Jer, i tu se krije smrt, sto onima koji ne znaju ne treba ni otkrivati. Vi, pak, koji ste postradali znate o cemu govorim. Ipak, i svi treba da se cuvaju. Nemoj dodirnuti i dotaknuti i nemoj gledati na svoju nagotu kako ne bi potpao pod Hanaanovu kletvu. Jer, pustinjski stub o kome govori Antonije Veliki pao je upravo recenim padom. Pazite, dakle, kako hodite da ne biste zagrlili smrt. Jadan je covek. Znate sta govori apostol: Ko ce me izbaviti od tela smrti ove (Rim. 7, 24). Mi sa svojim telom zivimo kao sa divljim zverom i sa lavom. Ukoliko na njega ne pruzimo mac, ono ce nas uhvatiti, satrti i ubiti.

45.

1) Demoni nas zavode i pogubljuju budjenjem strasti: treba da se borimo; 2) ako si pao, ustani, placi i pokaj se i Gospod ce te isceliti; 3) poslusajmo Njegov glas; nemojmo biti malodusni i naoruzajmo se; 4) izbegavajte sve prekorno u opstezicu i napredujte u svemu sto se trazi (1, 49)

1) Kako cemo ispraviti mi put svoj? Cuvajuci reci Bozije i sudove pravde Njegove (Ps. 118, 9; 7). Medjutim, mi imamo i zaista neprestanu borbu sa gospodarima tame ovog veka, koji gaje veliku i neprestanu gorcinu protiv nas, kao sto je napisano u Lestvici (Pouka 4, 35; 26, 126). Oni napadaju, smucuju, muce pohotama, golicaju podstomacnim pokretima, raspaljuju pec pohote, umnozavaju zlo i cine ga raznovrsnim, pri cemu su im opijanja smrtonosna. I ukoliko ne pazi na sebe, svaki covek se kukavno pleni ili zaviscu (koja se uporedjuje sa ubistvom), ili tastinom, ili tajnojedenjem, ili saglasnoscu sa zlim pomislima (sto je i samo dovoljno da dusa podje u ad). Covek koji je ulovljen ma cime od recenog vec vise nema Boga, nema Carstva nebeskog, lisava se vecnog zivota, gubi beskonacno radovanje, nasledjuje neugasivi oganj, neuspavljivog crva, najkrajnju tamu i boravak sa demonima. Bratijo, neka niko ne postrada na slican nacin. Postarajmo se da izbegnemo zamke neprijateljske i krepko se borimo. Pretrpimo oganj pohote i on ce se svakako ugasiti. Jer, svesilni mig Boziji nece dozvoliti da izgorimo u tom ognju ukoliko se borimo. Mi cemo izaci u hladovinu rose cistote, slaveci Boga sa svetim mladicima. Naoruzajmo se protiv zavisti koja napada i ona ce posle kratkog vremena proci. Produzice se jedan ili tri casa, ili mozda i citav dan, ali ce na lezaju isceznuti. Izborivsi se na taj nacin, ti ces se ubrojati u vojnike Hristove koji ce dobiti vence, a ne mucenja.

2) [Desava se] da si ranjen, ali i da sam ranjavas, pa i da padas (ne bilo). Ipak, ustani sto pre. [Desava se] da si se poveo recju za onim sto je neprilicno, da si iskusan pogledom ociju, da si zarobljen mastanjem zbog nedelatnosti uma i da si se prepustio smehu. Opet se vrati ka dolicnom, vaspostavi svoj poredak, postani pokajnik, daj slavu Bogu, pruzi ispovest, proli tople suze iz srca svoje duse, ispusti uzdah iz dubine svoga srca, zastenji, obori glavu, skrusi se i prepusti smirenoumlju. Eto lekarstva duse. Jer, napisano je: Kada se vratis i uzdahnes, spasces se i shvatices gde si bio (Is. 30, 15), i: I dok jos govoris reci ce ti: Evo dodjoh (Is. 58, 9), i jos: Ozalosti se i podje oronuo i iscelih puteve njegove (Is. 57, 17). Pogledaj kako imamo blagog, umilostivljujuceg, utesiteljnog i brzouslisujuceg Boga. A on je zrtva pomirenja za grehe nase (1. Jn. 2, 2). On je radi nas osiromasio, radi naseg spasenja se unizio, prihvatio rane, uvrede, sramocenja, izrugivanja i izlio svoju svesvetu Krv. Napisano je: Ranom Njegovom mi se iscelismo (Is. 53, 5). Dodjite, pristupimo i i pripadnimo Njemu i placimo pred Njim jer je On Bog nas, i mi smo narod pase Njegove i ovce ruke Njegove (Ps. 94, 67).

3) Danas poslusajmo glas Njegov i nemojmo ga vise ogorcavati. Nemojmo se saplesti kao drevni (Jevreji u pustinji) na roptanje zbog neverja, vec potecimo bez lenjosti u obecanu zemlju u koju se dolazi tesnim i skorbnim putem. I da su ondasnji poslusali Isusa Navina i Halefa Jetonijina svakako bi nasledili ono sto je Bog obecao. Medjutim, oni su se opterecivali i bili malodusni zbog tezine puta. Oni su se bojali i protivljenja naroda koje ce susretati, bez obzora na pomoc nepobedive sile Bozije. Stoga su bili predani istrebljenju i njihov spomen je nestao sa bukom. I sa nama ce se isto sada desiti. Ukoliko, pak, budete slusali nas nedostojne, ukoliko se ne povucete, ukoliko ne zasednete oko kotlova telougadjanja, ukoliko ne pomisljate o ropstvu egipatskom i o ropstvu strastima ovog sveta, od koga ste oslobodjeni blagodacu i blagovoljenjem Bozijim, ukoliko se, naprotiv, zajedno sa nama obodrite i bodro ustanete sa srcem koje plamti revnoscu, obukavsi noge u pripravnost za blagovestenje mira, uzevsi stit nesumnjive vere i u svako vreme se duhom moleci svakom molitvom (Ef. 6, 14-18), mi cemo zajedno uspesno proci duhovni put satiruci i pobedjujuci inorodne i varvarske strasti koje susrecemo. Mi cemo i Jordan misleno preci putem suza i naslediti zemlju na kojoj nice besmrtni zivot i plod dobara koja prevazilaze um.

4) Ja malobrojne i nedostojne reci i sada kao i uvek sejem u vas radi upraznjavanja dusa vasih. Primite, uostalom, i oskudnu rec [koju vam upucujem] i vasim dobrim delanjem je umnozite po trideset, sezdeset i sto. Da, molim vas, blagodusno podnosite teskoce svog zivota i sveusrdno ispunjavajte nalozena vam poslusanja. Radujte se i saradujte se sa mnom svi i svi budite uspesni. Neka niko ne ropce, neka niko ne zeli drugo (poslusanje), neka se niko ne gordi pred bliznjim (s obzirom da bi predstavljao mrzost pred Gospodom i ljudima), neka niko ne cini sramna dela ni dusom, ni telom, neka niko ne jede tajno, neka niko ne laze, neka niko ne osudjuje, neka niko ne prekoreva, neka niko ne bude bez dela, neka niko ne izmislja opravdanja za grehe, neka niko ne bude dvojezican, dosaptac, razmetljivac, velereciv, pritvoran, bratomrzac, lenjiv, tvrdoglav. Naprotiv, na putu Bozijem svi budite brzi, pokretni, podjednaki, uzdrzljivi, neumorni, sa savijenom glavom, poslusni, dostupni, mrzioci drske smelosti, druzeljubivi, prostosrdacni. Drzeci se kao sto je navedeno vi cete uspesno izvrsiti podvig koji vam predstoji i, ugodivsi Bogu, naci obecana dobra.

46.

1) Mi smo prizvani na visoki zivot: da li, medjutim, zivimo u skladu sa svojom namerom i sa ocekivanjem drugih; 2) ostanimo neizmenjivi u dobru i nemojmo se prelescivati strastima ni na delu, ni mastanjem; 3) zasto smo napustili svet da bismo ziveli u lisavasima i u nadi (1, 50)

1) Po reci apostola Pavla, javi se blagodat Bozija spasonosna svima ljudima, koja nas uci da se odrecemo bezboznosti i zemaljskih pozuda, narocito mi koji vodimo monaski zivot, i da pozivimo razborito, prepodobno, pravedno i pobozno u sadasnjem veku, ocekujuci blazenu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa nasega Isusa Hrista (Tit. 2, 11-13). On ce jednima, koji su istrajni u dobrim delima, dati Carstvo nebesko, a drugima, koji se pokoravaju volji tela i odricu od dobrih nastojanja i dela – gnev i neprestanu muku u ognju vecnom (Rim. 2, 78). Pogledajte kako mi zivimo? Da li zivimo po nameri koju smo imali u pocetku? Dobivsi ime i naziv svetih i podviznika, nemojmo prvobitno posramiti kasnijim delima, nemojmo se upodobiti tamjanu koji najpre siri miris, a potom garezom vredja [culo] mirisa, i nemojmo liciti na svetilnik koji u pocetku svetlo gori i sve osvetljava, a potom se stavlja pod sud ili gasi.

2) Osobena crta istinske vrline jeste sve vreme cuvati svoj karakter: u tome se sastoji nas trud. Jer, mi ljudi smo nekako lako promenjivi i izmenjivi na neprilicno, po negde izrecenom bozanstvenom slovu: Covekova misao od mladosti njegove priljezno stremi zlu (Post. 8, 21). Odrekavsi se sveta, mi ne treba opet da se javimo njegovi privrzenici, kao uostalom ni njegovih strasti. Zgazivsi slavu, mi ne treba da je opet iz zloumlja prihvatimo. Ispovedivsi da smo se obnazili od svega, mi ne treba opet da pristupimo zeljama za dobrima koja su nam tudja. Zaboravivsi na svoj zavet, koji smo dali pred andjelima i ljudima, mi istemo prvenstvo, uciteljstvo i pokoj. Drugi izjavljuju krajnje nezadovoljstvo ukoliko im ne ukazuju paznju i ukoliko ih ne postuju kao najprepodobnije muzeve. Oni pred sobom ne gledaju smrt, ni strasni sud, ni osudu njihovih dela i pomisli, vec ono sto ih privlaci i sto zeli njihovo srce, sto im slika misao koja se obratila nizini i koja u masti jednog uvodi u klir, drugog uzvodi do nastojatelja, jednog oblaci u rec mudrosti, drugom urucuje uredjivanje i staranje o manastirskim potrebama. Medjutim, ne radi li se o satanskoj prelesti i obmani? Mi ne prekorevamo sve, ali postoje poneki takvi. Nasa rec je upucena svima na utvrdjenje u dobrim pomislima i osecanjima.

3) Mi smo sve uracunali u drugostepeno i oprostili se sa svim zemaljskim. Stoga i treba da se podvizavamo u onome cemu smo pristupili. Zbog cega smo izasli iz sveta? Da budemo siromasni, da placemo, gladujemo, zednimo, da budemo cisti srcem i mirotvorci, da nas vredjaju, progone, klevetaju, da budemo smetliste sveta, pa ako ustreba i da se predamo na smrt za Onoga koji je radi nas umro. Jer, i oni koji su reseni i uvek na smrt gotovi postaju deo onih koji su zaista postradali i sa njima se proslavljaju, te sacaruju sa jedinim Bogom nasim i Svecarom Hristom.

47.

1) Budi cvrst u preduzetom zivotu i nemoj se lisavati radosti koje ti predstoje; 2) sta mozes pretrpeti sto vec pre tebe i za tebe nije pretrpeo Gospod; 3) zalost zbog begunca iz obitelji i savet staresinama; 4) priziv na molitvu za begunca(1, 51)

1) Umoljavam vas ljubavlju Gospoda naseg Isusa Hrista, koji se predao za nase grehove, da budete cvrsti i nepokolebivi u vernom ispunjavanju svetih i zivotvornih zapovesti Njegovih. Niko ne treba da drema kako se ne bi okliznuo na greh. Niko ne treba da se predaje iskusenju djavola koji nas iskusava. Niko ne treba od nas lukavo da sakriva greh, jedno nam objavljujuci, a drugim se javljajuci pred Bogom, koji nadgleda puteve covecije i prozire u skriveno. Nemojte sami sebe lisavati predstojece radosti u vecnom zivotu. Spasavajte se od ovog ropotljivog i razvratnog roda i zamrzite svet i ono sto je u svetu, tj. svakakve pristrasnosti, slatke utehe, svoju volju i samougadjanje. Mi smo se odvojili od sveta i pristupili strahu Bozijem. Mi smo umrli za greh i ne treba da dopustamo nista od onoga sto smo odbacili. Mi ne treba da opet trcimo za njim, niti da ga prihvatamo. Ti si dosao ovamo pobegavsi od sveta i od svetskoga. Stoga prihvati dobro i divno resenje da se predas u sluge poslusanja, te da sve rado trpis radi Hrista cak do krvi. Uostalom, receno si ti vec obecao u svom odricanju pred licem Boga i Njegovih andjela. Da li si takav, ti sam znas. Medjutim, covece, pazi s obzirom da se Bog ne da obmanjivati (Gal. 6, 7). Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, no iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko ce sada tezu kaznu zasluziti onaj koji gazi Sina Bozijega, i Krv Zaveta kojom je osvecen za nesvetu drzi (Jev. 10, 28-29).

2) Gospod je za nas postradao. Cime bi ti, slugo, mogao da postradas kako bi se izravnjao sa Gospodom? Zbog cega se ti, ljubimce, razdrazujes? Zasto izlazis iz sebe? Zbog cega se smucujes? Narugali su ti se. I Gospod tvoj je pretrpeo izrugivanje. Udarili su te u obraz. A zar On nije svoj obraz predao na udaranje? Ismejavali su ti se. Isto se desilo i tvom Vladici koji je preko proroka govorio: Ruganja onih koji tebe ruze padose na mene (Ps. 68, 10), i jos: Probodose ruke moje i noge. Izbrojase sve kosti moje (Ps. 21, 17-18). I koje se kameno srce nece smeksati pomisljajuci na zivotvorne strasti Hrista Gospoda i na Njegovu smrt za nas. I zar vi niste proizvoljno resili da se svakodnevno prinosite na zrtvu za Njega? I zaista se zrtvujete na delu. Ja mislim da vi niste tudji revnovanju za receno, vec podrazavate Spasitelja i istete da sastradavate sa Njim s obzirom da cete se i proslaviti zajedno sa Njim u Carstvu nebeskom. Naravno, neki od vas se izdvajaju zbog izuzetne vrline i bolji su od drugih. Medjutim, neka bi Gospod Bog svima vama dao silu i krepost da dostignete meru uzrasta punote Hristove.

3) Kada se radujem necemu hteo bih da se i vi radujete, a kada se zalostim hteo bih da se i vi zalostite sa mnom. Sada ja imam veliku zalost zbog brata Orsisija. On je juce iscezao od nasih ociju? I jedini uzrok [njegovog odlaska] jeste greh moj. Kao los pastir ja nisam ni predvideo, ni predupredio, ni unapred iscelio bolesnog. Tesko meni. Ja cu se pravedno podvrci sudu i biti osudjen i predan na muke i patnje. Sazalite se na mene, a i sami se pobrinite da moje nastojateljstvo nad vama ne postane uzrok moje vecne pogibli. Neka se svako od vas utvrdi u neophodnim pravilima i resite da neizostavno sve govorite na ispovesti. Neka svako prebiva u onome na sta je prizvan. Narocito vi koji ste medju prvima i koji ste se pre drugih odrekli od sveta [pazite] da se ne desi da nesto po vasoj nesavesnosti, s obzirom da sebi dozvoljavate da predjete granice prilicnosti i da se ne drzite u svemu poretka koji sam uspostavio za svakog potcinjenog. Ja, naime, cujem da vi tucete. Ja, pak, tako nesto nisam naredio s obzirom da je zabranjeno Bozanstvenim Pismom. Sveti oci su doduse dozvoljavali [udarce] iz nuzde u pojedinim slucajevima, premda bez buke i preko drugog, naravno ne iz zadovoljavanja strasti. Vi se, pak, neprilicno svadjate, te ste cak sebi i naviku stvorili. Naprotiv, bratiju treba dovoditi u red ubedjivanjem, krotoscu i ukazivanjem na vrlinu. Nasa vlast, naime, nije tiranska, vec uvazava slobodu i priziva na rado potcinjavanje. Uvredljive reci “nerazumni balvane”, “glupane” i “porode ehidnin” i slicno neka se ne cuju medju vama, premda stroga rec recena bez smucenja i strasti sa umerenoscu i ljubavlju zaista jeste spasonosno lekarstvo. Jer, i lekar se koristi sa lancetom i opaljivacem radi lecenja bolesti. Nasa lanceta i opaljivac jesu epitimija i rec izoblicenja. Mi se njima koristimo jedino sa namerom da ustane pali i da se opet lati svoga puta, naravno, upotrebljavajuci ih sa milostivoscu osobito u odnosu na nesavrsene. Ni u odnosu na san, ni na hranu, ni na odmor i ostalo ne mogu da se izjednace oni koji su se privikli [na vrlinu] i oni koji nisu. Stoga zelim da se pocetnicima cine ustupci dok se ne naviknu i dok sami ne nauce da sve usrdno delaju. Zar je nasa bratija samo za posao, za vinograd i masline? Nikako. Njima treba pomoci da grade svoje spasenje. O tome staresine ponajpre treba da se staraju, a potom vec o vestastvenom. Po Jevandjelju svaka smirena i skrusena dusa iz dobre riznice svoga srca iznosi dobre reci. Takvoj dusi su izoblicenja i prekori sladji od slatkog pica. Srce, pak, gordoga radja svadju, gorke i grube reci, koje prati besni pogled ociju, sirenje nozdrva i zversko okretanje lica. Zar se brat koji je pogresio moze izleciti na taj nacin?

4) Molite se da se Gospod umilostivi i otkrije nam gde je brat stoga sto je receno na mene navelo tesku zalost i postalo uzrok gorkih suza. Nemojte misliti da je bekstvo Orsisija nevazno delo s obzirom da je bio medju poslednjima. Za mene je ono znacajno buduci da je Hristos za njega umro.

48.

1)Smrt je blizu: pripremajte se, cisteci se od strasti; 2) treba da napredujete; 3) izbegavajte praznoslovlje i smeh, zavolite cutanje; ukoliko i govorite, govorite o korisnom (1, 52)

1) Dani zure jedni za drugima i teku kao reka koja stremi napred i ne zastaje. A potom [dolazi] i smrt. I koji je covek koji ce ziveti i nece videti smrti (Ps. 88, 49). Covek je kao trava, dani njegovi, kao cvet poljski, tako procveta (Ps. 102, 15). Nemojmo dozvoliti da budemo ismejani sto nas je cas dolaska svetih andjela docekao nespremne. Mi treba da smo pazljivi prema svakom postupku, pokretu i reci kao da cemo svakog trenutka biti uzeti odavde. Mi treba da smo dobro pripremljeni i da sa nestrpljenjem ocekujemo mig od Boga svih i Vladike koji nas poziva na prestavljenje. Ukoliko se budemo drzali na [opisani nacin], nikakvo zlo se nece privezati za nas, zaborav od nas nece skrivati sudove Bozije, necemo ratovati jedni protiv drugih, necemo zapodevati svadje, necemo traziti vecu cast od drugih, necemo se zalostiti sto se necemu nismo naucili, sto nesto nismo naucili napamet ili sto se nismo umudrili. Naprotiv, sve receno smatrajuci za trice (Fil. 3, 8), samo jedno potrazimo, tj. da ocistimo dusu od strasti i da se usvojimo Bogu. Ja vam ne govorim da ne ucite (s obzirom da sam vam sam dao podrobna pravila sta i kako treba da ucite), vec vam ukazujem sta treba da bude prvo, a sta drugo, sta delo, a sta uzgredica. Gospod Bog nas, koji silom opasuje nemocne i koji podize sa zemlje siromaha, i sa djubrista uzdize ubogoga (Ps. 112, 7), koji i nas novorodjene u poboznosti iz dana u dan preobrazava u coveka savrsena (Kol. 1, 28), neka i nas ispuni muskom silom i javi savrsenima i iznad naseg dostojanstva.

2) Apostol nas uci da istemo sve vece savrsenstvo (Kol. 3, 1). Nemojmo prestati da istemo ono sto nam jos nedostaje i postarajmo se da sve vise napredujemo, bogateci se svakim dobrom. Ukoliko si zvezda, postaraj se da postanes sunce; ukoliko si vec u dvoristu Bozijem i ukoliko si pribrojan onima koji se spasavaju, postaraj se da budes postavljen nad pet ili deset gradova. Umnozi svoj talanat kako bi stao iznad mnogih; zavoli mnogo da bi ti se i dalo mnogo; budi verni sluga Gospodnji kako bi prvenstvovao nad svima u domu. Eto kakvi su bozanstveni glasovi: strasni kad ih slusas. Pa ipak, kad razmisljas o njima [uvidjas] da predukazuju na slavu.

3) Borite se protiv djavola i odbijajte njegove napade. Ja sam cuo da se mnogi od vas prepustaju praznoslovlju, tj. da se navecernjim susretima bez smucenja predaju smehu, sto je pogubno i za onoga koji cini i za onoga koji ucestvuje. Neko od vas izgovara smesnu rec i beslovesni smeh se odmah siri na sve. I djavo se raduje s obzirom da je na tom mestu komandir i da mu se recenim ugadja. Medjutim, Gospod se sa svojim svetim andjelima stidi vaseg rdjavog delanja. Ubojte se Boga i trgnite se. Ukoliko govorim nepravdu, pruzite mi dokaze da lazem i ja cu ucutati. A ukoliko je pravedno, pocnite da se cuvate. Zbog cega vi ne obuzdavate sklonost ka pricljivosti i zbog cega ne cutite i ne izbegavate govor sve dok vas nesto ne upitaju? Ocigledno je da ne znate za sladost cutanja koje dusu cutljivca ispunjava radoscu koja je iznad svake radosti. Naime, takav ima Duha Svetoga za sabesednika. Vi mislite da je receno nesto neznatno i ne znate da se u njoj [tj. pricljivosti] krije svako zlo. Bozanstveni Jakov je izrekao da je jezik nemirno zlo, puno otrova smrtonosnoga, te da je onaj koga obuzda savrsen covek (Jak. 3, 8; 2). Vi se nemojte ogorciti na mene iako vas ogorcavam. Ja sam vas otac i reci cu recima apostola Pavla: Ko je taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja zalostim (2. Kor. 2, 2). Desilo se da razgovarate? Dobro, no govorite o troparima i stihirama, pricajte svete istorije, rasudjujte o korisnim stvarima i o delima koja vam predstoje. A o nekom polju ili basti, o biku ili stali ili necemu slicnom vi uopste ne morate govoriti. Ko moze o recenome da pita i ko moze da da ispravan odgovor? Medjutim, jedan je nizasto pitao, a drugi je ponovio pitanje i zapodelo se nezadrzivo praznoslovlje. Bolje je, pak, da sedite u keliji i cutite. Onaj ko cuti, ponavljam, ima Duha Svetog za sazitelja, kao sto je i suprotno ocigledno.

49.

1) Slika stradanja Spasitelja radi nas: slava mu i blagodarenje; 2) povodom promene poslusanja: rec onima koji ropcu i koji su nepokorni; 3) na recima su svi spremni na delanje, a na delu – ne svi: prekor (1, 53)

1) Mi ponovo ulazimo u Svetu i Veliku Sedmicu stvarnog secanja na strasti Hristove i ponovo ucimo sta je, koliko i radi cega za nas blagovoleo da pretrpi Gospod slave i Bog i Spasitelj nas. I zar se okamenjena dusa nece skrusiti i dirnuti kada predstavi kako Gospoda izdaje ucenik, kako se predaje u ruke bezakonika, kako ga vezuje vojnicka ruka, kako se vodi na sudiste, kako se okrivljuje premda je Istina, kako slusa: “Lazljivce i zlocince”? Spasitelja svih udaraju u obraz i On trpi, udaraju ga i ne protivi se, bolno ga ovencavaju trnovim vencem – i ne spaljuje drznike, odevaju ga u porfiru kao cara i kao zlocinca ga udaraju trskom. I najzad ga raspinju i probadaju kopljem, te Zenik svih okusa smrt. On, medjutim, uskoro ustaje, te i nas podize od naseg pada, postavljajuci nas u neprekidnu besmrtnost. O, Gospode Boze nas i Sazdatelju. Sta cemo ti mi, koji smo prah i pepeo, dostojno prineti? Po bezmerno bogatoj blagosti svojoj ti nisi prezreo svoje sazdanje koje gine, vec si blagovoleo da dodjes i spases nas putem krajnjeg i neizrecivog smirenja. I eto, saosecanjem spasenja i sile koju smo od tebe primili, gresnim i nedostojnim ustima prinosimo ti hvalu i blagodarnost koji nas ispunjavaju.

2) Kod vas se desila promena poslusanja: jedan je postavljen na jedno, a drugi na drugo, novo. Po otackom predanju, na taj nacin se najbolje cuva i ukrepljuje bratoljublje, jednodusnost i jednomislije. Medjutim, neki su [promenu] primili bez opterecenja, a nekima se pokazala teskom. Jer, jedni su privikli da odsecaju svoju volju, dok se drugi nisu pripremili. Jedni nisu imali pristrasce prema poslusanju i njima je sve jedno gde ce ih postaviti, a drugima se jedno poslusanje dopada, a drugo ne, te jedno smatraju postovanim, a drugo ponizavajucim. I od ovih drugih jedni su se, ozalostivsi se na kratko, pomirili sa novim naznacenjem, a drugi su jos uvek tvrdoglavi i istrajavaju na svojoj volji, ne potcinjavajuci se novom poretku. Ja svoju smirenu rec upucujem svima vama. Oni koji su nasu naredbu primili kao da dolazi od Boga i koji su, odsekavsi svoju volju, sa spremnoscu prihvatili ono sto im je naznaceno jesu blazeni, ugodni Gospodu i nama i istinski (a ne prividno) ravni mucenicima. Oni koji su naznacenje najpre prihvatili sa nezadovoljstvom i zaloscu, a potom se ubrzo sa smirenjem okrenuli na bolje, pokazali su da su dobri borci koji su Bogu prineli prolivanje krvi. Treci, pak, koji jos uvek ostaju u nepokornosti i koji pletu samoopravdanja koja im namecu strasti predstavljaju otpadnike za koje je pravedno reci da nisu nasi i da nisu ni bili nasi.

3) Gospod je rekao: Nece svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, uci u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt. 7, 21). I jos: Ako me ljubite, zapovesti moje drzite (Jn. 14, 15). Slicno vam i ja kazem da nije svaki koji mi govori “Oce, oce”, moj ucenik i da me voli samo onaj ko ispunjava moje naredbe. Nemojmo biti mudri na recima, a na delu se pokazati tudji onom sto govorimo. Cesto sam od vas slusao: “Ako hoces, prolicemo svoju krv i umreti za tebe, i bacicemo se u more, i hodicemo nagi, i jescemo kamenje, i predacemo udove svoje na odsecanje”. Slusajuci, ja sam se radovao i blagodario Bogu. Medjutim, kad sam potom video da se ne slazete sa svojim recima ja sam plakao i ridao, prigovarajuci: “Ovi ljudi me ustima blagosiljaju, a srce im je daleko od mene”. Ipak, ja ne govorim o svima na taj nacin s obzirom da sam ispitao blagopokornost mnogih koji su kao andjeli Boziji. Ja govorim o drugima, premda i oni nisu uvek uporni u svojim zeljama. Ja govorim uopste kako bismo ubuduce svi bili ispravni u svemu. Trazite praotacka pravila kojima su oci nasi uvek bili verni pred Bogom. Ukoliko ne budete delali na navedeni nacin po svom ishodu se necete udostojiti pracenja svetih andjela i necete biti postavljeni medju oce vase. Jer, svako ce tamo biti onakav kakav je bio ovde. Ja znam da vi svi zelite da se spasete i da se nalazite u broju spasavanih. Dobro tecimo i padajuci u iskusenje nemojmo dozvoliti da padamo. A ako se i spotaknemo brzo ustanimo, te ako zadremamo probudimo se. Ja vas ne osudjujem vec smatram slugama Bozijim i nosim vas u srcu svom.

50.

Pouka pri pogledu na umrloga: starati se o nebu, a ne o telu (1, 54)

O kakvoj se tajni radi medju nama? Kakvo obitaliste ocekuje sve? Grob od tri arsina[1]*). Od zemlje smo uzeti i u zemlju cemo se vratiti. Telo ostaje ovde, a dusa se podize gore. Sta smo mi bili ranije i sta smo postali po prestupanju zapovesti? Ono je porodilo i smrt i zbog njega smo postali trulezni. Takvima treba i mi da se vidimo s obzirom da cemo umreti. Sta nas ocekuje? Gde cemo poci? Sta cemo sresti? Zbog cega mi toliko negujemo ovo telo koje je i nase i nije nase, koje je i prijatelj i neprijatelj, koje je i klevetnik i staratelj, koje je i pogubno i spasonosno? Ma koliko da ga hranimo, da ga odmaramo i da ga nasladjujemo, ono ce se ipak prevratiti u crve i smradno blato. I kakva je korist da se staram za pepeo i da se borim za prah? Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Bozijega (1. Kor. 15, 50). Stoga se dobro pobrinimo o sebi i nemojmo dozvoliti da zivimo kao sto zivi stoka. Beslovesnim zivotinjama je svojstveno da vole telo, da prosiruju creva, da podrzavaju telesna stremljenja, da imaju vrelu krv, da debljaju telom i da nasladjuju sva cula. Coveku, pak, koji je uspostovan obrazom Bozijim i koji hoce da zivi onako kako je sazdan nista od navedenoga nije svojstveno. Njegovo delo je andjelsko delo, tj. da sagledava nebeska dobra, da razmatra sliku stvaranja sveta, da gori ljubavlju prema istinitom Bogu, da mrzi demone, da se unekoliko brine i o telu, dajuci mu samo neophodno i pod meru. Da, molim vas, ispravno mislimo i u buducem veku, kada se svima bude davalo prema delima i namerama (tj. pravednima zivot vecni, a gresnima – oganj neugasivi), mi cemo poznati da nismo pogresili sto smo delali na [opisani nacin].

51.

1) Svi u obitelji se trude, prinoseci svoju zrtvu u opste; stoga svima pripada ono sto se cini u manastiru; 2) svima se predlaze opsta hrana, pice i vino, ali svako ima slobodu da se uzdrzava; 3) u kom smislu je dobro da se bratija umnozi; sa kakvim mislima nastojatelj treba da ih prima; i bratija u tome ima udela; duznost je primati i prestarele i ozledjene (1, 55)

1) Po reci apostola, dajte ude svoje da sluze pravdi za osvecenje (Rim. 6, 19). Prihvatite bozanstveno misljenje jos izobilnije i poznajte istinsko andjelsko dostojanstvo casnog obraza vaseg zivota. Vi ste ga, uostalom, vec poznali predavsi se Bogu savrseno sa smirenjem i blagodusno noseci svakodnevne osetne napore u vasim duhovnim i telesnim delima, koja su podjednako blagoprijatna i medjusobno se dopunjuju. Jedan se zanima citanjem, drugi se moli, jedan sedi za rukodeljem u kuci, drugi radi negde na otvorenom vazduhu, jedan kopa vinograd, drugi kopa brazde, jedan se zamara na poslu, drugi se bavi stolarstvom. I niko nije bez posla i niko ne sedi skrstenih ruku, vec svi prinose trud po silama svojim. Po meni ne treba prezirati ni vratara koji gleda na one koji ulazi, ni cuvara vinograda koji plasi ptice buduci da i oni pomazu celome telu zauzimajuci neznatno mesto noge ili palca. Svi smo mi jedna dusa i jedna volja. Na taj nacin se i projavljujmo svagda i neka se niko ne odvaja od satrudnistva i sastradavanja sa bratstvom. Ruke vase se osvecuju i Bogu se vasim trudom prinosi zrtva i prinos. Zar nisam u pravu? Zar vi ne hranite prestarele? Zar strance ne podmirujete hlebom, povrcem, casom studene vode ili vina i svim drugim sto imamo u manastiru? Zar ne ugoscujete prijatelje koji dolaze? Zar ne izdrzavate sami sebe? Zar ne hranite i nas? I sta je sve receno, ako ne prinosenje Bogu? Jer, napisano je: Milosti hocu, a ne zrtvoprinosenje (Mt. 9, 13). Vi ste milostivi kada se nesto daje iz manastira. Jer, dajuci novac, odecu ili nesto drugo, ne poklanjam ja sam, vec svi mi. Vi ste ceda moja i saucesnici u svemu mome – i dusevnom i telesnom. Moje srce gori za vas i vama nije tesno u nama (2. Kor. 6, 12). Ja svakoga od vas grlim duhovnom ljubavlju, sa svakim sastradavam i nastojim da svakoga zagrejem i uspokojim. Stoga znajte da onaj ko ima nesto protiv nekoga ima i protiv mene, s obzirom da je on – ja. Stoga neka medju vama bude mir i duhovna ljubav, medjusobno postovanje i uzajamna pomoc. Neka poslednji postuju prve i najvece kao mene samog i neka ih u svemu slusaju sa strahom i ljubavlju. Jer, onaj ko ne slusa nije cedo moje.

2) Krepite se dusevnom hranom, trezvoumno i bodro ispunjavajuci ustanovljene sluzbe i svestene molitve, a potom, usled tezine poslova – i telesnom hranom, tj. varenim povrcem ivinom po ustanovljenoj meri. [Receno se odnosi] na one koji nisu krepkog zdravlja. Za one, pak, koji imaju zelju da se uzdrzavaju[mi uznosimo] blagodarnost Bogu: neka se uzdrzavaju. Onaj ko pijene treba da se smucuje [misleci] da je pao, kao sto ni onaj ko ne pije ne treba da se nadima [misleci] da cini nesto veliko. Jer, jelo nas ne postavlja pred Boga (l. Kop. 8, 8), narocito ukoliko smo jos i tasti. Da li ce neko protivreciti [misljenju] da je za mlade nekorisno vino? Nikome, uostalom, ko je krepak telom nije korisno da pije vino. Ipak, na kratko vreme ja namerno dajem da piju vino po ustavu kako bi se smirile njihove pomisli.

3) Vama je poznato da nam skoro svaki dan svaki dan dolaze oni koji zele da stupe u nasu obitelj. Ipak, ja ne primam sve s obzirom da se ne staram da vas bude vise nego u drugim manastirima. Ja time necu da se nadimam, premda i jesam sujetan. Mi zelimo da se vi umnozite ali samo u slavu Boziju i po volji Njegovoj. Naravno, veci broj onih koji su se sabrali zajedno vecu hvalu uznose Bogu premda jedino ukoliko su ih sabrali u ime Bozije. Meni nije nepoznato da se Bog raduje zbog jednog gresnika koji se kaje. Koliko se tek On raduje zbog mnostva slicnih! On je medju dvoje ili troje koji su sabrani u Njegovo ime (Mt. 17, 20). Nije li utoliko pre i medju mnogim slicnim? Znajuci, pak, svoju nemoc i mnogostrasnost ja ne zelim da nacelstvujem nad mnogim. Ja, naime, ni sam nad sobom ne umem da upravljam. I jedino radi zapovesti koja naredjuje da onoga koji dolazi ne izgonimo (Jn. 6, 37), i radi [recenoga]: Pustite decu neka dolaze k meni. . . jer takvih je Carstvo Bozije (Lk. 18, 16) ja popustam i primam i neodraslu decu i mladice, i ostarele, i ozenjene i nezenjene, i zdrave celim telom i povredjene, i jednoruke i hrome. Ja receno ne cinim po svom proizvoljenju ili kao nesto veliko, vec kao potcinjeni i obavezan da se drzim bozanstvenih otaca. Jer, ja cu biti prestupnik zapovesti ukoliko ne cinim tako. Sta cete, pak, vi reci? Da li ste saglasni sa mnom i da li cete ucestvovati u tome? Da ili ne? Neka mi svako odgovori kako bih bio usrdniji na tom delu. Jer, oni treba da se hrane plodom vaseg truda, ili bolje darom Bozijim, koji ispunjava sve zivo blagovoljenjem (Ps. 144, 16), koji daje zivotinjama hranu njihovu, i pticima gavranova koji ga prizivaju (Ps. 146, 9), i koji je rekao: Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti zanju, ni sabiraju u zitnice; pa Otac vas nebeski hrani ih (Mt. 6, 26). Uostalom, ja se uzdam na vase dobro rasudjivanje i nadam se da cemo zajedno uvek usrdno ispunjavati sve zapovesti i da se ni u cemu necemo pokazati dostojni osude. Jer, ukoliko ne primim prestarelog i ne uspokojim povredjenog, ja cu biti prekrsilac zakona ne samo u odnosu na jednu zapovest, s obzirom da zapovesti predstavljaju neraskidivi lanac i drze se jedna za drugu. Ukoliko narusimo i najmanju zapovest, mi cemo se nazvati najmanji u Carstvu nebeskom (Mt. 5, 19). A biti najmanji po svetom Zlatoustu znaci potpasti pod vecno mucenje. Primajmo i decu i prestarele i povredjene i blagi Bog nas nece prezreti, vec ce nam dati sve neophodno i za dusu i za telo, kao sto smo vec od Njega primali sve od prvog dana do danas.

52.

1) Neka traje bratoljublje; spasavajte se svi, cisteci se; izbegavajte pricljivost i smeh; boli me kad cujem da je medju vama nesto neispravno; 2) nemojte jedni drugima davati bilo sta za jelo bez dozvole staresina, buduci da cinite sablazan; ko ne ispuni receno, dobice epitimiju, premda ne iz gneva, nego iz ljubavi; 3) ukoliko hocete da u svemu uvek budete ispravni secajte se smrti (1, 56)

1) Nemojte sebi dozvoliti da se zlo odnosite medju sobom, vec pokazujte dobru sarevnost i odgovarajuce bratoljublje. Ja vam govorim sa zeljom da se svi spasemo. Jer, Gospod nas Isus Hristos govori: Nije volja Oca vaseg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt. 18, 14). Prema tome, spasavajte se svi. Prinudite se i uzrevnujte da se pred Boga javite cisti kao sto ste i sazdani u pocetku, noseci podobije bozanstvenog obraza. Nemojte biti zustri i nemojte se predavati rasejanoj pricljivosti. Sastajuci se uvece iemojte izazivati smeh, kao uostalom ni kad radite zajedno, povlaceci jedni druge na pad. Veleglasni Jeremija negde u svojim bogopoucnim recima govori: Utroba me moja boli i osecanja srca moga se nezadrzivo smucuju (Jer. 4, 19). I ja necisti i kukavni vam vapijem da me obuzima smrtna bolest i da me ranjavaju strele pomisli kada cujem da se rdjavo vladate.

Ubojte se strasnoga Boga, ceda moja, i nemojte nekakvim nemarom gubiti vas dugi podvig i blazeni trud. Mi smo savrsili veliku plovidbu: zar cemo u pristanistu doziveti brodolom. Mi smo vec prosli dug put: zar cemo vec u predverju bozanstvenih obitelji zadremati. Shvatite sta govorim, s obzirom da vam je Bog dao razumevanje. Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vase (Ps. 30, 25). Podvizavajte se i obucite se u smirenoumlje. Nemojte popustati svojoj volji vec pokazujte da sa radoscu ispunjavate moje naredbe. Onaj ko je umrtvio svoju volju ne odbija, ne zanemaruje i ne opterecuje se naredbom, ma koliko bila teska, vec rado slusa i pokorava se, saglasava se i ne protivreci, kao sto se, po reci Pisma, nerazumno zivince [pokorava] onome ko ga veze (Ps. 72, 22). Neka svako od vas ispita sebe i svoj odnos prema poslusanju. Uostalom, po spoljasnjim pokretima i ja mogu da primetim sta se nalazi unutra. Po svetom Doroteju onaj ko nema svoje volje sve sto se radi u manastiru smatra svojim delom i uvek je spokojan. Onaj, pak, ko nije takav, uvek izgleda umoran i rastrojen buduci da ga vuce njegova volja, prelescujuci se i poprimajuci razne vidove. Neka medju vama nema ni jednog takvog, vec svi cistog srca sluzite Bogu u jednom duhu. Ukoliko sam ja jedno, a vi drugo, svakako ce [nastati] rat i deoba. Medjutim, zasto biste vi ratovali protiv mene ukoliko je dobro ono sto vam govorim? Zasto mi zadajete napor i brigu?

2) Imam nesto da vam kazem, bratijo moja. Zbog cega ne ispunjavate jednu moju zapovest kao ostale? Ona mozda izgleda neznatna. Pa ipak, njeno narusavanje rusi sve vase velike ispravnosti. A i zasto bismo govorili “velika” i “mala” zapovest? Svaka zapovest Bozija treba da se ispuni i svaka neposlusnost pravedno donosi kaznu. Ja sam mnogo puta govorio sa strogom pretnjom da nije dozvoljeno da jedni drugima dajete nesto od hrane ili pica. Tako nesto prilici samo meni, ekonomu, podekonomu, skladisniku ili i nekim drugim staresinama kojima sam dao nalog po tom predmetu. Prema tome, ponovo potvrdjujem da od danasnjeg dana vise niko ne cini tako nesto, s obzirom da ce podlezati epitimiji kao za tajnojedenje. Pazite i nemojte da upadate u navedeni greh iz lakomislenosti. Vi se jedni drugih stidite premda ne u dobru, bojeci se u onome u cemu nema straha. Vi kazete da ne zelite da ozalostite brata, ali zalostite Boga i mene nedostojnog. Avaj zbog takve vase savesti, koja je znak lakomislenosti, odsustva ljubavi prema Bogu, samovolje i telesnog prijateljstva. Usudicu se da kazem da ne treba da primate nista cak ni od andjela. Eto, vi cesto primate povrce po blagoslovu: njega jedite svi. Onaj, pak, ko ne moze da ga jede neka ga vrati skladisniku, ili, pak, neka kaze ukoliko zeli da ga da nekome. Onaj ko postupa na takav nacin nece pasti pod osudu. Zar vi ne znate da se od recenoga uspostavlja nepotrebno druzenje? A moze biti da vi dajete bas onima prema kojima imate necisto raspolozenje. Medjutim, nista slicno ne treba da postoji. Jer, sablaznjivo je vec i samo dejstvo. He radja li ono dosaptavanje i ogorcenja, s obzirom da jedan prima, a drugi samo gleda? Drugi svakako moze pomisliti da ga ne vole. Ukoliko navedete da ne dajete u prisustvu drugog svakako ce biti neophodno da trazite narocito vreme i mesto, sto znaci da uspostavljate skriveno druzenje i sastanke. Sta govori sveti Vasilije Veliki? [On kaze] da namigivanje ocima i saptanje na uho bliznjemu daje povod da se pomisli da se sakriva neko rdjavo delo. Prema tome, vama se ne dozvoljava da cinite nesto slicno bez znanja lica koja su postavljena da [brinu] o recenome. Onaj ko se pokaze kriv u tome podlezace epitimiji. Ipak, nemojte misliti da ce se [ona dati] iz gneva i razdrazenosti. He. Ja sam ih davao i dajem vam ih iz ljubavi prema vama. Ja se staram da podrazavam Gospoda, o kome apostol svedoci: Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima (Jev. 12, 6), kao i samog apostola koji o sebi govori: Koje taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja zalostim (2. Kor. 2, 2).

3) Da li hocete da ste uvek i u svemu ispravni? Secajte se smrti, odvajanja duse od tela, stajanja pred andjelima (u casu smrti), dugog hodjenja i stranstvovanja (po mitarstvima), susreta sa Gospodom Bogom i Spasiteljem nasim Isusom Hristom, strasnog odgovora za sva dela nasa, vecnog mucenja, Carstva nebeskog i obecanih neizrecivih dobara.

53.

1) Ja se odvajam, ali dusu svoju ostavljam sa vama; i bez mene budite kao sto ste bili sa mnom; 2) pouke ekonomu; 3) saveti bratiji tim povodom (1, 57)

1) Odvajajuci se privremeno od vas ja svoju dusu ostavljam sa vama i predajem vas molitvama mog i vaseg oca, koje mogu da vas sacuvaju tvrde i nepokolebive na svagda. Vi imate zapovesti Gospoda i Boga naseg, predanja svetih otaca nasih i moje smirene pouke i savete. Pazite dobro kako zivite, ne kao nemudri, nego kao mudri (Ef. 5, 15). Ja kao da se ne odvajam od vas, nego kao da sam sa vama. Odsustvo ucitelja laznim ucenicima pruza radost, a istinskim zalost. Gospod kroz pricu govori u Jevandjelju: Blago tome slugi koga gospodar njegov, dosavsi, nadje da cini kako mu je naredjeno (Mt. 24, 46). Mi nismo dostojni da na sebe primenimo navedene reci, ali se radi vaseg utvrdjenja u dobrom zivotu prinudjavamo da govorimo ono sto je iznad nas. Ja bih zeleo da vas nadjem kako istete Boga kao i sada kada vas ostavljam i da ste sjedinjeni u jednodusnosti, jednomisliju i u jednom srcu.

2) Vi znate da satana ima mnogo iskusenja, da je vreme prolecno i da su dani prijatni. Pazite da u nekoga od vas ne uleti strela greha. Ti cedo, koji umesto mene primas nastojateljstvo nad bratijom budi u svemu koristan, snishodeci im, zadovoljavajuci njihove duhovne potrebe, strogo drzeci pravila u psalmopojanju i molitvama. Jedno dozvoljavaj kad je moguce, a drugo zabranjuj po potrebi. Nemoj biti ni previse blag, ni preterano strog, vec mesaj oboje, te jednim i drugim dejstvuj na dobro. Sa bolesnima saosecaj, sa skorbnima budi zalostan, trudoljubivima pomazi. Cuj sta govori Pavle, veliki vaseljenski ucitelj: Ko oslabi, a da i ja ne oslabim? Ko se sablaznjava, a ja da ne gorim (2. Kor. 11, 29). Da li razumes sta govorim? Neka ti Gospod da razum u svemu. Ti imas i opsteg naseg oca: njegove savete i naredbe prati u svemu. Onaj ko izvodi dostojno iz nedostojnog bice kao usta moja, govori Gospod u Bozanstvenoj Reci svojoj. Nastojatelj koji dostojno upravlja potcinjenima, tj. bratstvom nazvace se veliki na nebesima. Sta govori Gospod svetom i velikom Petru? Ljubis li me vise nego ovi. . . Napasaj jaganjce moje (Jn. 21, 15).

3) Vi ste ovce Hristove, ceda moja i bratijo. Molim vas imenom Gospoda naseg Isusa Hrista, koji je sebe dao za grehe nase, da se pokoravate najstarijem medju vama. Neka se niko ne protivi njegovim naredbama. Jer, onaj ko se njemu protivi, protivi se Bozijoj naredbi. Sa njim ce biti podekonom: i njega slusajte i neka ga niko ne prezire zbog mladosti njegove. Jer, starost se ne sastoji u broju godina, kao sto govori Bozanstveno Pismo (Mud. 4, 8). Star je onaj ko je stekao staracku mudrost. Svi budite mudri, svi budite starci razumom. Neka niko nije mladenac poznanjem, vec poznajte sta je dobra i ugodna i savrsena volja Bozija (Rim. 12, 2). Po njenim ukazanjima i zivite.

54.

1) Ugadjajte Bogu; starajte se jedni o drugima; nemojte biti mudri za sebe; budite jednodusni; 2) monastvo zahteva trud, a narocito smirenje; pokoj [se ocekuje] u buducnostn, premda i ovde postoji plod truda; svi manastiri sa trudom zive; smireno se pokoravajuci recenome, mirno zivite dok ne predjete [u drugi zivot]; 3) brat Pahomije je pocinuo; secajte se njegovih vrlina: odsustva smelosti, uzdrzanja, smeha samo do osmeha, trezvoumlja i podrazavajte ga; blagodarim Bogu koji nam pokazuje dostojne ljude (1, 59)

1) Vi znate da Bog od nas zahteva da zivimo bogougodno, prinudjavajuci se u sadasnjem veku na podviznicko pritesnjavanje u ocekivanju da dobijemo zivot vecni. Ubojte se Onoga koji je jedini strasan u sudovima svojim i dobro se ponasajte jedni prema drugima. Nemojte svemu pretpostavljati svoje telesne zelje, jedan drugog uvlaceci u svoje strasti. Ja saznajem da ste vi svadljivi u svojim besedama i da ne rasudjujete i ne istete ono sto je svima korisno, vec ono na sta svakoga vuce njegovo raspolozenje ka samougadjanju. Vi, dakle, ne ispunjavate apostolsku zapovest o medjusobnom staranju s obzirom da ste udovi jednog tela (1. Kop. 12, 25-26). Ukoliko ste svi saglasni u necem dobrom, vase delo ce biti blagouspesno. Ukoliko ste, pak, raznih misli i, sledstveno, samoljubivi i pametni za sebe same vi cete potpasti pod prorocku pretnju. Jer, veleglasni Isaija govori: Tesko onima koji su pametni sami za sebe i pred sobom razumni (Is. 5, 21). Dobro zivi onaj ko ne nastoji ni na cemu i onaj ko ne govori ili dela po svom osobitom razmisljanju i resenju, vec prema doticnoj potrebi. Ukoliko budete takvi vi vise necete ratovati medju sobom, te necete dozvoliti sukobe medju sobom, ni gordjenje, ni ismevanje. Koliko je bilo verujucih u Jerusalimu. Pa ipak, kod svih je, po pisanome, bila jedna dusa i niko nije imao nista svoje – ni zelju, ni imovinu.

2) Ceda moja, zivot monaha ima mnogo napora i trudova, te zahteva znoj i trpljenje, a ponajvise smirenje. Onaj ko se odlikuje tom vrlinom po svetim ocima nema opasnosti od pada. On je pogodan za svako delo i postaje dragocen kao ocisceno zlato. Ja znam da se vi do umora trudite na svom delu. Neka vam Gospod da milost i dobar zivot po prolasku ovog zivota, tj. u drugom zivotu. Mi i ovde nalazimo plod od truda u utesi i pokoju za telo. Znajte da ne dobijamo samo mi ono sto je neophodno za zivot [svojim] trudom. Da, i svaki manastir trudom i znojem odrzava svoj zivot. Jer, mozemo li mi uciniti laznom rec istinitog Boga naseg koji je praocu rekao: U znoju lica svoga jesces hleb svoj (Post. 3, 19). Nikako. Onaj ko se smireno pokorava ovom zakonu zivota dobro hodi putem Bozijim. Neka vam kao uteha i ukrepljenje posluzi blagoslov oca naseg. Imajte i usrdnu molitvu mog smirenja kojom, iako gresan i nedostojan, svakodnevno umoljavam milosrdnog Boga da se sacuvate u uzajamnom miru, u popustljivosti, u srdacnosti i ljubavi kako biste u vreme razresenja od tela sa neosudjujucom savescu i dobrom nadom presli iz ovog u drugi zivot i dobili vecnu blazenu nagradu.

3) Juce je pocinuo nas brat Pahomije. Setite se vrlina tog muza, tj. kako je bio daleko od drskosti i do koje mere je bio uzdrzljiv. Nas otac govori da on, dok je bio bastovan, nije sebi dozvoljavao da se mimo onoga sto se daje na trpezi dotakne ni najmanjeg ploda. Od drugih sam slusao da on ni ono sto se davalo da bi se pojelo van trpeze nije jeo u basti kako ga niko ne bi podozrevao na svoju stetu. Svima nama je takodje poznato da se on nikada nije smejao i da nikada nije isao preko osmeha, svagda cuvajuci strogu paznju prema sebi i trezvoumno nastrojenje. I delatelj Boziji je zaista bio neumoran, trudeci se, kao sto znate, danonocno, te je otisao blazen. Nemojte prestati da ga postujete najpunijim postovanjem. Porevnujte da podrazavate i njegove vrline kako biste posle odlaska ostavili dobar spomeni poucan primer za celo bratstvo. Jer, u vasoj je vlasti da vas po vasoj smrti postuju u skladu sa vasom zeljom, tj. da ste blazeni, ili sveti, ili prepodobni ili da vam prilici neki drugi naziv. I receno ce biti moguce ukoliko vec se ovde budete ponasali u skladu sa [zeljom]. Primeri onih koji su tako nesto pozeleli i ostvarili pokazuju da ne postoji nikakva nepremostiva prepreka i nikakva nemogucnost koja se ne moze savladati. Vi pozelite da budete nazvani blazeni, ravnoandjelski i bogougodni i zaista cete postati takvi ukoliko se budete uzdrzavali od svojih zelja, ukoliko zavolite da se prinudjavate pa svako dobro i ukoliko izaberete da budete smirenoumni u svemu. Ja sam uveren da ste takvi i da cete ostati takvi, te se mnogi iz nase obitelji prinose kao casni prinos Bogu. Ja se ushicujem i ispunjavam svakom utehom stoga sto mi je Bog, bez obzira na moju preveliku nedostojnost, darovao takvu bratiju koja, usudjujem se reci, ni malo ne zaostaju za drevnima. I oni su se podjednako odresili od sveta, i potcinili se poslusanju, i sebe predali za ime Bozije do smrti. Neka je hvala Bogu koji je i u poslednje dane ove prizvao i projavio takve izabranike svoje. Jer, svagde i po svoj zemlji ima mnogo onih koji mu ugadjaju. Sluzite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom (Ps. 2, 11). Trazite ga i dostici cete Onoga ko vam daje Carstvo nebesko.

55.

1) On izrazava svoje blagovoljenje prema revnosnim trudbenicima i moli da se revnuje i za duhovna dela i za manastirska poslusanja; 2) zurite na dela, podsticuci jedan drugoga i ne cekajuci drugi poziv; savladjujte strasti: i premda here imati rane od njih, necete se lisiti nagrada dobrih vojnika; 3) budite milostivi ne samo prema ljudima, nego i prema stoci; 4) cuvajte stvari, cak i stare sitnice; 5) uvek ocekujte smrt; podigavsi jedra plovite pazeci da negde ne procuri voda, tj. iskusenje kroz cula (1, 63)

1) Sveti Vasilije Veliki je rekao da je sveblagi Bog coveku dao dar slova da bismo jedni drugima otkrivali savete i pomisli srdaca nasih. I eto, i ja vama otkrivam sta je u srcu mog smirenja. Premda sam kukavan zbog mnostva grehova svojih, ja ostavljam svoju nemoc i opasnost svog polozaja te svo svoje staranje okrecem na vas, bojeci se i trepteci za vas i zbog vas se podvizavajuci u svemu. Stoga je onaj ko se medju vama iznad svega stara o svom spasenju zapravo moj gospodar, vladika i otac, a ne cedo i ja mu se misleno bacam pred noge. Onaj ko je brz i usrdan u delanju svog dela jeste moja sila i krepost. Onaj ko je cutljiv, smirenouman i ko trepti od reci Bozijih jeste dusa moja, srce moje i um moj. Medjutim, ja se razdrazujem zbog onog koji nista ne cini s obzirom da, po bozanstvenom Pavlu, nije dostojan ni da jede (2. Sol. 3, 10), kao uostalom i zbog onog ko okleva, zbog lenjivog, zbog onog ko ropce, sanjivog i dremljivog za delom. Stoga vas molim da ustanete, ceda moja i bratijo, sapodviznici i saputnici na putu koji vodi na nebesa. Ponajpre se latite duhovnih dela toplo i krepko, razgorevajuci se kao oganj i zureci na nocna psalmopojanja i dnevne molitve. Potom se okrecite i na telesna dela koja su vam u rukama, ustajuci sto ranije i ne dopustajuci da sunce nekoga zatekne na odru, kao sto je zapovedio sveti Vasilije Veliki. U tople casove dana moze se odspavati, premda na jedan sat da biste brzo opet ustali. Pocuj sta se kaze u Bozanstvenim Jevandjeljima: [Zene] dodjose vrlo rano na grob (Lk. 24, 1). Vrlo rano su hodili i Petar i Jovan, a y ponoc su na molitvu ustali Pavle i Sila (Dap. 16, 25), podrazavajuci ono sto se poje u Psalmima (Ps. 118, 62). I sta jos o sebi govori Pavle? Dan i noc smo radili da ne bismo bili na teretu ikome od vas (1. Sol. 2, 9). Vidis li da se apostol i propovednik Jevandjelja i lovac vaseljene posle sluzenja slovom okretao ka zanatu i rucnom radu, dajuci nam obrazac zivota po Bogu.

2) Nemojte biti zaboravni slusaoci (Jak. 1, 25), nego delatelji zakona i ispunjivaci onoga sto vam je saopsteno po bozanstvenom savetu. Revnujte medjusobno i podsticite jedni druge. Koje brzi od drugih na poslusanju? Onaj ko ne ceka drugu rec od naredbodavca. Ko je visi u smirenju? Onaj ko kod prve reci padana noge trazeci oprostaj i primajuci na sebe svaku klevetu. Ukoliko ste takvi, dobro znam da se radujete i veselite, da se uznosite nadom na bestrasce i ocekivanjem nebeskog blazenstva, da prebivate cisti dusom, te da nemate zavisti i strasti. I premda vas ubadaju i skakljaju strasti, vi ste naoruzani duhovnom odvaznoscu i odbijate demone koji vas napadaju. Uostalom, i onaj ko odnosi pobedu u borbi zadobija rane. I da je sav u ranama, njega ce Car nebeski ovencati s obzirom da nije umrtvljen grehom.

3) Budite, dakle, milostivi kao i Otac vas sto je milostiv (Lk. 6, 36). Napisano je: Unutrasnjost necastivih nije milostiva, a pravednik miluje duse stoke svoje (Pric. 12, 10). Ponajpre javljajte milost jedni prema drugima, a potom i prema zivotinjama, ne ostavljajuci ih gladne i zedne, vec im u svoje vreme dajuci hranu i pice. Uhranjenost i snaga teglecih zivotinja i jeste ocigledni znak da pripadaju monasima. Ukoliko nisu takve, ocigledno je da nisu manastirske, vec zlih i nerazumnih svetovnjaka.

4) Budite tacni ispunjivaci pravila naseg zivota, cak do najmanjih sitnica. Vi revnujete za recena pravila u drugome, ali revnujte i u odnosu na stvari: nemojte bilo kako odlagati povrce, nemojte dozvoljavati da trule plodovi, nemojte se odvracati od starih parcadi ili odrezaka velicine pedlja, kao uostalom ni odece. Kao sto je napisano u Staracniku, monah treba da nosi odecu koju niko ne bi uzeo cak i da je tri dana izbacena iza vrata. Utoliko pre on ne treba da se gnusa odece koja jos stoji na plecima. Jos vam govorim da ni suvarke ne prenebregavate i ne spaljujete uzalud, kao ni komade daske koji mozda jos mogu biti upotrebljeni. Nemojte prolivati vino i ulje, sto nije dolicno.

5) Svakodnevno ocekujte razresenje od svoga tela, kada cemo se javiti pred strasnim licem Gospodnjim. Stoga neka vam suze budu hleb dan i noc (Ps. 41, 4). Secajuci se recenoga izmivajte pred Njim srca svoja. I ja se nadam da cete proci kroz mesto satora divnog, do doma Bozijeg, s glasom radosti i duhovnog ispovedanja odjeka praznujuceg (Ps. 41, 5). Prema tome, nemojte se predavati tuzi i nemojte se smucivati zbog strasti, cak i da vas silno uznemiravaju. Naprotiv, digavsi jedra duse, vi blagodusno produzite plovidbu i postarajte se da preplivate veliko i opasno more ovoga zivota, upravljajuci se molitvama oca naseg. Ukoliko i udje zla voda kroz pukotine, tj. kroz cula vida (ukoliko nesto strasno pogledas, premda i nenamerno), ili sluha (ukoliko primis prijatnu rec ili melodiju), ili mirisa (ukoliko osetis miris namascenog tela), ili ukusa (ukoliko se nasladis nekim jelom), ili dodira (ukoliko se namerno ili slucajno dotaknes svog ili tudjeg tela i upadnes u plen), postaraj se da je brzo izbacis napolje kroz ispovedanje i suze. A ukoliko strast dune suvise silno, treba spustiti jedra, tj. prihvatiti istinsko smirenje. Ukoliko pukne uze, tj. krepost trpljenja, brzo ga doterajte kroz vaspostavljanje sile uma. Ukoliko dejstvujete na [navedeni nacin], vi cete bezbedno sa tovarom vrlina uci u tiho pristaniste vecnog zivota.

56.

1) Pocetnici imaju jaka iskusenja zbog ostatka gresnih pristrasca i navika; 2) veliki je obraz naseg zivota ukoliko ga uporedimo sa svetskim i u odnosu na ono sto sada imamo, i na ono sto ocekujemo; 3) kada ustaju iskusenja u snu ili od tela i strasti, vi stojte i borite se sve dok ne pobedite; 4) on nabraja pomisli desne i leve strane, predlazuci da se drugim protivimo, a prvim prilepljujemo (1, 64)

1) Nemojte se cuditi sto se desava da se neko od vas oklizne ili sasvim otpadne od nas, narocito od onih koji jos prohode iskusenistvo i nedavno su stupili u obitelj. Oni ne podnose lagano breme Hristovo zbog rdjavih raspolozenja i sklonosti koje su ostale u njima, tj. zbog odsustva trudoljublja, zbog svetoljublja i grehovnih navika. Oni se opet vracaju nazad, kao to ce pas vraca na svoju bljuvotinu (2. Pt. 2, 22). Istinita je rec Gospodnja da je malo stado prema kome ima blagovoljenje Njegov Otac (Lk. 12, 32). Malo je onih koji tesnim vratima i skorbnim putem idu u Carstvo nebesko (Mt. 7, 13-14). Jer, ako neko dodje meni i ne mrzi oca svoga, i mater, i zenu, i decu, i bracu, i sestre, pa i dusu svoju, ne moze biti moj ucenik (Lk. 14, 26).

2) Veliki je i nadsvetski obraz andjelskog zivota naseg. Blazen je onaj koga je Gospod za njega izabrao iz banalne nistavnosti sveta i ko je, pritekavsi na Njegov glas, prihvatio visok cin zivota, cekajuci da zrenjem uma jos ugleda Carstvo nebesko. Jer, u donjem svetu je tama i mrak. Covek koji umesto vecnih i netruleznih dobara bira sujetna, trulezna, brzoprolazna [dobra], koja nasladjuju samo ovdasnji zivot, u stvari kao da se nalazi u nocnoj bitki i ne zna i ne vidi odakle dobija udarce i zbog cega se stvaraju neprijatne okolnosti, udarajuci ga kao talasi. Onaj ko je ugledao i razumeo receno [resava] da se istrgne iz gomile onih koji su zarobljeni djavolskim zamkama, te kao ptica polece gore i dize se na mislenu goru bogougodnog zivota, imajuci ispod sebe ismejanog i satrvenog lovca, tj. satanu, po reci Gospodnjoj: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraziju (Lk. 10, 19). Gazite i satirite mnogobrojne glave njegove i svu njegovu gordeljivu ratnicku silu, obukavsi se u podviznicko sveoruzje. Eto sta svedoci o vasem usinovljenju Duhom Svetim i sta vas cini sinovima Bozijim.

3) Nemojte se kolebati ni zbog cega sto se desava sa vama radi ispitivanja vaseg bogoljubivog raspolozenja. Nemojte se rastrojavati kada se na vas podigne unutrasnja ili spoljasnja borba, vec se drzite u svom cinu do krvi, nesumnjivo ocekujuci da cete se kroz trpljenje udostojiti venaca. Hrabrite se, suprotstavljajuci se lukavoj zmiji koja vas napada. Vi znate za ustajanje tela, tj. za domace uspaljivanje protiv doma vaseg, protiv casne duse vase. Vi znate strasti tih arapskih vukova koji se spolja predstavljaju u ovcijoj odeci, a unutra su zlobni gubitelji. Vi ih prepoznavajte po plodovima njihovim, kao sto kaze Sveto Jevandjelje, i tvrdo stojte na svome.

4) [Ponekad] u vama nicu pomisli bogoljublja, zdravoumlja, poboznosti, skrusenosti, trpljenja, secanja na smrt, na ishod, na susret sa andjelima, na stojanje pred andjelima, na stojanje pred Gospodom, na odgovor pre Njegovim sudom, a na kraju cu dodati i ono sto je na prvom mestu – pomisli poslusanja, smirenja, odsecanja svoje volje, podnosenja podsmeha i slicno. Znajte da se radi o pomislima desne strane, pomislima Carstva nebeskog, koje tabaju put ushodjenja ka njemu i prate ga. Suprotne pomisli su svetoljublje, greholjublje, slastoljublje, drskost, praznoslovlje, pospanost, tastina, neposlusnost, neverje, samovoljno sluzenje. I ko bi nabrojao sve strasti? Izbrojacu ux, u vecma od peska umnozice se (Ps. 138, 18). Znajuci, dakle, sta pripada desnoj, a sta levoj strani, od drugog bezite sto dalje i terajte ga u bekstvo protiveci mu se, kao sto uci apostol Jakov: Usprotivite se djavolu, i pobeci ce od vas (Jak. 4, 7), a ca prvim se spajajte, opstite, sapostojite i steknite ono sto je obecao isti apostol: Priblizite se Bogu, i On ce ce pribliziti vama (Jak. 4, 8). Uopste ne dopustajte samoljublje, samorasudjivanje, svojeumlje, sto otacka rec smatra istocnikom svih prelesti za poslusnika. Naprotiv, uvek se drzite bratoljublja, prostote, popustljivosti, poslusnosti, bogomudrosti, bogocasca, savrsene predanosti Bogu i izbegavajte lukavost, ljubav prema svetu i pretvaranje.

57.

1) Mi smo u borbi, u kojoj sam ja vojvoda i podsticem vas recima da stojite; 2) nasi podvizi nisu mali; ipak, nemojte gledati na vidljivo, nego na nevidljivo i radujte se, buduci da je nagrada velika; 3) Gospod je sebe predao za nas; predajmo i mi sebe za Njega, cvrsto stojeci u svom cinu (1, 65)

1) Mi se nalazimo u ratu koji je tezak i tesko savladiv. Jer, sta govori bozanstveni apostol? Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Pred sukob sa neprijateljem nacelnik vojnog odreda recju ohrabruje vojnike koji su mu podvlasni i podstice ih da se hrabro ustreme na pobedu. I ja, premda sam nemocan, ipak imam duznost, obavezu i zelju da vas, vojnike Hristove, svagda, a ne samo povremeno, podsticem i obodrujem na odbijanje demonskih pukova i raznoraznih strasti bescasca.

2) Trud i znoj u vasim duhovnim podvizima nije mali, vec krajnje naporan, borilacki, divan i natprirodan. Jer, vi svakodnevno noseci [teret] odsecanja svoje volje kao da izlivate krv, i [podnoseci] prekore i uvrede – kao da [primate] duboke rane, i [prihvatajuci] naloge poslusanja – kao da [preduzimate] napor bitke. I nikome od vas nije dozvoljeno da prestupi granicu dozvoljenog i nalozenog. Vi svi zajedno stupate u borbu i zlopatite se do iznemoglosti, stremeci i prinudjavajuci se na sve sto je svojstveno podviznicima, tj. na glad i zedj, na hladnocu i nagotu, na slavu i bescasce i na sve ostalo cime se hvali apostol (2. Kor. 6, 48; 11, 27). Pa ipak, radujte se ceda moja, radujte se gledajuci na nevidljivo, a ne na vidljivo. Jer, vidljivo je privremeno, a nevidljivo vecno (2. Kor. 4, 18). Setite se da je zivot sakriven sa Hristom u Bogu. A kada ce y preporodu [tj. novom zivotu] javi Hristos, zivot nas, onda cete ce u vi javiti (Kol. 3, 33) kao sto jeste, tj. vecno ce se veseliti buduci da ce vam Podvigopoloznik vas Vladika dati vecne i neprocenjive nagrade za vase podvige u telu.

3) Gospodo moja i vladike, ostanite u ljubavi Bozijoj. On nas je zavoleo i sebe predao na osudu krsne smrti. I mi treba sebe da predamo za covekoljubivog Vladiku, uznoseci mu blagodarnost za [cinjenicu] da nas je udostojio da se u ime Njegovo odreknemo svih svetskih dela i poslova, svakog telougadjanja i svega sto je od ovog veka. I sta bismo mi uzvratili Bogu koji nas je ukrepio na receno? Jedino [odlucnost] da zbog nemarnosti i neosetljivosti ne izgubimo ono sto smo vec ucinili, da nismo malodusni pred onim sto dolazi i da se ne plasimo buducnosti, vec da smo spremni da rado i sa srcanoscu cak i krv prolijemo ukoliko je neophodno. Budite cvrsti i sve vise se ucvrscujte delajuci sve usrdnije, zivlje, bogougodnije i druzeljubivije od sada i do veka.

58.

1) Secam se smrti i svega sto se tada desava i molim se da mi se da da se ocistim i ne okusim oganj; vi se, pak, radujte gledajuci na nagrade, iako je vas sadasnji [udeo] skorban; 2) evo cetrdesetnice: susretnimo je sa radoscu kao vreme ociscenja i dusevnog pokoja; nemojmo takodje zaboraviti da je ona i vreme duhovne setve; zauzmimo se, dakle, za to blagotvorno sejanje; iduci, pak, carskim putem umerenosti u svemu, vise se postarajmo o napredovanju u smirenju (1, 66)

1) Setivsi se smrti jednog od postovane bratije, ja sam zastenjao i ozalostio se dusom mojom pomisljajuci na prestavljenje, na razdvajanje i odeljivanje duse od tela, na uzimanje u drugu zemlju, na stupanje na neki drugi put, na prelazenje u drugi, neobicni, neispitani, nepoznati, neobjasnjivi i neizrecivi svet. Jer, ko moze reci kakve cemo tamo imati susrete, kakvo hodjenje, kakav prizor i dogadjaje? I kakve ce sluge Bozije biti poslane da nas odavde uzmu na nebesa? I da li se mozda poslanstvo nece sastojati iz zlih andjela. Ubojmo se takvog slucaja. Ko ce putovati sa nama i sprovesti nas na onu stranu? I gde cemo uci? Da li u stranu upokojenja, u mesto satora divnog, do doma Bozijeg, s glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujuceg (Ps. 41, 5)? Ili, naprotiv, u oganj i tamu, ka crvima i u druga bezbrojna mucilista? Pomisljajuci o recenome, ja se izbezumljujem, uzasavam, treptim i molim da mi ovde bude dano da suzama omijem bezbrojne grehe moje i da se unekoliko ocistim pre nego sto ispitam onaj sveprozdiruci i beskonacni oganj. Vi se, pak, nalazite u podvizima i borbama za vrline. Stoga slusajuci i razmisljajuci o recenome vi imate radost i cvetate ziveci u Gospodu. I premda je ono sto vas okruzuje tuzno, vi gledajte na vecnu nagradu, revnujte bez lenjosti i malodusnosti i privedite kraju tok svoj.

2) Evo nastupa sveta cetrdesetnica, tj. prosvecujuci i ociscujuci period casnih dana. Neka se niko ne strasi i ne lenji. U ovo vreme su slatki umiljenje, uzvisavanje svestenih pomisli, izobrazenje nebeskih zrenja, ociscenje srca i tela, odbijanje skverni strasti i suzno omivanje pred Bogom u skrusenosti. Oraspolozimo se da ove dane primimo kao vreme telesnog i dusevnog upokojenja i utehe, cak vise dusevnog negoli telesnog. Ovo vreme jeste vreme setve. Sve sto se seje u telo preokrece se u truleznost, od cega ostaje samo potpaljivanje pohote koje proizvodi zivotinjsku i beslovesnu uzavrelost krvi. O, koliko smo mi ljudi u zabludi sto se staramo o prolaznom i sto smo priljezni za nepostojano! U dusevnoj, pak, setvi ne propada nista od onog sto se primi, nista ne odlazi uzalud, nista se ne gubi, vec se sve cuva i sve hrani zaista besmrtnom hranom vase casne duse. U njoj je radost, mir, vera, nada, ljubav, prosvecenje, ociscenje, osvecenje i najzad obozenje. Nemojmo, uostalom, dozvoliti da se u odnosu na telo pruzamo u preteranosti i da skrecemo od ustanovljenog poretka, vec idimo carskim putem i u odnosu na hranu, i na pice, i na bdenje, i na usamljivanje, i na spavanje na goloj zemlji i na ostalo. Narocito budimo revnosni u smiravanju bozanstvenim smirenjem, te da nelicemerno slusamo i sa korenom odsecamo svoju lukavu volju, kao sto je i odsecamo. Dejstvujuci na opisani nacin u tihosti i ljubavi, vi cete, ispunjeni Duhom Svetim, uci u svetle dane Svetog Vaskrsenja Hristovog. Eto sta vam napominjem kao duznik i sta cu napominjati. Ispunite zapovesti i smirenu rec moju te ce vas zapecatiti Duh Sveti svojim pecatom.

59.

1) Posto sam prebivao u svetskoj sujeti, ja sam zablagodario Bogu sto sam zajedno sa vama pobegao od nje; 2) nema nista blazenije od naseg stanja i po onome sto je [nas] cilj, i po onome sto se daje sada; 3) zavolimo Boga: jer, ima li koga dostojnijeg ljubavi, i ima li uopste blazenije ljubavi; vi ste tome pristupili i zapoceli, ali je kraj daleko; 4) telo treba umrtviti, narocito njegove pohote izbegavanjem svega sto moze da ih izaziva (1, 67)

1) Prekjuce sam po naredbi naseg vladike izasao iz manastira i popeo se u patrijarsiju, a potom [otisao] na carsku Liturgiju. [Kod njih] sam proveo citav dan i video prizore i lica, kruzenje svetskih dela i uzurbanost koja goni ljude, kao i njihovu mnogopricljivost, mnogobriznost i svetske razgovore. I sve se desavalo u vreme svete cetrdesetnice. Mene je [ono sto sam video] udaljilo od obicnog nastrojenja. U usima mojim su odzvanjale strasne reci i oci moje su se rasejavale mnogim i raznoobraznim fantazijama. I sada se receno oseca u meni, te ja koristim sadasnje vreme da vam ga saopstim. Iz zgusnutog oblaka padaju kapi kise, a zbog pritesnjenog srca mog kapljale su suze iz ociju mojih. Ja sam ispustio uzdah iz dubine srca mog i utisao uzburkanost mojih pomisli. Molitvenim ushodjenjem gore, ja sam zablagodario Gospodu i ublazio vas koji ste izasli iz sredine slicnih i odlucili se od njih, odrekavsi se cak i samog dodirivanja sa svetskom necistotom. Vi prebivate na popristu potcinjavanja svakodnevno se boreci sa iskusenjima trpljenja i duhom ushodeci na visinu vrlina bogougodnim nastrojenjem i ponasanjem.

2) Ima li sta blazenije, pozeljnije i lepse od vaseg polozaja i stanja? Vi ste zaista ceda Hristova i sluge Boga i Oca, koji ste se odrekli od tela i krvi. Ciljevi zitejskih ljudi su u zemaljskom, a vasi – u nebeskom. Njima je svojstveno da se ovdasnjem raduju bez radosti, da se ovdasnjim bogate bez osecaja bogatstva i da se ovdasnjim nasladjuju bez utoljavanja gladi nasladjivanja. Ja o njima ne mogu da govorim drugacije. Kod vas je, pak, veselje koje istice iz nade, radovanje zbog obecanog u buducem veku, obogacenje u vecnom pri siromastvu u vremenom i okusanje nezamislivo slatkih duhovnih dobara pri skorbnom uzdrzanju. Nemojmo ublazavati, gledati, posmatrati i zeleti nista osim onoga sto nam je darovano po gornjem udelu i cime nas je obogatio Duh Sveti.

3) Dodjite i uznesimo slavu Onome koji nas je prizvao. Pridjite i zavolimo Onoga koji nas je zavoleo. Dodjite i ropski posluzimo Njemu kako bismo se udostojili gospodarenja nad svime. Pridjite i ubojmo se Njega kako bi nas se uplasio svet i zavoleli nas andjelski likovi. Dodjite i ocistimo se od zlih dela i pomisli kako bi nas nepristupna Svetlost oblistala munjom Duha i uzvela nas na visoku goru bozanstvenog zivota, pokazavsi nas ljudima kao bozanstveni grad. Slusali ste sta neko od svetih otaca govori u Staracniku: ukoliko uspostujemo Jedinog, tj. Boga, svi ce poceti da nas postuju, kao sto ce nas susresti suprotno ukoliko ga ozalostimo svojim gresima. I ko ne bi zavoleo Gospoda? I ko se ne bi prilepio uz veliku i neprestanu Svetlost? Ko nece pojuriti prema velikom Podvigopolozniku i Vencedavcu? Ko ne bi hteo da sacaruje sa Svecarem vekova? Ko svemu nece pretpostaviti usinovljenje Onome od koga je svako ocinstvo na nebu u na zemlji, Ocu stedrosti i Vladici svih? Ko nece porevnovati da zajedno sa Gospodom nasim Isusom Hristom nasledi opstenje sa Ocem koje se ne moze recima opisati, u sluh smestiti i mislju ispitati? Vi ste izabrali receno i zavoleli, izasli na poziv i dosli, zapoceli tecenje i dovrsavate ga. Ipak, jos nije kraj podviga, jos nije kraj trcanja, jos treba naporno trcati, jos nije isteklo vreme takmicenja, kao stosu izrekla velika i zlatna usta Duha. Zar ne cujemo sta govori Pavle, svetlost svetu i vaseljenski apostol: Ja, dakle, tako trcim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savladjujem ga, da propovedajuci drugima ne budem sam odbacen (1. Kor. 9, 2b).

4) Vidis li sta je izrekao covek Boziji? Neophodno je umrtvljavanje i snazno porobljavanje neukrotivog konja tela. Pritesnimo ga i obuzdajmo ga. Ja mnogostrasni i mnogogresni vas molim da on ne pojede uzde, da ne zbaci konjanika, tj. um i da nas ne ucini podsmehom za neprijatelje nase. Izbegavajmo strma mesta kako bismo bezbednije putovali. Shvatite, uostalom, sta govorim. Tesko lukavom pogledu koji u dusu pusta otrov greha. Tesko kukavnoj drskosti koja brzo spaljuje dom vrlina. Tesko mladickim uzajamnim osmesima bezbradih ili i bradatih, koji u jednom trenu svrgavaju u najdonja mesta strasti. Tesko sitom stomaku i mnogom spavanju, koji poradjaju i umnozavaju zloplodno seme pohote. Tesko onima koji se udruzuju po dvoje i tajno se sastaju radi sedenja i besede, koji medjusobno otkrivaju sramne pomisli navodno radi uzajamne koristi i pomoci, s obzirom da je medju njima satana, a ne Hristos. Ogradite sebe strahom Bozijim i iznad svega se uzvisavajte u svom nebeskom ushodjenju.

60.

1) Ustanite i potrazite iscelenje kod Svelekara Gospoda; 2) nas zivot je uzvisen – andjelski, a mi smo telesni i zemni; stoga se za uspeh u zivotu od nas zahteva veliki podvig (1, 68)

1) Ustanite i ispravite se, te hodite dobro vasim putem. Neka se onaj ko drema u nemaru probudi za radinost. Onaj cije suse ruke opustile i noge hramlju na obe strane neka pocne pravo da hodi po stazama zapovesti Gospodnjih. Onaj ko je slep zbog strasnih pomisli neka oci umije u kupelji suza i, progledavsi bestrascem, proslavi Gospoda. Onaj ko je kao gubavac pokriven grehovnim krastama neka toplo pristupi Gospodu i svakako ce cuti: Hocu, ocisti se (Mt. 8, 3). I ocistivsi se, vec se ubuduce cuvaj gube. Onaj ko je gluv dusom i slep umom neka iste sluh i govor i naci ce s obzirom da Bozanstveno Slovo isceljuje sve koji su rdjavi po unutrasnjem coveku. Ovu rec ja upucujem onima koji su nemocni medju vama. Jer, zdravi nemaju potrebu za lekarom nego bolesni (Mt. 9, 12).

2) Cin naseg zivota jeste veliki i preslavan. Ipak, do savrsenstva se ne dolazi jednostavno, nego uz mnogi znoj i podvig. I s obzirom da je bozanstven i andjelopodoban, on zahteva i velike napore i usrdje. Jer, mi telesni hocemo da se upodobimo bestelesnima. Nalazeci se u svetu, mi revnujemo da zivimo kao da smo na nebesima. Svezani sa telom i krvlju, mi se prinudjavamo da zivimo kao besplotni i beskrvni. Jer, po apostolu, telo i krv ne mogu naslediti Carstva Bozijega, niti raspadljivost nasledjuje neraspadljivost (1. Kop. 15, 50). Stoga je nama neophodna velika cvrstina, velika paznja i usiljena marljivost buduci da, apostolski govoreci: Telo zeli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome (Gal. 5, 17). Pazite da ne dozvolimo da se u nama bolje potcini gorem, te da ono sto treba da je gospodstveno u nama ne bude nadvladano ropskim strastima tela kako se ne bi pokazalo da hodamo na glavi drzeci noge uvis.

NAPOMENE:

1. Mera za duzinu koja iznosi 0, 71 m. , – Prim. prev.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

61.

1) Prepolovljenje velikog posta; mi smo se potrudili i miloscu Bozijom vidim plodove; zablagodarivsi, krenimo dalje; 2) Bog i andjeli i svi sveti gledaju na tecenje nase; potrudimo se, savladjujuci prepreke i gledajuci gore (1, 69)

1) Blagodat Duha Svetog nas je dobro dovela do polovine casne cetrdesetnice u kreposti i velikoj odvaznosti. Ja verujem da ce ona i ubuduce da ide sa nama sve do samog zivotvornog i svetlodavnog dana Vaskrsenja, dovodeci nas do ostavljenja grehova i do veceg napretka. Okrenite se nazad i pogledajte kakvo je nekada bilo vase stanje i kakvo je postalo sada. Jedanput stekavsi revnost za spasenje, dusa se neosetno krece napred i ushodi na visinu vrlina, uzlecuci na nebesa. I mi smo, bratijo, sa revnoscu stupivsi zajedno u ove dane i odstranivsi sve teskoce i prepreke, dobro i pravo hodili do sada postavsi drugi, zavolevsi poredak i tacno ispunjavanje zapovesti. Mi od ranije stecenog nismo nista izgubili i samo smo se novim obogatili. Moje srce se razveselilo i obradovao se duh moj stoga sto su se umnozili plodovi vaseg bozanstvenog dela i sto se vasa svestena revnost udostojila boljeg udela, Apostol bi rekao: Svereceno, nije do onoga koji hoce, ni do onoga koji trci, nego do Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Njime nemocni postaju silni i slabi se opasuje snagom (Ps. 17, 33). Ipak, nemojmo se zadovoljiti onim sto je vec postignuto, vec se mladicki ustremimo napred. Neka se kao u orla obnovi mladost nasa (Ps. 102, 5). Uvek se krecimo dalje i napredujmo, ne smatrajuci ni u sta meru stecenog dobra ili stepena do kojeg smo dostigli sve dok vratima smrti ne predjemo od vremenskog ka vecnome. I mi cemo, bratijo, zaista biti blazeni i dobicemo udeo blazenih andjela.

2) Mi imamo veliku slavu i cast ukoliko zivimo kao sto treba po nasem obrazu. Gledajuci na nas, Vladika svih se raduje i vesele se svi sveti. Kao sto mi telesnim ocima posmatramo one koji se takmice na trkalistu i Bog i sav andjelski cin i sav sabor svetih gledaju na nas i odredjuju dostojanstvo onoga sto cinimo. Hodimo, bratijo tom velikom putanjom na stazi od zemlje na nebo, savladjujuci suparnika naseg i porazavajuci ga kad se usudi da nas napadne, odbijajuci ga hrabrom odlucnoscu. On je plasljiv, nemocan i prezren, usled cega brat Boziji Jakov uzvikuje: Usprotivite se djavolu, i pobeci ce od vas. Priblizite se Bogu, i On ce ce pribliziti vama (Jak. 4, 78). Nemojmo se vracati nazad ni u cemu, sto bi bilo nesvojstveno onima koji usiljeno hode. Nemojmo nastupati mlitavo, sto bi bilo neprilicno za one koji zure da odrze pobedu. Obnazivsi se, naprotiv i od dela i od zelja svojih i usmerivsi pogled ka nebesima, dovrsimo svoje tecenje kako bismo mogli sa Pavlom da kazemo: Dobrim podvigom se podvizavah, put zavrsih, veru odrzah. Sad me ceka venac pravde (2. Tim. 4, 78).

62.

1) Nas polozaj je sredjen: cuvajte ga; 2) neka svako ispunjava svoje delo, narocito ti, ekonome, a zatim i svi posle tebe: staresine neka dobro naredjuju, a potcinjeni neka rado slusaju; 3) volite epitimije i promene poslusanja; strahovanja svetog Teodora u vezi sa razresenjima (1, 70)

1) Neka je slava i zahvalnost Gospodu koji nas je sabrao i uklopio u jednomisliju i jednoj volji. Stoga se usudjujem da kazem da je glava nasa Hristos. Na Njega kao na Nacelnika i treba sve da usmeravamo i sve da obracamo u Njegovu slavu. I niko nece biti blazeniji od vas ukoliko do kraja ne otpadnete od dobrog nastrojenja. Neka vam Gospod da da uvek dobro medjusobno opstite, sve vise se cisteci, prosvecujuci i neprestano krecuci napred, makar malim dodacima vrlina. Vas polozaj je sredjen i vi treba da ga cuvate.

2) Neka svako ispunjava poslusanje kao sto mu je zapovedjeno. Neka svako pazi na sebe i neka ne ustaje na druge. U svemu cuvajte poredak. Narocito ti, cedo ekonome, na kome lezi veliko staranje, pazi da nista ne cinis iz pristrasca ili gneva, sa krotoscu karajuci one koji se protive (2. Tim. 2, 25), tj. neposlusne. Apostol govori: [Nastoj] u vreme i u nevreme (2. Tim. 4, 2). “U nevreme” razumi kao: “U svako vreme”, tj. u svako vreme budi pazljiv i bodar. Uostalom, budi kao i ja, premda sam oskudan u svemu. Ono sto ja dopustam, dopustaj i ti, i sto ja ostavljam, ostavljaj i ti: ukoliko tucem, tuci i ti; ukoliko stedim, stedi i ti; ukoliko sam milosrdan, i ti budi milosrdan; ukoliko milujem, i ti miluj; ukoliko volim, i ti voli, kako bi cuo: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim cu me postaviti; udji u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21). Neka slicno postupa i onaj ko sledi posle tebe, a potom i oni koji slede iza njega. Prekrasan je zakon da se potcinjeni ugledaju na nacelnike, te da kod staresina izobiluje razumno staranje za sve, a kod potcinjenih da izobiluje pokornost, neprotivrecenje, smirena poslusnost i hitro ispunjavanje naredjenog.

3) Zavolite epitimije i promene poslusanja i rukodelja sa uverenoscu da oni koji vas rasporedjuju u vidu imaju vasu korist. Padajuci u pregresenja zbog moje nesavesnosti i zbog mojih grehova, nemojte od mene traziti prevremeno razresenje. Jer, iako sam gresan, ja sam postavljen za cuvara vezivanja pred Gospodom, koji mi je kroz [reci koje je uputio] velikom i vrhovnom apostolu Petru rekao: I sto svezes na zemlji bice svezano na nebesima; i sto razdresis na zemlji bice razdreseno na nebesima (Mt. 16, 19). Pomilujte me, ceda moja. Kako cu ja bilo kako razresiti ono sto je nerazresivo i razdvojiti svezano? Zar ne vidite sa kakvim strahom sam ja duzan da cinim pomenuto kako bih uvek imao pomoc bozanstvene podrske u vezivanju i razresivanju? Kako cemo ugledati svetlost rasudjivanja koja bi ucinila da nase nalaganje epitimija i rasudjivanje bude u skladu sa [voljom] Bozijom? Mozda je smelo, ali ja cu reci da po sustini stvari tako zaista i treba da biva. Mene hvata strah i pokrivam se stidom kad govorim nesto slicno, moleci se da se ne otvori zemlja i proguta me, ili da se ne podignu gore i pokriju me. Tesko meni! Na kakvo sam delo postavljen? Znajuci receno nemojte me primoravati. Jer, moze se desiti da ja razresim, ali da Bog ne razresi, vec odbaci moju molitvu, s obzorom da Precista Sila nece sluziti mojim nerazumnim porivima i razresenjima. Naprotiv, On moze da ne odobri moje dejstvo i da me uzme iz sredine zivih, kao Ilija. Neka vas Bog uveri, bratijo moja, da ne govorim da bih vas ozalostio i da bih vas pritisnuo i stesnio vlascu, cuvajuci stado Bozije prinudno (1. Pt. 5, 2). Nebilo, Gospode. Kakvu bih imao korist od toga? Moja citava briga se odnosi na iznalazenje svih nacina za spasenje vas, tj. jaganjaca Hristovih i ovaca Bozijih. I Gospod je u svojim pitanjima bozanstvenom Petru tu brigu oznacio kao prvi i najveci znak ljubavi prema Njemu (Jn. 21, 15). Slicne reci slazuci u srcima svojim i cuvajuci ih verno na svoje izgradjivanje vi dobro hodite, radujuci se u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

63.

1) Otpraznovavsi Pashu krenimo dalje u duhu cetrdesetnice kako ne bismo potrosili ono sto smo stekli za njeno vreme, vec ga umnozili; 2) predstavljajuci sebi gde idemo i sta cemo dostici ne treba da popustamo slastoljublju i da se prilepljujemo za telesnu lepotu; 3) mi smo mnogo stekli za Pashu i pre nje: stoga nije razumno bacati se na suprotno; 4) bratija odlaze jedan za drugim, a ni mi necemo ostati: stoga pazimo na svoje delo (1, 71)

1) Mi smo otpraznovali caricu dana, tj. Svetu Pashu, prosvetili se Bozanstvenim Tajnama i primili osvecenje Duha u savezu mira i ljubavi duhovnoj. Sada opet zapocinjemo hod u druge dane godine. I u njima se menjajmo dobrom izmenom, postajuci bolji nego ranije. Nemojmo dopustiti da se u bilo cemu vracamo nazad, bescasteci podvig i duhovni trud prethodnog cetrdesetodnevnog vremena, vec pre ostvarimo ushodjenje na ushodjenje i na prethodne vrline dodajmo druge. I ono sto smo dobro stekli i zadobili u poboznosti i bezmetezju, u zdravoumlju [tj. cistoti] i prostosrdacnosti, u postu ili nekoj drugoj revnosti svakodnevno ce ne samo ostajati celo, vec i dobijati na velicini i savrsenstvu.

2) Mi hodimo ka Bogu i pruzamo se ka Carstvu nebeskom, ka svetlosti, zivotu, neizrecivoj radosti, sladosnom i blazenom raju, vecnim obiteljima, divnim mestima slave, andjelskim horovima, likovanju svetih i vecnom nasledju. Nemojmo dozvoliti da zaboravimo cilj koji je pred nama, da oslabimo u usrdnosti u hodjenju niti da se povedemo za neumesnim pomislima. Nemojmo biti slastoljubivi, ni svetoljubivi, ni teloljubivi. Nemojmo da nas zarobi lepota lica, hoda i osmeha. Gledajmo u sebe, kao sto govori Grigorije Bogoslov. Zar ne vidite kako je postradala Eva povevsi se za krasotom grehovnog ploda? Nemojmo da i mi postradamo slicno. Najzad, sta dobijamo od popustanja pohotama i strasnim privlacnostima? Nista dobro, vec samo unutrasnje rastrojstvo, te stid i sram pred Bogom i ljudima.

3) Posle velikih posnih dana Bog te je uveo u Svetu Pashu i ozivotvorio pricescem Svetim Telom svojim i Krvlju. Kako se kukavni usudjujes da Gospodu uzvratis suprotno? Kako sebi dozvoljavas da se okreces ka neprilicnim delima? Zar ti Bog nije dao um? Zar te nije stvorio razumnim? Zar nemas mislene oci? Zbog cega da budes beslovesan? Zbog cega da ne gledas nadesno u nezamislivu krasotu Gospodnju, ustremljujuci se ka njoj svom dusom? [Zbog cega] da svoj pogled skreces na leve stvari, na sramotu greha, na necistote skvernih strasti? Budimo trezvoumni i um zanimajmo onim sto vodi vecnom blazenstvu. Njemu okrecimo svoje namere i napore.

4) Ja svoju rec vama ne upucujem neprestano da bih cesao vase usi, niti da bih ispunio trud oglasavanja, niti da bih cuo pljesak pohvale, vec stoga sto, obuzet strahom zbog svog nastojateljstva, treptim za vase spasenje. Mi sluzimo zivoga Bora i nama se priprema neumitno i nepotkupljivo sudiste, kao i beskonacna presuda: Crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Stoga vam uzvikujem i kao da pripadam ka stopama vasim moleci vas da ne dopustimo da nas poslednji cas zatekne nespremne, niti da kraj naseg zivota obuzme nerad. Ja neprestano vidim dejstvo tajne smrti. I pred licem nasim, kao sto vidite, prolaze nasa bratija. Videci receno, govorite sebi u svojoj pomisli: “Sta smo mi? Zar i sa nama nece biti isto? Da li cemo jos ostati? I ako ostanemo, dokle cemo ziveti? Zar i nas ne ceka grob? Zar se ne vidi i nas grob, tj. poslednje leziste i staniste nase, puno crva i nesnosnog smrada”. Jer, koji je covek koji ce ziveti i nece videti smrti (Ps. 88, 49).

64.

1) Mi smo se udostojili visokog zvanja; radujmo se, zahvaljujmo i radimo, te neka svako podize svoj trud i sve trpi; 2) neka je mnogo lisavanja; medjutim, nama predstoji vecni zivot i Carstvo nebesko; zavolimo ta lisavanja i tecimo sa odusevljenjem; 3) gledajte na primere svetih uzornih otaca; 4) gledajte na primere onih koji su se proslavili u poslusanju; 5) podrazavajte ih da biste se udostojili i njihovog udela (1, 72)

1) Mi treba da se radujemo stoga sto nas je Bog prizvao i izabrao za svet zivot. I radujuci se treba da zaboravimo na trud podviznistva, te da smatramo lakim sve skorbno sto se susrece na putu vrlinskog zivota, ocekujuci buduce nasladjivanje. Mi nismo dobili i nemamo vojnicko zvanje, ni gradjanski cin, ni dostojanstvo vojskovodje, ni carsku vlast koju tako mnogi zele, vec nesto mnogo vise od svega, tj. na delu, a ne na recima – najvisi nebeski zivot. Apostol govori: Ako trpimo, s Njim cemo i carovati (2. Tim. 2, 12). Dobivsi, dakle, od Boga veliko preimucstvo na dar, tj. bez naseg usrdja, mi treba da se radujemo i veselimo, da blagodarimo i molimo se, da sve cinimo i govorimo kako bismo ga sacuvali i ucinili nedirnutim za mnogoobrazne napade koje na nas upucuje preispodnji svetodrzac. Neka nam stoga, bratijo moja, na delu ispunjavanja duga koji lezi na nama, svaka skorb bude prijatna i svaki trud sladak i pozeljan. Primajmo svako podviznicko lisavanje kao nasladjivanje, udaljavanje od sveta – kao priblizavanje Bogu, otudjivanje od zadovoljstava – kao pricesce nebeskim dobrima, teskobu uzdrzanja – kao siroku trpezu.

2) Mi, doduse, pijemo vodu i jedemo suvarke, premaramo se radeci svojim rukama, iznemogavamo u pomislima, gorimo na iskusenjima tela, razdiremo se zeljama, umrtvljavamo lisavanjima i u zivotu prebivamo bez drugova i prijatelja, bez srodnika, bez oca i majke. I zbog cega? Stoga sto nam predstoji zivot vecni i sto nam se priprema Carstvo nebesko, nasladjivanje mnogim i nezamislivim dobrima, sveblazena besmrtnost, bogatstvo slave i casti i mnostvo drugih dobara koje ljudski jezik ne moze izobraziti. Hodimo, dakle, bodro i usrdno, zavolimo podvige samoodricanja i znoj dobrog delanja kako bismo dobili vence i stekli bogatstvo koje oko nije videlo, za koje uho nije culo i koje u srce covecije nise doslo (1. Kor. 2, 9).

3) Mi treba da se saobrazimo sa zivotom drevnih otaca nasih, da idemo stopama njihovih vrlina, da zavolimo njihova dela i da u sebi izobrazimo njihov nacin zivota. Veliki bese nas zacetnik Antonije Veliki, koji je prvi savladao naseg neprijatelja i proputio put ka podviznickim pobedama. [Veliki] je i blazeni i ravnoandjelski Arsenije koji je dostigao najvisi stepen podviznickih vrlina i koji je slava nasa. [Veliki] je i svesteni i bozanstveni Pahomije, koga imenujemo praocem nasim. [Veliki] je i bozanstveni Ilarion koji je zasijao vrlinama kao zornjaca koja isijava svako jutro. [Veliki] je i dobroslavni i svesveti Evtimije, koji je istog imena sa blagocascem, a sa njim i prepodobni Sava Osveceni, svesteni i ravnoandjelski Teodosije i ostali najsvetliji svetilnici vaseljene.

4) Predjimo recju i na one koji su pokazali najsavrsenije primere poslusanja. Uostalom, i navedeni su se proslavili posto su se prethodno pripremili blagodacu poslusanja. Na poslusanje bez razmisljanja nas savetuje sin svetlosti Dositej, bogodani otac nas. Nasu ljubav prema ocima rukovoditeljima potkrepljuje Domentijan, bogoprosveceni otac nas. U trpljenju uvreda i podsmeha ucvrscuje nas Avakir, bogoizabrani otac nas. Na smirenoumlje nas podstice Zaharija, svecasni otac nas. Dobrom izmenom nas menja Siluan, mnogoplacevni i mnogosmireni otac nas. Na usrdnost u rukodelju nas pobudjuje Jona trudoljubivi, obrazac ispunjavanja zapovesti Gospodnjih. Da li se bez zelje za podrazavanjem moze pomenuti bogoljublje blazenog Petronija, brzoposlusnost bozanstvenog Atre i svetog Marka, i prostota Pavla svecasnog i smirene vrline svih slicnih?

5) Ni jedan cas ne bi bio dovoljan da sve njih nabrojimo. I navedeni su dovoljni da bi nas pobudili na revnost i na podrazavanje njihovih dela. Pocnimo da dejstvujemo kao sto su oni dejstvovali i da se trudimo kao da smo uz njih, te cemo dobiti njihovu pomoc. I obogaticemo se slicno njima pravednim i prepodobnim delima, a zatim se javiti pricesnici i njihove slave i venaca u nebeskom Carstvu Gospoda naseg Isusa Hrista.

65.

1) Pomisljajuci na ono sto su pretrpeli proroci, apostoli i drugi sveti radi Carstva nebeskog i mi budimo revnosni; 2) sta sve [covek] nece preduzeti radi telesne ljubavi; zar mi radi Gospoda necemo sve podneti (1, 73)

1) Nemojte misliti da je neznatno delo dostici Carstvo nebesko. Radi njega se, kao sto je receno, svi sveti potucase u kozusima i kozjim kozama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama. Radi njega se oni kojih svet ne bese dostojan potucahu po pustinjama i gorama i po pesterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). Isaija je prerezan testerom, Jeremija je spusten u blatnjavi rov, Jona je pogruzen u more i bio progutan od kita, Danilo je predan lavovima da ga pojedu, tri mladica su baceni u ognjenu pec, Zaharija, Pretecin otac je ubijen macem, sam Preteca je takodje obezglavljen macem. I meni bi nedostalo vremena da pripovedam o bozanstvenom Pavlu, koji kaze da je bivao u trudu i naporu, u gladovanju i zedji, u zimi i golotinji (2. Kor. 11, 27), kao i u drugim bezbrojnim oskudicama, te o svetom Stefanu koji je ubijen kamenjem, o bratu Bozijem Jakovu koji je ubijen kod hrama. Kako bih ja nabrojao stradanja ostalih apostola, svetih mucenika i podvige prepodobnih otaca? Njima nema broja. Eto kako su se oni udostojili da dobiju obecana neizreciva dobra na beskonacne vekove. I mi smireni se slicno podvizavajmo. Jer, po bozanstvenom Vasiliju Velikom, pocasti pripadaju onima koji se trude, a vence nasledjuju pobednici. Ostanimo borci i obnazimo se kao oni koji su uvek spremni za borbu, suprotstavljajuci se protivniku. Nemojmo odstupiti pred teskocama, nemojmo odustati zbog udaraca i nemojmo se okrenuti nazad. Neka revnost kao oganj gori u nasoj unutrasnjosti i nista se nece zadrzati pred ocima nasim. Pobeci ce i demoni koji se, po pisanome, tope kao vosak pred licem ognja duhovnog (Ps. 67, 3). I ljudi ce se uplasiti, ili barem postideti. Presavsi sve, mi cemo uzici [na mesto] naseg zivota i naseg neizrecivog pokoja.

2) Mi cesto vidimo kako onaj ko je obuzet telesnom ljubavlju sve trpi i preduzima svaki napor imajuci u vidu jedino zblizavanje sa licem koje je zlo pozeleo. On se ne nasicuje hranom, niti se zadovoljava picem, niti se uspokojava snom. On ne zeli ni nista drugo prijatno i utesno, vec je, bedni, gotov i na sve druge napore i lisavanja cak do krvi. I sta ce steci i urizniciti? Samo pogibao duse svoje u geeni beskrajnog ognja. A zar mi radi tople ljubavi prema dobrom, prekrasnom, neizrecivom i najzeljenijem Hristu Bogu nasem necemo pokorno da prebivamo pod igom blazenog i svetog poslusanja sve do starosti, podnoseci svaku skorb i svaku strelu pomisli, ili strasti, ili uvrede, ili napada, ili iskusenja, ili lisavanja, ili vredjanja, ili prezira, ili ponizenja, ili ocrnjivanja, ili bilo cega slicnog? Mi smo slovesna bica i ne treba da se upodobljavamo beslovesnoj stoci. Kao sto smo zapoceli i dovde hodili sa uspehom, dostigavsi izvesnu meru, mi treba i dalje bodro da tecemo kako bismo blagouspesno okoncali svoj put u Gospodu.

66.

1) Meni je Bog vas urucio; stoga i revnujem u vasem poucavanju; 2) molim vas da se spasavate: spasavajuci se i mene spasavate (1, 74)

1) Mogu li ja imati neki vazniji posao od vaseg blagoustrojstva, s obzirom da ste moje stado, moj udeo i moje nasledje? Onaj kome smrtni car poveri vlast nad narodom ili vojskom pokazuje svakodnevno staranje kako ne bi dopustio nesto neugodno caru i doziveo neku stetu ili kaznu. Kako bih se i ja ubogi, koji sam primio staresinstvo nad vama, zaista Hristovim vojnicima, mogao predavati nemaru cak i na jedan cas (a da ne govorim o jednom danu, mesecu ili godini), i kako da ne pokazujem svo staranje o vama recju i delom, premda i jesam oskudan u svemu? Eto zbog cega ja, premda i nedostojno i skromno, napominjem, i saopstavam, i savetujem, i nastojim, i molim vas, koji ste moje srce, moja svetlost i moja pohvala da hodite dostojno vaseg zvanja.

2) Ja osecam veliku radost kada pomisljam na spasenje svih vas i na veliku nagradu zbog toga. Sa druge strane, mene obuzima veliki strah i trepet kada predstavim sebi kakav mi predstoji odgovor za svakog od vas. Pomozite mi, ceda moja, i spasavajte se, bez obzira na ubogost i slepocu rukovoditelja kako biste zajedno sa sobom spasli i mene ubogog. Spasavajte se revnosno ispunjavajuci sve sto vam se nalaze i sto se polaze na vas. Cuvajte poslusanje bez razmisljanja, bogopodrazavajuce smirenje, krepku veru, prosvecujuce otkrivanje [pomisli], istrajnu revnost u delanju, poboznu paznju na psalmopojanju, neopterecujuce uzdrzanje, skromnost u odevanju, izbegavanje drskosti, udaljavanje od smeha i sporenja, odbacivanje [zelje] za isticanjem i uzajamnu ljubav.

67.

1) Voleci vas, ja se radujem kad napredujete i zalim kad vidim nekakav nered; 2) vi ste se udostojili velikog zvanja i radi njega ste sve ostavili; stoga ce svako od vas cuti: Udji u radost. . . ; 3) mnogo je onih koji bi zeleli da budu kao vi, ali ne mogu; stoga dajte slavu Bogu i budite ispravni (1, 75)

1) Jednom cu biti duzan da zacutim savrsenim cutanjem. Ipak, dok je disanja u nozdrvama mojim ja necu prestati da vam po svom dugu napominjem ono sto smo duzni, premda sa toplom ljubavlju prema vama. Vi ste ceda moja po proizvoljenju i blagodati Bozijoj. Stoga me obuzima velika radost kada vidim vas poredak i blagoobraznost, te vas spasonosni zivot. Tada se ja okriljujem dobrom nadom i hodim kao neki car, slaveci Boga. I tada me nista drugo ne veseli. Kada, pak, vidim nered medju vama, mene kao da pokriva neka gora, te pokunjene glave hodim kao ubijen, zaleci i prekorevajuci se zbog rdjavog nastojateljstva nad vama. Tada govorim sam sebi: “Od takvog nastojatelja moze li biti sta dobro, kao sto se nekada govorilo o Nazaretu”. Pozalite me, ceda moja, i dajte mi da se uvek radujem i slavoslovim Boga za vas, za vas napredak i vas dobri udeo.

2) Vi ste stupili u zaista sveto zvanje, obukavsi se u prepodobni zivot, pribrojavsi se andjelskom cinu i cuvsi i posavsi za Bozanstvenim glasom: Ako hoces savrsen da budes, idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima. . . pa hajde za mnom (Mt. 19, 21). Na taj nacin ste se raspeli svetu i vec niste od seeta. Kad biste bili od sveta, svet bi vas ljubio, a kako niste od sveta, zato vas mozda mrzi svet (Jn. 15, 19), po reci Gospodnjoj. U onaj dan vi cete se sa svetim apostolima pohvaliti Gospodu, govoreci: Eto mi smo ostavili sve i za tobom posli (Mt. 19, 27). Mi ni oca, ni majku, ni bracu, ni sestre nismo zavoleli vise od tebe, vec sve smatrasmo za trice (Fil. 3, 8), drzeci da je vece bogatstvo steci tebe jedinog. Da li ja lazem? Zar ne govorim istinu? Zar vi niste tako postupili na delu? Stoga cete cuti: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34), ili: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim cu te postaviti; udji u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21), ili nesto drugo podobno.

3) I zar se vi ne radujete sto ste se udostojili tako velikog blaga i sto ste stupili u divni i neboziteljski zivot? Zar ne pevate sa Davidom: Sta cu uzvratiti Gospodu za sve sto mije dao (Ps. 115, 3). Da. No, dodajte i ostalo: Casu spasenja primicu (Ps. 115. 4), sto oznacava spremnost da se prolije mucenicka krv ukoliko je neophodno. Zaista, mnogo je lica koji bi zeleli da vide ono sto vi vidite, da cuju ono sto vi cujete i da dobiju ono sto ste vi dobili. Medjutim, ili radi vezanosti sa zenom, ili radi dece, ili radi telesnog druzenja, ili radi svetske slave, ili radi bogatstva, ili radi zitejskih obicaja, ili radi drugih raznih uobicajenih poredaka spoljasnjeg zivota oni nemaju snage da se odvoje od zemaljskog i da se ustreme ka nebeskome. Oni po spoljasnjoj vidljivosti jesu sretni, dok su po unutrasnjem stanju obremenjeni mnogim zalostima. Uznesimo slavu Bogu i budimo revnosni da svagda dobro dodajemo dobru i bogougodno bogougodnom kako bismo se usavrsavali i prebivali u uzajamnom miru i saglasnosti, u dobrom ustrojstvu cak do najmanje reci, lakog pokreta, pogleda, koraka i kako bismo uvek bili spremni za blazeni ishod vratima smrti u blazeno nasledje nase na nebesima.

68.

1) Svet se sastoji od nistavne sujete; nas, pak, cilj je visok i trudovi mnogo plodni; 2) ko nam je dao silu da se odreknemo (sveta); Bog je blagoslovio nasu zelju; stoga budimo verni izabranom putu (1, 77)

1) Neka je slava Bogu koji nas je izabrao iz utrobe majke nase na sveto zvanje i prizvao na divnu i blazenu visinu monaskog zivota. Smelo je reci (premda ne i tudje ciljevima monastva) da je nama zaista dano da razumemo tajne Carstva nebeskog vise negoli oni koji zive u svetu. Medju njima mnogi gledajuci ne vide i ostaju slepi umom zbog zemaljskih dela koja ih zanose. Jer, sta je s njima? Oni ublazavaju bogatstvo i brzoprolaznu slavu, raduju se utehama i zadovoljstvima, nasladjuju se mirisima i mastima, vinom, mekanom odecom, lepim konjima, mnostvom robova, velicanstvenim kucama, bljeskom dragog kamenja i drugom raznovrsnom sujetom. Oni se smeju, igraju, skacu kao koze, presicuju se i debljaju se kao [zivotinje] koje se spremaju za zaklanje. Ja se necu dotaci mnostva njihovih drugih grehovnih obicaja, niti govoriti o onome sto izazivaju i prouzrokuju. U njima oni imaju svoju pohvalu, gordost i utehu, ali ne i oni koji su, po apostolu, raspeli telo svoje sa strastima i pohotama, tj. oni koji su Hristovi, koji su, kao i mi, sluge i ceda Gospoda naseg Isusa Hrista (Gal. 5, 24). Nase zelje su drugacije i nase raspolozenje je usmereno na druge stvari. Mi istemo utehe i sladosti koje su iskonski coveku naznacene u raju i kojih smo se lisili zbog svoje nesavesnosti. Radi njih mi prihvatamo nacin zivota drevnih otaca koji su se potucali u kozusima i kozjim kozama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama, kojih svet ne bese dostojan (Jev. 11, 37-38). Mi se udaljavamo od prelesnog sveta i pristupamo Bogu, gledajuci i stremeci gore. Odvajajuci se od svega, mi postajemo gospodari nad svime. Eto uzvisenosti naseg zvanja.

2) Ko nas je otrgao od tela i krvi, od roditelja, srodnika i poznanika, gradova i sela i od svega sa cime smo se srodili od detinjstva? Ko nas je oraspolozio da se predamo u sluge duhovnim ocima i igumanima i da stupimo u svakodnevne podviznicke napore u uzdrzanju, bdenju i spavanju na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio i naucio da ne cenimo ni zlato, ni srebro, ni ukrasenost, ni uzvisenost, ni carsku krunu i porfiru, te da smatramo casnijim da se obucemo u dronjke i krpljenju odecu negoli u bljestave odore? Ko nam je dao silu da se odresimo od svega culnog i telesnog i da pocnemo da se upodobljavamo gornjima kroz devstvenost, ostajuci cisti i nepokvareni slicno andjelima? Sve nam je darovao Bog stoga sto smo zavoleli Njega jedinoga i pozeleli buduca dobra, vecnu slavu, neizrecivu radost, neprestano veselje, nepotrosivo bogatstvo i sve sto je od vajkada obecano blazenim ocima nasim i pripremljeno za sve koji su revnovali da mu ugode. I kad smo se vec resili i opredelili i kad smo izabrali, potrudimo se da istrajemo strogo pazeci na sebe kako se ne bismo vratili nazad i u dan nevolje se nasli iza svetovnjaka. Postarajmo se da ostanemo cisti i sve vise se utvrdjujmo u devstvenosti, ne dopustajuci raspustenost ni u umu, ni u oku, ni u srcu, ni u telu.

69.

1) Treba trpeti sve neprijatno sto susretnemo, te cemo biti dostojni da stanemo u red mucenika; 2) istite Boga, buduci zadovoljni unizenim stanjem na zemlji, slicno Spasitelju (1, 78)

1) Ja sam duzan da bdim nad dusama vasim, danonocno se brinuci o vama i nazidjujuci vas recju i delom kako bih vas uzveo u neophodnu meru savrsenstva. Ipak, ni vi nemojte spustati ruke. Jer, ukoliko ja, koji se nedostojno imenujem vas ucitelj, nesto trpim radi vas, i vi ste takodje duzni da radi mene i jedni radi drugih trpite, sazlopateci se i sanevoljujuci. Vi receno ne treba da smatrate necim stranim i ne treba da bezite i padate duhom pri nadolazecim skorbima. Mi se jos nismo suprotstavili do krvi boreci se protiv greha (Jev. 12, 4), mi jos nismo prosli kroz oganj i vodu (S. 65, 12) kao sveti mucenici i jos nismo izranavljeni i ozledjeni kao prepodobni i pravedni. Kako cemo se mi u buducem veku pohvaliti da smo stradali za Hrista kada hrabro i blagodusno ne podnosimo cak ni male neprijatnosti koje nas susrecu: ni prekor, ni postidjenje, ni oskudicu u hrani, ni bescasce, ni prezir, ni suhojedenje, ni oskudno pice, ni odrpanu odecu, ni napor poslusanja, ni rano budjenje na sluzbu, ni stojanje na psalmopojanju, ni ispunjavanje nalozene epitimije? Da, ceda moja, blagodusno trpimo sve tesko i neprijatno kako bismo po pravdi pevali sa Davidom: Trpeci potrpeh Gospoda, i kako bismo se po milosti Bozijoj udostojili da kazemo: I obrati na me paznju, i uslisa moljenje moje (Ps. 39, 2). U buducem veku prinece se razni plodovi: triblazeni mucenici [ce prineti] krv, prepodobni oci – svoje velike podvige i vrline, a mi – smireno trpljenje svega recenoga. I ja dobro znam da necemo biti liseni njihove casti, kao sto nas uverava bozanstveni Antonije.

2) Trazite Boga iznad svega i ziva ce biti dusa vasa (Ps. 68, 33). Trazite lice Njegovo svagda kako bi se odrazilo u vasem cistom srcu (Ps. 104, 4). Spominjite cudesa Njegova koja je ucinio (Ps. 104, 5) medju nama ranijih godina i koja sada cini, umnozavajuci nase bratstvo, hraneci nas i ne lisavajuci nas niceg neophodnog za zivot. I za sve sto nam cini mi treba da mu dolicno uzvratimo. On od nas jedino iste da ga se bojimo i da ga volimo svim srcem i svom mislju svojom, po mogucnosti podrazavajuci Njegov zivot u telu. On je sisao sa nebesa i bio stranac na zemlji kako bismo se i mi svojim pomislima odvojili od svojih pohota. On je poslusao svog Oca kako biste i vi bez roptanja slusali mene nedostojnog. On se smirio cak do smrti kako biste se i vi urazumili da isto delate, ponizavajuci sebe i smiravajuci se u mislima, recima, delima i pokretima. Istinska i bozanstvena slava se sastoji u [okolnosti] da smo neslavni medju ljudima Boga radi. Cast i dobro ime monaha se sastoji u [okolnosti] da ga bescaste radi Boga i da ga ubrajaju medju bescasne. I Spasitelj nas i Bog je noseci telo izabrao smireno i ponizeno [stanje] kako bi posramio slavne i bogate medju ljudima. Stoga se radja u pecini, polaze u jasle, naziva sinom drvodelje, imenuje nazorejem, odeva u hiton sa prostim plastom, hodi peske i umara se. Stoga mu Jevreji prete kamenovanjem, stoga ga vredjaju, hvataju, raspinju, probadaju kopljem, polazu u grob. Potom On vaskrsava kako bi nas podstakao da slicno Njemu sve podnosimo pred licem andjela Njegovih i kako bi nas najzad ovencao u Carstvu nebeskom.

70.

Sta od vas Bog zahteva: odricanje od svoje volje i pokoravanje jednoj volji nastojatelja; stoga nemojte da se usudjujete da se odvajate od drugih ni u cemu, cak ni u dobru (1, 79)

Sta ja od vas trazim, ili pre – sta od vas zahteva Vladika svih i Bog nas? Nista drugo do da se dobro potcinjavate i da bez premisljanja pokazujete poslusanje cak do krvi. Vi uopste ne treba da se uklanjate od poslusanja s obzirom da ste pred svetim andjelima obecali i nastrojili se da po njemu zivite i delate. Vi sami znate sta su izrekla vasa usta i kakve ste zavete dali kada sam postrigavao svakog od vas i oblacio u odecu veselja i radosti, te razresavao vase padove koji behu nerazreseni sa nesumnjivom nadom da mojim donjim smirenim razresenjem i Bog gore razresava. Otkuda su, pak, medju vama nerazumne pomisli, nerasudljivi sudovi, beslovesne reci i neumesni prohtevi izuzev zapovedjenog i ustanovljenog u ime Gospoda naseg Isusa Hrista posredstvom mog i vaseg oca i sa saglasnoscu i vasih prethodnika? Jedan zeli da posti kako hoce, drugi da se drzi bezmetezja kako mu je ugodno, jedan da se uci onome sto mu se svidja, drugi da zauzima duznost oko koje se preganja. Zatim, postoje samovoljni planovi i licno preduzetnistvo, usled cega dolazi do opsteg raspadanja. Zar smo se mi radi toga sjedinili? Zar se Hristos razdeli. . . Ili se u ime Pavlovo krstiste (1. Kor. 1, 13). Ove reci se dobro odnose na one koji, povuceni svojim posebnim zeljama, ne gledaju i ne obracaju paznju na jedinstvo na koje ukazuje moja smirenost uz potpuno razmatranje dela. Bog od nas ne iste i ne zeli nista veliko i divno, vec jedino da cuvamo opstezice na koje nas je prizvao i da, i pored sve moje nedostojnosti i mnogogresnosti, zivite i delate saglasno sa voljom i rukovodjenjem pastira koga vam je dao u slavu Njegovog mnogopoklanjanog imena. Eto poprista na kome moze da se projavi vasa velicina i divota, ili, bolje reci – mucenicki podvig vasih casnih dusa. I nije cudo sto se podvrgavate iskusenju. Ipak, nemojte dozvoljavati da ono ovlada vama na ugodnost djavolu i nemojte obracati paznju na lukava i zla nagovaranja naseg i Bozijeg neprijatelja. Naprotiv, pazite jedino da sve trpite do kraja, da se bogatite smirenjem i napredovanjem u ljubavi, da se ne isticete, da ne podizete obrve, da se ne gurate napred, da niste surovi, da ne pokrecete svadje i prepiranja na stetu slusalaca. Stojte, dakle, opasavsi bedra svoja istinom i obukavsi se u oklop pravde, i obuvsi noge u pripravnost za blagovestenje mira (Ef. 6, 14-15). I neka vam Gospod Bog bude na pomoci i neka vas spase.

71.

1) Uzroci greha su gordost i neposlusanje; od njih dolazi svaka nevolja; naprotiv, od smirenja i poslusanja dolazi svako dobro; 2) vi koji ste nam dosli od znatnih i bogatih nemojte da se uzdizete, nego se smiravajte i podrazavajte Gospoda, koji se smirio radi nas; 3) uhvatimo se bogopodobnog zivota (1, 80)

1) Pazimo da se ne razbolimo dusom i udaljujmo se od uzroka koji radjaju bolesti, cime cemo izbeci i zlo koje ih prati. Prvi uzrok dusevne bolesti jeste gordost, zbog koje je i Danica (koji isijava izjutra) otpao. Drugi uzrok je neposlusnost, zbog koje je iz raja sladosti bio izgnan prvosazdani. Iz dva uzroka su proizasli mnogi rodovi i vidovi mrskog greha. Onaj ko zeli, dakle, da se nasladjuje dobrobicem neka bude dalje od gordosti, obukavsi se u smirenoumlje i poslusanje bez premisljanja. I on ce imati radost i veselje u glavi. Koliko ce dobara privuci ta dobra riza? Mir, krotost, postovanje, poverljivost, ustupanje bez prepiranja i sve dobro, prijatno i pozeljno sto inace odlikuje istinskog coveka Bozijeg.

2) Vi koji ste dosli iz gordeljivog zivota nemojte misliti visoko. Postavsi smireni u zivotu po Bogu nemojte se velicati sto ste nam dosli iz znatnog roda i nemojte se hvaliti onim sto je kod vas bilo ranije. Jer, mozda ste vi siromasni i oskudni Bozanstvenom blagodacu. Gledajuci na Hrista, Gospoda i Boga naseg, istinski bogatog Vladiku svega, druzite se sa smirenim (Rim. 12, 16) pomislima i osecanjima, podrazavajuci ga. On je bio siromasan po spoljasnjosti i poslusan roditeljima. On je hodio peske, cesto se umarao, vredjan, ne uzvracase uvredom i stradajuci ne precase (1. Pt. 2, 23). On je podnosio udarce u obraz, ne isticuci se odelom i zadovoljavajuci se jednim hitonom sa plastom. Spavao je na travi ili na goloj zemlji. Hleb i tekuca voda su zadovoljavali Njegovu potrebu za hranom. I kakvi smo mi podrazavaoci Gospoda ukoliko se opterecujemo i iscrpljujemo premda sada imamo svega u mnogo vecoj [meri]?

3) Stoga vas molim da se hrabro latimo bogopodrazateljnog zivota. Mi koji smo dosli iz (svetski) neznatne i siromasne okoline uopste nemamo izvinjenja ukoliko se opterecujemo i skorbimo zbog hrane, ili odece ili drugih potreba koje udovoljavamo podjednako sa drugima. Neka se svako seca sta je bio i sta je postao. Uostalom, je ni prve, ni druge ne zelim da odvojim i razlikujem. Jer, vi ste svi jedno. Ja vam govorim [sa ciljem da vas ubedim] da svi podjednako i rado ispunjavate ono sto vam se nalaze i da ne rasudjujete o uzrocima mojih naredaba.

72.

1) Epitimije i druge mere ispravljanja su spasonosne: one su put u raj; 2) uopste, nas poslusnicki zivot u opstezicu je najspasonosniji (1, 81)

1) Za nas je bolje da se ovde ukratko ozalostimo, da budemo kaznjavani i osetimo teskobu, a da se tamo radujemo i pozivimo u veselju i prostranosti. Mi treba rado da se potcinjavamo kaznama i da volimo one koji nas ispravljaju. Jer, kada se uklanjamo od puta Bozijeg mi treba da primimo spasonosna lekarstva zbog zla koje nam je pricinjeno. Meni izgleda da su stoga nasi sveti i covekoljubivi oci, pokretani bozanstvenom ljubavlju, upotrebljavali razne stroge mere kako bi spasli svoje poslusnike. Oni su nalagali epitimije, odlucenja [od Svetog Pricesca], pa cak i telesne kazne imajuci u vidu ne samo spasenje onoga ko je zgresio, nego i njegovih savremenih i potonjih svedoka. Jer, mnogi se i zbog straha od ljudi vracaju na dobro. Prema tome, ukoliko pretrpite moj teret uveravam vas pred licem zivog Boga da cete se spasti u Carstvu nebeskom, iz koga je pobegao bol, tuga i uzdisanje. Ukoliko podnesete breme potcinjavanja oslobodicete se od grehovnih strasti i poteci ka usinovljenju Bozijem. Ugasite raspaljivanje ploti i udostojicete se da pijete prohladnu i zivotvornu vodu u vecnom zivotu. Dobro zavrsite put poslusanja i dobicete pobedne vence od velikog Cara.

2) Veliko je i slavno opstezice. Njegovo breme je tesko i lako, kao i Hristovo breme, po Njegovoj reci. O recenome svedoci samo delo i istina. I neka niko ne ublazava i ne naziva istinskim poslusnikom ni stubnika, ni zatvornika, ni pustinjaka. Ja sam rekao “istinskim” s obzirom da je istinski poslusnik samo onaj ko je dusu svoju predao nastojatelju i prebiva pod njegovom voljom sve do krvi. I mi treba da se radujemo i slavimo posto smo dobili takvo blago: ono je veoma divno. Onome ko zivi zasebno ne treba se diviti, premda i zivi ispravno. Postujmo nas zivot i cuvajmo iskreno poslusanje do smrti. I nemojmo gledati da li nas drugi hvale ili kude. Ukoliko se bojimo Boga, necemo se bojati ljudi i necemo biti pobedjeni njihovim napadima. Imajuci u vidu svoj visoki cilj hodimo putem Gospodnjim i On ce upraviti nas hod.

73.

1) Put je tezak i skorban, ali [nas] stoga ocekuju bezmerne utehe; potrpimo; 2) i svi oci su trpeli; sada se oni tese, zaboravivsi [na skorbi]; podrazavajmo ih; 3) ukoliko si cuo ostru rec, pretrpi: i Gospod je trpeo; smatrajuci sebe poslednjim, ti ces i receno i sve drugo skorbno podneti (1, 82)

1) Stojte u borbi, u svom podvigu potcinjavanja i u svom mucenickom poslusanju. Iz dana u dan prohodite vreme sadasnjeg zivota i obogacujte duse svoje vrlinama kao zalog za Carstvo nebesko, rizniceci obecana i neizreciva dobra. Tesan je i skorban put Boziji, ali je siroko i prostrano spokojstvo koje nas ocekuje. Demonske strele su raspaljene i jedna za drugom padaju na dom nase duse, ali ih rosa Duha gasi i na nas usmerava vodu koja tece u zivot vecni. Teskoba i skorb, mrzovolja i malodusnost, napor i znoj, umor i iznemoglost, ponekad i izoblicavanja i prekori jesu nas udeo. Medjutim, zbog njih se nama riznici neizreciva radost i bezmerno veselje. Dodjite i hrabro pretrpimo malobrojne dane borbe da bismo se ovencali vencem pravde.

2) Nasi triblazeni oci su, provodeci svoje dane, podigli [velike] napore u postu, bdenju, suzama, molitvama i svakom zlopacenju. Sada, pak, kod njih nema nikakve zalosti zbog proslosti: oni su primili neizrecivu radost i sveblazeni pokoj. I mi treba blagorazumno da gledamo na skorbi koje ponekad nailaze na nas, smatrajuci ih nistavnim ili snom i prolaznom senkom. Nemojmo dopustiti da od njih padamo duhom. Naprotiv, uopste ih ne gledajuci, mi sa mladalackom bodroscu treba da ispunjavamo zapovesti Gospodnje. Neka nas ne zalosti borba, niti ponizava uvreda, niti smucuje izoblicenje, niti lomi ogorcenje, niti nadima gordost. Dole spustajuci oci, mi gore treba da ustremljujemo dusu i da smo blagi, tihi, trpeljivi i medjusobno popustljivi.

3) Desilo se da je neko rekao ostru rec. Zasto se, pak, ti skorbis zbog uvrede? Zar Hristos Bog nas nije cuo: Demon je u tebi (Jn. 7, 20) i precutao. On je bio vredjan [tvrdnjom] da demone izgoni pomocu Veelzevula (Mt. 12, 24), ali se nije smutio. Mi se, pak, iako smo po prirodi nistavni i po zivotu dostojni svakog prekora, pri najmanjoj uvredljivoj reci odmah kostresimo kao jezevi. Zbog cega radije ne okusamo od sladosti smirenoumlja? Zbog cega ne sticemo opit dobrog potcinjavanja? Zbog cega se ne lacamo oruzja istinskih monaha? Ta oruzja nisu cisto pisanje, ni slatko pevanje, ni bele ruke, ni visina rasta, ni urednost, ni raznezenost, ni nadmeno svetsko nastupanje, ni velerecitost, ni smela rec, ni protivrecenje niti nesto drugo slicno, vec – osecati se poslednjim, sve smatrati visim od sebe, biti spor na reci, a narocito uvredljive, ne biti lakomislen, vec pazljiv, truditi se oko onoga sto je smireno i njime se upravljati, biti pomirljiv, ljubazan, a narocito bez zavisti. Vi, uostalom, sve znate jer vas Bog uci i vi uvek tvorite ono sto mu je ugodno. Ostanite takvi i budite svime zadovoljni, svagda iskreno radosni, okriljujuci se nadom vasega zvanja.

74.

1) Svi zure kada car zove na veceru; nas je pozvao nebeski Car; zar necemo po zuriti, podnoseci sve; nemojmo biti malodusni, vec se bodro borimo sa svime; 2) secaj se svega sto je pretrpeo Gospod u zivotu na zemlji; raduj se ako ti upadne u udeo da pretrpis nesto slicno (1, 83)

1) Ljudi bez lenjosti, sveusrdno i radosno zure kada ih car prizove ka slavi, dobrobiti, bogatstvu, utehama i zadovoljstvu. Zar mi utoliko pre ne treba da sa radoscu i neumornim stremljenjem svakodnevno i svakocasovno hodimo na poziv Boga svih i Cara ka Carstvu nebeskom, neprestanoj svetlosti, beskonacnom zivotu, neizrecivom blazenstvu, usinovljenju i nasledju vecnih dobara (a ne ka navedenim truleznim i nistavnim stvarima), po Njegovom ukazanju izbegavajuci sve prepreke, nicega se ne plaseci, ni pred cim se ne zaustavljajuci (ni pred skorbima i teskobama, ni gladi i zedji, ni smrtnim opasnostima i macem), vec hrabro, bodro i svedusno iduci podviznickim putem i sve podnoseci kao lako radi predstojece sveblazene nade? Padanje duhom i malodusnost zbog podviga desavaju se zbog uspavanosti duse. Stoga vas molim da gledate na kraj vaseg dela i da se podsticete da trpeljivo prezivljavate svoj trudan polozaj potcinjavanja, projavljujuci i njegove izuzetnosti: odricanje od vlastitih zelja, brzoposlusno dejstvovanje, cutljivo podnosenje skorbnih sudaranja u mnogobrojnom bratstvu, a ponekad i uvreda nizih i prigovora visih, kako bi se i na vas zaista mogle primeniti apostolske reci: Do ovoga casa podnosimo i glad i zedj i golotinju, ne znamo za pokoj i premaramo se, ali u svemu pobedjujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (1. Kor. 4, 11; Rim. 8, 37).

2) Jacajte u Gospodu, i u sili moci Njegove (Ef. 6, 10), te uz ranije vase podvige i podnosenje iskusenja dodajte i sadasnje i buduce, smatrajuci velikom radoscu sto ste se udostojili da [sve] rado podnesete za Hrista Spasitelja i da postanete podrazavaoci Njegovih stradanja. Oni koji razumeju upravo u recenome vide najvecu nagradu za sebe. Setite se koliko je On postradao za nas. Zar nije bio mladenac u ploti? Zar nije bezao od ubistvenog Irodovog lukavstva? Zar se nije potcinjavao roditeljima? Zar sa dvanaest godina nije izoblicavao one koji su se sabrali u hramu iako nije bio poucavan? On je receno ucinio da oni koji nisu prosli nauke ne bi bili zalosni. Zar nije hodio peske, umarao se i trazio hranu na smokvi? Zar ga Jevreji nisu vredjali? Zar nije slusao: Demon je u tebi (Jn. 8, 48), i: Pomocu Veelzevula, kneza demonskog, izgoni demone (Lk. 11, 15)? Zar nisu hteli da ga zaspu kamenjem i zar se nije sakrio od njih? I jos ranije za vreme cetrdesetodnevnog posta zar ga kao coveka nije djavo iskusavao? I zar potom nije omio noge ucenicima kao sluga? Zar ga izdajnik nije predao? Zar ga Jevreji nisu uhvatili? Zar ga Ana i Kajafa nisu ismejali? Zar ga ruka sluge nije udarila u obraz? Zar ga ruke onih koje je sazdao nisu bicevale? Zar nije bio ovencan trnovim vencem radi poruganja? Zar se nije popeo na Krst? Zar u Njegove svete ruke i noge nisu zakucali klinove? Zar na Krstu nije cuo mnogo uvredljivih reci? Zar Njegova rebra nije probolo koplje? Zar u zedji nije bio napojen sircetom? Zar nije bio pogreben, i zar kao Bog nije vaskrsao u treci dan? Da li mi za sebe mozemo reci da smo slicno postradali? Pokazi mi, brate, da li su tvoja ledja bicevana kao Hristova? Da li se na tvojim obrazima vide udarci? Da li su tvoje usi bile ranjene bezbrojnim ismejavanjima, uvredama i izrugivanjima? Da li su svi tvoji udovi osveceni stradanjem? Naravno, nista od recenog nema kod tebe. Stoga barem blagodusno i sa ljubavlju prihvataj male skorbi koje te susrecu i Gospod Covekoljubac ce te po svojoj bezmernoj ljubavi proslaviti u [vreme] preporoda [tj. novog zivota]. Cini tako radi svoje shime, buduci da je shima upravo obecanje da ce se pretrpeti krst i smrt radi Gospoda.

75.

1) Videci dobre plodove zivota u nasem cinu, drzite ga se stroze, te cete postati obitelj Triipostasnog Boga; 2) rukovodeci se recima Pisma, budite sa svima ispravni i bogougodni, udaljujuci se od svega prekornog (1, 84)

1) Pogledajte u kakvo vas je stanje dovelo vase jednomislije i jednodusnost, te vase neznatno samoprinudjavanje na svako dobro. I kakve je samo plodove donelo? Otuda su mir i tisina, iskreno medjusobno poverenje, neraskidivo jedinstvo, spasonosna tuga i prijatno ispovedanje, duboka skrusenost i smirenost koja joj odgovara, bratska ljubav i oceljubivo raspolozenje. Govoreci apostolskim jezikom, vi ste u svemu pokazali sebe cistim u slicnoj stvari (2. Kor. 7, 11). Blagosloven Gospod Izrailjev sto pohodi i izbavi narod svoj (Lk. 1, 68). Jer, vi ste Njegovi ljudi i izabrani narod. On vam podize rog spasenja (Lk. 1, 69) kroz vase novosteceno dobro raspolozenje. Za vas je radost i veselje, cast i dobra slava, mudrost, razum i savrseno poznanje da imate pohvalni i cisti zivot pred licem Bozijim. I neko od spoljasnjih ([tj. nehriscanskih autora], koji ponekad rasudjuju u skladu sa nasim zivotom) govori: “Ja mudrim nazivam onog ko vodi neporocni i besprekorni zivot, cak i da nije pismen i da ne ume da rasudjuje o onome cime vole da se zanimaju Grci”. Kad se, dakle, receno cini cak i onima koji se zanimaju samo govorom i slusanjem, sta da kazemo mi koji treba da se drzimo onoga sto su ustanovili sveti? Budite mudri i bojte se i treptite pred Gospodom Bogom, cuvajuci zapovesti Njegove. I blagodat ce vas pokazati sasudom za cast, pripremljenim za svako dobro delo (2. Tim. 2, 21). Jer, gde se naseli Otac i Sin i Sveti Duh radi dusevne cistote, tamo je i svako dobro, mudrost, gorenje duha, urazumljenje, nazidavanje i rukovodjenje. Gde, pak, njih nema, tamo su samo hladne reci, pokazivanje i samoisticanje, a cesto i prelest i zabluda i uvek beskorisnost.

2) Pazite na citanje i rec Pisma neka ne izlazi iz vas (tj. neka se ne zaboravlja). Uzdrzite jezik svoj od zla, narocito mladji, koji nisu obuceni da ga obuzdavaju. Jer, on je nepostojan i ispunjen smrtonosnim jadom, od koga vecina uvek upadaju u grehe. Neka kod vas nema lukavih sastajanja, neka se ne desi da se dvojica udruze na nesto lukavo ili judejsko, neka nema lazi i skrivanja po ananejski i sapfirski, neka nema reci “moje” i “tvoje”, koje su, po svetom Zlatoustu, ispunjene bezbrojnim zalima. Staro prodje, gle, sve novo postade (2. Kor. 5, 17). Stoga proslog treba da se secamo samo da bismo izbegavali strasti, a ne da bismo jedni kod drugih izazivali oganj pomisli. Ali sto se vas tice, ljubljeni. . . ubedjeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju (Jev. 6, 9). Moze, pak, biti da smo upali u ono sto je bilo ranije kako bismo se, kao od pucine i od bure i od velike uzburkanosti, ustremili u nase mirno pristaniste. Mi vise ne treba da volimo da se upustamo u opasno plovljenje usred valova, vec da bez talasa bezmetezujemo u ovom smirenom pristanistu u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

76.

1) Kod onog ko zivi sveto svagda je praznik; hocete li tako nesto – budite revnosni u bogougadjanju i sve trpite za Njega 2) secajte se razloga zbog koga ste izasli iz sveta i njega imajte kao svoj cilj; narocito cuvajte cistotu, udaljujuci se od opstenja sa onim ko gresi protiv nje (1, 85)

1) Onaj ko sveto zivi uvek ima praznik i nikada ne prestaje da praznicno provodi dan, buduci da se svagda prosvecuje, cisti, uzvodi gore i buduci da je uvek bogonosan i obozavan. Hocete li da budete takvi? Budite, molim vas i preklinjem, samopokretni, samorevnosni i samopodsticajni na svako dobro i na svako ugadjanje Bogu, podizuci svoje oci na zrenje vecnih dobara. I sve sto nailazi primite, podignite i podnesite: i skorbi, i teskobe, i nasilje, i nevolje, i uvrede, i vredjanje, i napore, i znoj, i sve slicno kako bismo dobili ono sto zelimo i nasli ono radi cega smo izasli iz sveta. O, kako je blazeno, oci moji, ziveti ispravno, svrsishodno i pouzdano. I kako je prepodobno provoditi dane u skrusenosti, smirenju i poboznosti, pripremajuci se za ishod, za susret strasnog Sudije svih – Boga i za odgovor pred Njim.

2) “Arsenije, radi cega si izasao iz sveta”, obicno je govorio sam prepodobni radi spasonosnog podsecanja. I mi treba da znamo radi cega smo izasli iz sveta i da se sveusiljeno naprezemo za dostizanje cilja, ukrasavajuci svoj zivot lepotom vrlina i pripremajuci svoje duse za neveste Vladici Bogu kroz cuvanje krasote presvetle devstvenosti i istrajavanje u cistoti, neporocnosti i neoskvrnjenosti. Jer, mi se nazivamo hramovima Bozijim. A Pismo govori: Ako neko razara hram Boziji, razorice njega Bog (1. Kor. 3, 17). I ja i placem i ridam zbog nekih koji ne marise da spasonosno poznaju Boga, te ih predade u pokvaren um da cine sto je neprilicno (Rim. 1, 28). A izbegavam da kazem da ste i vi naduveni, umesto da placete, da bi se izbacio izmedju vas onaj koji je ucinio to delo (1. Kor. 5, 2). Jer, otuda dolazi nebriga, a potom i ista strast, buduci da se ne uklanjate od njega kao sto bi trebalo. Vi se sastajete sa njim i smejete se, upodobljavajuci se onome koga izoblicava prorok: Ako vidis lopova, pomazes mu, i sa preljubnikom udeo svoj imas (Ps. 49, 18). Nemojte se, uostalom, gneviti na mene zbog slicnog izoblicenja. Jer, tesko meni ukoliko prestanem da vas izoblicavam i da stojim za pravedno delanje. A tesko i vama ukoliko se ne budete udaljavali od onih koji rdjavo zive.

77.

1) [Nas] zivot je mnogopozeljan; ipak, ponajpre se molite da vas upravitelj bude bodar i mudar; potom se veselite uzdanjem da cete dostignuti dobar kraj; 2) cujem da medju vama biva mnogo reci zbog sitnica usled nedostatka smirenja; 3) sveti Dorotej, Dositej, Akakije i drugi su cuteci sve primali i bili spokojni; 4) nas smucuju nase zelje i uznemirava njihovo nezadovoljavanje, buduci da smo zaboravili na nagradu za odricanje od njih; 5) mnogi od nas se razboljevaju: bolesni trpite a bolnicari neka se smireno trude; pazite da ne bude nereda pri primanju lekara; i po ozdravljenju nemojte ostajati prazni i samovoljni (1, 86)

1) Istrajte u blagodusnosti, potrpite i budite hrabri u podnosenju nadolazecih nevidljivih i vidljivih napasti od demona i ljudi. Ko ne vidi da je nas zivot prepun borbe? Ko nece posvedociti da je nas put mnogoskorban? Sa jedne strane se na nas svakodnevno podize borba, a sa druge nas snalaze mucne nevolje od sudaranja sa bratijom ili od ispunjavanja poslusanja. Nas sa svih strana napadaju neprijatnosti, udarci i pritesnjavanja. Nas kao da nosi pucina dok plovimo po velikom i mnogoopasnom moru sveta podigavsi jedro nade i upravivsi se ka nebesima. Vi se, pak, molite da vas kormilar Bozanstvenom silom i otackim molitvama uvek ima otvorene oci svog uma, da vidi i bude bodar kako bi dobro upravljao vasim brodom i verom ga usmeravao ka pristanistu zivota. Potom se radujte i veselite sto trudom oplovljavate more ovoga zivota i nasledjujete zivot vecni. Vi ni u kom slucaju ne treba da dozvolite da se kolebate, da se zaustavljate ili zadrzavate, vec blagodusno, zivo i usrdno treba da nastupate, hodite i dohvatate se svega sto moze da satre drevnu zmiju, tj. djavola, ispunjavajuci zapovesti Gospodnje. Ti si mozda mlad i pocetnik? Prihvati smirenje i poslusanje i drzi ih se kako bi, nakon dobrog pocetka, postepeno ushodio ka savrsenstvu. Ti vec mozda dugo nosis shimu? Uostalom, pre bi trebalo da istaknes prevashodnost vrlina negoli godina.

2) Ja vam govorim stoga sto cujem da medju vama postoji praznoslovlje i sporovi, smutnje i razdrazivanja, mrznje i svadje, prepiranje i razdori, premda i ne kod svih. Pitam vas, bratijo, odakle to medju vama. Ja smatram da se uzrok krije u nedostatku smirenja. Molim vas recima apostola: Braco, nemojte biti deca umom, nego zlocom detinjite (1. Kor. 14, 20). Nemojte pricati isprazno bez koristi i zeleci da bude po vasem, nemojte biti krasnorecivi i bezumni. Nemojte svasta iznositi i isticati svakakve razloge. Prorok pita: Koji je covek koji zeli zivota, koji ljubi da vidi dane dobre! On sam i odgovara: Uzdrzi jezik svoj od zla, i usta tvoja da ne govore laz. Ukloni se od zla, i cini dobro; trazi mira i idi za njim (Ps. 33, 12-14).

3) Zbog cega je sveti Dorotej video dobre dane i provodio bezmetezni zivot? Zbog cega se nasladjivao i divni Dositej, i uvekspominjani Akakije i sav slican sabor? Ili zbog cega su i neki iz naseg bratstva (sto ne treba smatrati za drskost), tj. od onih koji jos zive i od onih koji su se prestavili, proziveli blazeno, bez smutnje i uznemirenja? Stoga sto je svako od njih sebe smatrao nistavnim i bio spreman da se pokorava svakome i u svakom delu.

4) Meni, pak, (da ne kazem i vama) tastina, svojevoljnost i slastoljublje ne daju da zivim spokojno, da mirujem, da u prostoti i nezlobivosti provodim malobrojne dane ovog veka. Prema tome, onaj ko se uznemirava i opterecuje neka prekoreva sebe, a ne bliznjeg. Onaj ko hoce ispravno da hodi i da miruje neka ne nastoji na svojim zeljama. I prekratice se tuga, umuknuce sporovi i divlje zveri ce, po Jovu, biti u miru sa njime. Osim toga, poznajte i verujte da vama predstoji Carstvo nebesko zbog nosenja odece koju ne zelite, zbog poderane obuce, zbog nezeljene mantije, zbog promene poslusanja, zbog pretrpljene borbe, zbog podnosenja klevete kao i zbog ostalih nistavnih stvari. Stoga se podvizavajmo da prema silama ugodimo Gospodu. I blazen je onaj ko svoje sluzenje obavlja, vrsi i ispunjava kao da ga Bog gleda.

5) Sada je kod nas vreme bolesti i mnogi od bratije su se razboleli. Bolnicaru, hrabri se jer je za tebe doslo vreme delanja. Nemoj propustiti slucaj da saberes sto vise nagrada za uspokojenje bolesnih, koje su vece od zlata i dragog kamenja. Vi, pak, bolesni, saberite plodove trpljenja i ne trazite vise negoli sto vam se daje kako zajedno sa telom ne biste bolovali i dusom. I zbog cega ste jos neuki te cim se pojavi lekar zurite da se raspitujete, da pokazujete svoje udove i da imenujete bolesti? Zar vas nije stid pred svetskim covekom? Mozda on drugi put uopste i nece doci. Stoga ja i prinudjavam sebe da vam primetim receno i da vas popravim. Zbog cega ne cuvate poredak? Vi svi po redu mozete da kazete o sebi i svojoj bolesti, a u slucaju potrebe mozete [poruku] preneti i preko bolnicara ili njegovog pomocnika. A vas nered je jedino zlo. Nemojte tako, deco moja. I ubuduce nemojte tako ciniti. Sa druge strane, nemojte da vam bolesti budu povod za nerad. Po ozdravljenju nemojte da lutate uzalud, niti budite neuzdrzljivi kako se ne biste opet razboleli na teret drugih. I vi zdravi trpeljivo posluzite i ponesite nemoci nemocnih Gospoda radi i radi ljubavi bratske.

78.

1) Pri nailasku Arapa mi se na svaki nacin staramo da ne padnemo u njihove ruke: na slican nacin se cuvajmo i od mislenih neprijatelja, obukavsi se u duhovno oruzje; 2) nemojmo se predavati, vec se hrabro borimo i dostici cemo mir bestrasca (1, 87)

1) U sadasnje vreme strah navode na nas Arapi koji iznenadno napadaju i otimaju ne samo imanje, vec i ljude odvode u zarobljenistvo. One, pak, koje ne zaplene, oni nemilosrdno istrebljuju, ubijajuci muskarce i zene, stare i mlade. Ukoliko, pak, pazljivije pogledamo primeticemo da se mi podvrgavamo podjednako strasnim napadima i tiraniji i od demona, a ne samo od ljudi. Oni sa nama vode neprestanu i zestoku borbu koja nikako ne prestaje i koja nema nikakvo odredjeno vreme. Oni jednog pogadjaju strelom greha, drugog vezu uzama strasti i odvode u plen u misleni Egipat, od [trecega] otimaju seme spasonosne Reci Bozije i muce ga gladju. Grabljivac i tiranin se na razlicite nacine izruguje nad nama i muci nas. I blazen je vojnik Hristov koji se naoruza duhovnim macem vere, te porazava, nanosi rane i zarobljuje, izbegavajuci poraz, ranjavanje i zarobljenistvo. Ukrepimo se i mi i prihvatimo duhovna (a ne telesna) oruzja naseg ratovanja, odbijajuci one koji nas napadaju, drzeci se u stroju i pomazuci se medjusobno. Neka niko ne ostaje bez oklopa, tj. bez dobre vere, po apostolu, niti bez stita, tj. smirenja, niti bez maca, tj. bozanstvene molitve, niti bez kacige, tj. poslusanja, niti bez dusevnog konja, tj. zive spremnosti na svako dobro delo, niti bez ostalog naoruzanja kojim se cuva nas unutrasnji covek. Nemojmo dopustiti da nam neprijatelji nanose rane, da nas savladavaju i da podvrgavaju pod noge svoje. Silan u bitkama, Gospod je oruzjem Krsta porazio poglavarstva i vlasti i gospodare ovog sveta, davsi nam vlast da stajemo na zmije i skorpije i na svu silu vraziju (Lk. 10, 19).

2) Pazite da ne budete drski. Jer, oni koji se prepustaju drskosti bivaju probodeni kopljem i umiru. Pazite da ne delujete po strastima, buduci da oni koji dejstvuju po njima umiru vecnom smrcu. Nemojte da vam se u umu vrte lukave pomisli od kojih se pada u ropstvo. Nemojte upadati u neposlusnost buduci da neposlusni sebe izlazu strelama neprijatelja. Nemojte se gorditi stoga sto se kroz gordost nalazite pod macem greha. Nemojte biti lenjivi i nemojte ostavljati psalmopojanje i rukodelje stoga sto cete se inace predali u ruke djavola. [Narocito izbegavajte] da skriveno dejstvujete rdjavo, te da se spolja pokazujete drugacijim negoli sto ste unutra. Apostol govori: Dakle, pazite dobro kako zivite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristeci vreme, jer su dani zli (Ef. 5, 14-15). Mi smo vec ostareli i treba vec da imamo dovoljnu vojnicku vestinu. Onaj, pak, ko je naucio da ratuje ne boji se neprijatelja. Stoga vas molim i preklinjem, casno vojinstvo Hristovo, svesteni narode Njegov, izabrani borci Njegovi da ne budemo plasljivi i da se ne predajemo. Ukoliko smo dobili rane izlecimo se pokajanjem; ukoliko smo zaklani ozivimo se pomocu suza i epitimije; ukoliko smo odvedeni u misleni Vavilon oslobodimo se kroz pricesce Casnim Telom Gospoda naseg Isusa Hrista. I ukoliko istrajemo sa trpljenjem u borbi, napadi ce postepeno da se odstrane, neprijatelji ce pobeci i mir bestrasca je zasijati u nama, te cemo se nazvati sinovi Boziji, buduci da je receno: Blazeni mirotvorci, jer ce se sinovi Boziji nazvati (Mt. 5, 9).

79.

1) Vreme zuri: treba da ste pazljivi, kao sto i jeste i narocito da se starate o smirenju i krotosti, podrazavajuci Hrista; 2) andjeli i sveti [nas] gledaju; sramota je ne ziveti prilicno; iako je tesko [ziveti prilicno], ipak se pripremaju velike nagrade; 3) i raj i ad su pred nama: svako ce dobiti ono sto izabere; 4) delo onoga ko deluje po strastima jesu drvo i slama: oni ce vecno goreti i nece izgoreti (2, 1)

1) Vreme juri privodeci nas kraju sadasnjeg zivota. Medjutim, ko je onaj ko razume i ispituje receno i ko nece potrositi vreme ziveci ravnodusno prema delu svog spasenja uhvacen u djavolju zamku i lukavstvo? Ko hodi pazeci na sebe i ne predajuci se nemaru? Ko se svakodnevno priprema za smrt, svako svoje delo, i duhovno i telesno, stavljajuci pred lice Svedrzitelja Boga? Ko svu svoju ljubav prenosi na zelju tamosnjeg, oko svoje duse podizuci gore u nebesa i razmatrajuci krasote tamosnjih prizora? Ko lebdi zajedno sa gornjim silama, ni u sta ne smatrajuci teske neprijatnosti, vec blagodusno podnoseci i uvredu, i ponizenje, i zlopacenje, glad i zedj, hladnocu i vrucinu i krecuci se u bratstvu, po pisanome, kao drago kamenje? Medju vama ja ne vidim jednog ili dvojicu, vec mnoge koji sa iskrenom verom i revnoscu traze ispravno, buduci pokorni, poslusni, trpeljivi, iskreni, poverljivi i verni, bez obzira sto nisu stekli naucno obrazovanje, niti njegov nedostatak dopunili mnogim citanjem, i razmisljanjem i ucenjem napamet. Oni imaju ono sto je najvise potrebno, i cime se upodobljavaju Hristu, tj. smirenje i krotost, slusajuci reci Gospodnje: Naucite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Svojom paznjom se okrenite ka svetlosti i istini, ka ispravnosti i krotosti, ka smirenju i blagosti. Uzdrzavajte se, molim vas, od svakog razdrazivanja i negodovanja. Sveti David uzvikuje: Sinovi ljudski, dokle cete biti teskosrdni? Zasto ljubite sujetu, i trazite laz (Ps. 4, 3). Dokle ce, Boze, da vredja neprijatelj, da razdrazuje protivnik (Ps. 13, 10).

2) Oprostite mi. Ja se stidim svetih andjela stoga sto, kao cuvari nasi, vide kako je kod nas. Ja se stidim svetih i prepodobnih otaca ciji nacin zivota smo uzeli na sebe i zivot kojih provodimo. Bratijo, trudimo se da prepodobno vrsimo ono sto je prepodobno, i sveto – ono sto je sveto. Nemojte biti, molim vas, ogorceni, nepokorni, prgavi. Nemojte biti grubi na recima, gnevljivi, nadmeni, podsmesljivi, klevetnici, uvredioci. Nemojte biti pricljivi, izazivaci smeha i drski. Budite bogoljubivi a ne bludoljubivi, cutljivi a ne govorljivi, zadovoljni skromnom odecom a ne ljubitelji ukrasavanja. Neka su vam oci dole, a um gore. Pazite da vas ne rani strela greha zbog vase nemarnosti. I sta ce doci potom? Umesto truda se priprema pokoj, umesto podviga – venci, umesto uvreda – cast i slava, umesto ponizenja – pohvale, umesto probadanja – radost susreta, umesto ropstva – vlast nad deset gradova, umesto odvajanja od roditelja i srodnika – nasledje i sunasledje sa Gospodom nasim Isusom Hristom, umesto odsecanja svoje volje – naseljavanje sa prvomucenikom Stefanom. Osim toga, prvo je privremeno, brzo tece i prolazi, a drugo – vecno, besmrtno i beskrajno.

3) Ukoliko zelite, vama je dostupno, dohvatljivo i pred rukama da dobijete Carstvo nebesko, da okusite zivot vecni, da steknete usinovljenje, da budete stanovnici raja, da se upokojite u narucju Avraama, da udjete u nerukotvorenu loznicu. Medjutim, ukoliko zelite, (nebilo) vi mozete da susretnete i suprotni udeo, tj. beskonacni oganj, neuspavljivog crva, geenski plamen, skrgut zuba, udeo koza, udeo prokletih. [Suprotni udeo ce nas zadesiti] ukoliko ne budemo ziveli dobro, ukoliko ne steknemo dobru nastrojenost, ukoliko se ne odrzimo u svom cinu. Ispravan stice i dusu svoju i bratiju svoju i mene ubogog. Onaj ko dobro cini i bogodolicno hodi jeste castan pred Gospodom, a casna je i rec njegova i lice njegovo. Blazen je on i ostavice blazen spomen iza sebe.

4) Kakvu korist ogorcenome donosi ogorcenost, i nepokornome nepokornost, i neposlusnome neposlusnost, i gordome gordost? Ne sabira li on sebi gnev u dan gneva i otkrivanja pravednog suda Bozijeg? Zar se njegovo delo ne upodobljava drvetu, i senu i slami i zar se na njemu nece ispuniti [receno]: Ako cije delo izgori, bice ostecen, a sam ce se spasti, no tako kao kroz oganj (1. Kor. 3, 15). U buducem veku on ce muciteljnim ognjem biti ociscen od telesne zloce, gorece vecno i nece izgarati, gledace sa ceznjom slavu svetih i zbog lisenosti ce plakati i ridati bez koristi. Neka takav udeo ne postigne nikog od vas. I cistimo se ovde ognjem straha Bozijeg kako ne bismo okusili buduci plamen.

80.

1) Ja pohvaljujem vasu poslusnost: ostanite takvi; i delitelji potrebnosti i poslusanja i njihovi primaoci neka dejstvuju bogobojazljivo; 2) bogatite se delima milosti podrazavajuci Boga, ne gordeci se ukoliko uspete ponesto uciniti i ne padajuci u nehajnost ukoliko ne uspete (2, 2)

1) Gledajte kako uzrastate, kao se uzvisujete, kako se usavrsavate, kako prinosite plodove Bogu i nama i kako, ustrojavajuci se u vasem dobrom zivotu, poslusanjem sticete duse vase. U svom smirenju vi ste uzdigli zivot vas, a u poslusanju ste pokazali svedocanstvo vase savesti da ga prohodite bez lukavstva i licemerja. I uvek ostanite takvi. Onaj ko se naznaci, na primer, na jednu potrebu neka je vrsi, molim vas, bez pristrasca, bez neprijateljstva, bez nemarnosti, kao pred licem Boga svevideceg. Jedan neka naredjuje, a drugi neka prima blagorazumno, dobrosavesno i pohvalno kako bi u onaj dan cuo: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim cu te postaviti; udji u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21). Takvog glasa su, oprostite mi, nedostojni oni koji bez straha Bozijeg i pristrasno izdaju ono sto je bratiji potrebno, tj. odecu, obucu, ili koji dele poslusanja. Naprotiv, njima [prilici drugi glas]: Neka je proklet svako ko delo Bozije vrsi sa nepaznjom (Jer. 48, 4). Jer, koliko se samo zala radja iz recenoga. Sa jedne strane ulagivanje, a sa druge strane roptanje i raspadanje mirnih odnosa. Ja vam ne govorim da bi primaoci ustajali na urucioce, vec da bi urucioci sa strahom Bozijim i bratskom ljubavlju delovali na najbolji nacin u vlasti upravljanja, koja im je urucena. Ukoliko budete dejstvovali na navedeni nacin blagoustrojstvo, mir i tisina ce se sve vise ukrepljivati i ukorenjivati u ljubljenom bratstvu nasem.

2) Molim vas i preklinjem da srca vasa ispunite svakovrsnim dobrim namerama, da se predate uzajamnoj ljubavi, da se radujete zbog napredovanja drugih i da skorbite zbog saplitanja bliznjeg. Apostol govori: Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski (1. Kor. 15, 48). A sveti David peva: Bog nebeski ljubi milostinju i sud (Ps. 32, 5), i: Milosti Njegove puna je zemlja (Ps. 118, 64). I mi ga podrazavajmo. Danas zavrsimo jedno, a sutra se prostrimo ka necem drugom, ali pazimo da zbog neuspeha ne padnemo u malodusnost, niti zbog uspeha u tastinu. Za uspeh zablagodarimo Gospodu buduci da [napredovanje] ncje do onoga koji hoce, ni do onoga koji trci, nego do Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Pri neuspehu, pak, trpimo i uspecemo buduci da Gospod uverava: Svaki. . . koji trazi, nalazi; i koji kuca, otvorice mu se (Mt. 7, 8). Na taj nacin cete iz dana u dan graditi spasenje dusa svojih, ushodeci ka sve vecoj visini. Sada je vreme istinske, a ne trulezne trgovine, vreme duhovnog natecanja, vreme obogacenja vecnim dobrima. Blazen je onaj ko trci, triblazen koji trpi, a sveblazen – koji se svakodnevno razgoreva ognjem ceznje za Bogom i ljubavi prema Njemu.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

81.

1) Ustajanje strasti je strasnije od maca: pazimo, ogradjujuci se zapovestima i naoruzavsi se odvratnoscu prema grehu; 2) sada ustaje jedan, a sutra drugi demon: no sve ih treba odgoniti imenom Gospodnjim i prinudjavanjem sebe na dobro; nemojte biti malodusni kada vam nalazu epitimiju (2, 4)

1) Neka na meni bruse maceve, neka zadaju rane, neka progone, neka prete smrcu. Ja se vise bojim kada greh, koji caruje u meni, kao neku naoruzanu vojsku protiv vrlina posalje mnostvo besnih strasti. Jer, tada mi strasna strela grehovne slasti ranjava srce, a ne telo. Tada mi je strasna i krv koja se ne izliva na zemlju, nego na dusu od nevidljivog maca. Eto cega se bojim i od cega treptim. Pazimo na sebe, bratijo moja, i gledajmo da se nekako u grad nase duse ne prokrade zlobnik, tj. gorda pomisao, ili slast greha, naime grabljivica, ili smucujuce neposlusanje, ili pogubna samovoljnost, ili ogorcena nepokajanost, ili nesalomljiva tvrdoglavost, ili nepokolebivo samoopravdanje, ili nesto drugo sto uznemirava dusu. Mi kao nekim opkopima treba da se ogradimo Bozanstvenim zapovestima, te cemo uvek biti citavi i zasticeni. Ukoliko se ponekad i desi da takav grabljivac udje, cim ga primetimo pozurimo da ga uhvatimo, vezemo i izbacimo dalje od sebe. Narocito se naoruzajmo protiv strasti, prihvativsi nedostupnost srca i krepost duha, kako ne bismo padali kada se borimo, vec kako bismo odbijali i daleko odbacivali nevidljive neprijatelje koji nas napadaju.

2) Jer, danas nas napada jedan demon, sutra drugi, pa opet neki drugi, tj. cas demon bluda, cas stomakougadjanja, cas visokoumlja, cas gordosti, cas drskosti, cas samovolje i drugih bezbrojnih strasti. Mi treba da se svima protivimo, da sa svima vodimo borbu i da sve pobedjujemo imenom Gospoda naseg Isusa Hrista, koji ce nas ukrasiti vencima pobede u dan nagradjivanja. Blazen je, brate, onaj ko slusa receno i razumeva i ispunjava, a dodacu – i prinudjava sebe svakodnevno na mislenu borbu. Jer, za delo spasenja je neophodan podvig, i Carstvo nebesko samo podviznici dobijaju. Stoga ne treba da se cudite kad vam se desavaju iskusenja, koja bivaju radi ispitivanja i obucavanja u borbi. Nemojte biti malodusni kada vas urazumljuju, izoblicavaju, nalazu epitimiju, vicu, vredjaju i, ukoliko je nuzno, i zaloste. Budite blagodusni, bodri i sa velikom revnoscu se lacajte dela. Jer, u recenome je vase spasenje, napredovanje, mucenistvo i venci.

82.

1) Brat je otisao; zbog cega; nije pazio na sebe i predao se prelesnim pomislima; da je pazio na sebe, psalamske pouke bi ga urazumile; nije imao ni cvrstu volju; 2) vojnici zemaljskog cara zbog zemaljskih prednosti su mu verni; zar mi necemo biti verni nebeskom Caru radi Carstva nebeskog; budimo takvi, podrazavajuci oce (2, 5)

1) Ja sam vam nagovestavao da se cuvate od napada neprijateljskih. A sada cu ukazati na rdjavi plod nepaznje. Nesretni brat Avakum je pobegao od nas. Naravno, [on je pobegao] stoga sto nije pazio na sebe i sto se misleno nije cuvao. On nije zadrzavao pomisli koje su verne Bogu i blagocastive, i koje nisu mogle da ga napadaju, vec prelesne pomisli, koje su Boga i Njegovu pravdu sakrivale od duse. Stoga je i postradao, sam sebe odvojivsi od nas i posavsi za djavolom. I gde on sada luta kao ovca koju su uhvatile zveri, bez rukovodstva i napasanja? Kako sad on moze da peva Bogu, od koga je otpao narusavanjem svojih zaveta? Stupivsi na put [necastivih], kako on moze da peva: Blazen covek koji ne ide na vece bezboznika (Ps. 1, 1). Ili kako moze da govori: On je pocivaliste moje u vek veka, ovde cu se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131, 14). Od njega su daleko i reci: Trpeci potrpeh Gospoda, i obrati na me paznju, i uslisa moljenje moje (Ps. 39, 2). I njemu vise odgovaraju psalamske reci: Prokleti su koji skrecu od zapovesti tvojih (Ps. 118, 21). On je proklet i bice proklet ukoliko ga Gospod Bog, na molitve oca mog i vaseg i sadejstvo vasih, ne privede obracenju. Zasto se tako nesto desava sa nama? Zasto nas satana nalazi dostupne i otima? Zbog cega dozvoljavamo da nismo obuzeti strahom Bozijim i da nismo obuceni u oklop ljubavi prema Hristu Bogu nasem? Zasto dozvoljavamo da nas savladaju nase pohote i da se pokazujemo hladni, preljubnici, nepostojani i, reci cu upravno, besplodni? Gde je vera prema ocima? Gde je ljubav prema bratiji? I kako cete se spasti od culnih i mislenih iskusenja kad odmah iznemogavate cim vas dotaknu skorbi i kad se okrecete u bekstvo cim stupite na popriste borbe?

2) Da li vidite kako vojnici cara zemaljskog cuvaju vernost svoju prema njemu, kako se tuku za njega i krv svoju prolivaju? I zbog cega? Da bi dobili pocasti ili cinove. Nasi podvizi su drugaciji. Oni su radi jedinog vecnog i nevidljivog Cara svega, Boga, a ne radi bilo cega zemaljskog. Oni su radi sticanja Carstva nebeskog, radi [nade] da postanemo sunaslednici Hrista Gospoda, radi okusanja onoga sto oko nije videlo, i uho slusalo, i sto na srce coveku nije dolazilo. Pa ipak, mi mu ne ostajemo svi i uvek verni: nas mogu da poremete, preleste i zavedu. Zar mi ne treba da smo trezvoumni? Zar da se ne krepimo? Zar da se ne protivimo do krvi? Zar nase rodjenje nije odozgo? Nismo li mi sinovi Svetlosti? Kako da se ne javimo kao ceda poslusanja? Kako da ne pokazemo da smo sveto seme? Kako da ne pokoravamo svaku pomisao na poslusnost Hristu? Kako da se ne pruzamo iznad svetskih mudrovanja? Kako da ne umiremo za Hrista, cak i kad bi trebalo vise puta na dan umreti za Njega? Da, ceda moja. Budimo sinovi sile, vojnici Hristovi, istinski Boziji narod, andjelski hor, nepobedivi puk, po primeru svetih otaca nasih i blazenih koji su ziveli pod njihovim rukovodstvom. Neka satana bude zgazen i porugan pod nogama nasim, kao sto je bio i kod svetog Siluana, prepodobnog Dositeja, uvekspominjanog Zaharije i svih prepodobnih poslusnika. Jer, je proslavljen samo Dositej, ili samo Siluan, ili samo Zaharija, a ne i svi verni ucenici njihovi? I njihovi sledbenici su pripojeni slavi njihovoj. Budimo i mi, molim vas, kao i oni. Nemojmo da nas savladaju napadi neprijateljski, nemojmo se uplasiti straha njihovog, nemojmo dopustiti da nas umrtvi smrt grehovna. Naprotiv, sve ostale dane i casove zivota naseg pozivimo ugadjajuci Gospodu Bogu nasem.

83.

1) Neka nas nista ne odvoji od ljubavi Bozije; naprotiv, istrajmo u podvizima i vrlinama sve dok ne dostignemo u meru Hristovu; 2) mi smo ucinili veliko delo odrekavsi se od sveta; nemojmo taj poduhvat posramiti nemarom i samougadjanjem, vec podrazavajmo oce (2, 6)

1) Ukoliko se desi neka narodna beda i svi se nadju u smutnji, mi treba danonocno da pripadamo Bogu sa suzama i uzdasima moleci ga da svoj gnev obrati u milost po neispitljivim sudovima svoje premudrosti, te da vaspostavi mir u svetu. Ipak, mi ne treba ni da ostavljamo svoje duhovno delanje, vec da u njegovu korist okrecemo i ono cime nas dotakne opsta nevolja. Jer, kako kaze apostol, onima koji ljube Boga sve pomaze na dobro (Rim. 8, 28). Naime, izrazavajuci se apostolskim recima, nas ni sadasnja nevolja, pa cak ni jos strasnija, zapravo ni smrt, ni zivot, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadasnjost, ni buducnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar nece moci odvojiti od ljubavi Bozije, koja je u Hristu Isusu Gospodu nasem (Rim. 8, 38-39). Uznoseci se, dakle, ka Bogu i gledajuci na tamosnja blaga, koja su nam pripremljena, vrsimo podvig koji nam predstoji sa radoscu, cvrstinom i revnoscu. Nemojmo se raslabljivati mrzovoljom, niti iznemogavati od posta, niti se umarati od bdenja, niti se zasicivati molitve, niti obamirati od napora u ispunjavanju drugih zapovesti. Ka svemu recenome tecimo i zurimo kao na neki praznik i veselje, ili bolje – kao ka svetlosti i samom Bogu. I uzlazicemo iz sile u silu u ispunjavanju zapovesti i iz slave u slavu u ukrasavanju sebe vrlinama, sve vise se bogateci bozanstvenim savrsenstvima dok ne dostignemo svi u jedinstvo. . . u meru rasta punote (Ef. 4, 13) Gospoda naseg Isusa Hrista, radi koga smo se raspeli svetu i svet nama (Gal. 6, 14). Radi Njega smo sve ostavili, i smatramo sve za trice da bismo Njega dobili (Fil. 3, 8).

2) Vidite li, ceda moja, kakvo i koliko delo smo mi ucinili pobegavsi od sveta i odrekavsi se od svega svetskog, od srodnika i rodbine, od roditelja, brace, sestara, gradova i domova i od svega uopste sto pruza utehu telu i krvi? Nemojmo takvo delo osramotiti svojom lenjoscu, nemarom i nepaznjom, sto ce se desiti ukoliko pocnemo da ispunjavamo prohteve tela i da dejstvujemo po dusevnim strastima. Nisu, medjutim, takvi bili nasi sveti i prepodobni oci, koji su nam ostavili primere bogopodrazavajuceg smirenja, poslusanja bez razmisljanja, iskrene vere, odbojnosti prema svetu, ljubavi prema Bogu, divnih podviga i prepodobnih dela. Njih podrazavajmo, prinudjavajuci se da idemo njihovim stopama kako bismo se udostojili i njihove casti.

84.

1) Ko su bezboznici: svi koji rdjavo zive, narocito oni koji su, nasuprot svojim zavetima, nezadovoljni oskudnom opskrbljenoscu manastira; 2) treba da smo zadovoljni onim sto se predlaze na trpezi, svaku utehu smatrajuci umanjenjem vecne utehe, kao sto i ja sam uvek osecam; 3) nasa trpeza nije rdjava; u bolnici je, pak, i trpeza i sve ostalo vrlo dobro; 4) dodajem: “Sami niste nista doneli u obitelj, a [trazite] jedno ili drugo; osim toga, gotovo ni za sta niste sposobni, a drugi koji su bolji od vas se trude u potpunosti i trpe; na vas ce [doci] pravedan gnev Boziji” (2, 7)

1) Gospod govori: Trudite se ne zajelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za zivot vecni (Jn. 6, 27). Ispunjavajte, naime, zapovesti, poucavajuci se u zakonu Njegovom dan i noc, kako biste, po reci bozanstvenog Davida, bili kao drvo zasadjeno kraj izvora voda, kako biste dali plodu vreme svoje, i kako list vaseg spasenja ne bi otpao u buducem veku. Nisu takvi bezboznici, nisu takvi, nego su kao prah koji vetar razmece sa lica zemlje (Ps. 1, 34). Bezboznici za nas neka ne budu samo oni koji neispravno veruju, nego i svi koji prestupaju zapovesti Gospodnje. U odnosu na nas cin, bezboznici su neposlusni, gordi, pricljivi, tasti, drski, oni koji tajno jedu, roptaci, oni koji vole da se ukrasavaju, znatizeljni (tj. svi koji posmatraju i raspituju se), lenjivci, nemarni, dosaptaci, svojevoljni, klevetnici, a ponajvise neblagodarni i oni koji istu vise od onoga sto je neophodno (tj. od onoga sto se svima nudi u obitelji), oni koji ostavljaju staranje o dusi i popustaju telu, oni koji istu i zahtevaju jelo i pice kojih nisu dostojni i bune se radi njih, pravdajuci se sastavom svog tela, navikom i nemoci. Dobro bi bilo kad bi se oni zaista razboleli: mozda bi se kroz bolest izbavili od svoje najvece bolesti, tj. neblagodarnosti. Jadni, oni kao da su zaboravili sta su pri svom stupanju [u manastir] obecali Bogu i ispovedili pred licem mnogih nevidljivih i vidljivih svedoka. Zar nisu [obecali] da ce prebivati u gladi i zedji i da ce trpeti svaku zalost, teskobu, mraz, proganjanje, muke i smrt. A sada podizu rat radi vina i jestiva. Oni su se izrugali zavetu, te ce i sami biti porugani. Kako se ne secaju da ih je Bog gledao i slusao kad su davali obecanja? Stoga se bojim da ih Bog ne preda u pokvaren um da cine sto je neprilicno i pogubno (Rim. 1, 28).

2) Neka se otrezni onaj ko je takav. Narocito probudite duse vase iz dremeza, iz nemarnosti prema Bozanstvenom, od sklonosti ka donjem, od [stanja] – ni studen ni vruc. Rasplamsajte se bozanstvenom ljubavlju i strahom. Primite prekor i obucite se u oruzje pravde. Drhtite i bojte se, i nemojte ratovati zbog onoga sto se postavlja na trpezu. I imam u vide u ne samo kad je postavljeno varivo, riba i sir, nego i kad se predlaze samo hleb sa nakvasenim povrcem, kuvani bob ili nesto slicno: i njih smatrajte za veliku utehu. Zar se smireni nece ubojati, pomisljajuci da ce i zbog takve utehe biti lisen vecnih dobara? O sebi mogu reci da svako jelo i pice smatram putnim troskom na putu za ad, narocito ono koje mi se davalo u vreme nemoci. Verujte mi, premda i govorim u bezumlju, da do same smrti ne bih menjao obicnu meru hrane i pica kad me ne bi obuzimao veliki strah zbog neposlusnosti opstem ocu nasem i kad me ne bi ubedjivala vasa rasudjujuca rec. Samo iz tog razloga sam ja jeo i pio razno. Reci cu, pak, jos uvek u bezumlju, da sam to cinio sa bolom u srcu, stenjanjem i ogorcenjem sa jedne strane zbog moje nedostojnosti, a sa druge, zbog brige za vas nemocne i zbog oskudnosti u obitelji.

3) Uostalom, po blagodati Hrista Gospoda kod nas postoji neophodno. Stoga uznosite slavu Bogu, neblagodarni. Mi i vino pijemo, i ulje i ribu jedemo, i u bolnici se pokojimo i lecimo, cak ne jednom ili dvaput, nego svaki dan. Kod nas je izabrani brat, koji je stekao iskustvo u lecenju bolesti, glavni bolnicar. On ima tri, cetiri i pet pomocnika. Postoji poseban kuvar, poseban skladisnik, narociti staratelj o mastima, oblogama, zavojima i vezivima. Oni ni na trenutak ne prekidaju svoj posao. I rashodi nisu mali: svaki dan se daje riba koja se uzima ili od tri, cetiri zakazana ribolovca, ili na trgu. Koliko je samo i kakvog vina upotrebljeno i jos se upotrebljava, koliko maslina, meda, cistog hleba i mnogo drugog. Kako da za sve to, neblagodarni, ne blagodarimo? Kako da ne uznosimo slavu Bogu? Kako da mu ne zapevamo hvalu?

4) Dodajem jos da sami nista nismo doneli u manastir i da od naseg rada nema nikakvog dobitka, pa ipak trazimo: “Daj nam jedno, ili daj nam drugo”. Mi nismo sposobni ni za sta, ni da stojimo kod vrata, ni da sluzimo za trpezom. Mi neosetljivi i nerazumni nismo svesni da smo mozda poslednji i da su drugi, tj. casniji oci i bratija, jedni napolje, a drugi unutar obitelji na mrazu i vetru, na vrucini i pripeci, kao neki robovi, te kopaju, oru, obrezuju vinograd, peru, siju, kuju, idu peske poslom po gradovima, po poljima, po gorama premarajuci se i iznuravajuci se i ujedno sve spokojno trpeci. Zaista, takvih je Carstvo Bozije. Ti, pak, slepi, ogorceni, lukavi i ocajni, pazi da ne cujes u onaj dan: Svezite mu ruke i noge, pa ga bacite u tamu najkrajnju (Mt. 22, 13). Tesko vama. Vi ne marite za karanje Bozije, videci da ne kaznjava odmah. Zaista, za vas je receno: Rece bezuman u srcu svome: Nema Boga (Ps. 52, 2). Zbog cega? Stoga sto ste se raspali i ogadili u postupcima (svojim), sto nema onoga koji cini dobro, nema ga nijednoga. Bog s neba pogleda svaki dan na sinove ljudske da vidi ima li koji razuman ili da ga (koji) trazi (Ps. 13, 12). Takve On upisuje u knjigu zivota, a ostale ispusta. Bojim se da ne dodje sveti David i da ne zapeva o vama: Razdeli ih u zivotu njihovom (Ps. 16, 14). Koga? Te zle od onih koji dobro hode. Medjutim, razumite ovo koji zaboravljate Boga, da (vas) ne zgrabi, i nece biti izbavitelja (Ps. 49, 22). Oprostite i meni nerazumnome, ceda moja ljubljena, sto vas stedim i sto sam iz ljubavi sa suzama naveo receno. Naime, ja mislim da je bolje da vas sad bicujem recima, negoli da se kasnije podvrgnemo vecnim bicevima, od kojih neka bismo se izbavili blagodacu Gospoda naseg Isusa Hrista.

85.

1) Zao nam je sto su dvojica otisli; 2) ne treba se pouzdati ni u sebe, ni u druge; 3) cim nesto malo ucinimo mi se uzdizemo, usled cega i padamo; 4) pazite na sebe, a za njih se molite (2, 8)

1) Opet se desilo iskusenje i opet sablazan. Opet ja kukavni placem i setujem sto su se odvojili ljubljeni (sto su dva brata pobegla), sto su se survali oni koji su visoko ziveli, sto se pomracise oni koji su govorili da su mudri (Rim. 1, 22), sto su oni koji su podneli veliki i mnogogodisnji podvig i znoj blagocasca u jednom trenu sve izgubili i sto su za mene umesto vinograda postali trnje, umesto veselja – ogorcenje, umesto ocekivane srece – nesreca. I ne znam sta bih rekao i sta bih progovorio o padu i krahu nase bratije. Mogu samo da sednem i da placem, govoreci: Gospode, ko se, dakle, moze spasti (Mt. 19, 25).

2) Coveka ne treba hvaliti sve do samog njegovog ishoda. Jer, put spasenja je vrlo tesko proci. I ko ce samo izbeci tolike zamke djavolje? I zar covek ne mora da se brine o sebi sve do samog ishoda svoga? Receno je dobro znao onaj sveti otac koji je vec pri samim vratima smrti na rec djavola: “Izmakao si mi”, odgovorio: “Ne znam”. On je, dakle, bio vrlo oprezan: ni u poslednji svoj cas on nije smeo da ima cvrstu uverenost u svoje spasenje, bez obzira na visoku meru svojih blagocastivih napora.

3) Mi, pak, prozivevsi pet ili deset godina u manastiru i navikavsi na manastirski ustav, ili naucivsi napamet nekoliko izreka iz Svetog Pisma, ili ucinivsi odredjeni broj poklona, ili pomolivsi se duze i popostivsi – vec smatramo da smo sve ispunili i pocinjemo da visoko mislimo o sebi. Stoga i padamo kao lisce (Pric. 9, 14), i nase kosti se rasipaju do pakla (Ps. 140, 7) i pre nego sto se istrgnemo, susimo se (Ps. 128, 6). Mi sebe smatramo mudrima iako smo neuki, i slovesnima, iako smo beslovesni. Mi sami sebe postavljamo za ucitelje, za revnitelje blagocasca i njegove verne predstavnike, smatrajuci da se jedino kod nas zadrzala istina. Stoga se sa nama i desio takav slucaj, stoga i primamo tamu kao svetlost, stoga smo i postali izgnanici iz Hristovog dvorista i Njegovog stada kao iz raja.

4) Pazite na sebe, bratijo moja, i ne trosite malo po malo vrline vase i dobroverje vase, kako ne biste potpuno osiromasili i upali u ruke propasti. O zabludelima koji su otisli sveusrdno se pomolimo kako bi ih Gospod urazumio i vratio kod nas.

86.

1) Tesim se vasom cvrstinom i postojanoscu; napredujte jos vise, prinudjavajuci se i blagoslov Boziji ce biti na vama; oni koji nisu takvi nisu Boziji; 2) u krstenju, pokajanju i u nasem zavetu mi smo se potpuno izmenili i postali novi; nemojmo ponovo zidati ono sto smo srusili i ponovo se okretali svetu iz koga smo izasli, slicno Izrailjcima koji su po izlasku iz Egipta uzdisali za njim; neka vas na receno podstakne moja rec i neka vam Gospod pomogne (2, 9)

1) Ja svakog dana blagosiljam Boga oca moga koji vam je dao silu i krepost da cvrsto stojite u svom podviznickom poslusanju i smireno se molim da vam Gospod sve vise otkriva mislene oci vase da vidite sve puteve Njegove kako biste prihvatili ceznju za Njegovom Bozanstvenom ljubavlju, za uspavljivanjem telesne pohote i za uzvisavanje nad vlascu strasti, buduci savrseni i ispunjeni svakom voljom Bozijom (Kol. 4, 12). Naravno, kao sto znate, receno ne biva bez napregnutog usiljavanja, bez zlopacenja i odjednom, vec uz veliki trud i danonocno samoiznuravanje, uz prinudjavanje i pritesnjavanje prirode i podnosenje svih skorbi koje se desavaju u nasem opstezicu od ljudi ili demona. I onaj ko ne iznemogava pod njihovom tezinom, vec uz pomoc Boziju sve podnosi i trpi, zaista dobija blagoslov od Gospoda, i milost od Boga Spasa svoga (Ps. 23, 5), udostojavajuci se Carstva nebeskog. Stoga je dobro i blazeno nositi stradanja, biti stradalnik za Hrista i ne izbegavati nevolje. Da li, pak, onaj ko se valja u levim stvarima, tj. u gnevu i svadji, u drskosti i nadmenosti, protivrecenju i neprijateljstvu, nepotciljavanju i sporenju, ogorcenju i ogovaranju, klevetanju i lazi i smehu moze da se nazove Hristovim [slugom]? Zar nije on pre sin protivljenja, cedo gneva i naslednih beskonacnih muka, a ne vecnih dobara?

2) Zar vi nemate andjelski cin, bratijo? Zar vas zivot nije svet? Zar vas put nije bogoizabran? Sta govori apostol? Jer ako opet zidam ono sto razvalih, pokazujem se da sam prestupnik (Gal. 2, 18). Mi smo svukli starog coveka, koji truli usled prelesti mnogolike zmije. Mi smo se odrekli onog sto je bilo plod prvog gorkog zalogaja i neposlusnosti dostojne izgnanja, kroz koju je u svet usla mnogoskorbna smrt. Mi smo krivicu svog rdjavog ponasanja skinuli najpre u krstenju vodom i Duhom, a potom, po velikom covekoljublju Bozijem, u drugom krstenju pokajanja i odricanja od sveta. I vasi zaveti su po svedocenju svetih andjela zapisani kod Boga, a i kod mene ubogoga. Vi ste se, dakle, omili, osvetili, razresili od grehovnih uza i obukli u novog coveka koji je sazdan po Bogu u prepodobiju i pravdi. Zbog cega onda opet bezite nazad? Zasto se opet vracate na svoju bljuvotinu? Zbog cega, po reci Gospodnjoj, niste pripravni za Carstvo Bozije, mecuci ruku svoju na plug pa se obaziruci nazad (Lk. 9, 62)? Gospod je svedok da govorim sa ljubavlju, stedeci vas i muceci se bolno. Govoreci o Izrailjcima u Starom Zavetu, Pismo [navodi] da su se svojim srcem okrenuli ka Egiptu, secajuci se luka, mesa i kotlova egipatskih, kao i svog bednog zivota (Izl. 16, 3). I mi se slicno okrecemo svetu i onome sto je u svetu. I ono sto smo ranije cinili i sada cinimo ovde. Tesko meni! Kako se desava da mi, koji smo pozvani da budemo ravni andjelima, nismo slicni ni sa poboznim svetovnjacima, zbog nemarnosti dolazeci cak i do pravih padova? Neka bude, molim vas, moja smirena pouka utvrdjenje za one koji nisu pali, lekarstvo za pale, opomena za nemarne, podsticaj za revnosne, podstrek za mrzovoljne, pomoc za napadane i uopste svima – sve, da se kako neki spasu (1. Kor. 9, 22). Jer, radi vas imam i rec i disanje, a po sebi sam beslovesan i cak uopste nisam covek. Neka Bog i Otac Gospoda naseg Isusa Hrista ispravi nase pogreske, utvrdi nase uspehe i dopuni nase nedostatke. I kao sto nas je izveo iz svetskog Egipta i proveo nas kroz grehovnu pustinju, neka nas prevede i preko lukavog mora strasti. Neka ga rasece i isusi i ucini prohodnim put vrlina. I neka nas nazove svojim rodom izabranim i narodom svetim (1. Pt. 2, 9). Neka nas useli u dobru zemlju vrlina i kroz smrt u zemlju krotkih.

87.

Nerazumno i pogubno postupate vi koji ste se odrekli od sveta i opet gledate na njega: molim da se otreznite (2, 10)

Kao slovesni ljudi vi ste radi Boga ostavili sve – i srodnike, i bracu, i svet, i sve sto je u svetu. Uzevsi na sebe lako breme Hristovo zbog cega se, medjutim, opet osujecujete, posvetovnjacujete, ili cak satanizujete svojim delima? Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko cete sada tezu kaznu zasluziti (Jev. 10, 28-29) vi koji narusavate zavet Duha i koji, po svetom Vasiliju, kroz narusavanje poslusanja, Krv zaveta, kojom ste se pomazali u dan odricanja od neprijatelja i sveta i sjedinjenja sa Hristom, za nesvetu drzite (Jev. 10, 29). Zar tako prilici? Zar vi jedan cas ovoga zivota (koji je zaista cas u poredjenju sa beskonacnim vekovima) niste mogli da pobdite sa Gospodom? Zar je to vas zavet pred Svedokom Bogom i pred slusaocima svetim andjelima? Zar su to oznacavale makaze koje ste mi dali vasim rukama kao rukama Gospodnjim? Gde su dejstva tadasnjih saveta, tj. suze, smirenje, nisko drzanje i gledanje? O, ceda, ceda. Kako ste zalutali i odstupili od ranijih vasih odluka? Ipak, milim vas i preklinjem, ceda moja, utrobo moja, udovi moji, da se svi otreznite, da se svi obnovite duhom, da se svi sjedinite u jednoj misli, u jednoj nadi, u jedno srce, vi sa mnom i ja sa vama, pred licem Gospodnjim, te da pocnemo da zivimo i hodimo kako bismo stekli Carstvo nebesko.

88.

1) Radujem se sto ste se sredili; to nije moje delo, nego dar Boziji; ja se radujem s obzirom da sam jedno sa vama: neka vas Gospod cuva i pomogne da napredujete; 2) mi smo rdjavom i nistavnom pretpostavili bolje i dragocenije: nemojmo padati u nehajnost; 3) mucenicki venci su pred nama: hrabrimo se; nosimo breme poslusanja i iscrpljivanja tela gledajuci na pocast gornjeg zvanja (2, 11)

1) Dobro je da se dobrocinstva Bozija ne skrivaju, nego da se razglasavaju u pogodno vreme kako bismo postajali jos revnosniji na delu svome. Ja vidim jedno dobrocinstvo na vama. Vi ste, naime, blagodacu Hristovom kroz ceste pouke i napominjanja o nasem delu, kao i kroz svakodnevna nagovaranja stupili na put duhovnog napretka sa dobrim nastrojenjem i bogoljubivom revnoscu. I vi sami sobom svedocite da govorim istinu. Svedocim i ja jer sam dobio olaksanje u napornom bolovanju za vas. Posle mnogih briga ja sam stupio u bezmetezje vaseg poretka kao u tiho pristaniste sa dusevnom radoscu. Zaista je istinita rec da svako karanje, dok traje, ne cini se daje radost, nego zalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izvezbani (Jev. 12, 11). I receno nije plod mog dejstvovanja, ni mog staranja i bolovanja, nego dar Boziji uz vase staranje i otacku pomoc. I zasto se ja nepotrebni veselim i radujem, ulazeci u tudji trud? Stoga sto smo mi svecelo jedno: vi u meni i ja u vama. I posebna dela obojih racunaju se obojima. Neka Gospod, koji je strasan u sili i silan u kreposti, od sada i ubuduce i meni daruje da budem revnostan i silan za dolicno ispitivanje, trazenje i objasnjenje svetih zapovesti, te da vas cuvam u neraskidivom potcinjavanju, u nelicemernom poslusanju i u nepromenjivoj veri, pokazujuci vas sve vise vrlinskima, sve revnosnijima i sve spremnijim da sa hrabroscu i usrdnoscu [krenete] na svaki duhovni podvig, tj. na podnosenje skorbi i teskoba, gladi i zedji, na podizanje svakog truda i na trpljenje svega teskog i zalosnog kako biste se javili nepobedivi i primili vence trpljenja u dan nagrada pravednog Sudije.

2) Zaista je dobra vasa trgovina. Jer, ostavivsi trulezno, vi ste dobili netrulezno; lisivsi se roditelja, stekli ste Gospoda za Oca; udaljivsi se od brace, za sazitelje ste stekli svete. Vi ste rod izabrani, carsko svestenstvo (1. Pt. 2, 9). Umesto otadzbine koja vas je rodila i vaspitala, vi ste za otadzbinu dobili gornji grad, kome je neimar i tvorac Bog (Jev. 11, 10). Umesto nestabilnog i razrusivog doma vi sada imate satore prepodobnih i pravednih; umesto sujetne slave i prolazne casti – bozanstveno i ravnoandjelsko dostojanstvo; umesto vestastvenog izobilja i casti – nasladu vecnim dobrima; umesto potcinjavanja i odsecanja svojih zelja – likovanje sa mucenicima; umesto ujedinjenja i stranstvovanja bez rodbine – najblize srodstvo sa svima svetima. Zasto da ste mrzovoljni? Zasto da padate duhom i da se zalostite? Neka svako uzvikuje sa bozanstvenim Davidom: Zasto si zalosna, duso moja, i zasto me smucujes? Uzdaj se u Boga, jer cu se ispovedati Njemu (Ps. 41, 12). Posto s Njim stradamo. . . u podviznistvu, s Njim cemo i carovati (Rim. 8, 17; 2. Tim. 2, 12).

3) Venci mucenistva se i ovde sticu. Nacin opsteziteljnog zivota se sa pravom naziva popristem borbe. Stoga je blazen poslusni, divan ispovednik (koji sve o sebi otkriva), prepodoban trpeljivi, bogoblazen verni i neizmenjivi u ispunjavanju zapovesti. Nemojmo se odvracati i uklanjati od zapocetog, nemojmo se raslabljivati u ustanovljenom poretku, nemojmo dozvoliti da se vracamo nazad ili da se zaustavljamo, nemojmo pokazati ledja neprijateljima svojim, o, savojnici, o, saputnici, o, saborci. Nemojmo stedeti telo. Vreme je kratko i zivot je za kratko vreme. Cak i da se produzi sedamdeset ili osamdeset godina, zivot je ipak nista u poredjenju sa beskonacnim vekovima. Posaljimo bakarusu i dobicemo hiljade zlatnika; posaljimo momenat vremena i steci cemo beskonacne vekove; podnesimo trud od jednog casa i dobicemo beskonacni pokoj; zaplacimo da bismo se vecno radovali blazenim radovanjem; zaridajmo radi Hristove ljubavi da bismo likovali u beskonacnim veseljima. Gledajuci na pocasti gornjeg zvanja podvizavajte se dobrim podvigom sa radoscu sve dok ne dostignete vreme svoje koncine i iz ovog predjete u vecni zivot u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

89.

1) Mi smo, obrativsi paznju na priziv Boziji, sve ostavili; nemojte biti tuzni, nego se podsticite nadom i sve podnosite: venci su pred vama; 2) nemojte ciniti nista neprilicno i nemojte krasti, sto se nigde ne uklapa i ne ostaje bez kazne; 3) mesopusno (je vreme): nemojte stomak ciniti bogom, vec se punite vrlinama (2, 12)

1) Sta prilicno da kazem vama, cedima Bozijim, koji se povinujete reci jevandjelskoj, koji ste ostavili svet i na sebe uzeli veliko, blazeno i pozeljno delo poslusanja? Neka Bog koji tesi smirene i vas utesi posetom Duha Svetog, neka ucini da verno hodite putem zapovesti Njegovih, i neka vas ucini naslednicima Carstva svog. Da, bratijo moja. Kako ste dobro delo ucinili, kako ste doneli mudro resenje kada ste, na poziv Boziji po primeru praoca Avraama, izasli iz zemlje svoje, od roda svoga, iz doma ovca svoga i dosli na ovo mesto podviznistva, koje vam je ukazao i do koga vas je rukovodio sam Gospod. Vi ste pobedili plotsko mudrovanje i uzdigli se iznad njega. Vi radi Boga niste dozvolili da vas zadrzi srodnicka ljubav, ni da vas zaustavi uobicajeni zivot, ni da vas veze praotacko nasledje, niti ista drugo da vam napravi prepreku. Stoga ste blazeni i preblazeni. Nemojte biti mrzovoljni, ni zalosni i nemojte padati duhom. Naprotiv, nadom na pripremljena dobra uzdizite se iznad sadasnjih skorbi i podviznickih teskoba. Veseleci se i radujuci se prohodite put svoj i u trpljenju hrabro i bodro zivite dan za danom, nedelje za nedeljama, mesece za mesecima i godine za godinama. I sta ce biti na kraju? Vi cete biti ukraseni netruleznim vencem slave kada Gospod prizove nebu i zemlju da bi sudio narodu svome.

2) Nemojte se predavati lenjosti, nemojte dremati, nemojte biti mlaki, nemojte se svadjati, ni prepirati, ni zlosloviti, ni praznosloviti, ni ugadjati stomaku, (i dodacu nesto sto nije dostojno sluha i sto se samo nekih tice) ni krasti. Onaj ko pocne da krade orahe doci ce i do velikog i onaj ko privikne da otima olovke (tj. guscje perje) pruzice se i na odecu. Medju nama se desava kradja odece, pojaseva, obuce i drugog. Da li je to dobro? Zar su to Hristove sluge? Zar su to tudji svetu? Ne istu li oni zemaljsko umesto nebeskog nasledja? Zar se oni nazivaju svetima i blagoslovenima, primajuci poklone postovanja od ljudi? Zar je takvo vase staranje, napredovanje i usavrsavanje? Uostalom, ne radi se o opstem grehu. I ne cudite se sto ja od pohvala prelazim na prekore: za jedne se proiznosi jedna, a za druge druga rec. I ukoliko je toga bilo, od sada molim, preklinjem, naredjujem i opominjem da vise ne bude. Ukoliko neko i posle sadasnjeg saveta ucini nesto takvo bice tudj Crkvi Hristovoj, naravno ako pokajanjem i ispovescu ne umilostivi Boga. Naravno, i onaj koji je ranije krao moze da se izleci jedino ukoliko prizna i obnaruzi svoj greh. Nekada je Ahan oteo i sakrio nekoliko stvari, sto je dovelo do njegovog kamenovanja (Nav. 7, 21; 25). I onoga ko je zarobljen navedenom strascu i ne prizna, pobice nevidljivo kamenje. Stoga neka ustane pali i neka ozivi u Gospodu.

3) Evo i mesopusnog [vremena]. Nemojte obracati misli svoje na svoje nekadasnje prepustanje sujeti, niti se uslicujte onima koji se hrane kao za dan zaklanja. Za onog ko je porobljen stomakom, trbuh predstavlja boga i slava je njegova u sramoti njegovoj (Fil. 3, 19). Uzmi nekog od takvih za primer i pogledaj kakav je po dusi i po telu. Kazi mi zar je tako nesto pozeljno. Zar je on dostojan podrazavanja? Naravno, nije. Naprotiv, dostojan je svakog udaljavanja i prezira. Ti, pak, budi zadovoljan skromnim udovoljavanjem potrebe za hranom, ostajuci bez mesa i vina. Nemoj se starati da telo napunis, nego da dusu prepunis plodovima Duha Svetoga, tj. mirom, ljubavlju, nadom, verom, molitvom, psalmopojanjem, stihoslovljem, smirenjem, bdenjem, ranim budjenjem, nezlobivoscu, prostotom, cistim pomislima, skrusenoscu, ociscujucim suzama. Eto vaseg stalnog stola.

90.

1) Na meni je dug da vas uvek podsticem na borbu, a na vama – da uvek budete duhovno naoruzani i da se borite; 2) nije umesno da se zalimo na dugotrajnost borbe; on navodi primere boraca i savetuje hrabrost; 3) ne treba da se plasimo privida: neustrasivost i molitva su najbolja sredstva protiv njih (2, 13)

1) Ja po neophodnosti moram uvek da se obracam sa recju utehe i saveta vama koji se trudite do premora na delu Bozijem, tj. na vasem blazenom i mnogonapornom poslusanju. Kad bi se vas podvig i vasa borba sa napadima neprijatelja prekidala u bilo koje vreme, i moje tesenje i savetovanje bi se prekidalo. Medjutim, oni nikada ne prestaju, te ni danju ni nocu ne daju pokoja. Stoga po svoj pravednosti i na meni lezi dug da srazmerno u vase duse dodajem i utehu, i podsticaj, i nadu, i silu, i bodrost, i revnost za istrebljivanje nevidljivih pukova koji su se podigli protiv vas. Vojnik, kao sto znate, uvek treba da dejstvuje kao vojnik, strogo se drzeci svega sto zahteva njegovo zvanje. Stoga i vi, istinski Hristovi vojnici, uvek treba da gledate da li je vase oruzje u redu, da li imate mac poslusanja, oklop vere, kacigu nade na spasenje, stit smirenja, luk molitve i sve drugo sto je neophodno za nase duhovno vojnikovanje. I mnogo je lepse i divnije videti vojnika Hristovog koji ima sve navedeno, negoli telesnog vojnika u njegovom punom naoruzanju. Stoga se, ceda moja, [postarajte] da se naoruzate, ogradite, doterate, ratujete i pobedjujete djavola koji vas napada. I nemojte se cuditi nicemu sto se desava sa vama, tj. ni udarcima koje primate, ni strelama, ni pokliznucima, ni padovima. Jedino [se postarajte] da brzo ustanete.

2) Neki se bune, cude ili cak padaju i u ocajanje stoga sto ih tiranise ili sramna pohota, ili neprijateljstvo, ili hula, ili zavist, ili izmenjivost ili nesto drugo slicno. Ja se, pak, divim njima samima. Kazi mi, brate, zar ocekujes da ces vence dobiti bez truda i nevolja, bez borbe i pobeda. Medjutim, neko govore: “Ja imam vec toliko godina, toliko puta sam se spremao, ispovedao i pricescivao, izobilovao suzama i uzdasima, bio koristan i bratiji i onima koji zive sa mnom u njihovoj nemoci”. Avaj, kakva mudrost. Kazi mi koliko se godina nalazis u borbi. Tri, pet, deset. Blazena ama Sara se cetrdeset godina hrabro borila sa demonom bluda i sve hrabro podnosila. Smem da pomenem i avu Pahomija, koji se obnazio u crkvi i jednog drugog koga je potkrepio ava Apolos. A i zasto bih navodio bezbrojne primere podviga i borbi iz kojih su iskreni borci izlazili kao pobednici bez ogorcenja, bez malodusnosti, bez gubitka hrabrosti, nadvladavsi svoje nemoci i migom odozgo odbijajuci neprijateljske napade. Mi malodusni, pak, delamo i govorimo malodusno, nemarno i neobuceno. Ja i napominjem da bismo se podigli iz malodusnosti i postali bodri i stameni, uzdajuci se u Boga i pojuci u sebi: Ako se postroji na me tabor (neprijatelja), nece se uplasiti srce moje; ako se podigne rat na me, ja cu se i tada nadati (Ps. 26, 3).

3) Nemojte se bojati zastrasivanja i strasilista koja ponekad demon nocu izaziva, pokazujuci jedno ili drugo i preobrazavajuci se i menjajuci izgled po zelji. Ponekad on pusta zvuk, ili zove po imenu, ili poprima izgled lava. Ti ga, pak, smelo rani neustrasivoscu i videces kako ce se raspasti kao prah. Ukoliko ti se ucini visok i ravan sa krovom i veliki, obrati se molitvi pa ces, kao i Antonije Veliki, videti kako ce nestati. Neka on ide na tebe i napada, ili neka trese tvoje staniste i gmize ka tebi. Ti se nemoj plasiti i sve ce proci kao masta. Slicno se desava onima koji se boje straha gde nema straha (Ps. 13, 5). Pazite i nemojte se plasiti onoga sto uopste nije strasno. Neka se pre vas plasi onaj koji navodi strah zbog sile vaseg uzdanja na Boga i molitve Njemu.

91.

1) Doslo je prolece: cuvajte se; savetujem da se uzdrzavate od vina, da ne jedete do sitosti, da budete oprezni kad idete u grad i da svetske reci ne unosite u manastir; 2) usput on govori o onima koji idu u bastu i istu povrca mimo pravila (2, 14)

1) Stojte cvrsto i nepokretno u uzdanju u Boga te cete rastrgnuti mnogobrojne zamke djavolske i biti iznad strasti, gazeci slasti i pohotu tela, cuvajuci devstvenost i stiteci dusevnu i telesnu cistotu. Vidite, sada je prolecno vreme i uskoro ce svaka odusevljena priroda biti pokrenuta ka radjanju. Saobrazavajuci se sa recenim, mi treba da ogranicavamo svoj san i hranu. Apostol govori: Dobroje ne jesti mesa i ne piti vina i ne ciniti ono na sta se brat tvoj. . . sablaznjava (Rim. 14, 21). Stoga i ja, bratijo moja, zdrava (a ne bolesna) savetujem (i ne uzakonjujem) da radi vasih casnih dusa ne pijete vino, narocito mladi, buduci da se od njega razgorevaju strasti. Mi i bez njega u sebi imamo pokrete slasti koji su svojstveni nasoj prirodi. Zbog cega bismo jos u sebe unosili i pobudjivanje od vina? Okusite i vidite kako je dobro uzdrzanje od vina. Onaj ko se uzdrzava od njega videce da ga ne nose pomisli, da se ne raspaljuje dusom, vec da je svagda trezvouman u ljubavi prema Bogu i revnosan na sve dobro i na ono sto potpomaze spasenje. Onaj ko se uzdrzava od vina u sebi nosi Duha Svetoga. Onaj ko pije vodu oblaci se u odecu umilenja. Ja vam, ceda, isto savetujem i u odnosu na hranu. Izbegavajte beslovesno prejedanje i svagdasnje nasicavanje, od kojih se pojavljuju semena bluda i sodomije. Pri svim drugim opreznostima, vi upotrebljavajte hranu i pice [u meri] koja ce vam [omoguciti daj vladate nad slastima, a ne da budete pod njihovom vladavinom, te da ste gospodari tela, a ne da ste pod njegovom vlascu. Najbolji poredak u odnosu izmedju duse i tela se uspostavlja kada nize ne vrsi nasilje nad visim. U odnosu na izlazak iz obitelji cvrsto se drzite pravila, tj. nemojte u nju unositi svetske razgovore koji bi mogli smutiti bratiju.

2) Ja saznajem da neki od vas svracaju u bastu i od bastovana traze povrce. I posto im po pravilu ne daje, oni se svadjaju sa njim. To je satansko delo i ne treba da se desava. Oni ce biti podvrgnuti epitimiji. Zar ono sto se predlaze nije dovoljno? Kako ces ti pobediti strasnost kada te pobedjuje povrce? Bices laksi od pera, smireni brate moj, ukoliko se uzdrzanjem ne ukrepis u pomislima. Od neuzdrzljivih su postajali uzdrzljivi, i od strasnih bestrasni. I sa nama ce biti slicno ukoliko se ne olenjimo da se strogo drzimo u svemu. Neka vas Gospod ukrepi i utvrdi.

92.

1) Nasa prva vrlina jeste odsecanje svoje volje; 2) vreme tece i eto smrti, pa i sud na kome ce biti odobreni samo dobri; budimo dobri, izbegavajuci sve rdjavo; 3) nerazumno je roptanje sto se deca vaspitavaju u manastiru (2, 15)

1) U Carstvo nebesko vode mnogi putevi i samo jedan put. Put je jedan stoga sto je jedna vrlina, premda se ostvaruje i do dela dovodi kroz razna dobra dela. Prihvatimo nju jedinu i svemocnu, te jedan neka hodi putem bogopodrazavajuceg poslusanja, drugi putem Hristonosnog smirenja, koji je najravniji i najkraci, a obojica neka vole odsecanje svoje volje kao neporocnu zrtvu. Ja cu sa prorokom zapitati: Koji je covek koji zeli zivota, koji ljubi da vidi dane dobre (Ps. 33, 12), i odgovoriti: onaj ko istinski odseca svoju volju. On ce ziveti i nece videti smrti (Ps. 88, 49) pada, vec ce dusu svoju izbaviti iz ruke adove. On je sin svetlosti i njegova dusa je ociscena od svake strasnosti. Jer, on sa korenom istrze svaku strast. Otkuda su kod nas ogorcenja, neprijatnosti, sukobi, sporovi, zavisti? Od nastojanja da cinimo po svome i da zastupamo svoja resenja i prohteve. Da, zaista je tako. Jedini, dakle, nacin da se izbavimo od zamki djavoljih jeste da odsecamo svoju volju.

2) Prolazi dan za danom i odlazi. Nas zivot zuri kao potok i priblizava se smrti. Vi ste blazeni sto nistavnim i privremenim sticete vecno i nebesko. I doci ce dan kada ce Gospod zasesti na prestolu slave svoje sa svetim andjelima oko sebe i pozvati nas i uvesti u naselja pravednih. Kakve, medjutim? Poslusne, pokorne, pobozne, vrlinske, ciste srcem, skrusene, placljive, trudoljubive, oceljubive, bratoljubive, ljubitelje bezmetezja i molitve i sve druge koji usrdno prohode bozanstveno delanje. Medju vama ima i onih koji su ukraseni ne samo jednom, vec mnogim vrlinama, koji su lepsi od svih sinova ljudskih, sijajuci mnogim blagodatnim darovima Duha. Nemojmo dozvoliti da se priblizimo ruznim i kvarnim grehovnim sramotama. Naprotiv, bezimo od pogubne drskosti, od zlog medjusobnog posmatranja, od razuzdanih osmehivanja, od satanskog roptanja, od zlobnog ogorcavanja, sva primajuci sa dobrim srcem – i hranu, i pice, i odecu i poslusanje, ma kakvi bili. Eto vaseg dobrog podviga, eto svedocanstva vase dobre savesti, eto vaseg vojnikovanja u duhovnom napredovanju, eto, najzad, vaseg uvencavanja.

3) Ja cujem da neki nerazumni [monasi], videci decu koja se vaspitavaju kod vas, govore: “Eto zbog cega cemo poginuti. Eto od cega se raspadaju manastiri”. Kakvo bezumlje! Ono osudjuje i samog Gospoda koji govori: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Bozije (Mk. 10, 14). Zar Hristos nije bio mladenac? Zar nije bio dete? Zar nije bio decak od dvanaest godina (Lk. 2, 42)? Zar nije bio zreo covek oko trideset godina kad poce (Lk. 3, 23) da cini cuda? Zasto je on beslovesan i zbog cega se ne zali pre na samog sebe, s obzirom da je njegova pogibao u njemu samom? On je mudriji i razumniji od igumana, ide desnijim putem od desnog i prepire se [tvrdeci] da voli Boga vise od svoje koristi, u stvari lutajuci izvan opredeljenih pravila. Ja cu, medjutim, dodati da ova rec treba da prodje kao nalet vetra ukoliko nema nikoga ko bi govorio na slican nacin i ja nikoga necu izoblicavati. Ukoliko, pak, postoji takav, neka se ispravi kako ne bi upao u zamku djavolju. Sta je rekao onaj sveti starac? “Ja cu primiti i ono sto mi naredi dete kao da mi naredjuje Sin Gospoda moga”. Ili vi mozda ne razumete ono sto citate.

93.

1) U svemu se dobro podvizavajte; veliki je trud, ali je nagrada veca; sve vise napredujte; 2) vi imate mnogo iskusenja, ali nemojte biti malodusni: Gospod je blizu; imajte na secanju buduci pokoj i nikada nemojte gubiti hrabrost (2, 16)

1) Gospod govori: Trpljenjem svojim spasavajte duse svoje (Lk. 21, 19). I vi podnosite napor i vrucinu podviznickog zivota bez malodusnosti i u zakonu Njegovom poucavajte se dan i noc kako biste bili kao drvo zasadjeno kraj izvora voda (Ps. 1, 23). Kod nas postoje mnogi napori, ali je darova Bozijih jos vise. Mi prolivamo mnogo znoja, ali je ono sto sticemo vecno. Ja znam da se podvizavate, da se na svaki nacin prinudjavate, da zivite mucenicki, da se probijate kopljem i raspinjete odsecanjem svoje volje. Ipak, radujte se stoga sto vam se priprema Carstvo nebesko, blazena besmrtnost, usinovljenje, sanasledje sa Hristom, blagobice, blazenstvo, radovanje, pokoj bez kraja. Ko moze da je mrzovoljan s obzirom da predstoje tolika dobra? I ko se moze zaustaviti pred bilo kakvim trudom i podvigom sve dok ga smrt ne prenese ka ocekivanome? Znajuci da stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. 8, 18), vi ste poneli vrelinu pohote, tezinu mrzovolje, muku od napora, glad uzdrzanja i u svemu drugom teskobu i oskudicu. Stoga i mozete da kazete sa apostolom: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje (Rim. 8, 36). Napredujuci i ushodeci na visinu vrlina vi se nemojte plasiti demonskih mastanja i podizanja pohote. Ipak, ova rec nije neophodna samo radi lenjivih, kolebivih i podeljenih, vec i radi vas kako biste se utvrdili i naostrili u dovrsavanju toka svoje poboznosti. Dodjite svi i dodajmo strah na strah, buduci jedni prema drugima tihi, ljubazni, pokorni, srdacni i izvegavajuci zavist, pristrasce, gordost, tastinu, smutnju i roptanje. Neka osnova vaseg dobrog zivota bude trpljenje.

2) Ja ne poricem da vi svakodnevno imate mnoge skorbi. Medjutim, zar one nisu radi vaseg spasenja i radi nasledja vecnih dobara? Radi njih su trud i umor, usrdje i hodjenje, znoj i glad, teskoba i stenjanje, pometnja pomisli i talasi iskusenja koje navode nevidljivi neprijatelji na moru ovoga zivota. Stoga ne treba da smo malodusni ili da se plasimo, ili da padamo u beznadje. Hristos je sa nama. On ce pruziti ruku i reci moru: Cuti, prestani (Mk. 4, 39), te ce nastati velika tisina. I mi se napregnimo da hodimo, da pozurimo, da se krecemo napred. I ja sam uveren da cemo dobro zavrsiti plovidbu, da cemo se spasti od beda i uspesno dostici pristaniste Carstva nebeskog, u kome je odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje (S. 35, 10). I ima li sta blazenije od dela i truda iz koga ce zasijati svetlost, zivot, radost, mir, uteha i besmrtni pokoj? Onaj ko sa takvom verom i takvom nadom hodi putem vrlina nikada ne iznemogava, ne zaustavlja se i ne okrece nazad ni zbog ponete tezine i skorbi, ni zbog predstojecih [napora], cak ni zbog smrti, probadanja rebara ili prolivanja krvi. Stoga su se mucenici predavali na mucenja i trpeli sve vidove zlostavljanja. Stoga su i prepodobni iskali prepodobnost i prihvatali svaki podviznicki trud. Stoga i ja vas prizivam i ubedjujem da stupimo na podvig kako bismo se i ovencali zbog blazenog potcinjavanja i mucenickog poslusanja. Da, molim vas, nemojmo dopustiti da se lisimo neizrecivih i nezamislivih dobara. Nemojmo [dopustiti] da se ne nazovemo sinovima i naslednicima Carstva nebeskog, ili da se lisimo radosti Hristove loznice i stajanja sa desne strane, na kojoj svi sveti u besmrtnom veselju likuju i nasladjuju se neopisivim bozanstvenim dobrima.

94.

1) Vi znate zasto smo dosli u obitelj: nemojte dopustati nista sto je suprotno; vi tako i cinite; nemojte dozvoliti da uzalud propadnu vasi napori; 2) ja se staram o vama i ukazujem vam na bolje; zbog cega vi samovoljno sebi izmisljate podvige, tj. verige i pustinju; to nije dobro; nase opstezice je najpogodnije za podviznistvo; 3) onaj ko hoce da bude visi od drugih neka se postara da sve prevazidje u podviznickim vrlinama (i telesnim i dusevnim), u kojima je najlakse napredovati u opstezicu; 4) on nabraja vrline u kojima [monasi] napreduju i priziva revnitelje da ih podrazavaju (2, 17)

1) Zbog cega smo mi dosli ovde izasavsi iz sveta, otudjivsi se od roditelja, srodnika i prijatelja po telu, gradova, rodbine, sela i domova? Zar ne da bismo spasli duse? Zar ne da bismo se udostojili otpustenja grehova koje smo ranije ucinili? Zar ne da bismo ugodili Bogu? Zar ne da bismo stekli vecna dobra? Zar ne da bismo poziveli andjelski, revnujuci sa besplotnim umovima i svetim i triblazenim ocima nasim? I kako cemo posle svega ciniti suprotno? Zar cemo se smejati umesto da placemo, ili se veseliti umesto da se skrusavamo, ili se predavati necastivosti umesto poboznosti, ili sujeti umesto molitvi, ili lutanju umesto pokoju, ili trcanju umesto bezmetezju, ili prljanju umesto ciscenju, ili drskosti umesto tihosti, ili neuzdrzanju umesto postu, ili osudjivanju umesto psalmopojanju, ili samovolji umesto poslusanju, ili nadmenosti umesto smirenju? Nas suparnik obicno na slican nacin navodi one koji zaboravljaju svoj zavet na dela koja su mu suprotna. Medjutim, vi dobro znate zbog cega ste se sabrali ovde i revnujete oko dostizanja svojih ciljeva. Vi se cistite od greha i osvecujete. Molim vas, ceda, i preklinjem da ne dopustite da se vas trud pokaze uzaludan. Kako i koliko ste postili? Koliko ste bili usrdni za bdenje? Koliko ste podneli uvreda, zalosti i lisavanja? I uopste, koliko ste vec ucinili uredjujuci svoj zivot? Nemojte dozvoliti da se ohladite ili da neka trenutna naslada pogubi mnogoplodna i mnogozeljena dela vasa. Naprotiv, na ranije napore dodajte nove kako biste dobro zavrsili tok svog kratkog zivota i sa dobrom nadom stupili u tiho pristaniste beskonacnog zivota.

2) Gospod zna kako se staram oko uspokojenja svakog od vas i kako dusu svoju raspolazem prema vasem stanju, tj. sa zalosnima se zalostim, sa onima koji iznemogavaju iznemogavam kao nemocan dusom, sa malodusnima sam malodusan, sa napadanima se borim, sa nesretnima sam nesretan i sa iskusavanima se razgorevam. Zbog cega mi onda smetate i ne saobrazavate se sa onim sto vam naredjuju, vec se protivite i navodite svoje zelje, ili bolje – svoje stetne pohote i gordeljivu volju nasuprot zakonu poslusanja i opsteziteljnom ustrojstvu zivota? Zasto iz samovolje pronalazite nova pravila i dokazujete da su sveta i bozanstvena, premda su necastiva i bezakona? Jedni se iz svojevlasca, ili pre – po naredjenju djavola tajno i bez mog znanja pokrivaju verigama i druge navode na slicno. Njima u grehu pomaze djavo. Drugi pohvaljuju pustinjacki zivot, pokoravajuci se djavolu koji hoce da ih ucini pustima. Drugi, opet, po nagovoru dusegubnog neprijatelja naseg izmisljaju i predlazu nesto sto ne zelim ni da pomenem. Zasto tako cine, ne obracajuci paznju na svoj pravi, svrsishodni, bogougodni i spasonosni zivot? Zar je neko od prepodobnih tako cinio? Ako je i cinio, resenje je donosio usled nekog ukazanja odozgo ili po blagoslovu svog duhovnog oca. Ne ocistivsi se, pak, od ranijih grehova, ili i ocistivsi se, ali ne umirivsi se jos unutra i ne okusivsi sladost razlikovanja stvari, te buduci slepi nesavesnoscu i samovoljom, vi se pruzate na receno kao kugla po strmini, buduci gurnuti prelescu zmije. Ne treba tako, ceda moja. Verujte da je za vas najmudrije, najsvetije i najblagotvornije da prebivate u zvanju u kome vas je prizvao Gospod, tj. u opstezicu pod rukovodstvom oca, u opstenju sa bratijom, u bogospasavanom duhovnom toru. Onoga ko izlazi iz njega lovi zver, a onaj ko ostaje u njemu poprima njegova svojstva, tj. jednodusnost, jednomislije, saborilastvo, satrudnistvo, sastradavanje, saproslavljanje Boga. I vi ne treba da izmisljate nista sto bi vas odvojilo od drugih.

3) Onaj ko zeli druge da prevazidje u vrlini, neka se u mislima spusta ispod svih, neka nikome ne protivreci, neka se u njegovim ustima ne nadje laz ili roptanje, neka bude spor na gnev, brz na poslusanje i jos brzi da kaze “oprosti” pri susretu upornosti u reci, neka bude svetlo radostan u licu usled unutrasnjeg dobrog nastrojenja i molitvenog obracanja Bogu, neka su mu oci oborene dole, a um ustremljen ka Bogu, neka se uvek uzdrzava od smeha i neka se ne prostire preko prostog osmeha, neka bude uzdrzan i u reci, ne dopustajuci ni jedno pokvareno slovo i ni jedno koje ne sluzi na nazidavanje, neka je zadovoljan onim sto se predlaze na opstoj trpezi, ne jeduci cak do sitosti, neka je zadovoljan odredjenim vremenom za san, trezvoumno i bodro stojeci na sluzbi i starajuci se da ni jedan stih ne propusti bez paznje, neka svakog dana iznova zapocinje i cak ni do veceri da ne udaljuje kraj svog zivota, vec da je uvek spreman za ishod duse iz tela, neka reke suza toci svakodnevno, a narocito uvece neka orosuje obraze svoje sa uzdisanjem pri pomisli na dela koja je ucinio u nemarnosti i na odvajanje duse od tela u casu smrti, na [cas] kad ce je uzeti i povesti andjeli, na prolazenje demonskih mitarstava, na odgovaranje za sve sto je ucinio u zivotu recju, delom i pomislju, na mesto koje ce potom kukavkoj dusi biti odredjeno, tj. desno, u nedrima Avraama u pokoju i blazenstvu u loznici Hristovoj, ili sa kozama sa kojima ce cuti: Idite od mene prokleti, u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim (Mt. 25, 41). Eto kako svaki od vas bez lenjosti treba da revnuje da prevazidje druge. A u recenome najbolje mozete uspeti u opstezicu koje je, po svetom Vasiliju Velikom, radionica svih vrlina.

4) Hocu da vam objavim vrline nekih od vas, ne nazivajuci ih po imenu kako bih pobudio sarevnost kod onih koji ne zive kao sto treba. Medju vama postoje oni koji u poneke dane iz iskrene vere i plamene ljubavi prema Bogu uopste ne spavaju; ima i delatelja placa kod kojih ni jedan dan ne prolazi bez vrelih suza; ima i onih koji ne pristupaju Svetom Pricescu pre nego sto se orose obilnom vodom suza; ima i ljubitelja cistote koji uopste ne gledaju na lica da se ne bi povredili; ima i onih koji potrebu za snom ispunjavaju sedeci; ima i onih koji van trpeze nista ne piju i ne jedu; ima i onih koji mi se nikada nisu obratili sa iskanjem odece, ili obuce, ili neceg slicnog, vec samo da bih im odredio meru posta, bdenja ili nekog drugog premaranja na spasenje. Eto pravih srcem, eto onih koji zaista istu gornje, eto onih koji se sa revnoscu staraju o svom spasenju i koji ne samo da nastoje da ne cine stetu bliznjem, nego i da im na svaki nacin koriste, samim svojim delima napominjuci o ispravnom i pobudjujuci lenjive na marljivost, a pale na ustajanje. Onaj ko zeli, neka podrazava takve. A ako nema takve zelje, budite zadovoljni opste ustanovljenim dobrim delima. Jer, umerenost je spasonosna i oni koji je se drze sa dobrom savescu nesumnjivo ce dobiti vence od milosrdnog i stedrog Boga.

95.

1) Mi smo vojska Hristova; vidite da li je nase oruzje spremno, jer neprijatelj ne spava; borite se; 2) neka svako nosi svoje poslusanje; nas zivot je tren, ali njime mozemo steci vecno blazenstvo; trudite se i nemojte se lenjiti (2, 18)

1) Mi smo vojska Hristova i od svega sveta izabrani danak Gospodu, koji je posvecen Bogu na prinos. Nasa borba nije sa krvnim i telesnim neprijateljima, vec sa poglavarstvima, i vlastima, i gospodarima tame ovoga veka, protiv duhova zlobe (Ef. 6, 12). Stoga je neophodno da se sabiramo, da se savetujemo, da rasudjujemo neprestano, a ne samo jednom, ili dvaput, ili triput godisnje. Jer, i borba sa neprijateljima je neprestana i bez prekida se podvrgavamo iskusenjima. Vojnici Hristovi vidite da li su duse vase opkopane rovovima, da li imate oklop vere, da li imate stit smirenja, drzite li spremnim koplje poslusanja, da li vas pokriva kaciga nade na spasenje, da li se u rukama vasim nalazi mac hrabrosti, i pre svega, da li je pokorno casno telo vase i pokretno, da li je obuceno i obuzdano kako ne bi zagrizlo uzde i zbacilo jahaca, tj. um pred licem neprijatelja. Vi sve navedeno imate, odgovoricu ja sa vas. Ipak, sve vise ga sticite stoga sto je mnogo onih koji napadaju s visine (Ps. 55, 3), sto su raspaljene strele lukavog koji ni jednog trenutka ne staje, ne jede, ne pije, ne spava, vec se danonocno bori, kao sto je negde rekao jedan od svetih otaca. Njegov bezivotni zivot i pogubno dejstvo se i sastoji u obaranju siromaha i ubogoga, u zaklanju pravih srcem (Ps. 36, 14). Medjutim, mac njegov da udje u srce njegovo, i lukovi njegovi da se polome (Ps. 36, 15). Kako? Ukoliko ga budemo odbijali navedenim oruzjem. Sam svegubitelj je priznao da ga satire smirenoumlje, da ga ubija poslusanje, da ga tera u bekstvo molitva, da ga iscrpljuje post, da ga obara bratoljublje i vrsenje svih ostalih vrlina.

2) Ja, zarobljenik grehova, molim vas da hodimo dostojno zvanja na koje smo prizvani. Drzite se trpljenja i neka svaki podigne trud u delima ruku svojih, u obradjivanju polja, u okopavanju vinograda, u pripremanju odece, u pisanju knjiga, u stolarnici, u pekari i u svakoj drugoj radionici i poslusanju. Za sve receno vam se na nebesima priprema velika nagrada. Nas zivot brzo protice i leti kao ptica. Pa ipak, mi bratijo mozemo da nacinimo dobru trgovinu. U jednom vremenskom trenutku mi mozemo da postanemo naslednici blazenstva svih vekova. Jer, citav tok naseg zivota zaista je jedan trenutak u poredjenju sa beskonacnom vecnoscu. I blazeni su oni koji su se umudrili u jedinom na potrebu, triblazeni su oni koji su omrzeli svet, i sveblazeni su oni koji su radi Gospoda ostavili roditelje, srodnike, prijatelje, bracu i sve sto je u svetu. I vi cete biti proslavljeni s obzirom da se isto ucinili. Jer, Gospod je rekao: Proslavicu onoga koji me proslavlja i ponizicu onoga koji me bescasti. Vi zaista proslavljate Gospoda u udovima svojim. Vi ste osveceni udovi Hristovi, sebe prinosite na zrtvu i neprestano donosite plodove kroz svoje poslusanje. Neka niko ne prekida svoje dobro tecenje, neka se niko ne predaje mrzovolji, neka se niko ne razlenji, neka niko ne drema i neka se ne predaje se snu. Svi budite saputnici vezani savezom ljubavi, svi jednovoljni, svi jednog srca. Budite dobri trkaci po Bogu, brzopokretni i uvekpokretni.

96.

1) Secajmo se kakvi smo bili ranije, kakvi smo prizvani i kakvi smo sada, te blagodarimo Bogu i recju i jos vise ispravnoscu zivota; 2) izasavsi iz Egipta sveta, trpeljivo prohodimo pustinju ovog zivota pod Bozijom zastitom i rukovodjenjem, cekajuci da udjemo u Obecanu zemlju (2, 19)

1) Imajuci u sebi kao svetilnik koji gori osecanje prema Gospodu i zelju za vecnim dobrima, mi neprestano treba da dolivamo ulje kako se svetilnik ne bi ugasio i ostavio nas u tami i kako ne bismo, lutajuci u tami, upali u pogubni rov strasti. Sta predstavlja jelej? Secanje, razmisljanje i rasudjivanje o onome sto je bilo, sto jeste i sto ce biti. Setimo se dana nase mladosti dok smo hodili u neznanju kao po tami, ili se zamajavali sujetnim delima kao u talasima morskim, ili se pogruzavali u telesna zadovoljstva kao u vodeni bezdan. Potom se setimo kako nas je prizvao blagi Bog, kako je pruzio ruku i istrgao nas, kako nam je pokazao miran put, navevsi nas da pridjemo ovom svetlom i svetom nacinu zivota. Setimo se i ono sto je izmedju, tj. koliko je nasih srodnika, poznanika, prijatelja i drugova ostalo u istom gorkom polozaju, dok smo jedino mi izbavljeni kao od egipatskog ropstva i uzvedeni na visoku goru ovog zivota, odakle vidimo kako se ljudi okrecu kao u najdubljem rovu, kako se uzaludno metu, kako se sudaraju, kako jedni druge saplicu, kako u znoju lica traze nesto navodno veliko, tj. nepostojana zemaljska dobra koja brzo prolaze i koja su trulezna, i sto je jos zalosnije kao nagradu imajuci da upadnu u ad i vecne muke. Koliko samo veliku blagodarnost mi treba da osecamo i prinosimo Dobrocinitelju nasem Bogu? Neprestano uznosimo Bogu blagodarne hvale, gromkije od Izrailja pojuci i pevajuci: Pevajmo Gospodu jer se slavno proslavi, konja i konjanika vrze u more (Izl. 15, 1). Medjutim, blagodarenje ce biti nepotpuno ukoliko na odgovarajuci nacin ne iskoristimo dobrocinstvo, tj. ukoliko se strogo ne drzimo na udaljenosti od sveta, ukoliko se ne otudjimo od svojih, ukoliko ne nipodastavamo zemaljska dobra i ukoliko nismo u blazenoj pokornosti ustavima naseg zivota.

2) Oslobodivsi se od sveta, od prelesti i pohota njegovih, mi treba dobro da prohodimo pustinju ovog zivota, tj. da budemo pokorni, poslusni, trpeljivi, velikodusni, ljubitelji cistote i zapovesti Gospodnjih, da nikako ne ropcemo kao onaj drevni narod, da nismo tvrdoglavi, teloljubivi, slastoljubivi, drski, da se ne prepiremo, da ne ustajemo protiv samog Zakonodavca pri secanju na egipatske kotlove od kojih smo se blagodacu Bozijom odrekli i udaljili. Molim vas da ne bude toga. Naprotiv, kao narod sveti, budimo poslusni, rado trpimo da idemo ma gde nas posalje mig odozgo, uvek hodimo po volji Bozijoj i blagodusno podnosimo teskoce puta, tj. nedostatak hrane, oskudicu pica i svega neophodnog. Ukoliko budemo blagopokorni, andjeo Boziji ce ici pred nama i Gospod ce za nas savladati strasti kao tudje narode, te cemo uci u zemlju u kojoj tece sveti med i mleko, u zemlju krotkih i pravednih (a ne u zemlju Amoreja, Hananeja, Farezeja i Eveja) i naslediti sva obecana dobra, sacarujuci sa Vladikom Hristom. Vidite, bratijo, predstojece nagrade, poznajte i utehe koje su vam pripremljene, kao uostalom i suprotne kazne i muke koje ocekuju one koji nemarno zive. Hodimo putem koji nam predstoji sa svom radoscu, sa svim staranjem i nepokolebivim trpljenjem revnosno ispunjavajuci poslusanje kao svesteno delo, kao sto su nekada sinovi Kata i Merarija (Broj. 4, 15) uzdizali svestene sasude. Neka niko ne bude neposlusan, roptac, drzak, lazljivac, smehotvorac, zavidljiv, klevetnik, nemaran, lenjiv. Neka niko ni u cemu ne posramljuje nas sveti zivot, vec neka se svi usrdno staraju da cine ono sto je ugodno Bogu kako bismo dobro zavrsili nas dobri podvig i najzad primili venac pravde u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

97.

Vi cete nesumnjivo naslediti vecno blazenstvo zbog vaseg odricanja od sveta, mucenickog poslusanja i borbe sa strastima i nevidljivim neprijateljima: istrajte (2, 20)

Neka bismo mi posle smrti uzleteli u nebeske i prenebeske oblasti, odakle je odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje (Is. 35, 10). I ja nedostojni ocekujem da vi odete tamo i da se nadjete [na mestu] gde je staniste svih koji se vesele, gde su horovi radosnih i glas onih koji praznuju, te da dobijete ono sto je obecano svima svetima koji su od vajkada Hristu ugodili, s obzirom da ste dobro hodili, da ste imali pohvalan zivot, da ste odsecali svoje prohteve, da ste istrajavali u svakodnevnoj borbi i trpeli mucenicko poslusanje u kome zaista ispovedate Gospoda i odricete se iskonski zlog djavola, dajuci i primajuci udarce koji vam se neprestano nanose i misleno i culno od telesne pohote, od demonskih napada, od sudaranja sa bratijom, od prekora i prigovora od strane ekonoma, nacelnika radionica i rasporedjivaca ostalih poslusanja, nikada i ni u cemu ne narusavajuci svoje zavete pred Gospodom, vec smelo i hrabro iduci putem spasenja uz posramljenje i odbijanje demonskih vojski koje izlaze na vas. Eto vaseg podviga. Vi sa apostolom mozete uzviknuti: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? Zalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mac? Kao sto je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje (Rim. 8, 35-36). Vi ste blazeni i triblazeni. Ipak, nemojte zaboravljati da do kraja vrsite podvig nepromenjivo pred licem Gospodnjim. Vama svakodnevno predstoji borba, i svakodnevno dobijate vence.

98.

1) Mi smo siromasni, ali nas Bog hrani; mi smo mu blagodarni; ipak, ni mi ne treba da lezimo; neka svako radi po svom poslusanju: tada ce i Bog umnoziti nasu malenkost; 2) kod nas je sve opste; trud jednog prelazi na sve i obratno; i sve od Boga ocekuje nagrada po trudu i usrdju; oni koji rade napolju i telesno nece dobiti manje od onih koji rade unutra i duhovno; bolesni ce biti nagradjeni za blagodusno izbegavanje roptanja (2, 21)

1) Prvi predmet mojih staranja i molitava jeste da ostanete cisti, usrdni i nepokolebivi delatelji u svom svetom i vrlinskom zivotu, te da se niko ne oklizne zbog napada neprijateljskih, vec da svi prebivaju trezvoumni i bodri u delanju casnih i postovanih dela blazenog poslusanja. Jer, kad je receno u dolicnom redu, za sve ostalo se ne brinem, iako se obicno zalostim imajuci u vidu teskobu telesnog zivota koji vodimo. Uostalom, tu teskobu ja smatram sirinom, siromastvo bogatstvom, oskudicu izobiljem, rukovodjen nadom koja daje uverenost da Gospod nece umoriti gladom duse pravednih i da nece ostaviti prepodobne svoje (u koje i vi spadate blagodacu Hristovom). Jer, On ih cuva gornjim promislom, poji, pokriva i zagreva i dusevno i telesno. I zar bi se toliko mnostvo (koje se vecim delom sastoji od siromasnih i onih koji nemaju nikakvu ljudsku pomoc) moglo ishraniti kako prilici i imati sve neophodno kad prst Boziji ne bi pomogao? Podignite oci vase i pogledajte koliko nas je uslo u carski grad i koliko je medju nama nemocnih, bolesnih, staraca, decaka i dece. Pa ipak, Gospod sve podmiruje u potrebama. Zar receno nije divno? Zar nije dostojno ublazavanja? Da, bratijo moja i ceda. Ipak, mi ne treba da lezimo na boku, vec i da sa svoje strane prinosimo trud i znoj radi zadovoljavanja potreba bratstva. Jer, Bog se preklanja na milost kada vidi da Njegove zapovesti ispunjava svo bratstvo zajedno: tada On iz nevidljivih istocnika salje sve neophodno. Stoga molim i napominjem da svako na delu na kome je postavljen usrdno i marljivo radi i donese mnogi plod i duhovno i culno. Jer, jedno se poznaje iz drugoga: marljivi na telesnom je usrdan i na duhovnom, kao sto je besplodan u duhovnom nemaran i u spoljasnjem.

2) Kod nas je sve zajednicko: ne samo telesno i culno, nego i duhovno i misleno. Vrline i dobrocinstva jednih postaju opsti za sve, kao uostalom i napori, sto se moze videti na primeru tela po ukazanju svetog apostola Pavla: Telo je jedno i ima udove mnoge, a svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo. . . I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kor. 12, 12; 26). U telu se od glave do nogu, sdesna i sleva u svakom udu oseca pobudjujuca potreba i njeno zadovoljavanje. Slican je i odnos razuma prema dusi. Moj i vas otac je prvi ud, ja drugi, a potom po redu svi do poslednjeg. I svi zajedno cemo u dan nagradjivanja imati ili pohvalu ili prekor. Znajuci receno, ceda moja, svi tecimo, svi se podvizavajmo, neka svako u opste delo unosi svoj deo truda, neka niko ne bude nemarniji u odnosu na druge i u sluzenju i meri snage koja mu pripada. Naravno, vi znate da Bog u onaj dan nece odrediti meru koju mi sada odredjujemo. Jer, drugo je sud Boziji, a drugo coveciji. Moze biti da ce On tristotog postaviti kao treceg ili cetvrtog, desetog odvesti u sredinu, a poslednjeg postaviti na prvo mesto, svakako prema njegovom staranju i vrlini. I premda je strasno, moze se desiti da nekog potpuno iskljuci iz naseg sastava i posalje u ad, naime onoga koji je i ovde bio drugog duha, drugog mudrovanja i nastrojenja. Ipak, ja se usudjujem da vas uveravam da se niko od onih koji se trude ne trudi uzalud: ni onaj ko ore, ni onaj ko kopa, ni onaj ko kuva, ni onaj ko pece hleb, ni onaj ko skladisti [stvari], ni ostali. I niko od njih nece biti manje nagradjen od onih koji se u usamljenosti upraznjavaju u psalmopojanju i stihoslovlju, ni od onih koji sede u kelijama za svojim delom, naravno ukoliko sa usrdjem sluze Gospoda radi. Svakome ce se odmeriti u skladu sa merom koju on odmerava trudeci se i starajuci u odnosu na bratstvo. Znajuci receno, oni koji sluze unutra ne treba da ponizavaju one koji se trude napolje. I oni koji se trude napolje ne treba da su mrzovoljni stoga sto su navodno omalovazeni. Neka svakome mera bude trud i usrdje. Neko ce pitati: “A koja je mera bolesnih”, s obzirom da ne mogu da rade. Njegova mera je blagodarnost, trpljenje i izbegavanje roptanja.

99.

1) Pouke nisu nekorisne: one bude one koji spavaju, a bodre ukrepljuju i rukovode; na taj nacin svi mi se po malo krecemo napred; 2) mi ispovedamo milost Boziju sto se rdjavo medju nama umanjuje, a dobro ukrepljuje; ima onih koji padaju, ali oni i ustaju i ispravljaju se; cuvajte svoje dobro nastrojenje i revnost (2, 22)

1) Neko ce reci da nema koristi od pouka stoga sto se ne ispunjava ono sto se u njima govori. Cesto slusajuci, naime, da ne treba da se smejemo, mi se ipak ne ispravljamo; cesto poucavani da ne treba da praznoslovimo mi sve vise praznoslovimo; cesto savetovani da ne zavidimo bliznjemu, nas sve vise savladjuje ta strast; cesto opominjani da ne treba nepazljivo i sanjivo da stojimo na dnevnim i nocnim psalmopojanjima i molitvama mi ipak lutamo mislima i dremamo. Jednom recju, mi se gotovo ni u cemu ne ispravljamo. Ipak, oni koji tako govore nisu u pravu. Najpre, ne moze biti da se niko ni u cemu ne ispravlja, kao sto je nemoguce i da se svi u svemu odjednom isprave. Naprotiv, danas jedan, a sutra drugi zapocinje i nastavlja svoj trud nad sobom. Zatim, pri penjanju merdevinama ne moze se odjednom sa prve pregrade koraknuti na poslednju, vec se postepenim uspinjanjem penjemo na vrh. I u delu vrlina se postepeno napreduje i dostize vrh. U oba smisla poucno napominjanje je veoma korisno, pobudjujuci i podsticuci revnost na uspeh i navodeci nacine i postupke koji vode ka njemu, cime se casnim dusama pomaze da postepeno ushode iz sile u silu i sa zemlje na nebesa. I jos se nesto moze reci. Obuzdavanje strasti se ne vidi i pored cestog govora i slusanja o onome sto smo duzni i sta treba da ispravimo. Sta bi tek bilo i do kakve bi se rdjavosti doslo kad bi carovalo cutanje i kad se ne bi ukazivale i objasnjavale duznosti? Mene su oci naucili da su reci put ka delima: dobre ka dobrima i rdjave ka rdjavim. I ja dobro znam da je zaista tako. Govor o boljem nacinu zivota uvek podstice na bolje. Ja vam svedocim, ceda moja, da se od citanja Bogonadahnutih Pisama i unekoliko od slusanja mojih smirenih pouka vi podizete i pruzate napred: strasni se bude od uspavanosti i pristupaju ka ispravljenju, a oni koji dobro hode podsticu se na jos vece napredovanje.

2) Ja ispovedam blagodat Boziju i ne skrivam milost Njegovu. Jer, pogledajte. Kod nas gotovo da nema prepiranja, kao ni kleveta, osudjivanja, uvreda, neposlusnosti, tajnog jedenja. Cak i ako se nesto desi, s obzirom da nosimo telo koje je sklono zlu, oni koji su sagresili se odmah osvescuju, kaju i ispravljaju ustanovljenim epitimijama, tj. odlucivanjem od trpeze, suhojedenjem, stajanjem i poklonima, sto se primenjuje u skladu sa onim sto je prigodno za lecenje postojece nemoci. Stoga neka niko ne govori da nema koristi od pouka. Kroz njih mi sticemo korist i napredujemo blagodacu Hristovom i sadejstvom molitava mog i vaseg oca. Ushodeci, mi dobro ushodimo na goru vrlina, buduci prosvecivani, osvecivani i obozavani kroz veliki trud i znoj. Molim vas i preklinjem da istrajemo u dobrom proizvoljenju i nastrojenju, odsecajuci svaku dvojedusnost. Malodusnost prognajmo za svagda i podsticimo se dobrom nadom i ocekivanjem buducih nagrada i vecnih dobara. [trudimo se] dok je disanja u nozdrvama nasim kako bismo se posle sadasnjih skorbi i teskoca, tj. posle smrti udostojili nasledja Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

100.

1) Tesko je upravljati; ipak, ja trpim radi Gospoda koji je radi nas stradao do krsne smrti; trpite i vi; 2) pogledajte misleno kako su trpeli drevni; 3) podrazavajmo ih (2, 23)

1) Kad bih culnim ocima gledao na skorbne neprijatnosti koje nam se desavaju skoro svaki dan, ja bih davno iznemogao i drugome predao uzde nastojateljstva. Medjutim, s obzirom da moj smireni um pogleda na Boga radi koga ste i vi ovde prizvani i radi koga sam i ja sebe predao vama, ja ne otkazujem i ne ocajavam, buduci gotov da sve pretrpim i buduci ukrepljivan Hristom Gospodom po molitvi oca mog i vaseg. [Ja ne otkazujem] radi vas, ljubljeni moji, i radi Gospoda mog i Vladike. On koji je sve stvorio, radi mene je u tajni domostroja blagovoleo da bude i iskusan, i osramocen, i ponizen, i izrugan, i raspet, i proboden kopljem i pogreben. Sta, dakle, i ja sve ne treba da podnesem? Ili bolje – cemu ja sa vama sve ne treba rado da se podvrgnem? Neka dolaze skorbi, teskobe, rane, lisavanja, smrti. Sta je sve receno pri nesumnjivoj veri da cemo steci nagradu vecnih dobara ukoliko budemo dobro ratovali, ukoliko budemo bodro stojali i ukoliko se budemo hrabro protivili. Ukoliko nemocno telo pocne da iznemogava i ukoliko ushtemo da mu popustimo, mi treba da se setimo da cemo naslediti gnev u dan gneva i otkrivenja pravednog suda Bozijeg, te da se podstaknimo na odusevljenu hrabrost.

2) 0, gde su sada one drevne svete duse? Kako se sada izgubilo njihovo odusevljenje i revnost. Za njih je radost i veselje bila telesna skorb, a slava i velicina – krajnje unizenje. Njih je ispunjavala plamena ljubav prema Gospodu i izjedala nenasita zelja da ne ispunjavaju svoju volju, a ne da je ispunjavaju. Oni nisu iskali da nacelstvuju, nego da budu pod vlascu i u poslusanju do same starosti. Gde je ona blazena prestarela glava koja je smireno prestojala do svrsetka trpeze? Gde je onaj mnogoiskusni biser poslusanja tokom trideset godina? Gde su i ostali? Kao hor zvezda pred mojim umom stoji taj svesteni sabor svetih, koji su prosijali vrlinama svake vrste. Protecimo misleno njihove svete obitelji. Eto utvrdjenja velikog Pahomija. Pogledajmo i na uvekspominjanog Jonu, na preslavnog Petronija, na Teodora Osvecenog. Predjimo potom ka obitelji Teodosija Velikog, pogledajmo i na vecnozivog Vasilija, na Aetija divnog ili na ostale. Potom predjimo na svestena podvizalista blazenog Teoktista, Evtimija Velikog, Save Osvecenog. Skracujuci rec jos cu reci da misleno prodjemo sve sto je bilo kod drevnih, srednjih i poslednjih, [ispitujuci] kako su se dobro podvizavali da dovrse svoje tecenje.

3) Na slican nacin i mi treba da hodimo ukoliko hocemo da nadjemo zivot i istinsku svetlost. Mi treba sve da podnosimo, da trpimo, nikako ni u cemu ne dajuci spoticanje, da se sluzba naseg dela ne kudi (2. Kor. 6, 3). A iznad svega uzmite stit vere, o koji cete moci pogasiti sve ognjene strele necastivoga (Ef. 6, 16), prebivajuci nepobedivi, radujuci se i saradujuci se jedni drugima u blagovoljenju i dovodjeni u sklad jednim disanjem Duha kao jedno Telo Hristovo.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

101.

Mi smo prizvani da se trudovima, lisavanjima i nevoljama cistimo od grehova; jeste tesko, ali nam je obecan vecnoblazeni zivot; radujmo se svemu recenome (2, 24)

Hteo bih da vam ukratko pomenem o podviznistvu na koje smo prizvani, kojim cistimo ranije grehe svoje i zbog koga se svakodnevno zlopatimo. Jer, nas put je zaista uzan i skorban, po reci Gospodnjoj. Medjutim, posto je njemu obecan zivot vecni mi treba da se radujemo i revnujemo oko njegovog uspesnog okoncanja. Mi dobrom revnoscu treba da sarevnujemo jedni drugima, trceci kao na trkalistu i pobedjujuci svog protivnika kako bismo dobili venac pravde u dan nagradjivanja. Stoga tesko neka se kod nas smatra lakim, neprijatno – prijatnim, skorbno – radosnim, oskudica – ugodnoscu, bescasce – cascu, uvreda – pohvalom, nedostatak – izobiljem, koriscenje vode – koriscenjem vina, kasno jelo – ranim jelom. Eto mucenicke crte naseg zivota, na kojoj se zasniva ocekivanje i nada na buduca dobra. Nemojmo, molim vas, plakati, niti biti malodusni gledajuci kako nas zivot zalosti i muci srce. Naprotiv, gledajuci na [obecanje] da nam on donosi usinovljenje, Carstvo nebesko i blazenu besmrtnost, revnosnije ga se latimo i neprestano ga obnavljajmo, dodajuci trud na trud, podvig na podvig, marljivost na marljivost, poslusanje na poslusanje, odsecanje vlastite volje na odsecanje, molitve na molitve, bdenje na bdenje, bogomislije na bogomislije, suze na suze, ljubav na ljubav. Nas zivot se razlikuje od brzoprolaznog zivota i visi je od njega. On je cudan za one koji razmisljaju svetski, koji se upravljaju telom i koji sadasnje pretpostavljaju buducem. Vi ste ostavili svet i sve sto je u svetu: roditelje, bracu, decu i sve zitejsko, te ste svagda spremni da, iz ljubavi prema Gospodu, budete u nevoljama, da stradate, da nosite uvrede, muke u smrt. I vi cete se iz sveta preseliti ka Bogu. Ostavljajuci vremenski zivot, vi cete preci ka beskonacnom zivotu ukoliko do kraja budete projavljivali opit vernog poslusanja.

102.

1) Ja vas ublazavam zbog vaseg iskrenog i uspesnog prebivanja u podvizima opstezica; 2) nemojte verovati onima koji govore da svagde ima takvih; 3) nase prvo oruzje jeste otkrivanje pomisli; 4) njime se ukrasuje svako nase podviznicko delanje (2, 25)

1) Ja vas ublazavam sto vi u ovom rodu i u ove dane istete Gospoda, sto ste bodri nad srcima vasim i sto verujete da je duh vas sa Bogom. Ja vas ublazavam i stoga sto zivot provodite iskreno i ispravno, zaista se odrekavsi i istinski se izvukavsi iz sveta, na samom delu projavljujuci svoj naziv. Vi ste se istinski razdvojili od svega i prebivate jedino sa Bogom, Njemu jedinome sluzeci svojim prekrasnim zivotom. Otuda vase opstezice kojim niko nista ne naziva svojim, otuda vase nepovratno otudjenje od roditelja i srodnika po telu, otuda nelazna vera prema mom smirenju kroz otkrivanje skrivenih srdacnih pokreta, otuda prostor u teskobi, zadovoljstvo u oskudici, uteha i veselje i pored lisavanja u telesnim potrebama. I zasto mnogo govoriti? Otuda slava vaseg zivota i [razlog] sto se na jeziku svih.

2) Ja ne govorim da bih vam laskao, vec vam napominjem da biste ostali cvrsti i krepki, da biste se na svaki nacin starali da ne padnete sa visine, kako ne biste oslabili u dobrom resenju svog proizvoljenja, kako ne biste napustili svoje poslusnicke borbe ili se raslabili pokvarenim nadmudrivanjem i nagovorima ljudskim i ubedjivanjima da navodno ima mnogo onih koji se boje Boga i koji mu sluze jos bolje od vas. Eto sablazni. A zbog cega? Da se pokazu koji su postojani medju vama (1. Kor. 11, 19). Prema tome, drzite se dobrog resenja svoje volje i nemojte biti nemarni da ljubite Gospoda kroz dobra dela i da trazite ono sto potpomaze vase spasenje. Jer, mnogo toga nije vidljivo za nas i mi padamo i ne znajuci kako, cak i ne znajuci za pad, kao sto uverava Davidova rec: Pregresenja (moja) ko ce shvatiti (Ps. 18, 13).

3) Hocu da znate da za spasenje nema dejstvenijeg lekarstva od otkrivanja pomisli, sto ste i sami ispitali. Gospod nam je dao taj dar i takvo lekarstvo nam je pod rukama. Zbog cega, dakle, neki od vas kasne da pristupe ispovesti i otkrivanju [pomisli], daveci se cutanjem, varajuci se i puneci se neotkrivenim pomislima kao crvima? Ma ko bili, ja zalim zbog vas i bolujem zbog vase nemoci. Zbog cega se podvrgavate [opasnosti] kad imate sredstvo da ozdravite, da se prosvetite i razveselite? Bog sve vidi. Jer, nema tvari sakrivene pred Njim, nego je sve obnazeno i otkriveno pred ocima Onoga kome cemo odgovarati (Jev. 4, 13). Osim toga, ja treba da vas poznajem. Da bih poznao moja ceda, i oni mene, ja imam potrebu za vasom otvorenoscu.

4) Eto istinskog duhovnog srodstva, pravog poslusanja, bezbriznog hodjenja, slatke molitve, neprestanog napredovanja i ushodjenja ka savrsenstvu. Dobra je suza skrusenja koja se lije iz ociju, dobra je cista nocna i dnevna molitva, dobro je trpljenje skorbi, dobro je bavljenje rukodeljem, dobro je budno slusanje citanja, dobri su sporost u reci i beseda bez smeha, dobro je umereno uzdrzanje, dobro je secanje na smrt i umereno podrazavanje zitija svetih, dobro je izbegavanje strasti drskosti i cuvanje bozanstvenog smirenoumlja. Ipak, najbolje je otkrivanje i ispovedanje pomisli bez zaljenja sebe. Sve ispitujte, dobra se drzite (1. Sol. 5, 21).

103.

1) Misli i cula, reci i dela u svetu su sasvim drugaciji od nasih: kod nas sve kao da je u raju; 2) Bog je dao da je kod nas i unutra i izvan sve drugacije, negoli u svetu; 3) ipak treba da pazimo da ne postanemo gori od svetovnjaka (2, 26)

1) Slava Bogu koji nas je izabrao od utrobe matere nase u ovo svesteno zvanje. Neka je blagodarnost Gospodu koji nas je prizvao na blazeni i divni obraz monaskog zivota. Ja cu reci nesto sto je smelo, ali nije daleko od istine: nama je zaista dano da razumemo tajne Carstva nebeskog vise negoli onima koji su u svetu, od kojih mnogi ne vide o cemu se radi. Pogledajte samo njihova rasudjivanja i stremljenja. Oni ublazavaju bogatstvo i prolaznu slavu, raduju se utehama i nasladama, ushicuju se mirisima i dragim kamenjem, lepim stanistima, vrtovima, gajevima i ostalim ispraznostima, smeju se, sale se, igraju, debljaju se kao zivotinje koje se pripremaju za zaklanje i cine mnogo drugog sto ne treba ni pominjati. Ne treba pominjati ni rdjave posledice koje se radjaju iz recenoga, kojima se oni ipak hvale. Eto sta hvale, cime se hvale i cemu se raduju. Ipak, sve receno je nistavno i dostojno prezira u ocima onih koji su telo razapeli sa strastima i zeljama (Gal. 5, 24). I vi ste u Gospodu Isusu Hristu po svetom apostolu raspeli telo svoje. Kod nas postoji druga zelja i drugo raspolozenje prema stvarima. Mi istemo i nastojimo da steknemo dobrobice koje je postojalo u raju sladosti, odakle smo izgnani. Stoga mi i prihvatamo nacin zivota koji lici na prvobitni, udaljujuci se od prelesnog sveta i prilazeci Bogu. Mi skidamo zitejsku tamu i oblacimo umnu svetlost, od svega se odricuci i postajuci gospodari nad svime.

2) O divnog li i velikog zvanja. Ko nas je odvojio od ploti i krvi, od roditelja, srodnika, rodbine, od zitejskih obicaja i svega svetskog? Ko nas je ubedio da se igumanima i duhovnim ocima predamo kao robovi, te da prihvatimo naporni podvig uzdrzanja, bdenja i spavanja na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio da na stvari gledamo bez rasejavanja i prelescivanja, te da ne smatramo necim velikim ni zlato, ni srebro, ni lepote, ni svetske velicine, pa cak ni carske krune i svilu. [Ko nas je prosvetio] da smatramo dostojnijim i vecim oblacenje u dronjke i zakrpe, te da se njima velicamo vise negoli bljestavim plastom? Ko nam je dao silu da pobegnemo od svega vestastvenog i telesnog i da se sjedinimo sa visim poretkom zivota, slicno andjelima preko devstvenosti prebivajuci cisti i neporocni? Eto nasih pohvala. Nama ih je darovao Bog, koga smo zavoleli. Mi smo pozeleli buduca dobra, nepristupnu svetlost, vecnu slavu, neizrecivu radost, neprestano veselje, vecno nasledje, Carstvo nebesko, neiscrpno bogatstvo i sva obecanja koja su izrecena preko andjela i otaca.

3) Stoga gledajmo i pazimo dobro kako se opet ne bismo obratili na suprotno i kako se kasnije ne bismo nasli iza onih koji zive svetski. Sve vise se cistimo i utvrdjujmo u devstvenosti, starajuci se umom i srcem da ne popustamo demonu. Rec izaziva rec, pogled privlaci pogled, nemar potpomaze nerad i mi se postepeno srodjujemo sa njima, oni nas osvajaju i mi se nalazimo u polozaju nocne vrane, radjajuci grehovnu smrt. Nemojmo, pak, tako, ceda moja. Pazite se jedni od drugih s obzirom da od bliznjega dolazi i zivot i smrt. Neznatni nemar i izvesna bezbriznost guraju u bezdan greha. Pazite i gledajte i mali i veliki, prednji i zadnji, nacelnici i rukovodjeni. Gore smo bili ublazavani, a ovde smo u bescascu; gore smo licili na andjele, a ovde se uslicujemo satani. 0 nekome je receno da bi mu bilo bolje da se nije rodio (Mt. 26, 24). Isto je prigodno reci i o navedenom. No, dovoljno je o tome. Ja nista nisam rekao da bih vas ozalostio, vec da bih predznanjem odvratio nailazeci mac greha.

104.

1) Ja imam duznost da govorim, a vi da slusate; 2) vi me ustima postujete, ali je vase srce daleko; kad sam vam govorio o teskobi u potrebama i ukazao na uzroke, vi ste se pomirili sa nasim polozajem, ali ste potom poceli da ropcete, narocito zbog primanja mnogih; 3) ja vam objasnjavam da je Bog Hranitelj i da ce pomoci; 4) nemojte roptati, inace necete uci u Carstvo Bozije, kao sto Izrailjci zbog roptanja u pustinji nisu usli u obecanu zemlju; 5) kada je nesto slicno bilo kod otaca nasih; naprotiv, svi oni su trpeli nevolju, ne odbijajuci druge; 6) i vi ste ovde prihvaceni iako ste dosli bez icega; zbog cega sada ne zelite da ukazete milost drugima; ni pse koji umiru od gladi ne teraju, a vi hocete da prognamo one za koje je Hristos umro; 7) niste li obecali da cete zajedno sa mnom sve trpeti; ili ste zaboravili da je stradanje nas udeo; 8) pokajte se, buduci da se ja necu promeniti; osim toga, i vi ste ucesnici u tim delima, buduci da smo jedno; 9) setite se koliko nas je puta Bog izbavljao iz nevolje; cega da se bojimo ukoliko delujemo po zapovestima (2, 30)

1) Moje delo i moj neumorni podvig se sastoji u iznosenju reci za vas, u napominjanju duznosti i tesenju u trpljenju u vasem dobrom zivotu po Bogu. Pastiri beslovesnih ovaca po neophodnosti preduzimaju trud nespavanja i brige oko cuvanja stada koje im je povereno, izvodeci ga na pasu. I ja gresni, koji sam nedostojno primio nacelstvo nad vama, tj. Hristovim ovcama, moram da imam neuspavljivo dusevno oko i da vam oglasavanjem reci, kao nekakvom sviralom, ukazujem na duznost i korist, predupredjujuci vas od neprilicnog i pogubnog. Od mene se, dakle, trazi receno, ali i vi treba da se prema mojoj reci odnosite pazljivo, slusajuci moj pastirski glas. Gospod govori: Ovce moje slusaju glas moj. . . i za mnom idu. . . A za tudjinom nece poci, nego ce pobeci od njega, jer ne poznaju glas tudjinaca (Jn. 10, 27; 5). Receno se moze primeniti na vas i na mene.

2) Zbog cega sam vam izrekao slican predgovor? Unapred vam kazem da ne bih [zeleo] da vam moja rec bude teska. Jer, neki od vas me postuju ustima, dok im je srce daleko od mene. I objasnicu zbog cega. Kod vas se pojavila teskoba u telesnim potrebama zbog rdjavog roda proslih godina, zbog priliva lica koje Bog iz pucine sveta salje u pristaniste nase obitelji na spasenje i zbog dodavanja stranoprimnica i drugih utocista, s obzirom da se nalazimo u carskom gradu. Ja sam o recenome sve obavestio, izjavljujuci duboku skorb i opterecujucu brigu oko nacina zadovoljavanja potreba za tekucu godinu. Ja sam iskao i molio da se zagrejete usrdnoscu za uvecanje uobicajene mere vasih rukodeljnih proizvoda, napominjuci da nama, koji istemo Carstvo nebesko, prilici da idemo tesnim i skorbnim putem, na kome se nalaze nevolje, pritesnjavanja, glad i zedj, napori i znoj, nagota i siromastvo i sve slicno. Jos sam dodao da Bog cesto popusta da se podvrgnemo neznatnim iskusenjima kako bi ispitao nasu ljubav prema Njemu, tj. da li rado podnosimo skorbi koje nas susrecu radi Njega. I vi ste se pokazali kao sto treba, opravdavsi moje ocekivanje. Medjutim, nemajuci istinsko srce u odnosu na Boga, vi ste mu zablagodarili samo ustima, da biste potom zaroptali, opterecujuci se onim sto se desilo i ustajuci na mene gresnoga, kao nekada na Mojsija. I vi ste prigovorili: “Zasto ih sakuplja toliko kad ne moze da ih nahrani? I zbog cega? I ko ga prinudjava da sabira toliko mnostvo”.

3) Od tih reci ja treba da se ogradim i da oglasim pravdu Boziju, ukazavsi na mac Boziji koji dolazi na takve. Od mojih gresnih ruku se nece traziti krv njihove pogibli. Kao neistinski sinovi moji, oni najpre nisu zajedno sa mnom rekli: “Zasto ih primamo”, vec su kao tudja i rdjava deca rekli: “Zasto ih prima”, sami sebe iskljucujuci iz opstenja sa mnom. Oni su krivi. i dostojni osude stoga sto, kao sto se peva u Psalmima, klevetase na Boga, i rekose: Ne moze li Bog spremiti trpezu u pustinji (Ps. 77, 19) takvim mnostvu. Zar ja dostavljam hranu, ili donosim plodove, ili punim zitnicu? I opet, zar ja samovoljno i samovlasno primam one koji dolaze i umnozavam bratstvo? Nije li sam Gospod i Bog Hranitelj sveta, koji otvara ruku svoju, i ispunjava sve zivo blagovoljenjem (Ps. 144, 16)? Ne govori li On sam: Istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Ne pobudjuje li i sam malodusne, govoreci: Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti zanju, ni sabiraju u zitnice; pa Otac vas nebeski hrani ih. . . Koliko ce vise vas, maloverni (Mt. 6, 26; Lk. 12, 28). Ne savetuje li On preko jednog mudraca: Ko verova Gospodu i postide se? Ili ko je istrajao u strahu Njegovom i bio ostavljen? Ili ko ga prizva i bi prezren (Sir. 2, 10). I ne obecava li On opet kroz Jevandjelje: I onoga koji dolazi necu isterati napolje (Jn. 6, 37). I ne naredjuje li On: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Bozije (Mk. 10, 14). I mnogo drugih mesta iz Pisma je saglasno sa recenim. Zasto vi ustajete na mene bednog i svojim vredjanjem govorite bezumlje?

4) Vi ste, kao sto se vidi, Izrailjci koji su izbavljeni iz ruke nevidljivog faraona, od gorkog pravljenja cigli u ropstvu strasti i od mracnog Egipta svetske sujete, da bi potom, pri prolazenju pustinje podviznickog skorbnog zivota i susretu sa teskim nevoljama, propustili da zablagodare Bogu, usled cega je izostalo i dobro raspolozenje koje je trebalo da izazove javljanje potrebnog po Bozijem promislu. Da, vi ste uzroptali na Boga i kao da ste rekli: “Bolje bi bilo da smo umrli u Egiptu”, secajuci se egipatskih kotlova, tj. onoga sto je svakoga najvise nasladjivalo u svetu. Medjutim, vi znate da su tad postradali oni koji su roptali, da se niko od njih nije udostojio da udje u obecanu zemlju i da su im kosti ostale u pustinji. Bojim se, ceda, da i mi ne postradamo na isti nacin s obzirom da cinimo sto i oni. Medjutim, tada je bilo dejstvo satora i zakona, a sada – savrsenstvo blagodati i istine Hristove. I receno nisu ucinili svetovnjaci, nego oni koji su medju nama, tj. koji su se popeli na visinu andjelskog zivota.

5) Gde je i kada se kod nasih prepodobnih otaca pojavilo roptanje? I da li su oni ikada radi oskudice u telesnim potrepstinama odbili nekoga od onih koji su zeleli da se spasavaju u opstezicu? Nisu li, naprotiv, njihova vrata svagda bila otvorena ne samo za one koji zele da se odreknu od sveta, nego i za sve potrebite siromahe? Zar nisu oni i posle svoje smrti ostavljali posebna zavestanja u vezi sa recenim? Vi znate kakvi su u vezi sa navedenim bili nalozi velikog svetila naseg Evtimija. Vi ste citali kako je bilo kod uvekspominjanih otaca nasih Save i Teodosija Velikog, kao i kod preblazenog Pahomija. I da li se kod njih dogodila oskudica? Jeste, i to visekratno. Kod jednog za Uskrs nije bilo neophodnog cak ni za vrsenje Liturgije, sto je uostalom i kod drugih bivalo. Oni su cesto imali svega u izobilju, a ponekad su i oskudevali. U oba slucaja oni su, pak, blagodarili Bogu i blagodusno trpeli. Sa njima su stradala i njihova istinska ceda sa radoscu i veseljem. Oni, pak, koji nisu slicni potpadaju pod kletvu i ginu. Stoga treba da pazimo, ceda moja i bratijo.

6) Vi koji ropcete treba da se setite da se ne izdrzavate od svog truda i da prilikom dolaska ovamo niste sa sobom nista doneli. I vi ste tada blagodarili i slavili Boga i nas sto se niste vratili nazad. I kao nerazumni vi sada necete da ukazete drugima ono sto ste tada sami dobili. Vi ste skrti da drugima urucite dar koji ste sami dobili. Nedruzeljubivi, nesaosecajni i neosetljivi. Mi bismo bili dostojni odobravanja cak i kad bismo primili beslovesne pse koji umiru od gladi. Jer, napisano je da pravednik miluje duse stoke svoje (Pric. 12, 10). A zar necemo primiti slovesne ljude, ucesnike u zajednickoj prirodi, bratiju nasu koji nas mole da ih primimo u pristaniste posle brodoloma i da ih spasemo od krajnje nevolje, one za koje je Hristos umro? Medjutim, bezumnici ne pomisljaju o recenome.

7) Zar vi niste obecali da cete zajedno sa mnom umirati za ime Gospodnje? A sada se pri maloj teskobi u naporima i po trebama odricete i povlacite nazad. Zbog cega naprotiv vi mene ne podsticete da ni jednog od siromaha koji dolaze ne otpustim gladnog, zednog i bez trazene pomoci? Medjutim, vi volite jedino da se sami nasicujete, pa cak i presicujete, da jedete ribu, pijete vino ne samo po dve ili po tri krasovulje, vec i sa dodatkom, sto oci zabranjuju. I na vama se ostvaruje [rec] da niko ne moze sluziti dva gospodara, tj. i stomakougadjanje i bogoljublje. Nerazumni i spori srcem shvatite da (po zapovedjenom svetim ocima nasim i po neprestanim napomenama mene gresnog) mi treba da postradamo i da kroz mnoge nevolje udjemo u Carstvo nebesko.

8) Prema tome, pokajte se sto ste mnogo sagresili pred Gospodom. Ja necu odbiti [nikoga] i necu se promeniti, vec cu nastaviti kao sto sam zapoceo da sa svom srdacnoscu i vatrenim srcem primam svakoga ko dolazi. I ne [primam] ih samo ja, vec i Bog koji zapoveda [ljubav] i vi zajedno sa mnom, buduci da smo svi jedno. Vi svi delate sa mnom kada odevam nagog, zagrevam promrzlog, obuvam bosog, beskucnika uvodim pod krov, hranim gladnog i pojim zednog u ime Isusa Hrista, istinitog Boga naseg, koji je sebe dao radi naseg izbavljenja od grehova. I mi verujemo u Njegova obecanja da nece ubiti gladom pravednu dusu (Pric. 10, 3). Takve su i vase duse koje ne ropcu (jer ja ne okrivljujem sve) i koje se raduju zbog ispunjavanja zapovesti Bozijih i umnozavanja bratstva, buduci trpeljive u iskusavanjima Bozijim, odrekavsi se od svega i resivsi se da do smrti stoje na delu Bozijem.

9) Pogledajte nenauceni, kojima se ponovo obracam, koliko nas je puta Bog izbavljao iz krajnje nevolje. I kakvih dobrocinstava nas je udostojio radi molitava mog i vaseg oca. Nije li nam dao zita i vina u doba oskudice? Nije li On podigao dobre ljude i nije li otvorio njihove zitnice radi nase prehrane? Nije li nam do sada iz sela, gradova i ostrva slao med, masline, sir, pokrivace, odelo i zlato od episkopa, nacelnika i od onih koji su odeveni u porfiru? Neka vam Gospod oprosti i neka ucini da ubuduce budete krepkiji kako biste sve podneli i pretrpeli sa ostalom bratijom i zajedno sa njima se udostojili da dobijete venac pravde.

105.

1) Sada je lazljivo vreme (prolece): drzite telo na uzdi; 2) mera pijenja vina i mera hrane; 3) za uzdrzanje ce se (dobiti) nebeska dobra, prema kojima sadasnja uopste nisu dobra; 4) pogledajte na skupinu vrlina koja vas okruzuje; gledajte na nebo i sve ce biti podnosljivo (2, 31)

1) Dobro se stice trudom, ali ga nepazljivi lako gube. Ono sto je steceno dugim vremenom moze da se izgubi zbog kratkovremene nebrige. Stoga narocito pazite na sebe u sadasnje vreme proleca kada telo pocinje da se budi i kada plot, buduci od zemlje, trazi da dejstvuje po zemaljskome. Navodljavana i djubrena, zemlja daje rastinje po svome rodu. I telo koje se goji raznim jelima i picima samo od sebe uskipi strastima koje su u njemu sakrivene. Uzmite ga u svoje ruke i pritesnite ga. Po reci apostola, staranje za telo nemojte pretvarati u pohote (Rim. 13, 14). Naprotiv, pruzajuci mu neophodno u razumnoj meri, prebivajte i zivite u duhu.

2) Neka postoji mera i u jelu i u vinu. Vino neka se prima radi male utehe na praznicne dane, pri krajnje zamornim telesnim naporima, pri bolestima i pri predstojecem duzem putovanju. U drugo vreme treba biti zadovoljan jednom casom, najvise sa dve. Jer, vi znate sta se o recenome kaze u Staracniku. U odnosu na jelo navescu vam reci apostola: Jela ce se ukinuti (1. Kor. 6, 13). Ja ne govorim sa namerom da vas sasvim odvratim od njega, vec sa zeljom da jedete i pijete blagoobrazno, bogodolicno, spasonosno za dusu i ukrepljujuce za telo, koje treba da vrsi nalozena mu dela.

3) Zar ne znate da vam se za slicno uzdrzanje i lisavanje svetskih zadovoljstava, tj. mesojedja, pijenja vina, banja i toplih basta priprema bozanstveni raj, koji ima drvo zivota i vodu besmrtnosti, sladost Duha i neizrecivu krasotu vecnih dobara? Za vas je tamo pripremljen pokoj i svaka uteha. Jos malo pa cete kroz vrata smrti stici tamo i poceti da nenasito i vecno okusate i pijete. Ovde, pak, ni dobra iz carskih dvorova nisu sladost, vec hrana za crve. Njihovo okusanje nije dobar zivot, vec bezivotnost, nasladjivanje njima nije radost, nego tuga, njihovo posedovanje jeste lisenost i njihovo nasledjivanje jeste zaista sujeta nad sujetama, kao sto je rekao najmudriji Solomon, koji se u potpunosti nasladio utehama sveta.

4) Vi imate uzdrzanje kao drugaricu, poslusanje kao suprugu, neporocnost, devstvenost i milostinju kao kceri, skrusenost i smirenje kao svestene devojke. Pogledajte gore na nebo i ugledajte gde je nase staniste, gde je nasa Glava i opsti Otac svih – Hristos Gospod, gde je nas grad – gornji Jerusalim. Zaista, vi cete pobediti ukoliko sve pretrpite. Vi cete se ovencati ukoliko budete zadovoljni sa svime. Ukoliko skoncate na navedeni nacin, vama ce se otvoriti vrata Carstva nebeskog.

106.

1) Sve trpimo sa nadom na vecno blazenstvo, po reci i primeru svetog Pavla; 2) jer, i mi, kao i on, svakog casa susrecemo priliku da trpimo; 3) ukoliko budemo trpeli, Bozije blagovoljenje ce biti na nama (2, 32)

1) Trudite se i podvizavajte se. Na skorbi vaseg zivota u Hristu koje nailaze na vas nemojte gledati kao na nesto tudje, strano i neocekivano. Zar dosavsi ovamo iz sveta niste pred Bogom i Njegovim izabranim andjelima ispovedili da cete blagodusno trpeti svaku skorb i teskobu u gladovanju i zedjanju, u studeni i nagoti, u uvredama i podsmevanjima i u drugim podviznickim teskocama radi Carstva nebeskog. I bolje je da uopste ne gledate na receno, vec da trpite i da motrite na blazeni kraj svega. Kakav kraj? Nasledje Carstva nebeskog, radost zbog vecnih dobara, okusanje besmrtnosti, blazenstvo neprestanog zivota, usinovljenje, rajsku sladost i svaku drugu utehu. Zaista je dostojno i pravedno veliki apostol rekao da stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. 8, 18). On je tada hodio po svoj vaseljeni kao usred lavova i tigrova, vucen i cepan nevernim, u gladi i zedji i u danonocnim naporima, radeci svojim rukama kako ne bi nikoga opteretio i svojim trudom zaradjujuci ono sto je bilo potrebno njemu i onima sa njim.

2) Blago nama ukoliko budemo blagodarno i trpeljivo podnosili sve u okolnostima u kojima se nalazimo s obzirom da necemo biti liseni njegovog udela. Ukoliko se, pak, pokazemo malodusni, nezadovoljni i ropotljivi, mi necemo imati opstenja sa onima koji su se do krvi podvizavali protiv greha. I necemo li se mi pokazati dostojni svake sramote onoga dana s obzirom da ni najmanju stvar (tj. poslusanje bez protivrecenja, trud bez roptanja, sluzenje bez gordosti, blagovremeno cutanje, razumni govor, slucajno prevodjenje na drugo poslusanje koje odgovara paznji i revnosti, odsecanje vlastite volje, blagodarno nosenje nalozene epitimije [tj. kazne], neoslabno stojanje na psalmopojanju i nocnoj i dnevnoj molitvi i trpeljivo citanje dnevno ustanovljenih Psalama) nismo mogli ispuniti spokojno i prilicno?

3) Ukoliko budemo blagopokorno, blagodusno i rado primali, trpeli i ispunjavali i sve drugo sto se ne moze ni nabrojati, nas zivot ce biti prekrasan i Bog kome ugadjamo svakako ce na nas gledati sa blagovoljenjem i blagosiljati nas. Nemojmo odstupati od recenog nacina zivota, cak i kad bi sledilo da svakodnevno umiremo zbog njega. [Sluzimo] radosno, nikako ni u cemu ne dajuci spoticanje, da se sluzba ne kudi (2. Kor. 6, 3).

107.

1) Sada je cetrdesetnica: neka se svako pripremi kao sto prilici; 2) ne zahtevaju se samo spoljasnje umrtvljenje tela i telesni podvizi, nego ponajpre odsecanje svega rdjavog i vlastite volje, smirenje i poslusanje (2, 33)

1) Sada je, kao sto znate, sveta cetrdesetnica, koja od nas zahteva duhovne podvige jos vise negoli u obicno vreme, tj. usrdniju spremnost na sve dobro, blagodusnost, hrabrost, trudoljublje, trpljenje, nebouzlaznu molitvu, suzotocno umiljenje, smirenje skrusenog srca, umereno uzdrzanje ne samo od jela i pica, nego i od zavisti, gneva, nadimanja, roptanja, gordosti, dobromrzne strasti. Pogledajte se pazljivije i ocistite se po navedenom ukazanju, pripremivsi sebe kao izabrane sasude, kao bogoglasne svirale kako biste primili Duha Svetog. Na receno nas priziva vreme i ono je pravi post.

2) Neka mi niko ne govori: “Ja pojem i citam stihove [iz Psaltira], molim se, vrlo malo jedem, malo pijem, sedeci po malo odspavam, cinim poklone, podizem svoje ruke prema nebu mnogo sati”. Naravno, sve je to dobro. Ipak, kazi mi da li imas smireno mudrovanje, skrusen duh, da li odsecas svoju volju kako bi uvek bio poslusan i kako nikada ne bi protivrecio, ni roptao, ni prepirao, ni zavidio bratu, ni mislio i govorio sujetno, niti bio znatizeljan. Kazi mi da li postavljas pitanja zbog cega jedan ima jedan polozaj, a drugi – drugi, menjajuci se u srcu i poprimajuci zversko lice, te iz zlog, a ne dobrog skrovista srca iznoseci reci neverja, [rdjave] neustrasivosti i nesredjenosti, koje i one koji slusaju mogu da vrgnu u rov pada. Nisu takva dela posta i nisu takva upraznjavanja u uzdrzanju. Naprotiv, onaj ko ima smirenje i poslusanje kao sa dva krila ushodi na nebo i postaje sabesednik Bogu.

108.

1) Nemojmo dati mesta razlenjenosti secajuci se da sluzimo Bogu, koji ce i uzvratiti po usrdnosti i revnosti; 2) cuvajmo u savrsenstvu i svo ostalo ustrojstvo zivota i spolja i iznutra; 3) hrabrite se imajuci Boga za Pomocnika, i Presvetu Bogorodicu, i svetitelje Bozije, a narocito nase – svetog Pretecu i Bogoslova, kojima pripada manastir; 4) uzdrzavajmo se od neprilicnih razgovora i razgovarajmo samo o dusekorisnom (2, 34)

1) Pazite da nasa srca ne budu opterecena mrzovoljom, raslabljenoscu i neumesnim pomislima, sto dovodi do bede unutrasnjeg pada u dusi. Naprotiv, sa mladickom bodroscu i revnoscu se postarajmo da zajedno prozivimo ostalo vreme kratkotrajnog zivota naseg, koji se stalno umanjuje kako bismo, po zavrsetku dobrih podviga, svestenih upraznjavanja i casnih vrlina presli u buduci vek i udostojili se dobijanja netruleznih venaca pravde od Nagradodavca Gospoda. Stoga neka svako gleda kako prohodi svoje sluzenje. Neka se do starosti svako trudi da sluzi Gospodu kao da je prisutan, izbegavajuci nemar, malaksalost, lenjost i pritvornost i znajuci da ne bi ozalostio coveka, vec Boga, kome se posvecuje sluzenje. Mi smo ovde samo sasluge, koji napominju o zapovestima Vladike. Oni koji ih ispunjavaju i oni koji ih narusavaju nisu krivi pred nama i ne ugadjaju nama, nego blagom Vladici i Bogu, koji ih je dao. Neka svako svoje delo radi kao pred licem Boga, a ne ljudi, bilo da prepisuje knjige, bilo da sluzi, ili ore, ili kopa gradinu. Neka svacije delo bude cisto, buduci da Srceznalac Bog meri napregnutost sile i usrdja koji se u njega ulazu.

2) Jezik treba cuvati od praznoslovlja, oko ogradjivati od neprilicnih prizora, srce cuvati od necistih pomisli i sva cula trezniti strahom Bozijim. Jedni prema drugima treba da se odnosimo sa smirenoumljem i sa ljubavlju bez drskosti. Mi treba da vodimo dolicne razgovore, da gledamo na korisno, da slusamo samo ono sto je prilicno, da se dodirujemo sa skromnoscu, da pomisljamo na Bozanstvene stvari, da se radujemo i da se saradujemo u ispunjavanju zapovesti Bozijih kako bismo dusespasonosno okoncali dane naseg stranstvovanja na zemlji.

3) Budite hrabri jer imamo Boga za Pomocnika i Zastupnika u svom zivotu, te krepki pokrov, tj. zastupnistvo Presvete Bogorodice i molitve gospode nase, velikih svetitelja Pretece i Bogoslova, u cijim manastirima zivimo. I ako je Bog s nama, ko ce protiv nas (Rim. 8, 31). Ako je Gospod zastitnik zivota moga, koga cu se plasiti (Ps. 26, 1). Ko ce nas savladati ukoliko imamo pomoc od Bogorodice i svetih? Niko i nikada. Demoni ce biti daleko od nas, ljudi ce nas hvaliti, neprijatelji ce se izbezumiti i niko nece opstati pred licem nasim. Ukoliko, pak, ne budemo takvi, sve ce sa nama biti drugacije.

4) Stoga mi treba da istrajemo u dolicnom ustrojstvu, narocito ziveci u ovakvom gradu. Uzdrzavajmo se od razgovora o predmetima koji su nam tudji. Nama je tudje besediti, razgovarati i raspitivati se i o carevima i o nacelnicima. Premudri govori: Shvataj ono sto ti je nalozeno (Sir. 3, 22). Mi imamo drugu brigu i druge besede. Svetovnjaci razgovaraju o svetovnom i telesni pricaju o telesnom, dok mi [govorimo] o Bogu, Spasitelju nasem, i o onome sto je dusekorisno, o vrlinama, o zivotu prepodobnih otaca nasih, o smrti, o prestavljenju, o susretu svetih andjela, o odgovoru pred prestolom Hristovim, o pravednoj nagradi, o Carstvu nebeskom. Razgovarajuci o recenome, mi se andjelski prosvecujemo, a prosvecujemo i svetovnjake. Ukoliko, pak, upadnemo u sujetne razgovore, mi i sebi stetimo i drugi nas podvrgavaju podsmehu i osudi. Od sada pazite i cuvajte usta svoja od neprilicnih beseda. Trudite se u svojim dobrim delima, rasplamsavajuci jos vreliju revnost za ljubav prema Bogu i imajuci gotovost da za Njegovu istinu cak i smrt podnesemo. Vasu odlucnost Bog ce primiti kao delo i u onaj dan vas ukrasiti mucenickim vencima.

109.

1) Revnosno i iz sve snage istite nezemaljsko i Bog ce vas blagosloviti; ukoliko tako cinite, napredovacete; jer, tako su ziveli svi oci; 2) opet prekor kradljivcima stvarcica (2, 35)

1) Jedni biraju jedan predmet iskanja, a drugi drugi: jedan iste gospodstvo, drugi slavu od spoljasnjeg cinovnistva, jedan zadovoljstvo i mnoga imanja u domovima, slugama i poljima. Mnogoobrazne su pohote svetske. Ostavivsi sve slicno i dusevno se preselivsi u drugi svet, vi zelite i istete nadsvetsko i nebesko, u cemu i prebivate svojim srcem. Oko recenoga je sve vase staranje i trud. Vas ne brine i ne zanima nista osim savrsenog ociscenja strasti i sticanja skrusenog i smirenog srca i potpune bezbriznosti ne samo u odnosu na drugove i poznanike, vec i na roditelje i svaku sujetnost. Takvo je Bozije blagovoljenje o vama. I ja vidim kako se svaki od vas trudi, podvizava i prinudjava da odbaci strast koja ga muci i da raspolozenjem prebiva samo sa jedinim Bogom. Ukoliko istrajete u mucenickom podvigu, Hristos Bog nas ce vam dati silu i krepost da odbacite svako strasno i satansko protivljenje, te da uspesno zavrsite triblazeni podvig koji vam predstoji, kao uostalom i sveti i bogonosni oci koji su ranije ziveli. Zar su oni, obuceni u telo i imajuci jednake prohteve kao i mi, bez truda i podviga prosli ovaj zivot? Nikako. Oni su mnogoobrazno stradali i pobedjivali, hodeci putem svakog poslusanja i smirenja, uzdrzanja i drugih vrlina, potcinivsi telo duhu, uzisavsi na visinu svetog zivota i proslavivsi se. Radi izgradjivanja dusa nasih setimo se vrlina prepodobnog oca naseg Save (ciji spomen slavimo). Kao poslusnik, kao sto znate, on bese veoma poslusan, brz, usluzan, prihvatajuci poslednja poslusanja i radujuci se kao da vrsi nesto slavno. On je danonocno bio u trudovima, nosio vodu i drva, prvi dolazeci na psalmopojanje i poslednji izlazeci. O njemu je napisano i mnogo drugog, sto se zbog nedostatka vremena ne moze nabrojati. Podrazavajmo ga i mi, ceda, s obzirom da nije nemoguce da ga podrazavamo jedan u jednom, a drugi u drugom, pomazuci i sarevnujuci jedan drugom. Iznad svega treba da se cuvate da ne postupate po svojoj volji i da bez dolicnog raspitivanja ne [cinite] cak ni ono sto izgleda dobro.

2) Ne mogu da precutim jednu stvar koju, ne znam kako, medju vama cine neke neznalice i preziraci svakog poretka. Naime, radi se o veoma prekornom delu cestog nestajanja ili pre – kradje [stvari]. Na primer, onaj ko u svojoj keliji ostavi sandale ili olovku, ili drugo orudje za rukodelje i izadje na kratko ili na duze zbog svog posla, po povratku ne nalazi ostavljeno. Radi se o savrseno djavolskom delu, koje vredja i smucuje bratstvo. Pocece da se javljaju podozrenja, klevete, ogorcenja pa i neprijateljstva verovatno vise prema nevinima, negoli prema vinovnicima. Vi lopovi pocujte groznu pretnju blazenog apostola Pavla: Ni lopovi. . . ni otimaci, nece naslediti Carstvo Bozije (1. Kor. 6, 10). Rekavsi otimaci, on nije dodao “srebra ili zlata, ili dragocene odece”, vec je izrekao opste odredjenje. Ma na sta da se odnosi otimanje, i makar se radilo i o najmanjoj stvari, otimac nece naslediti Carstvo nebesko. Da li cujete lopovi i otimaci? Molim vas da prestanete da kradete i otimate konac, igle, sila, olovke, loncice, case, nozice, pojaseve i slicno. Jer, ponavljam, ni oni koji cine slicno nece naslediti Carstvo nebesko. Zar se ne bojite apostolske opomene? Zar ja bedni izricem takvu opomenu? Stoga vas molim da hodimo dostojno zvanja na koje smo prizvani, tj. cisto, prepodobno i pravedno, udaljujuci se od navedenog poroka kako bismo bili naslednici vecnih dobara.

110.

1) Po vasem opstenju dobro svakoga prelazi na sve, i dobro svih na svakoga; 2) nemojmo biti ni lenjivi, ni svojeglavi; ziveci opstim zivotom postarajmo se da se uzdrzavamo od rdjavog i da revnujemo za pohvalno; 3) ono sto cinimo i dozivljavamo biva i prolazi i vise se ne oseca; ono, uostalom, ostaje unutra i na dan suda ce se pojaviti na opravdanje ili osudu (2, 37)

1) Svako, po pisanome, ima svoj dar, jedan jedno, drugi drugo. Vi ste, pak, bratijo, svezani savezom ljubavi usled cega cinite svojim i napore i vrline svih drugih. Ti, na primer, blagodusno podnosis bescasce, drugi se odlikuje trudoljubljem, jedan izobiluje cutanjem, drugi pokornoscu. Medjutim, zbog opstenja svako od vas osim svog poseduje i ono sto imaju drugi. Stoga se radujte i saradujte jedni drugima. Neka svako napreduje u daru koji poseduje, izbegavajuci tastinu i vrlinu brata smatrajuci vecom. I ukoliko smo sliveni jedni sa drugima i spojeni sjedinjenjem ljubavi, potrudimo se da sve vise napredujemo, usled cega ce se Bog proslaviti u nasem delu i veci deo vaseljene ce cuti za nas nacin zivota.

2) Niko neka ne bude svojevoljan i svojeobrazan. Tesko onima koji su mudri za sebe i razumni pred sobom (Is. 5, 21). Niko neka ne bude nemaran i lenjiv da ne bi cuo: Idi kod mrava, lenjivce (Pric. 6, 6). Neka niko ne bude dvojedusan u rasudjivanju da ne bi cuo: Dvojedusan covekje nepostojan u svima putevima svojim (Jak. 1, 8). Uvek budite pokretni i brzi na delalje zapovesti, iskreni, bez saplitanja prilikom ispovedanja svojih skrivenosti, slobodni od tastine i daleko od svoje pohote, koja cini da je [covek] kao morski val sto ga vetar podize i vitla (Jak. 1, 6), buduci da se nije utvrdio i da nema osnove u srcu svome. Neka sve slicno bude daleko od vas. Vi se starajte da steknete, da uriznicite i da se obogatite svim sto je casno i pohvalno radi dobijanja Carstva nebeskog.

3) Sve ono sto svaki od vas cini, bilo pohvalno, bilo prekorno, zaista prolazi i nestaje kao potok vodeni, pri cemu cak ni u osecanjima ne ostaje gotovo nista od onoga sto je bilo juce. Stradanje zbog zapovesti, trud, plac, trpljenje, znoj, razdiranje srca, pritesnjavanje, iznemogavanje, podvrgavanje uvredama oseca se samo trenutno, da bi potom nestalo. Medjutim, kod onog ko je receno okusio sve ostaje i cuva se u vekove radi dobijanja nagrade. Onaj, pak, ko se tesi, smeje, nasladjuje, pravi nered, igra, lenjstvuje, nikoga ne slusa, predaje se lakomislenosti, zavidi, gnevi se, besni, pravi spletke, drzeci se visokoumlja i slicno ne samo da sada ne stice nikakvu korist, vec stice i neporecivu osudu u dan nagradjivanja i pravednog suda Bozijeg. Razmislimo o recenome, bratijo, i latimo se vrlina, starajuci se da na svaki nacin izbegnemo greh kao nesretno i svepagubno zlo, te da bogougodno okoncamo dane naseg zivota i udostojimo se obecanih dobara sa svima koji su ugodili Bogu.

111.

Pouke se govore da biste vi, slusajuci ih, ispravljali sebe; vi, medjutim, ostajete isti: nemojte vise biti nepazljivi i nedelatni (2, 38)

Pitam vas radi cega se govori pouka. Da li da bi se samo procitala u odredjeni cas i pocesala nase usi, ili da biste me pohvalili, ili bez nekog odredjenog cilja? Naravno ne, nego da biste vi shvatili ono sto se govori, svom dusom prihvatili smisao reci i doneli plod blagodacu Hristovom, te uz pomoc molitve mog i vaseg oca. Medjutim, ja vidim da iz vaseg secanja, cim se zavrsi pouka, odmah sve iscezava bez traga kao da se uopste nista nije ni govorilo. Stoga cim izadjemo sa sluzbe napolje odmah padamo u ista sagresenja kao i obicno. Jedan pocinje da razgovara u nevreme, drugi ropce, jedan prede osude, drugi se sakriva u ugao kako bi zaspao i prespavao cas za rukodelje, a i kad se javi ruke mu se pokazuju kao nemocne, a kolena raslabljena (Sir. 25, 26). Necu govoriti o ostalom. Ne treba, pak, tako ceda moja. Inace se moze desiti da cujete: Ovaj narod usnama me postuje, a srce im je daleko od mene (Mk. 7, 6). Naprotiv, kada cujete spasonosnu rec u mojoj pouci ili iz Bozanstvenog Pisma koje citamo neka se u vasim srcima porodi kretanje straha Bozijeg, iskra ljubavi prema Njemu, zelja za napretkom i namera da se verno ispunjavaju Njegove zapovesti kako bismo se udostojili Carstva Njegovog.

112.

1) Mi smo na duhovnoj trci; ko su, pak, gledaoci; na sta treba da obrate paznju trkaci; kako se trci po pravilu; 2) ne treba zavideti obicnim prednostima u manastiru; nerazumno je sve sto nezadovoljni u takvim slucajevima govore; neka se isprave oni koji tako cine (2, 39)

1) Vi ste trkaci Vladike Boga, premda vase trcanje nije po zemlji, nego od zemlje ka nebu, imajuci za posmatrace andjele i svetitelje, a ne ljude. Vence, pak, (neuvenljive) daje sam Gospod. Blazeni ste vi sto ste stupili na to popriste takmicenja, primivsi [monasku] shimu. Medjutim, vi ste tek stupili na popriste, a venci se daju onima koji zavrse trku. Neka svako od vas dobro gleda kako trci i neka primecuje znakove na trkalistu koji odredjuju uspeh trke (tj. napredovanje u vrlinama), neka pazljivo gleda na prepreke (tj. iskusenja tela, sveta i djavola) i neka se napreze da ih savlada (primajuci silu od Duha Svetoga). Neka niko ne gleda na stranu, vec na jednu tacku ispred sebe, tj. na cilj trke, ka njemu ustremljujuci sve svoje sile. Trka jos nije okoncana. Do sada ste dobro trcali. I od sada trcite sa jednakom usrdnoscu i naprezanjem, revnujuci jedni sa drugima i pomazuci jedni drugima. I ko ce sve prestici? Onaj ko bude najsmireniji od svih. Ko, pak, najispravnije trci? Onaj ko je najposlusniji, najpobozniji, ko u najvecoj meri izbegava roptanje, ko najvise poje Psalme, ko se najvise drzi bezmetezja, najtrudoljubiviji, najmolitveniji, ko najvise otkriva [pomisli], ko najvise izbegava drskost, najnezlobiviji, ko najvise izbegava zavist, najverniji, ko najvise voli [svog] oca, ko najvise poseduje i ostale osobine savrsene vrline i po dusi i po telu. Eto u cemu se sastoji vasa trka. Eto cime ushodimo iz sile u silu i od sveta ka nebesima.

2) Neka ljubav bude vasa glavna osobina, koja vas odlikuje kao ucenike Gospodnje. Prebivajuci u ljubavi, rado primajte svako izdvajanje bratije, njihovo pretpostavljanje i napredovanje u sluzbama, rukodeljima, mestu stojanja i redosledu. Neka od vas odstupi zavist, ljubomora i gnev. Blagostanje bratije neka svaki prima kao svoje blagostanje, radujuci se njihovom uspehu, cime se ugadja Bogu i stice potpuna pobeda nad svime. Ljubav je venac vrlina. Ogorcavati se, pak, sto je nekome data prednost u sluzenju jeste pokvareno i stetno delo, tj. znak suprotne strane. Ne treba tako ciniti, ceda moja. Nije pravedno govoriti: “Trebalo je da mene pretpostave njemu”, ili: “Ja sam stariji od njega i meni prilici vise mesto”. Bezite, molim vas, od slicnih zamki djavoljih. Naprotiv, istite i starajte se da steknete ono sto je dobro, sto je casno, sto prilici svetima, sto [pokazuje] bratoljublje, smirenoumlje i sto vas upucuje na kraj. U svemu postupajte kao deca, nezlobivo, iskreno, kao izabrani narod Gospodnji, ne dopustajuci nista mimo zapovedjenog. Ukoliko se i desi neko pokliznuce, pozurite da se ispravite i da [stvar] zagladite prihvatanjem epitimije kako biste na dan nagradjivanja culi zeljeni glas: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34).

113.

1) Vi ste preduzeli dobru nameru; ona vas, uostalom, ne izbavlja od iskusenja neprijatelja, koja vas i snalaze; ipak, budite verni svom zavetu i Bog ce vam pomoci da istrajete; 2) odbacite dela tame i napredujte u delima svetlosti: prva, naime, privlace karanje Bozije, a druga – blagoslov; 3) sada je kod nas mnogo bolesnih: zdravi, posluzimo bolesnim, a bolesni – budite trpeljivi i zadovoljni svime; mi nemamo sluge: bratija sluze iz ljubavi po poslusanju; podsticite se trudbenici: Bog sve vidi (2, 40)

1) Po blagovoljenju Bozijem svi se vi nalazite u broju spasavanih, svi ste stupili na put spasenja i svi imate samo jedno iskanje, tj. da se spasete. Medjutim, postoji djavo koji je protivnik svakog dobra i koji mnoge podvrgava iskusenjima i bez njihove zelje: jedne raspaljuje na pohotne slasti pomazuci se zeljama mladosti, druge obara vlastoljubljem zbog koga je i sam spao sa neba, neke opet raslabljuje nemarom, ili veze mrzovoljom, ili rastrojava neverjem, ili pleni svojevoljnoscu, ili uci neumesnim delima. I zasto nabrajati sve cime on svakodnevno pokusava, nastoji i ocekuje da nas saplete cim dozvolimo da se raslabimo i cim se predamo raspustenosti? Medjutim, neka mu zapreti Gospod Bog, koji je rekao moru: Cuti, prestani (Mk. 4, 39) i neka ga otera negde daleko od nas, sto se i desava kada se mi usredsredimo u sebi samima i neprestano pazimo na prvi cilj naseg stupanja u obitelj. Mi smo, naime, pred Bogom koji svedoci obecali da cemo podnositi svaku skorb i teskobu sve do smrti.

2) Stoga svi odbacite sve sto je protivno iskanju spasenja: malodusni – malodusnost, slastoljubivi – slastoljublje, gordi – gordost, tasti – tastinu, drski – drskost, neuredni – nered, pricljivi – pricljivost, svetoljubivi – svetoljublje, teloljubivi – teloljublje, zalosni – nerazumnu zalost, zavidljivi – zavist, brzopleti – brzopletost, svadljivi – svadljivost, lenjivi – lenjost. Eto dela tame, vidova zla i pronalazaka i nagovora lukavog. Blagome, pak, Bogu su ugodni mir, krotost, smirenje, poslusanje, nezavidjenje, trudoljublje, marljivost, bodrost, ljubav, nada, poredak, molitva. Eto dela svetlosti, oruzja pravde i vrlina svetih. Radi ljubavi prema Gospodu, ja molim da se probude uspavani od strasti i da prihvate bodrost dremljivi od obuzetosti neprijateljskom prelesti. Ukoliko zelimo da zivimo dobrim zivotom i ukoliko volimo da vidimo dobre dane poslusajmo onog ko govori: Ukloni se od zla, i cini dobro; trazi mira i idi za njim (Ps. 33, 14). Na sta oci Gospodnje gledaju sa blagovoljenjem? Gle, oci su Gospodnje na onima koji ga se boje (Ps. 32, 18). Na sta se, pak, gnevi lice Gospodnje? Lice pak Gospodnje je na cinitelje zla, da istrebi sa zemlje spomen njihov (Ps. 33, 16). Ukoliko zelimo da pazimo, i sve ostale reci toga Psalma predstavljaju prekrasne savete.

3) Ovih dana je kod nas mnogo bolesne bratije. Vreme je nezdravo. Mi zdravi pomognimo bolesnima. Bolesni neka prime karanje Gospodnje kao spasonosno i neka blagodusno podnose bolest, blagodareci za sve sto nam se daje. Izbavivsi se od bolesti nemojmo lutati uzalud, nego opet pristupimo svojim delima. Jer, mi nemamo unajmljene robove koji su odredjeni jedino za sluzenje, kao sto biva kod svetskih ljudi. Mi smo sami i robovi i gospodari, i oni koji sluze i oni koji primaju usluge. Ipak, neka svaki gleda da vise sluzi, negoli da bez potrebe prima usluge. Bog vidi svakog od vas i njegovo delo i sluzenje. On vidi sta je bio ranije i sta je sada, kako je ko ziveo u svetu i kako zivi u obitelji, kako ko na sve prinudjava sebe i trpi, u sta se odeva i obuva i kakav trud podize pri ispunjavanju svog posla. I u svoje vreme On ce svakome dati po delima njegovim. Neka niko ne bude malodusan. Mi cemo se javiti Bogu i predstati pred strasnim sudom Njegovim. Davsi odgovor o prozivljenom zivotu mi cemo dobiti ono sto nam prilici.

114.

1) Obradjujmo svoje duse delajuci u duhovnom smislu sve sto cine zemljoradnici kada obradjuju svoje polje; 2) drzimo se i ratujmo kao sto vojnici drze sebe i ratuju; trpimo sve u nasim poslusanjima radi Carstva nebeskog, kao sto vojnici u ratu sve trpe u ocekivanju nagrada (2, 41)

1) Obradjujuci svoje polje, zemljoradnik ne gleda na tezinu truda, ne opusta ruke i ne lenji se, vec ima u vidu buducu dobit. Radi nje on se predaje trudu, znoju i iscrpljujucim lisavanjima. I svaki od nas je dobio dusu kao neko polje koje treba da obradjuje u ovom veku. I mi na njoj treba da obavljamo duhovna dela. Bog, nas Sazdatelj ce u dan suda od nas da zahteva odgovor o recenome. Stoga vas molim i preklinjem da svi uopste usrdno obradjujemo polja svojih dusa i da ih obnovimo po zakonima blagocasca kako ne bismo sejali trnje strasti. Ocistimo najpre oranice svoje od svakog korova greha i bacimo na njih seme, orosimo ih kisom duhovnih suza skrusenosti, ogradimo snaznom ogradom straha Bozijeg kako useve ne bi unistavale mislene zveri, osvetlimo ih i zagrejmo suncanim zracima ljubavi kako bismo potom napunili nase umne ruke pregrstima i sabrali mnostvo zita, tj. svetih dela po zapovestima Hristovim. Radi recenoga je Gospod Bog svaku dusu prizvao u zivot, a nas narocito i na andjelski obraz zivljenja. Molim vas da svako od vas u dobrom ponasanju pokaze svoja polja kako cvetaju, daju plod i mirisu mirisom koji je ugodan Gospodu. [Receno ce se postici] kroz savrsenu izmenu telesne naravi i odnosa, kroz pokorno poslusanje i hristoliko smirenje, kroz svakodnevno usavrsavanje i preobrazavanje iz slave u slavu, kroz bljestavo odevanje dobrim delima, kroz odbacivanje svake neposlusnosti, kroz pokoravanje svake pomisli na poslusnost Hristu, kroz saobrazavanje sa opstim ustavom bratstva i kroz svagdasnje samoukorevanje kojim se lako satire i umrtvljuje mnogoglava azdaja gordosti i samovolje.

2) Na koje delo smo mi, bratijo, narocito prizvani? Na borbu i rat. Ne na laku borbu sa nistavnim licima, vec na zestoku borbu sa strasnim silama nevidljivih duhova, kao sto govori bozanstveni apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Prema tome, neka niko ne ostane nepripremljen za borbu, neka niko ne izlazi nenaoruzan i neka se ne odstranjuje od vojnickih znakova. Ne treba da se cudis kada dobijas rane i povrede ili kada susreces sukobljavanje. Sve receno i njemu slicno neodvojivo je od vojnika. I ne umire onaj ko je jednom dobio ranu ili pao pod udarcem. Ne umire cak ni onaj ko se mnogo puta i bezbroj puta podvrgao recenome, vec onaj ko se dobrovoljno predaje svojim neprijateljima na zaklanje. Stoga bratijo i oci treba da budemo pazljivi i da krepko stojimo u borbi kao vojnici Hristovi. Vi znate da svaki vojnik odlazeci na vojni pohod susrece mnostvo neudobnosti, napora i neprijatnosti ili zbog suncane jare, ili zbog kise, ili zbog hladnoce. On ne provodi raznezen zivot s obzirom da ponekad zeli da pojede komad hleba ili da popije casu hladne vode kojih nema. On je citav dan ili noc u pokretu i prelazi iz mesta u mesto u blatu i prljavstini, umoran i iscrpljen. I radi cega? Da bi ugodio vojvodi koji ga je zapisao u vojsku, da ne bi dopao u spisak pobeglih, da bi u vreme deljenja nagrada bez prepirke bio priznat kao dostojan. Slicno se desava i kod nas, premda na drugi nacin. Njihove nagrade su privremene i brzoprolazne, a nase vecne i netrulezne. Njih daje Bog koji caruje nad svima. Stoga potrpimo i podvizavajmo se u sluzenju koje lezi na nama, cisto i besprekorno sluzeci Gospodu. Onaj ko naredjuje neka razumno i pazljivo naredjuje, a onaj ko sluzi neka sluzi bez roptanja i lenjosti. I mi treba da podnosimo vreme gladi i zedji, uvreda i ponizelja, sukobljavanja i ozaloscenja, a narocito iscrpljenosti i raslabljenosti u vreme nocnog psalmopojanja i molitvi, te svakovrsne neprijatnosti od onih koji nas vidljivo i nevidljivo napadaju i svakodnevno pritesnjavaju u vreme rukodelja i ispunjavanja ostalih poslusanja. I podvizavajuci se dobrim podvigom i zavrsivsi trcanje, mi cemo na molitve oca naseg da se udostojimo venaca pravde u dan onaj u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

115.

Odbacivsi sve pohotno i gnevno, prilepimo se uz Gospoda, nelazno radeci na delima naseg poslusnickog zvanja (2, 42)

Slusajte i razumite sta nam govore i sta nam zapovedaju sveti oci. I ja nedostojni vam predlazem isto u svojim poukama. Ono sto oni govore i polazu u nase duse ja cu sazeti kroz dve pouke iz Reci Bozije: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muzeloznici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaci, ni otimaci, nece naslediti Carstvo Bozije (1. Kor. 6, 9-10), i opet: Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite medju sobom blagi, milostivi, prastajuci jedan drugome, kao sto je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 3132). I drugi [pravednik] priziva: Hodite poklonimo se i pripadnimo Njemu i placimo pred Gospodom Stvoriteljem nasim (Ps. 94, 6), i jos: Udjite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4). Prema tome, utvrdivsi se opomenama i priziv primivsi k srcu, dodjite svi zajedno i poklonimo se Gospodu. Zaplacimo se pred Njim zbog naseg prethodnog zivota i zbog svakodnevnih sagresenja u znanju i neznanju, delima, recima i pomislima i udjimo u dvorove Njegove za pesmama i slavoslovljem, a ne sa psovkama, besom, neposlusnoscu i nadmenoscu. Onaj ko ropce cini greh. Stoga nemojmo roptati, niti izlaziti iz sebe, ni ruzno govoriti i nemojmo biti sujetni buduci da smo zemlja i pepeo, prasina i prah, narocito oni koji iz nerazboritosti misle da su slavni zbog telesnih ili duhovnih dela. Ja vidim da je proslo oblicje ovoga sveta za nas (1. Kor. 7, 31), buduci da smo mi nesto drugo u odnosu na svetovnjake: mi smo odeveni u drugaciju odecu, zivimo neobicnim zivotom, tj. kao bezbracni, bezimeni, bez nasledja, kao neulovljivi, skoro besplotni, raspevsi se svetu. Jer, koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim. 8, 8). Mi treba da nosimo znake koji odgovaraju zivotu koji smo uzeli na sebe kako bismo istinski (a ne lazno) bili ono cime smo se nazvali. Budimo, dakle, poslusni, brzi, bogobojazljivi, blagi, pobozni, druzeljubivi, trpeljivi, blagodarni za sve sto nam se daje kako bismo dobro poziveli i postali naslednici zeljenog i trazenog Carstva nebeskog.

116.

Povodom slucaja bezanja nekolicine: “Stojte i usavrsavajte se, na svaki nacin se bojeci da dejstvujete po svojoj volji, cak i u dobru” (2, 43)

(Neka [bratija] je pobegla iz obitelji i sveti otac izrazava svoje zaljenje, dodajuci. . . ). Vi se poucite njihovim primerom i shvatite da je na vama Gospod cudesno pokazao milost svoju [sacuvavsi] vas od zamki djavola, usled cega ste ostali nepokolebivi i niste odstupili od svete zapovesti poslusanja koja vam je predana. Nemojte da im se upodobljavate, molim vas. Buduci sinovi svetlosti, nemojte postajati sinovi tame i protivljenja. Nemojte da vase mnoge i blazene napore uzalud raspete i svoje duse predate na vecnu osudu. Jer, receno je: Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko ce sada tezu kaznu zasluziti (Jev. 10, 2829) onaj ko zgazi zavete, ispovedanja i obecanja svetog zvanja naseg, ismejavsi tajinstvo naseg savrsenstva. Stoga pazite na sebe, molim vas, i pravo hodite putem Bozijim, moleci se da se i oni probude i vrate iz dusegubne i smrtonosne prelesti djavolske. Uostalom, poznato je da svako od vas svojim nastrojenjem pokazuje da li ce biti izabrani sasud ili sasud pogibli. Jer, onaj ko mimo opsteg ustava, mimo opste koristi i mimo naredbe nastojatelja u odnosu na citanje, psalmopojanje, uzdrzanje ili bdenje cini nesto sto mu se cini dobrim ili prilicnim, pokrenut samovoljom (usled cega u svem bratstvu obicno proizilazi smucenje), svakako predstavlja orudje zlog neprijatelja, raskidajuci svezu potcinjavanja i poslusanja i hodeci u tami za tragom svojih prohteva. Treba imati u vidu da se po pravednom sudu necastivi razdvajaju od blagocastivih, kvarni od pravih, krivodusni od pravodusnih, lukavi od iskreno poboznih, zlonaravni od blagonaravnih. Jer, kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa velijarom (2. Kor. 6, 14-15). Mi [ponekad] takve iz snishodjenja i ocekivanja ispravljenja ne odsecamo [od sebe]. Medjutim, svojim bekstvom oni sami sebe odsecaju i odvajaju. Ako hocete, setite se onoga sto je napisano u Staracniku: “Samo mesto izgoni one koji ne cine dela [koja mu prilice]”.

117.

1) Opet su neki pobegli; kako izbegavati takav pad; ne treba obracati paznju na nagovaranja neprijatelja i na reci onih koje je sablaznio; 2) poneki uvece van poretka istu hleba i vina: ja cu o tome dati opsti nalog; prestanite da se drzite svoje volje; 3) drugi samovoljno prelaze sa poslusanja na poslusanje: neka toga ne bude; vlastita volja je propast (2, 44)

1) (Opet povodom pobeglih). Kako da se izbavimo od slicnog pada? Ne treba da se prima savet zmije, niti da se sama zmija krije u srcu. Naprotiv, treba je brzo izobliciti i ona ce pobeci kao od ognja. Da su nasi begunci ispunili navedena pravila uopste ne bi postradali. Vi, pak, ceda moja, pazite se i cuvajte se. Kao ovce stada Hristovog nemojte se samovoljno predavati u plen djavolu. Uvedeni u raj zapovesti Hristovih, nemojte se prelescivati mamcima zle zmije ni na koji nacin kako ne biste bili vrgnuti u mracnu tamu greha. Ziveci andjelski nemojte dopustiti da vas pokrije mrak samovoljnog bekstva. Naprotiv, trpite i ispunjavajte zapovesti. Neka niko ne opsti sa skupinom lukavih i sa necastivima neka ne sedi (Ps. 25, 5). Necastiv i lukav je onaj ko se vezuje sa drugim i dogovara o bekstvu ili o zadovoljenju neke druge strasti na svoju pogibao, i na pogibao onog ko ga sledi. Prema tome, ukoliko takav [pokusa] da te odvoji od drugih i da sa svog jezika u tebe uliva otrov zla, ti odskoci, stani podalje od njega i zatvori svoje usi kako bi spasao i sebe i njega. Cak ni kad te vidi ozaloscenog od iskusenja koje se desilo, ti ga ne primaj. Ti si se pravedno ozalostio i uznegodovao, ali ti on lukavo ponovo pristupa. Jer, on je zmija koja pokusava da te privuce na svoju stranu. Ukoliko pocne da osudjuje tvoj raj, tj. opstezice ili da okrivljuje one koji zive sa tobom, tj. tvoju bratiju govoreci da je jedan ovakav, a drugi onakav, ili da je kod vas nesto lose, ti ga odgurni i izoblici kao sto prilici kako bi i njega ozdravoumio i sebe spasao. Sta, naime, govore takvi? “Odvojimo se od ovdasnjih. Iguman je tezak. Nacelnik nad radionicama je bezosecajan. Krasnopisac je nerazuman. Posla je mnogo, a izdrzavanje nistavno. Svi naredjuju i svi zapovedaju. Nemamo snage da podnesemo napor truda. Nema nacina da se ovde spasemo. Pobegnimo odavde. Kuda? Gde nas oci vode. Samo da izadjemo odavde”. Kada bi neko od zdravomislecih mogao da vidi njihove duse ugledao bi ih mracnim, uzasnim, demonskim, bez icega zdravog, tj. i volje, i uma, usled cega i blude levo-desno kao zalutale ovce. I nemojte misliti da govorim sa namerom da ih posramim. Ne, naprotiv. Kod njih je jos mnogo gore, nego sto se moze izreci. Uostalom, molite se usrdno da se nadju i da se vrate ili sami, ili nasom rukom. A nase delo je da budemo cvrsti, izbegavajuci uzroke slicnog pada i da se podvizavamo dobrim podvigom radi nebeskog venca. Do mene je, pak, dosao sluh da neki od vas neoprezno stite one koji su se pokliznuli, iako su nedostojni ne samo zastite, nego cak i prostog pominjanja. Za vas je umesno jedino da ih jednostavno spominjete sa sazaljenjem. Jer, ni apostoli izdajicu vise nisu nazivali apostolom, vec samo Judom, izdajnikom i lopovom.

2) Ja cujem da medju vama opet postoji nered u vecernje sate, tj. da neko trazi hleba, ili vina, cak i u vreme cetrdesetnice. Vama je poznato da smo mi, dosavsi u ovaj grad, vec donekle izmenili nacin zivota koji smo imali van njega. Ja mislim na upotrebu jeleja, vina, variva u dane cetrdesetnice, a takodje i sredom i petkom. I bilo bi dovoljno. Medjutim, s obzirom da saosecam sa vama, a i zbog moje sopstvene nemoci i zbog napornosti uzdrzanja u gradu ja odredjujem da od sada u navedene dane uvece svi koji zele mogu da dobiju casu vina i komad hleba. Najzad, neka ne bude nereda i zustrosti, niti svadljivih reci: “Ja treba da dobijem nesto jer sam se potrudio vise od drugih”. Narusitelji poretka nece izbeci odgovarajuce epitimije i odlucenja. Vi koji nadzirete radionice, cuvari poretka i upravitelji sa ostalim nacelnicima drugih delova budite predostrozni kako se opet ne bi desilo isto.

3) Pomenucu jos nesto. Neki ne ostaju na poslusanjima na koja su odredjeni, vec prelaze sa jednog na drugo iz lakomislenosti i nepostojanosti. Stoga su i sami sebi na stetu, i onima koji se drze poretka. I samim nadzornicima radionica i rukodelja oni pricinjavaju izlisno nespokojstvo i trud. Neka se slicne stvari ubuduce ne desavaju. Neka svako bude trpeljiv u poslu na koji je postavljen i neka radi kao sto je ustanovljeno. Jer, svakako je znak nereda, neznanja i neposlusnosti kada [covek] sam sebi izmislja zanimanje i pokusava da ispuni svoje prohteve. Posto smo ukazali i zabranili zlo, neka vise niko ne postupa na taj nacin. U suprotnom ce dobiti epitimiju za nered. Zar ne znate sta govori sveti Dorotej? Onaj ko je dostigao odsecanje svoje volje postigao je punu meru unutrasnjeg pokoja. Stoga, onaj ko hoce da se nasladi unutrasnjim pokojem treba da se drzi navedenog puta, tj. odsecanja svoje volje. I postici ce pokoj i u vreme ovdasnjeg prebivanja, i u vecne vekove u buducnosti. Bog i Otac Gospoda naseg Isusa Hrista neka vam svima da da isto mislite i da ste u svemu saglasni kako biste trpeljivo izdrzali sve podviznicke borbe kao zalog vecnog zivota i nasledja Carstva nebeskog.

118.

Podvizi su kratki, ali su dobra za njih vecna; slasti grehovne su brzoprolazne, ali su muke za njih beskonacne: njih nece izbeci lenjivi (2, 45)

Sadasnji zivot jeste vreme podviga, vreme skorbi i znoja. I oni nisu privremeni i uopste kratkotrajni, vec danonocni, dugovremeni i neprestani sve do kraja zivota. Medjutim, nemojmo zaboravljati da se ta bitka ne vodi radi nistavnih, poslednjih i ljudskih ciljeva, vec radi bozanstvenih i nebeskih dobara. I ukoliko postojanim trpljenjem i usiljenim cuvanjem svetih zapovesti u njoj budemo imali uspeha, mi cemo naslediti Carstvo nebesko, beskrajno blazenstvo i sladost neizrecivih, necuvenih i neshvatljivih vecnih dobara. Ukoliko, pak, zbog nemara i lenjosti (nebilo!), zbog pristrasnosti i naklonosti prema truleznim zadovoljstvima ovog veka u njoj ne budemo imali uspeha, nasledicemo vecne muke, bezmerno posramljenje i stajanje sa leve strane uz slusanje onog strasnog glasa: Idite od mene prokleti, u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim (Mt. 25, 41). Nemojmo dopustiti da se desi da cujemo taj strasni glas i okusimo najuzasnije odvajanje od svetih i pravednih, koji ce se uzeti u neiskazanu radost, u neizrecivu svetlost, u nenasitu sladost. [Nemojmo dopustiti] da nas po odluci Gospodnjoj zajedno sa demonima odvedu u oganj vecni, na skrgut zuba, u najmracniji tartar, u nerazresive uze na beskonacnost i na svagda, a ne samo na kratko vreme, na nekoliko godina ili na nekoliko stotina ili hiljada godina. Gde ce tada, kako govore sveti, biti brat, ili otac, ili mati da izbave i zastite? Medjutim, brat nece izbaviti; hoce li izbaviti covek? Nece dati Bogu otkup za sebe (Ps. 48, 89). Ja cu zapitati nesto drugacije: “Gde ce tada biti nebriga bezbriznih i nemar nemarnih? Gde ce biti protivrecenje onih koji su protivrecili i neposlusnost neposlusnih? Gde ce biti gordost gordeljivih i drskost svojevoljnika? Gde ce biti stomakougadjanje stomakougodnika, izmisljotine lazljivaca i odricanje onih koji su se odrekli zaveta koje su dali pred Bogom, koji su zgazili Sina Bozijega, i Krv Zaveta drzali za nesvetu, pomislivsi da nema ni smrti, ni vaskrsenja, ni suda, ni nagradjivanja, koji su se odvojili od bratskog opstenja u Duhu Svetom i lisili se Duha Svetog, lutajuci tamo-amo po strminama i jarugama svoje slastoljubive pohote”.

119.

Mi smo izasli iz sveta: stoga nije cudno sto stradamo u svetu; medjutim, receno nije steta za nas, nego pomoc; trpimo, vreme brzo tece i uskoro ce mu doci kraj; Gospod sve vidi i za sve ce dati nagradu (2, 46)

Po telu vi ste ostali bez roda i bez grada. Medjutim, vi imate Jednoga Oca, Boga svih i jedan grad – Gornji Jerusalim. Vi imate i sugradjane – svete od [pocetka] veka. I sta je cudno sto se ovde zlopatimo u podviznickim lisavanjima i nevoljama, ponekad [trpeci] skorbi i uvrede? Ipak, nemojte se smucivati, s obzirom da receno ne ometa, vec pomaze da u nama zasija pravda i mnostvo mira, svetlost i zivot, neizreciva radost i andjelsko veselje. Stoga vas preklinjem i molim da svoje duse ukrepite u trpljenju i da svoje misljenje utvrdite u Gospodu, blagodusno podnoseci i prezivljavajuci sve u ocekivanju dobijanja velikih buducih dobara. Vreme brzo prolazi i mi se priblizavamo smrti, ili pre – ka nestarivom zivotu, buduci da nad vama smrt nece imati vlast s obzirom da ste unapred umrli proizvoljenjem kroz odricanje od sveta. Latimo se za svoje delo sa staranjem i neka se svako napreze da cisto i prepodobno ispuni poslusanje koje mu je nalozeno, sa dobrom savescu ga prinoseci Nagradodavcu Bogu. Jer, Gospod vidi svakog i njegovo delo, i njegovu usrdnost, ili lenjost i odlaganje. On sve nadzire i svima ce u Carstvu nebeskom dati odgovarajuci nagradu.

120.

U nasem duhovnom zivotu mi treba da odrazavamo crte Gospodnjeg zivota u telu na zemlji (2, 47)

Sta cu uzvratiti Gospodu za sve sto mi je dao (Ps. 115, 3). Secacu se [dobrocinstava] i blagodaricu mu? Jer, pogledajte sta je bilo. Sa kakve visine i u kakvo unizenje je On radi nas sebe spustio? Buduci Bog i Vladika svega, On je primio oblicje sluge. Njega je u utrobi nosila Presveta Bogorodica, da bi, po rodjenju kao Mladenac primio povijanje pelenama i polaganje u jasle. On je bio dojen kao dete, postepeno rastuci i od deteta postavsi decko. Potom je postao potpun covek i blagovoleo da primi krstenje, svima nama toceci kupelj preporoda. On je, najzad, zavrsio svoje sluzenje prosavsi kroz izdaju, kroz zivotvorna stradanja, raspece, smrt i tridnevno Vaskrsenje. I sve receno je bilo radi nas, tj. da bismo i mi duhovno prohodili isti put. On se bestelesno rodio od Oca pre vekova, da bi se potom radi nas telesno rodio od Presvete Djeve. I mi se spocetka radjamo telesno, a potom duhovno, tj. uopste kroz sveto krstenje, a monasi i posebno, naime kroz svetu shimu. Stoga mi treba da budemo kao deca (narocito novopostrizeni), tj. da podrazavamo jednostavnost dece kako se ne bismo gnevili kao divlje zveri kada nas oskorbe i uvrede, vec kako, poput mladenaca, ne bismo ni primecivali [uvredu]. Hristos Gospod se u svemu povinovao svojim roditeljima. I mi treba da se povinujemo svojim duhovnim roditeljima – ocima. Stupivsi na svoje delo, Hristos Gospod je bio vredjan i zlostavljan od besnih knjizevnika i fariseja slusajuci: Demonu tebi (Jn. 8, 48); pomocu kneza demonskog izgonis demone (Mt. 9, 34); nije li ovo drvodeljin sin (Mt. 13, 55), kao i druge uvredljive reci. Potom je trpeo pljuvanje, udarce i bicevanje. Pa ipak, On ni reci protivljenja nije progovorio, vec je samo blagodario i molio se: Oce, oprosti im, jer znaju sta cine (Lk. 23, 34). Neka receno podrzavaju oni koji zele da se spasu i da budu sunaslednici sa svetima. Pazite na sebe svi – od prvih do poslednjih. Neka kod vas nista ne biva iz zavisti, samovolje ili nepokornosti, vec u svemu bozanstveno i usrdno ispunjavajte svoje delo kako biste ugodili Hristu i kako biste ga proslavili. Neka vam Gospod da silu i krepost da se sve vise cistite, usavrsavate i prosvecujete, te da sijate kao svetilnici u svetu.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

121.

1) Neka se niko ne odvaja i neka ne gubi poverenje prema svom ocu; nemojte slusati neprijatelja, iskusnog pronalazaca zla; 2) receno cete dostici otkrivanjem pomisli, za sta vas molim spasenjem vasim (2, 49)

1) Ja se radujem i veselim gledajuci na vas napredak. Ipak, mene sa druge strane obuzima strah i trepet da nekako ne dodje do nekog nereda koji bi srusio sve sto je uz mnogi napor i znoj steceno. Stoga se svima obracam sa uopstenom recju: cuvajte se, bdite i molite se. Neka niko ne pomislja da se usami i da hodi zasebno, neka niko svoje noge ne pomera sa tvrdog kamena vere svom duhovnom ocu, neka niko ne slabi u svojim podviznickim naporima. Neka niko ni na koji nacin ne pusta kod sebe mnogoglavu zmiju, koja je svelukava i vesta u navodjenju na greh pod blagovidnim izgovorom. Ona je mnogoiskusni pronalazac greha i sejac zla koji je svrgnut sa nebesa. Pavsi na zemlju kao munja, ona se prokrala u raj i naseg praoca prelestila, da bi sve do sada ljude ucila svakakvom bescascu i gresima. Ona je i hriscanski rod naucila jeresima i neprilicnim delima, te i nas pokusava da rani i umrtvi strelama greha.

2) Stoga vas preklinjem i molim da cvrsto hodite svojim putem, obukavsi se u sveoruzje svoje i nikako joj ne dozvoljavajuci da pridje i priblizi se, sto cete, kao sto sam rekao, postici dobrom verom prema ocu, nepokolebivim ispovedanjem i potpunim otkrivanjem svojih tajni, te smirenjem, nelicemernim poslusanjem i blagodusnim trpljenjem. Da, bratijo, molim vas i preklinjem da se radi Boga, radi nagrade, radi vecnog zivota i njegove radosti, te radi straha od suprotnog, tj. neugasivog ognja i drugih bezmernih muka jos vise potrudimo, da bodro hodimo, da pravo idemo, boreci se i prisiljavajuci se da bezbedno preplivamo veliko more ovog zivota kako bismo po smrti dobili vence pravde i blazenu besmrtnost.

122.

1) Gledajuci na kraj puta, putnici rado podnose sve teskoce koje ih susrecu na njemu: i mi treba sve da trpimo radi Carstva nebeskog; 2) i svi proslavljeni sveti su trpeli: drugacije ne moze (2, 50)

1) Oni koji hode dugim putem prelaze iz mesta u mesto, pri cemu je put ponekad ravan i utaban, a ponekad ispresecan rupama i blatnjav od kise. Prozivljavajuci ovaj zivot i mi prelazimo iz dana u dan, iz godine u godinu ponekad susrecuci neprijatnosti i teskoce, a ponekad prijatnosti i radost. Gledajuci na kraj puta oni se ne opterecuju njegovom duzinom, niti se zaustavljaju zbog teskoca koje ih susrecu. Podvizavajuci se dobrim podvigom poslusnickog i isposnickog zivota i hodeci dobrom stazom koja vodi u Carstvo nebesko, ni mi ne treba da smo mrzovoljni, ni da se vracamo nazad, ni da iznemogavamo zbog neprijatnosti, prepreka i skorbi koje nas susrecu i koje radi nase koristi na nas popusta blagonakloni promisao Boziji. Zbog neznatnih i nevaznih dobitaka privremenog zivota oni se ne zaustavljaju pred naporima putovanja koji im predstoje. Utoliko pre mi radi vecnih i neizrecivo velikih dobara treba sve da trpimo. Da bismo se udostojili da dobijemo ono na sta se nadamo mi treba sve da blagodusno primamo i podnosimo. Da, bratijo moja i ceda, hrabrije i blagodusnije podnosimo sve sto nas susrece i sto je neraskidivo vezano sa nasim podviznickim nacinom zivota: napore, teskoce, post, bdenje, kolenopreklonjenja, spavanje na goloj zemlji, vrucinu i hladnocu, glad i zedj, siromastvo odece i obuce, izvesnu neurednost zbog napora, neizbeznost poslusanja i molitvoslovlja. Vi ste blazeni i preblazeni sto se trudite u svojim duhovnim podvizima i sto sa ljubavlju susrecete mislena i culna iskusenja koja vas susrecu.

2) I da li je iko od svetih koji su prosijali od vajkada ovdasnji zivot proveo bez znoja i tuda, bez iskusenja i skorbi? Pomenimo Avraama, velikog medju patrijarsima, prorocima i uciteljima, ili pohvalu apostola – Pavla sa ostalim apostolima, ili oce koji su se potom proslavili – Stefana Prvomucenika i sve druge koji su posle njega muceni za Hrista, ili Antonija Velikog i sve prepodobne koji su se sa njime i posle njega podvizavali: kod svih cemo naci bezmerne napore, znoj, borbe, umaranje, skorbi, gonjenja, napade, klevete i svakovrsna iskusenja. Sveti Pavle govori: Potucase se u kozusima i kozjim kozama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne bese dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pesterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). I sa svima je bilo tako. Inace se i ne moze ugoditi Bogu. Bez napora se ne moze ostvariti put spasenja, niti se bez podviga moze odrzati zeljena pobeda. Mi smo se poduhvatili istog dela kao i oni, usled cega moramo voditi nacin zivota kojim su i oni proveli svoj brzoprolazni vek.

123.

Cime treba da revnujemo jedni pred drugima, cime treba da prevazilazimo jedni druge, i u cemu da se medjusobno slazemo (2, 51)

Pridjite i odbacimo mrzovolju i lenjost, te prihvatimo marljivost i revnost za ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. Dodjite i potrudimo se da delom (a ne recju) prevazilazimo jedni druge u izbegavanju uporne svojevoljnosti, te u ustupanju [drugima], u trpljenju skorbi, uvreda i podsmeha. Hajdete da stupimo u nadmetanje u izbegavanju smucivanja drugih i sebe, podizanja obrva pred nizim i gordog zabacivanja glave pred visima (sto odlikuje gordost koja se podize protiv Boga Svedrzitelja, koja je sa nebeske visine zbacena na donje krajeve zemlje), te u trudu oko licnog mira i umirivanja drugih, oko licne krotosti i ukrocavanja drugih, oko smirene naravi i smirenog misljenja (sto odlikuje Sina Bozijeg, koji se iz poslusnosti i smirenja ocovecio, te Krstom i smrcu spasao covecanstvo). Pridjite i pocnimo da podrazavamo jedni druge u izbegavanju lenjosti i odsustvovanja sa dnevnih bozanstvenih sluzbi i nocnog psalmopojanja (sto je svojstveno lenstinama i nedoraslima), te u naporu da steknemo usrdnost da delo Bozije, za preduhitravanje drugih u dolazenju u hram Boziji pre pocetka psalmopojanja (sto je svojstveno revniteljima blagocasca i vrline). Medjutim, da ne bih nabrajao sve jedno za drugim, reci cu uopsteno: svi se medjusobno podrazavajmo u dobru, udruzimo se u ljubavi bez drskosti, u mirnom raspolozenju i u blagom smirenoumlju, izbegavajuci lukavstva i uzajamna podozrenja i duhovnim jedinstvom utvrdivsi duse u uzajamnom poverenju. Neka niko ne bude Juda izdajnik, niti dvojedusan, ni nepostojan, ni neuzdrzljiv, ni sklon na blud, ni surov, ni tvrdoglav. Neka niko ne cini i ne postupa na naveden nacin, nego neka svako napreduje samo u prepodobnom, pravednom i bogougodnom, iz dana u dan ocekujuci svoju koncinu i cekajuci dan dolaska Gospoda naseg Isusa Hrista, kada ce se sve pretvoriti i preobraziti. Mi cemo stati pred strasnim prestolom Sudije u prisustvu svih besplotnih cinova andjelskih i dati odgovor za sva dela, reci i pomisli.

124.

1) Budite u svemu ispravni – i u unutrasnjem i u spoljasnjem; 2) u obitelj primajte ne samo gradjane, nego i seljake (2, 52)

1) (Pismo iz zatocenja). Radujte se kao istinske sluge i delatelji Hrista Gospoda. On vam je pripremio venac i Carstvo svoje ukoliko budete cuvali srdacno blagonastrojenje i usvojeni nacin zivota, drzeci se mira i cuvajuci zavedeni poredak, istrajavajuci u neporocnosti i cistoti, pokornosti, smirenoumlju, trudeci se u rukodelju, psalmopojanju, citanju, otkrivanju pomisli i svemu drugom sto vam je nalozeno.

2) U vezi sa primanjem nove bratije zelim da [kazem] da treba da se dopunjujete ne samo sa gradjanima, vec i sa seljacima, koji su prigodniji i naviknutiji na trud i poslove koji su kod nas zavedeni. Umnozavanje gradjana, kako mi se cini, za nas nece biti zdravo i blagotvorno ni u telesnom, ni u duhovnom smislu.

125.

Svi kao jedan covek se drzite zapovesti Bozijih i poredaka nasih, podrazavajuci drevne (2, 53)

(Pismo iz zatocenja). Neka vas Bog ukrepi, bratijo moja najcasnija, u delima ruku vasih i u vasim dusevnim podvizima silom koju daruje Duh Sveti, u svemu vas cuvajuci neporocnim i neranjivim, gotovim na ispunjavanje svih zapovesti Njegovih i na svakovrsno poslusanje. Gledajte pred sobom na dobra koja su pripremljena onima koji su zavoleli javljanje Gospodnje i koji ni u sta ne smatraju sve ovdasnje, tj. slavu, zadovoljstva, utehe i pokoj tela, koji su se raspeli svetu i um usmerili na zrenje nebeskog. Slicno su ziveli i svi drevni ocu nasi, odrekavsi se sveta i svega sto je u svetu i sluzeci Gospodu u svestenom i andjelskom cinu nasem. Drzite, ceda moja, predanja kao sto ste ih primili, plamen strasti gaseci rosom zdravoumlja i cistote, te svoje prohteve odsecajuci macem poslusanja. Budite iskusni delatelji zapovesti Gospodnjih i dela ruku vasih [neka budu] u skladu sa naznacenjem onoga ko upravlja vama. Sve vase bratstvo kao jedna dusa i kao jedan covek neka bodro, blagodusno i jednodusno vrsi sva svoja duhovna i telesna dela kao pred licem Gospodnjim.

126.

1) Ostavljajuci zemaljsko, ustremite se ka nebeskom, boreci se narocito protiv gneva i pohote; 2) pouke potcinjenim i staresinama (2, 54)

1) (Pismo iz zatocenja). Vi ste se razapeli svetu i svet vama. Odvojite se od zemaljskog i uzvisite se ka nebeskom zivotu, ziveci jedinome Bogu i umrevsi svemu drugom. Neka vase oci budu okrenute [cilju] ka kome je [okrenuta] i vera vasa. Neka vase srce bude bodro u onome cime se zarobljeni, po reci Gospodnjoj: Jer gde je blago vase, onde ce biti i srce vase (Mt. 6, 21). Vidite li da ste se udostojili andjelskih dobara i andjelskog zivota? Stoga kao andjeli i hodite, ne potcinjavajuci se uticaju slucajnosti. Protiv greha se borite krotoscu, a protiv pohote zdravoumljem. Neka te ne pobedi mala slast, koja te svakodnevno i svakocasovno uznemirava. Na oruzje protiv nje ukazao onaj ko je rekao: Trpeci potrpeh Gospoda, i obrati na me paznju, i uslisa moljenje moje (Ps. 39, 2) i izbavi me od strasti, premda je proslo prilicno vremena.

2) Vama potcinjenima su poznati zakoni poslusanja, a vama nacelnicima – zakoni nacelstvovanja. Vi, naime, proizvoljenjem treba da budete poslednji stoga sto ste prvi, podsticuci se sastradavanjem i ljubavlju. Treba snishoditi, ali i ushoditi; progovoriti, ali i ocutati; veselo i ljubazno se osmehnuti radi duhovne utehe, ali i poprimiti strogi izgled, zdravoumno ne dozvoljavajuci preteranost ni na jednoj strani. Neka oci vase budu neuspavljive u cuvanju pravila i pristupacne pri davanju odgovora. Nozdrve vase neka se ne sire gnevljivo, obrve neka se ne podizu gordeljivo, jezik neka se ne izvrce sujetno. Svako culo neka se drzi smireno i svaki ud pristojno. Usta neka budu orudje psalmopojanja, um neka pomislja samo o nebeskom, a ruke neka delaju samo dela blagocasca i ljubavi. Neka niko ne bude neposlusan, svojevoljan, zestokosrdan. Svi se sjedinite u jednodusnosti, zavolite se bez drskosti i medjusobno pruzite desnice radi vaseg spasonosnog zivota.

127.

1) Radujem se sto ste se opet sabrali iz rasejanosti i sto ste se sredili kao sto prilici; ostanite verni svom cinu i unutrasnje i spoljasnje; 2) pouka namesniku Sofroniju narocito i svim drugim staresinama i potcinjenim uopste (2, 55)

1) (Pismo iz zatocenja). Ekonom koji je dosao obavestio me je da ste se opet sabrali svi, i staresine i potcinjeni, i ponovo uspostavili obican poredak. Staresine su pocele da rasporedjuju i dele odgovarajuce poslusanje svakome, a potcinjeni su ih prihvatili pokorno i smireno i pristupili delu. Pri tome ste svi sjedinjeni ljubavlju, svi imate jednu dusu, jednu misao i zelju usred mirnog i uredjenog zivota. I ja ne mogu izreci kako se obradovala moja smirena dusa i zablagodarila Gospodu. Jer, za mene je najprijatnije i najutesnije pod nebom da vi zivite dobro, ispunjavajuci zapovesti Bozije i prebivajuci verni ustavima vaseg andjelskog cina. Posto je sve receno sada kod vas vaspostavljeno, molim i preklinjem da svako prebiva u blagodusnom trpljenju, dusespasonosno prohodeci dan za danom u nelicemernom poslusanju. Neka medju vama nema raznih zelja, samovolje, svojeglavosti, poklonjenja vlastitoj volji, roptanja, saptanja, sakupljanja, razmazenosti, drskosti, smeha, lenjosti, malodusnosti, gordosti i niceg neugodnog Gospodu. Mi smo stavili svet i sve u svetu: roditelje, bracu, prijatelje, poznanike, sela, gradove, trgove, gledalista i sve drugo strasno i slastoljubivo kako bismo zadobili Hrista i ziveli nebeski, kako bismo istrebili strasti i obogatili se vrlinama, kako bismo prepodobno i pravedno poziveli u sadasnjem veku i podrazavali prepodobne oce nase, te se udostojili dobijanja obecanih dobara. Eto naseg zvanja i ocekivanja. Takvo treba da bude i delo vase, i obracanje, i ponasanje, kako bi imenu odgovarao i zivot. Neka on sija dobrim delima, dajuci blagodat licima istog cina koja vam se priblizavaju, kao uostalom i svetovnjacima, kako bi se proslavljalo ime Oca naseg koji je na nebesima i kako bismo se i mi smireni radovali znajuci i gledajuci vas.

2) Cedo moje, Sofronije. Ja sam medju mnogima izabrao tebe da nacelstvujes nad bratijom. Pazi da se ne pokazes neiskusan na moje posramljenje i postidjenje. Neka se svetlost tvojih vrlina svetli kako bi se tvoje ime slavilo ne samo medju bratijom, nego i napolje. Onaj ko ima Boga u sebi kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti postaje znamenit i na nebu i na zemlji. Budi pazljiv prema bratiji, blag, poucan. Razumno napominji o duznostima, ljubazno izoblicavaj bezobrazne, pravedno nalazi epitimije onima koji grese, ocinski leci nemocne, urazumljuj neznalice i sve cini na korist bratstvu. Stoga sam ti i dao vlast koju i ja smireni imam od Boga po Njegovom promislu. I svu drugi, i staresine i potcinjeni, verno vrsite svoje delo u strahu Bozijem kako bi se Bog sa svetim andjelima radovao zbog vas. Trudite se usrdno, hodite u nezlobivosti, opstite u prostoti. Nemojte prekidati otkrivanje skrivenih pomisli i zelja, u kome se nalazi spasenje duse i izbavljenje od strasti. Cuvajte psalmopojanje kao sto je ustanovljeno. Stihoslovlje, bdenja i citanja neka budu po ustavu. Ucenje Psalama i tropara napamet neka bude po ukazanju duhovnih otaca. Najzad, molite se za moje smirenje, tj. da mi Gospod da utehu i krepost da pretrpim predstojece skorbi.

128.

Vi dobro zivite; i neka medju vama nema ni jednoga sa rdjavom naravi; trudite se da kao delatelji vinograda dobijete nagradu od Gospodara; ratujte kao vojnici da biste se udostojili venaca od Podvigopoloznika (2, 56)

(Pismo iz zatocenja). Vi svi zivite u Gospodu i sabirate obilne plodove spasenja, udaljujuci se od svakog lukavstva i svakog nereda. Neka medju vama ne postoji nesretno drski, nemarni, slastoljubivi, greholjubivi, telougodnik, sramni dusom, mrzilac, otimac cak ni najmanje stvari, zavidljivac, prepirac, nadmeni, roptac, lenjiv, neradan, neposlusan, gord, osoran, lazljivac, visokouman, sporljiv, izelica, pospan, rob tela i sveta, Juda koji zamislja izdajstvo svoje duse i odvajanje nekog brata iz bratstva. Takvi sami sebe otimaju od Boga i beze od Njega, lutajuci po bespucu greha. Oni nece da trpe vrelinu dana, zbog cega nece dobiti ni nagradu od vinogradara. Iako vojnici Svecara Boga, oni nece da ponesu vojne napore kako bi, hrabro se boreci, ugodili Vladici, usled cega ni nagradu ne dobijaju. Oni se unose u spiskove begunaca: posto ih uhvate oni dobijaju kaznu. Prema tome, dobri vojnici, saborci, sapodviznici i saputnici, potecimo, napregnimo se, kucajmo i sve pretrpimo. Gospod je blizu i uvencace nas. On gleda sa neba na svakog ko trci i plete vence onima koji pretrpe do kraja. Stoga svi budite cisti preko ispovesti, mirni kroz smirenje i lakopokretni iz ljubavi prema delanju. Glava kao glava treba da gleda sta je potrebno svakom udu. I odredivsi sta kome da se da, ona sve i svakoga treba da privodi u pokret.

129.

1) On priziva sve da blagodare Bogu sto je izveden iz tamnice; 2) “nase iskusenje je, kaze, bratiju podelilo na prave i neprave”; 3) on zali zbog drugih i moli se za njih u ocekivanju da ce se ispraviti, a prvima savetuje da budu cvrsti i blagodare Bogu za svoj uspeh, starajuci se da uspeju u onome sto im nedostaje (2, 57)

1) (Pismo iz zatocenja). Brz na milost i bogat u stedrosti, nas sveblagi Bog je na zastupnistvo Vladicice nase Bogorodice, na molitve nasih pokrovitelja – svetog Pretece i Bogoslova, kao i na vasa iskanja odagnao iskusenje i izveo nas iz zakljucane tamnice. Stoga svi zajedno uznesimo blagodarstvenu pesmu Bogu Dobrocinitelju koji je skorb pretvorio u radost i srusio zamke lukavog koje su protiv nas spremljene. Uostalom, ja sam postradao zbog grehova svojih, a ne zbog cega drugog. Stoga sam ja blagodusan verujuci da ce mi pretrpljeno biti na ociscenje grehova mojih.

2) U nasem iskusenju svi mi smo vec iskusani kao zlato u topionici, a narocito ovdasnji. Oni koji su ranije ziveli u Duhu Svetom i sa nesumnjivom verom ostadose isti i uopste se nisu izmenili, nego su se, naprotiv, jos vise ukrepili i utvrdili nevoljom koja se desila. Oni, pak, koji su prebivali u hladnoci srca, u dvojedusnosti, u teloljublju i nemaru, cim ih je dotakao udarac zla odmah otpadose kao lisce, kao pleva iz sita, sami iskocivsi iz manastira kako bi se pokazali oni koji su bili slicni cistoj psenici. Imajuci receno u vidu, bozanstveni David govori u Psalmu: Razdeli ih u zivotu njihovom (Ps. 16, 14), tj. gresnike i nemarne od vrlinskih i prepodobnih. O, pada. Zbog vlastite nemarnosti rasuse se kosti njihove do pakla pogibli (Ps. 140, 7).

3) Uostalom, ja bolujem i placem zbog njih i necu prestati da ih prizivam da se vrate sve dok u meni bude disanja. Moze biti da ce se neko od njih raspaliti od male iskre bogopoznanja i obratiti ka pokajanju, te se osloboditi od uza greha i kao zabludela ovca napustiti put lukavog. Vi, pak, nemojte biti strasljivi zbog njihovog pada, vec sa jos vecim smeloscu stojte u podvigu blagocasca, u podviznickim upraznjavanjima, u trudu rukodelja, u znoju borbe, u hrabrom susretanju svakodnevnih skorbi i napada sve do krvi i cak do smrti, sto smo i obecali, kao sto znate, kad smo primali svetu shimu. Neka sada svaki pogleda i rasudi sta je ispunio od onoga sto je obecao, i sta jos nije. I za prvo neka uznese blagodarnost Onome koji mu je dao silu da sve podnese, a na drugo neka upotrebi svoje usrdje kako bi ono sto nedostaje ostvario na delu. Na taj nacin cete vi dostojno biti ukraseni mucenickim vencem, buduci da Gospod govori: Moj verni sluga nije onaj koji mi govori: Gospode, Gospode, nego onaj koji tvori volju moju (up. Mt. 7, 21).

130.

1) Mi smo ostavili sve da bismo ugadjali Bogu; receno i cinimo podrazavajuci svete i iduci carskim putem na kome se umnozavaju sve vrline i progone sve strasti; 2) ukoliko ste takvi, Bog je u vama, a sa Njim svako dobro i svaka pomoc i zastita (2, 58)

1) (Pismo iz zatocenja). Budite zdravi u Gospodu i svoj dobar zivot produzite na uobicajeni nacin, ispunjavajuci zapovesti Gospodnje i hodeci u savetima Njegovim. Jedino imajte u vidu i jedino zelite da ugodite Bogu kroz umrtvljivanje strasti i prihvatanje vrlina. Vi ste stoga i izasli iz sveta i stupili u manastir, ostavili zitejsku sujetu i svako pristrasce, svako druzenje i ljubav (i roditeljsku, i bratsku, i sinovsku, i srodnicku), kao i sve telesne slasti, zitejsku slavu i sve drugo prolazno i sujetno. Mi treba, dakle, i da dejstvujemo u skladu sa nasim resenjem i zeljom da tako zivimo, tj. u skladu sa ciljem, iduci tragom zitija svetih, sledeci njihove pouke i saobrazavajuci se njihovim primerima. Mi ne treba da se obaziremo levo-desno, vec da hodimo carskim putem koji odlikuje poslusanje bez rasudjivanja, bogopodrazavajuce smirenje, nebesko bespristrasce, bozanstvena cistota, ravnoandjelsko bestrasce, krotost, ispravnost, ljubav, mir, revnost, trpljenje, trudoljublje i svako drugo bogougodno raspolozenje i delo. Nasuprot navedenih vrlina stoje neposlusnost, roptanje, gordost, tastina, nerad, drskost, pristrasce, teloljublje i druga zla dela.

2) Vrline se radjaju od Boga, a strasti i gresi od satane. I nema nikakvog opstenja izmedju svetlosti i tame i nikakve saglasnosti Hrista sa velijarom. Budite sinovi Boziji, sinovi blagopokornosti i poslusnosti, a ne sinovi gneva, protivljenja i pogibli. Neka se niko ne odvaja od drugih zeljama i mislima, neka niko ne voli lenjost, neka niko ne ropce, neka niko ne bude licemeran. Naprotiv, svi budite brzi na dobro, blagodarni, brzopokretni, skruseni, dostupni, saradosni, druzeljubivi, nezavidni i miroljubivi kako bi Gospod mogao da se smatra prisutnim medju vama. Jer, On je medju dvojicom ili trojicom koji su sabrani u Njegovo ime (Mt. 18, 23). Utoliko pre ce biti medju vama mnogima ukoliko neodstupno revnujete i svagda ispunjavate zapovesti Njegove. I sta ce vas ozalostiti, ili pritesniti, ili obeshrabriti ukoliko je Bog u vama? Nista. Sve ce biti podnosljivo, makar se i radilo o necem teskom dusevno ili telesno. Jer, ako je Bog s nama, ko ce protiv nas (Rim. 8, 31). I ako On. . . svoga Sina ne postede, nego ga predade za sve nas, kako da s Njim i sve ne daruje (Rim. 8, 32). Stoga stojte ne kolebajuci se u uverenosti da cete biti naslednici Carstva nebeskog ukoliko sacuvate neizmenjen vas dobri zivot. Da, ceda, usrdno vas molim i preklinjem da u sebi zapalite oganj bozanstvene ljubavi, da se ispunite revnosti, da se ukrepite hrabroscu, da se ucvrstite u cistoti i neporocnosti, da se osvetite molitvama, moljenjima, psalmopojanjima, bdenjima, skrusenoscu, ispovedanjima, suzama i uzdasima.

131.

1) On na putu u obitelj trazi njihove molitve, a njima – Boziju pomoc u njihovim trudovima, buduci da je zetva; 2) Atanasiju i Filipu napominje da dobro rukovode bratijom, saobrazavajuci se sa naravi i nemoci svakog; 3) svima savetuje da verno idu za svojim ciljem; 4) cuvajmo otacke zapovesti podsticuci se strahom od suda i smrti; on prica o smrti nekog pisara i izvodi poucne zakljucke (2, 59)

1) (Pismo iz zatocenja). Ja idem ka vama i zurim u obitelj. Ponajpre istem molitve vase da nam Gospod pomaze u putu na kopnu i na moru i da ucini da se javimo blagougodni pred Njim i dusom i telom. Potom vam napominjem da nismo bili bez brige za vas, niti ravnodusni za vas polozaj, vec smo vas sve vreme imali u svojoj smirenoj dusi sa dobrim zeljama, narocito sada kada ste, zbog zetve, u velikom kretanju i trudu. Neka vas ukrepi Gospod Bog i u unutrasnjem i u spoljasnjem coveku i neka vam da silu da hrabro podnesete i spoljasnje i unutrasnje teskoce. Osim toga, ko ce razumeti zamke djavolje, zasede i sablazni?

2) Pazite bodro, ceda moja, Atanasije i Jefreme, i bogougodno upravljajte bratijom. Svima pruzajte neophodno – i duhovno i telesno. U obracanju se prilagodjavajte karakteru i naravi svakoga, buduci da nije svima isto potrebno. Jednome je neophodna bodlja, drugome uzda, jednome epitimija, drugome oprostaj, jednome izoblicenje, drugome savet. Svako ima svoju strast i svoju naviku, sa cime treba usaglasiti i nacin lecenja.

3) Svi vi ostali, bratijo, jeste ceda Bozija. Radi Njega ste ostavili svet i dosli ovamo, radi Njega ste raskinuli svako opstenje sa telom i krvlju, radi Njega ste na ramena svoja uzeli krst Njegov, iz ljubavi prema Njemu sve smatrate za trice i nista vremensko niste pretpostavili dobrima u buducem veku, koja je obecao. Vi ste u obitelj dosli kao stranci i dosljaci i primili obraz monaskog zivota. Blagosloven je izbor vas i sveto resenje vase. Ipak, bratijo, molim i preklinjem da vodite zivot koji je dostojan velikog cina kako se ne bi desilo da, nalazeci se van sveta, delujete kao da ste u svetu i kako ne biste, pobegavsi od tela, ziveli po telu. I vi znate da se receno desava cak i da vam ne kazem. Jer, zar mi nismo telesni ukoliko smo strastoljubivi, ukoliko nastojimo na svojim zeljama, ukoliko se otimamo oko prvenstva, ukoliko se sporimo oko mantija i druge odece, oko mesta stojanja, oko olovke i drugih nistavnih stvari? Nije li nasa borba svetska? Nemojmo dozvoliti, bratijo, da nase najsvetije zvanje spadne do smesnih detinjastih sporova. Slava monaha je kad [trpi] bescasce, uvrede i klevete Boga radi, ne cineci nista dostojno osude i prekora. Ukras monaha se da se odeva u najruzniju odecu. Necu vise govoriti o slicnome.

4) Cuvajte otacke zapovesti, slusajte reci svetih i radi trenutne slasti nemojte prezirati vecno blazenstvo. Doci ce najzad i nece zakasniti Onaj ko ce suditi svima. Moze se, pak, desiti da pre Njegovog dolaska dodje strasni andjeo koji odvaja dusu od tela, tj. vreme nemoci i poslednjeg izdisaja. A receno je strasno i potresno, usled cega i umiremo nemajuci snage da izdrzimo. A sta ce biti po ishodu duse, tj. kada po nju dodju andjeli? Koja strana ce pobediti i uzeti nas? Ispricacu vam jedan slucaj koji se, doduse, nije desio sa licem iz naseg cina, ali je veoma koristan. Kazu da je cuveni pisar Stavrikije pri svom zadnjem casu i poslednjem izdisaju poceo da se znoji, trese, skrguce zubima i uzvikuje silnim glasom: “Pomozite. Spasite. Gospode pomiluj. Gomila crnih i ruznih demona izlazi iz mora i ide ka meni”. On je ziveo na morskoj obali. Niko od prisutnih nije nista video. No, on je video i gorko zalio, i sam buduci prema mnogima neosetljivi pisar. Ko ce, dakle, pobediti i pri nasoj smrti – andjelski ili demonski hor? Tada ce nas odmah zagrliti oni koje smo ovde voleli. Ukoliko smo voleli cistotu, poslusanje, smirenje i druge vrline, [prici ce nam] andjeli, a ako smo voleli tastinu, nepokornost, protivrecenje, raskos, smeh, gledalista, [prici ce nam] demoni. Jer, strasti su demoni, a vrline andjeli. Ko ce, dakle, pobediti? Ko ce uzeti dusu moju? Pomilujte me, bratijo moja. Medjutim, svi zavolimo vrline kako bi pobedili andjeli i uzeli nas, a ne strasti, tj. demoni. Avaj, tada bi bolje bilo da se nismo rodili. Jer, silniji ce silnije biti ispitani (Mud. 6, 6), narocito oni koji su u nasoj shimi, jereji, igumani i ostale staresine medju nama. Nemojte se ljutiti zbog mojih reci. Ja ih ne govorim da bih vas nepravedno zaplasio. Naprotiv, ja govorim ono sto sam duzan, ispunjavajuci svoju obavezu, ljubeci vas i zeleci vam dobro.

132.

1) On Sofroniju savetuje da prati ispunjavanje otackih ustava, od cega dolazi svako dobro, dok od suprotnog [dolazi] svako zlo; 2) treba se drzati srednje mere u dusevnim i telesnim naporima; 3) ne treba ostavljati bez kazne nikakvu neispravnost; 4) ta strogost je delo ljubavi, a ne gneva (2, 60)

1) (Pismo iz zatocenja). Cedo i brate Sofronije. Lati se svoj sluzenja brizljivo, sa marljivoscu i usrdjem. Ja nalazim neophodnim da ti uvek pisem o istom kako bih pobudjivao tvoje usrdje. Pazi bodro i u svemu rukovodi bratiju svoju, imajuci kao pomocnika i savetnika avu Akakija, cedo moje. Posmatraj i prati izlazak svakog, tj. kako opste, kako dejstvuju, kako prebivaju, kako bi se sve okretalo u slavu Boziju i kako bi se zivot vas ustrojavao u granicama i pravilima svetih otaca nasih i po zapovestima mog smirenja. Jer, [na mestu] na kome zive i dejstvuju slicno ugadja se Bogu, sija svetlost, vlada mir i satana nema mesta s obzirom da strasti stoje daleko. [Na mestu], pak, gde ne mare o recenom i ne dejstvuju u istom duhu gnezdi se sve suprotno, tj. umesto dobra – zlo, umesto svetlosti – tama, umesto Hrista – velijar. Stoga budi bodar i pazi posmatrajuci srca bratije posredstvom ispovedanja i upucujuci ih na svako dobro delo.

2) Drzi se sredine. Ni bezmetezju, molitvi i citanju nemoj dopustati da rastroje dela telesnog zivota, ni opet prekomernim trudom u [telesnoj] oblasti nemoj spustati um dole od secanja na Boga i od zrenja Bozanstvenih stvari, pogruzavajuci ga u vestastveno. Eto zakona istinskog blagocasca. I ukoliko sam zivis na receni nacin, i bratija ce, sledeci te, prihvatiti isto i poceti slicno da deluje. Jer, mi nismo ostavili svet da bismo ovde spokojno jeli, pili i odevali se. I zar je u recenome nase spasenje? Sa druge strane, mi se nismo obukli u shimu ni radi sedenja bez dela i pokreta, bez hrane i odece. Mi treba i jedno i drugo u svoje vreme razumno da vrsimo, po apostolskoj reci: A sve neka biva bdagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40). Stoga veliki apostol o sebi govori da nikada nije zabadava jeo hleb, vec da je njegovim potrebama i potrebama onih koji su bili sa njim bilo dovoljno ono sto se sticalo naporom njegovih svetih ruku (2. Sol. 3, 8; Dap. 20, 34). To cini i u tome prebivaj. Niko da ne prezire tvoju mladost (1. Tim. 4, 12).

3) Nemoj ostavljati bez paznje ono sto zahteva ispitivanje kako kroz navodnu dobrotu neki mali propust, ostajuci nedirnut, ne bi bratiju doveo do velike neipravnosti. Ukoliko neko tajno jede neka dobije epitimiju. I onaj ko ima nesto licno bez blagoslova, pa cak i najbeznacajniju stvar, neka takodje dobije epitimiju. I onome ko drugome daje nesto za jelo, ko se sa drugim menja za neku stvar ili nesto slicno radi takodje treba dati epitimiju. Ako ropce – takodje. Ako pokaze neposlusnost takodje. Ako nece da radi, neka i ne jede (2. Sol. 3, 10). Onoga ko deli bratiju ili krade treba odluciti, i ostalo, kao sto je ustanovljeno u epitimijama.

4) Slusajuci moje reci, bratijo i ceda moja, nemojte ih smatrati teskim i nemojte misliti da se receno ustanovljuje iz bezosecajnosti. Naprotiv, receno se cini iz ocinske ljubavi i od bola za duse vase za koje mi treba da damo odgovor. Na nama lezi tezak sud ukoliko vam ne saopstavamo ono sto smo duzni, ukoliko vas ne odvracamo od neprilicnog i ne utvrdjujemo u dobru. Osim toga, delo dobrog oca je da svoju decu ne ostavlja bez karanja, vec da im malim pretnjama i udarcima taba put ka dobijanju vecnog zivota. Ilije je bio otac dostojan osude i prekora stoga sto nije izoblicavao i kaznjavao svoje sinove koji su narusavali zakon, usled cega je zajedno sa njima bio lisen zivota.

133.

Nasi napori nisu veliki, a nagrade su bezmerne; stoga revnujmo, pobudjujuci sebe secanjem na smrt i na sve sto je prati (2, 61)

(Pismo iz zatocenja). Blazeni smo mi, ceda, sto dobro cineci i dobro ziveci neznatnim i nistavnim zlopacenjem sticemo utehe Carstva nebeskog. Jer, po recima otaca, citav monaski trud je lagan i nije dostojan da se pomene pred beskonacnim blazenim radovanjem. I vi treba da se radujete ukoliko trpite napore s obzirom da je velika vasa nagrada na nebesima. Ipak, neophodna je paznja i neprestano pomisljanje uma na [mesto] naseg preseljenja, na ishod iz ovog sveta, na sretanje andjela, na stajanje pred Bogom, na presudu Sudije i slanje na desnu ili levu stranu. Eto u cemu da osvanjujete, o cemu da razmisljate, cime da se bavite. Pred licem Boga i Njegovih izabranih andjela ja vam svedocim da hodite dostojno svoga zvanja, da ne skrecete na levo, da se ne povodite za grehom, da ne padate u zamku drskosti, Ja vas opominjem i necu prestati da vas opominjem. Otvorite vase usi, razgorite se srcem i shvatite sta govorim, te ostanite neporocni kako biste, kao delatelji vinograda Bozijeg, dobili veliku i bezmernu nagradu.

134.

Budite u svemu ispravni kako biste bili dobri kvasac za one koji ce tek stupiti u obitelj; pred ocima imajte Boga, smrt i resenje suda Bozijeg; idite ili pridjite; pred [odlukom suda Bozijeg] sve je nista (2, 64)

(Pismo iz zatocenja). Strogo ispunjavajte zavete moje, koje ste primili pri stupanju u monastvo. Vi ste obecali da cete ih cuvati dok ste zivi, te upotrebite svo staranje da pod rukovodstvom igumana stvorite blagoustrojstvo kako biste postali zakvaska za bratiju koji ce tek stupiti ka vama. Svojim ustrojstvom vi cete ih zakvasiti i ispeci ognjem ljubavi, predstavljajuci ih Bogu na nebeskoj trpezi kao blagougodni hleb. Nemojte trositi vreme na telesni pokoj i ispunjavanje svoje volje, vec istite nebesku utehu i dusevno spokojstvo, nakon cega je umesna i umerena telesna uteha. Jer, ukoliko prethodi duhovna uteha, ni telesna potom nije za prekor. Hodite u prepodobiju i pravdi, imajuci mir medju sobom. Imajuci uvek Boga pred svojim ocima, secajte se neprestano i smrti, i skidanja odece tela, i izlaska iz sveta, i stajanja pred Bogom i slusanja konacne presude suda Bozijeg, tj. ili: Idite od mene prokleti, u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim (Mt. 25, 41), ili: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Pred recenim su nista i svet, i zemaljska blaga, i ljudska slava, i lepo odelo, i miris ulja, i gozbe, i setnje, i utehe i sve. Vi se nasicavajte Bogom i Bozanstvenim stvarima, opijajuci se blagodacu Duga Svetog, nasladjujuci se recima Pisma, koje su sladje od meda i saca, ukrasavajuci se odecom zdravoumlja [tj. cistote], pravde i uzdrzanja, bogateci se dobri delima, slaveci se smirenoumljem, ushodeci na nebo bestrascem, velicajuci Boga sa andjelima i ustreljujuci protivnika strahom Bozijim i svetom molitvom. Sve se vise prosvecujte, cistite i postajte nebeski da bi se i za vas kao iz usta Goslodnjih reklo: Niste od sveta (Jn. 15, 19).

135.

Podvizavajte se, secajuci se izlaska [iz tela] i suda; ukazuju se neophodna delanja i narocito ono sto je neophodno za borbu sa telesnom pohotom (2, 65)

(Pismo iz zatocenja). Podvizavajte se, ceda moja, i tecite duhovnim putem, gore podizuci oci uma, gledajuci na nebesko i motreci na vecno. Motrite kada ce i kako, tj. da li u zimu ili u [vreme] zetve, danju ili nocu, sada ili pod starost, ove ili iduce godine, ovog dana ili casa doci moj poslednji izdisaj. Jer, smrt ce svakako doci, doci ce i suparnik-neprijatelj i odredice se pobeda ili gubitak svega. Podsticuci se slicnim pomislima vi necete biti brzi na greh i necete pasti u bezdan zla, vec cete najzad ugledati dobra gornjeg Jerusalima. I njih cete gledati u sve dane vecnog zivota. Obavljajte i telesna dela. Starajte se i o jednom [telesnom] i o drugom [duhovnom], ustima hvalite Boga, jezikom govorite istinu, rukama radite po sili svojoj i nogama hodite putem mira. Sve vase telo je sveto i svi vasi udovi jesu Hristovi udovi. Apostol govori: Hocu li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih naciniti udove bludnice? Nikako (1. Kor. 6, 15). Udaljujte se od drskosti. Neka niko nikoga ne ranjava i niko nikome ne govori rdjavo. Od Boga se niko ne moze sakriti, buduci da su oci Gospodnje hiljade puta svetlije od sunca, te proziru sve puteve ljudske i razmatraju tajna mesta (Sir. 22, 2228). Nemojte se smejati neumesno. Nemojte sedeti blizu jedan drugog kad razgovarate. Nemojte raspaljivati krv presicavanjem stomaka. Kao dobar savet zdravima predlazem da ne pijete vina. Dovoljna su za nas unutrasnja uznemirenja i dovoljan je prirodni oganj. Ukoliko se spolja doda oganj od vina, zapalice se nesretni pozar, te telo nece izdrzati, vec ce uskipeti i pozeleti svoje. Ja vas predupredjujem, ukazujuci vam na pogubne posledice. Bog je ustanovio dan za ispitivanje, kada ce osuditi i predati nezamislivim mukama sa demonima one koji cine slicna dela. Predupredite Gospoda u ispovedanju, otkrivajuci nagovaranja koja podmece djavo. Sve cinite blagoobrazno i umereno prihvatajte san. Brzo se probudivsi, vrsite ustanovljeni cin bdenja. I bicete blazeni ukoliko vas Gospod nadje da cinite kao sto rekosmo.

136.

1) Pitanjima o stepenu poretka kod njih i o uklanjanju ka neprilicnom, on podseca na citavo ustrojstvo obaveznog zivota; 2) potom savetuje: “Ako ste se trudili trudite se jos, ako ste se borili – borite se jos i nemojte dopustiti da uzalud propadnu vasi napori”; on ih podstice obecanjem dobrog roda i Bozijeg odobravanja na sudu (2, 66)

1) (Pismo iz zatocenja). Pozdravljam vas sve pismeno i pitam kako idu vasa dela. Kako vas ogradjuje mir Boziji? Kako vas cisti strah Boziji? Kako se saveti Njegovi useljavaju u srca vasa? Kako vas sjedinjuje strojnost poretka? Kako vas utvrdjuje iskrena vera? Kako vas vezuje utvrdjeni zavet potcinjavanja? Kako vas uzvisava nelicemerno poslusanje? Kakvo je vase hristopodrazavajuce smirenje? Kakvo je ulazenje i izlazenje vase? I kako ide ispovedanje skrivenosti? Zatim, kako idu dela ruku vasih? Da li je zapocela zetva?. . . Obavestite nas i o svemu ostalom i obradujte nas. Me se nadamo u vas, ali se i bojimo. I u nespokojstvu ponekad razmisljamo da li neko medju vama ne cini nered, ili mozda ropce, ili ugadja telu, ili upada u drskost, ili se udruzuje sa djavolom i zamislja isto sto i oni koji su se sabrali na Gospoda i na Hrista Njegovog, govoreci: Raskinimo okove njihove, zbacimo sa sebe jaram njihov. Onaj koji zivi na nebesima podsmejace im se, i Gospod ce im se podrugnuti. Tada ce im odgovoriti u gnevu svome, i ujarosti svojoj potresce ih (Ps. 2, 35). Jer, ja sam postavljen nad vama po vasoj slobodnoj saglasnosti i vi ste mi se sami predali u poslusanje. Stoga vam i govorim slicno, saopstavajuci vam naredbe Gospodnje.

2) Vi ste se potrudili i jos se trudite, borili ste se i jos se borite. Vi cekate Gospoda u svom podviznistvu, u svojoj poslusnosti, u odsecanju volje, u pritesnjivanju prohteva svojih. Nemojte gubiti ono sto ste vec ucinili. Posto ste sejali i sejete u suzama, uzdisanjima i svakakvim lisavanjima, vi cete poznjeti u radosti kada Sudija svih bude svakome davao po delima njegovim. Cuj nebo i pazi zemljo jer Gospod progovori. Neka, bratijo, nama ne bude upucena slicna rec: Rodih sinove i uzvisih ih i odvojise se od mene. Vo pozna svoga gospodara i magarac jasle gospodara svoga, a Izrailj me ne pozna i ljudi moji me ne razumese (Is. 1, 23). Neka, naprotiv, rec bude [drugacija]: Sinovi tvoji su kao mladice maslinove oko trpeze tvoje (u duhovnom smislu). Eto tako ce se blagosloviti covek koji se boji Gospoda. (Ps. 127, 34). Slusajte, molim vas. Isto mislite i u svemu se saglasavajte, sledeci rukovodjenje svoga igumana. Zivite kao oni koji svakodnevno umiru. Zbog hrane i pica se nemojte smucivati, ogorcavati ili roptati. Sta govori apostol? Ako jelo sablaznjava brata moga, necu jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga (1. Kor. 8, 13). Nemojte biti sinovi protivljenja, ni sinovi bluda, ni ceda gneva i greha, gneveci Boga sramnim delima. Neka budu gore srca vasa. Neka oko uma vaseg bude gore. Bog pravednog sudije Gospod (Ps. 93, 1). I nema tvari sakrivene pred Njim, negoje sve obnazeno i otkriveno pred ocima Njegovim (Jev. 4, 13). Ko se nece uzasnuti? Ko nece ustreptati? Ko se nece predati na ugadjanje Bogu do prolivanja krvi?

137.

Pouke o vrsenju sluzbi, o potkrepljivanju hranom i odmoru, o provodjenju noci i uopste o ponasanju za vreme zetve (2, 67)

(Pismo iz zatocenja). Ja znam da se sada vi nalazite u velikim naporima opaljivani suncevim zracima i oblivani znojem zbog zetve i berbe grozdja. Stoga sam smatrao da je blagovremeno da vam nesto prilicno kazem bas o vasim naporima. Neka blagoslov Gospodnji bude na vama, ceda moja, i neka vas blagoslovi Gospod Bog vas sa visine slave svoje, ozivljujuci vas i krepeci duse vase i tela vasa kako biste imalo dovoljno sile i za duhovna sluzenja i za telesne poslove i vrsili ih bez krajnjeg zamaranja. Ja znam koliko su vreli letnji dani na zetvi i koliko zamaraju. I kad narocito usrdje trudbenika ne bi dodavalo silu, jedva bi ko mogao da ih podnese. Molim vas radi ljubavi Hristove da stojite u jednom i u drugom podvigu. Blagoobrazno i sa dobrim nastrojenjem zavrsivsi rano izjutra obicno psalmopojanje i molitvu Bogu, vi pristupajte predstojecem delu i radite, misleno citajuci Psalme sve dok ne nastupi treci cas. Potom prekinite posao i zapevajte Gospodu sa razumom treci cas, podizuci ruke svoje k nebu i istuci blagodat Duha Svetog na ukrepljenje dusa i tela vasih, Zatim nacinite tri i cetiri, ili vise kolenopreklonjenja sa pazljivom molitvom, te pojedite ono sto je Gospod poslao, izuzev u sredu i petak, kao sto je kod nas ustanovljeno. Pazite samo da u vreme jela ne bude buke i gurnjave. Ni u vreme rada na zetvi ne treba da bude sporova ili samovolje, od koje nastaju borbe i vika, a ni razgovora, smeha i prepiranja. Nista slicno ne treba da bude medju vama. Naprotiv, vase delo treba da bude blagosloveno, kao da se vrsi pred licem Bozijim. Pomazite jedni drugima. Ukoliko onaj ko radi pored tebe zaostane zbog odsustva snage ili neke teskoce, ti mu pomogni kako bi zetva tekla ravno i kako biste se svi drzali jedne revnosti. Kada po nalogu nadzornika posla budete odmarali u podne ili nocu spavali pod drvecem ili nastresnicom, pazite da vasa tela ne budu blizu medju sobom ili da se ne dodiruju, kao i da se neka dvojica ne odvoje od drugih u skrovito mesto. O recenom moraju da paze nadzornici posla. Jer, sejac pleve je nevidljivo prisutan. [Treba paziti] da se on skriveno ne potkrade i ne stavi svoj otrov u nekoga, cime bi se prognevio Bog, nas Vladika. Stoga bdite. Na sluzbi treba da pazite da se ne zurite i ne zbunjujete s obzirom da je psalmopojanje kratko. Naprotiv, [sluzba] treba da je pazljiva kako bismo mogli steci nastrojenost za svako dobro delo. I neka na njoj budu svi, tj. neka niko nije odsutan. I makar radio za deset ruku, odsutni nije dostojan da jede toga dana. I ja govorim zbog staranja o spasenju vasem, napominjuci vam da neko ne bi skrenuo sa puta Bozijeg. Onaj ko ima izvesnu zalost ne treba da je skriva, vec da je objavi staresinama, koji ce rasuditi i isceliti ono sto zahteva iscelenje. Niko ne treba da ostaje bez posla. Jer, takav nema udela sa bratijom i nije medju onima koji istu Gospoda. Ukoliko ne mozes ili ne umes da seces drva, skupljaj snopove. Ukoliko ne mozes da sakupljas snopove, beri vinograd, nosi vodu ili cini nesto drugo neophodno na otvorenom vazduhu ili u domu. I Bog ce primiti tvoje usrdje kao dve lepte.

138.

Cuvsi dobre vesti o bratiji on se raduje i savetuje da jos vise napreduju, izobrazavajuci kako treba da cine pocetnici i kakvi da budu sva bratija (2, 68)

(Pismo iz zatocenja). Dosli su bratija i rekli mi kako su stvari kod vas, cime su me neiskazano obradovali. Jer, za mene je velika radost da cujem da se svi blagodacu Hristovom spasavate, zadrzavajuci svoje dobro nastrojenje i ispunjavajuci Bozanstvene zapovesti, kojima se prosvecujete, postajete sinovi svetlosti i naslednici Carstva nebeskog. Da, ceda moja. Tako mislite, tako ogradjujte sebe, tako provodite dan za danom, buduci zagrevani Bozanstvenom ljubavlju i obnavljani Duhom Svetim koji obitava u vama. Umrtvljujte svaku slast i svaku pohotu razvratnog tela i umesto njih, kao raj Boziji, nasadjujte i uzrastajte uvekzive vrline. Sve pokrivajte, sve trpite u potcinjavanju, u poslusanju, u dobrocinstvu, u ljubavi, u saosecanju, jedni prema drugima buduci blagi, radujuci se jedni drugima i noseci teret jedni drugih. Ponajpre, ti cedo Varsanufije, cuvaj besprekornim sluzenje koje sam ti predao pred licem sveozivljavajuceg Boga. Nemoj dejstvovati po pristrascu, ni po drskosti, ni po negodovanju, ni po nerazumnom smiravanju, ni po nadmenosti uma, vec mudro i blago, kao dojilja koja greje ceda svoja. Budi spreman i dusu svoju da predas za bratiju svoju i ceda moja. Veliko je delo pasti stado Hristovo. Sta je Gospod rekao apostolu Petru? Ako me ljubis, pasi ovce moje. I ti, cedo moje, ako ljubis Hrista Gospoda i mene gresnog dobro pasi ceda moja, ili bolje – jaganjce Hristove. Ukoliko neki od njih skacu kao koze (jer, cujem da ima i takih), ti ih ukrocuj i objasni da ce u dan suda, ukoliko ostanu koze, biti postavljeni sa leve strane Hrista Gospoda, na stranu onih koji ginu, u sataninom udelu. Uplasi srca njihova i porazi ih groznom recju kako bi postali jaganjci. Jer, jagnjad su krotka, nezlobiva, smirena, poslusna, tiha, a koze brze, neukrotive, svadljive i zlonaravne. Tesko takvima, s obzirom da ih ocekuje osuda na vecni oganj. Neka niko od vas, ceda moja, ne bude takav, molim vas. U suprotnom, pastir je primoran da ih mori gladju ili da ih odluci od svoga stada. Shvatite sta govorim i tvorite volju Boziju. I ti, cedo moje Danilo, shvati kako treba da se ponasas medju bratijom svojom. Prosvecuj ih, osoljavaj, urazumljuj. Nemoj dopustati nered, nove stvari, viku. Voli blagonaravne, pobozne, krotke, umerene, trudoljubive, poslusne, smirene, one koji ne ropcu i ne smeju se. One koji su drugaciji mrzi bez mrznje i ispravljaj, ukazujuci im na dobar primer. Neka niko medju vama ne bude tudj Bogu i neugodan Njemu. Tudj i neugodan Bogu jeste onaj ko pravi nered, ko sapuce, ropce, izaziva smeh i tajno jede. Niko takav neka ne bude medju vama. Naprotiv, svi budite bogoliki, bogopokretni i bogohodni. Gospod neka vas cuva, ceda moja.

139.

1) Strah Boziji i ljubav rasplamsavaju revnost i odrzavaju na dobrom putu; oni koji ih nemaju predaju se nemaru i padaju; 2) treba se brinuti o njihovom povratku na pravi put i moliti se za njih, a sebe drzati jos strozije (2, 69)

1) (Pismo iz zatocenja). Blagodat vam i mir u dobrom vasem ustrojstvu, u poslusnosti, smirenoumlju, poboznosti, blagosti, u danonocnim pesmama vasim i stihoslovljima. Pazite da kod vas sve prebiva bez izmene kao sto je receno, sto ce i biti jedino ukoliko budete imali strah Boziji i ukoliko se oganj Njegove ljubavi ne ugasi u srcima vasim. Jer, kada se on ugasi u nekoj dusi, pocinju da se pojavljuju malodusnost i lenjost, kao i drugo trnje i korov strasti, tj. raslabljenost i raspustenost tela, lenjost i mrzovolja, neumereni san, nenasito jedenje i svaki drugi vid greha, narocito vatra pohote, pomracujuce pomisli, raspolozenja i dela pogubnog zivota. Znak da sveti i nevestastveni oganj nije ugasen jeste svagdasnje revnovanje duse za dobro i usrdno vrsenje svega dolicnog bez slabljenja i malodusnosti, naime, potcinjavanja, poslova, stihoslovlja, ispovedanja, rukodelja, molitve, utvrdjenih uzdrzanja i svih ostalih dela koja se podrazumevaju pod blazenim poslusanjem. Takav je blazen, Bogu ugodan i svima mio, iz dobre skrivnice svog srca kao svece iznoseci projavu Bozanstvene blagodati, koja se odrazava i na njegovom bogolikom licu i u svim pokretima i recima. Oni, pak, koje savladaju neumesne pomisli postepeno skrecu od dolicnog, da bi potom potpuno otpali od svog ispovedanja (zaveta), postajuci plen djavola.

2) Molimo se, medjutim, da Onaj ko svakodnevno priziva sve koji su skrenuli sa pravog puta i njih vrati u njihovo stado kako ih greh ne bi satro do kraja. Ipak, ni sami nemojte zanemariti pokusaj da pomognete onome koji gine. Tesko se podnosi gubitak beslovesne zivotinje. Utoliko pre oni kojima je povereno da napasaju slovesne ovce treba sveusrdno da se staraju o pomoci onima koji ginu medju njima. Oni su se podvrgli padu, ali ostali treba utoliko snaznije da se drze dolicnog, kao sto je napisano: Pravednici se strase kada padaju necastivi (Pric. 29, 16). Prihvatite strah i pazljivije nastavite hodjenje s obzirom da vam djavo sa obe strane priprema provaliju. Stoga niko ne treba da ostaje sa neispovedjenim pomislima, niti da dejstvuje po svojoj volji. Neka niko nije slastoljubiv, ni samoljubiv, inace ce se, savladan rdjavim raspolozenjem, okliznuti u rov pogibli i pobeci. Slicni i sada u zalosnom stanju lutaju kao zabludele ovce. Molitva je odstupila od njih. Jer, kome ce oni uzdizati ruke kad su pobegli od Boga. Psalmi i pesme zamiru na ustima njihovim. Kako ce oni zapevati: Trpeci potrpeh Gospoda (Ps. 39, 2), kad su se pogubili malodusnoscu? Stoga se vi molite za njihov povratak. Ipak, istovremeno se molite i za svoju cvrstinu: Ako se podigne rat na me, ja cu se i tada nadati (Ps. 26, 3). Mnogo puta napadahu me od mladosti moje, i ne nadjacase me (Ps. 128, 2). On je pocivaliste moje u vek veka, ovde cu se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131, 14). Boreci se kao vojnici Hristovi i ne padajuci, vi cete se udostojiti da dobijete vence pravde.

140.

On tuguje zbog onih koji narusavaju zavete i napustaju obitelj, na svaki nacin ih ubedjujuci da se vrate na dobri put i da budu postojani u monastvu (2, 70)

Saznavsi sada sta se cini kod vas ja sam se poradovao i oskorbio: poradovao sam se zbog zdravlja i blagostanja vasih proigumana i zbog bratije koja dobro hodi i koja je dobro hodila, zbog blagocastive pokornosti, dobrog trpljenja i bogougodnog zivota, a oskorbio sam se zbog onih koji su skrenuli sa puta i pobegli, premda su i opet prizvani. Neka vas Gospod cuva i utvrdjuje u ispunjavanju vaseg istinskog zivota. A onima koji skrecu sa puta obraticu se recima proroka: Sinovi ljudski. . . zasto ljubite sujetu, i trazite laz (Ps. 4, 3). Zasto istete ispunjavanje svoje volje po pobudjivanju strasti i ne postavljate pred oci strah Boziji, ni sud neumitni, ni oganj neugasivi, ni tamu najkrajnju, ni skrgut zuba, ni neizobrazivo strasni tartar? Zasto bez straha i drsko, lazljivo i lakomisleno sudite o Bogu u svojim besputnim poduhvatima? Dokle cete zaboravljati sudove Bozije? Dokle cete izbegavati osecanje pokajanja? Dokle cete polagati lukave savete u duse svoje, izmisljajuci izvinjenja za grehe i predajuci se sujetnim ocekivanjima? Podignite se, najzad, od pada, prognajte tamu koja vas okruzuje i presecite bezumna stremljenja duse. Od koga vi bezite? Od koga se odricete? Zar ne od Duha Svetoga, koga ste primili u dan izbavljenja? Ipak, dovoljno je sada. Nemojte vise dodavati, nemojte davati da se djavo raduje zbog vas i prestanite da ugadjate svom neprijatelju. Zavolite Gospoda koji vas je zavoleo i primite u sebe dobrog Vladiku. I dosavsi kao svedobar, On ce vam oprostiti radi vaseg smirenja. Ispravite, molim vas i preklinjem, neispravnosti dusa vasih, utvrdite osnove srdaca vasih i saberite rasejanost misli vasih. Setite se zaveta vasih. Cak i kad bi vam pretio oganj i mac, cak kad bi vam predstojale muke i zlostavljanja, vi nikako ne treba da se uklanjate. Vi ste, pak, zbog nistavne stvari zle zelje svoje zgazili bozanstveni zavet i svestena obecanja, skocivsi kao ujedeni teoci, ustremivsi se u bezvodna i neprohodna mesta, naselivsi se u selu, opsteci sa zenama i muskarcima i jeduci i pijuci kao [stoka] za zaklanje. Kakvi se plodovi dobijaju iz slicnog semenja? Tesko meni nesretnome. Bolje da me je progutala zemlja. Vreme je da gresan i bezakon kazem sa prorokom: Padnite na mene gore i pokrijte me brda (Os. 10, 8). Jer, oni koje sam rodio ostavise zakon Boziji, oskvrnise plot svoju, izdase devstvenost i odbise poslusnost, postavsi podsmeh demonima. Zar satana ne vodi tamo-amo one koji su mu poslusni, da bi ih potom progutao ustima greha? Ipak, otreznimo se najzad, opomenimo se, progledajmo, skrusimo se, pripadnimo sa ispovedanjem i postepeno prihvatimo raniji prekrasni zivot. Da, molim vas sve koji stojite u domu Gospodnjem, u dvorovima Boga naseg da stojite hrabro, da hodite neuklono, da budete pokorni vasem staresini i drugim nacelnicima vasim. Oni koji se odvajaju od njih, od mene se odvajaju, a oni koji ih primaju mene primaju, ili jos pre – Boga, radi koga ja jesam ono sto jesam i vi ono sto jeste.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

141.

On ubedjuje da ostave svoje mudrovanje i svoju volju te da se sa verom predaju rukovodjenju radi stamenog napredovanja u ispravnom zivotu (2, 71)

Gledajuci na borbu koja se odasvud podize na nas, ja mogu da kazem recima apostola: Zaista nam se dade. . . zalac u telo, andjeo satanin, da nam pakosti, da se ne ponosimo (2. Kor. 12, 7), nego da se smiravamo i da, kaznjavani, pribegavamo pod krepku ruku Boziju, s obzirom da inace nemamo spasenja. Ukoliko sa marljivoscu pokorimo nase nepokorno mudrovanje i ukoliko poznamo sami sebe, tj. da smo potpuno kukavni i da bez Bozije pomoci i posrednistva nekoga ko nas rukovodi nista dolicno ne mozemo da ucinimo, u pec nasih strasti ce, kao nekada u vavilonsku pec, sici andjeo i iz naseg srca istrgnuti plamen pohote, te duhom koji veje rosom nasim dusama doneti dar cistote. Stoga se smirimo i neka su nam dole i nase mudrovanje i nase oci. Neka se smiri nasa rec i neka se skrati pricljivost, te ce milost covekoljubivog Boga biti blizu. Neka niko ne bude neveran, ni lukav, ni pokvaren. Neka niko ne blagosilja ustima dok mu je srce udaljeno, kao sto cini onaj ko sledi svoju narav i svoj razum. Niko neka ne trazi sto je njegovo, nego svaki ono sto je drugoga (1. Kor. 10, 24). Svecelo budite svetlost, iskrenost, istinski sinovi. Hodimo kao deca, kao braca, kao sunaslednici. Nemojmo primati nista sto bi moglo posluziti na stetu drugome i nemojmo dopustiti nikakav novi nered.

142.

On poziva na radost zbog prohodjenja oskudnog zivota, punog lisavanja i nevolja, uz podviznicke napore i napustanje svega svetskog, sto [odlikuje] istinski put ka nasledju Carstva nebeskog (2, 74)

Iako je donekle smelo, reci cu vam apostolskom recju: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: Radujte se (Fil. 4, 4). Radi cega? Stoga sto vrsite delo Bozije, sto ste se obukli u monasku shimu, sto stojite pod zakonom poslusanja i ispunjavate ga svakodnevno, sto skorbite, sto trpite teskobu, sto patite, sto ste tuzni, sto postite, sto bdijete, sto spavate na goloj zemlji, sto ste u naporima i zamorima na delu vaseg poslusanja, sto odsecate svoju volju, sto prihvatate neocekivanost zapovedanja, sto ne perete telo, sto nosite dronjke, sto imate prljavu odecu i obucu, sto (dodacu) [prihvatate] epitimije [tj. kazne] i odlucenja, sto ste u neprestanom sukobu, pod udarcima i ubodima, ujedima i ustrelima kojima vas vidljivo i nevidljivo podvrgavaju demoni, tj. blud, lenjost, prejedanje, nepostojanost misli i zelja i druge neizbrojive strasti. Sudite sami da li sam ispravno rekao: Radujte se svagda. Da, bratijo moja, vi ste blazeni i triblazeni stoga sto ste izabrali i sto volite da sve trpite radi Boga. A sta proizilazi iz recenoga? U buducem veku ce u vasim srcima zasijati pravda i mnostvo mira, zivot, radovanje, vecno uspokojenje, usinovljenje i nasledje Carstva nebeskog. Vi blagoumno, blagopohvalno i bogoblazeno trazite i istete da zamrzite svet i sve sto je u svetu, vi ste se otrgli od roditelja, brace, srodnika, prijatelja i poznanika, vi ste ostavili gradove, sela, polja, domove i otadzbinu, vi ste se prilepili uz jedinoga Boga, sluzeci, predstojeci, radeci i neprestano pojuci blagom i preblagom Vladici, vi ne govorite o ocu i majci, vi se ne starate o zeni i deci, vi ne brinete o robovima i robinjama, vi se ne uznemiravate zbog sticanja i imanja, vi se ne borite oko cinova i odlikovanja, vi se ne pastite oko jela i iskricavih vina i drugih telesnih zadovoljstava. Vi [ne brinete] ni o cemu zemaljskom i truleznom, nego jedino o bogougodnom zivotu i nasledju vecnih dobara na nebu, koja su nam obecana. Niste li dostojni da vas Bog zavoli? I zar vas nece dostojno nazvati sinovima? I zar nece u onaj dan da vam dostojno kaze: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Takvi su podvizi vasi, takva vasa iskanja i takve nade. Stoga cu opet reci: Radujte se svagda.

143.

On podviznicki zivot uporedjuje sa trkalistem, dajuci podrobne pouke o uspesnom zavrsetku trke i dobijanju nagrade (2, 76)

Nas podvig je slican trcanju na trkalistu, kao sto ukazuje sveti Pavle (1. Kor. 9, 24). Medjutim, na njemu se odredjuje neznatno prostranstvo i kratko vreme. U nasem podvigu se, pak, put prostire od zemlje do neba i vreme odredjuje celim zivotom, posle koga se razdaju venci pobednicima. Posmatraci naseg takmicenja su hiljade svetih andjela. Podvigopoloznik je sam Vladika svih, koji sedi na nepristupnom prestolu slave svoje. Protivnici su nam podmukli demoni koji se na svaki nacin staraju da nam postave prepreke, da nas sapletu i pogube. Sudeci po svemu, vi i sami vidite da mora da budemo pazljivi i oprezni, brizljivi i neumorni kako bismo dobro zapoceli trcanje i kako bismo ga dovrsili. Mi nemamo koristi ukoliko samo zapocnemo i ukoliko sa mladalackom zivoscu i muskom postojanoscu ne nastavimo dalje? Pa ni receno ne oznacava pobedu ukoliko sa istom revnoscu i naprezanjem ne budemo trcali do same smrti, cak i ako nam se zivot oduzi. Bratijo i oci, trcimo i stremimo napred, istuci pomoc i silu odozgo od covekoljubivog Boga kako bismo dobro pretrcali i uspesno dostigli naznacenu crtu i cilj. Rec Bozija nam je ukazala na strasan podvig, obecavajuci neizrecivu radost i slavu onima koji dobro trce i pobedjuju, a nemarnim i lenjivim, koji se ne micu sa mesta, koji se zaustavljaju pred preprekama i samovoljno skrecu sa puta – preteci najzalosnijim i uzasnim udelom. Gospod govori: Ko ima usi da cuje, neka cuje (Mt. 11, 15). Cujte ceda i pazite. Hodite bodro i pazite sa opreznoscu, znajuci da su lukavi demoni uvek spremni da nam preprece put i pripreme nam saplitanje. Znajte da niko ne moze da trci dobro ukoliko se ne obnazi od svega izuzev naprsnika vere. Ja ne mislim samo na ostavljanje svega spoljasnjeg imanja, vec i na odstranjivanje unutrasnje raznovrsnosti i zemaljskih zelja. U nasem takmicenju niko nece imati uspeha ukoliko ne obuci telo da je zadovoljno neznatnom hranom i picem, ukoliko se umesto jelejem ne umasti cvrstinom i neumornim trpljenjem, ukoliko pred primanje shime ne prodje ispitujuca upraznjavanja kao neki gimnasticki kurs. U vreme trcanja niko ne treba da smeta drugim sapodviznicima, da im zavidi ili da ih klevece. Um i oci treba da su ustremljeni ka uspesnom dostizanju cilja trcanja. Treba usiljavanju dodavati usiljavanje, revnost revnosti, odusevljenje odusevljenju, ne obaziruci se ni na desno, ni na levo, ne gledajuci na pohvale, ne zavodeci se tastinom, ne padajuci u malodusnost zbog umora, prepona i sudara, ne padajuci duhom zbog saplitanja kako bi se sve ispunilo prepodobno, smirenoumno, bratoljubivo i iskreno i kako bi se po uspesnom okoncanju trke udostojili obecanih nagrada od Gospoda naseg.

144.

1) Porevnujmo za svaku vrlinu i cuvajmo se od svega rdjavog, narocito od onoga sto lici na dobro; 2) neprijatelj ima mnoge zasede; najbolje sredstvo za njihovo izbegavanje jeste otkrivanje pomisli; 3) protiv svake strasti treba se naoruzati protivstrasnom borbom; kao primer daje se nacin borbe sa zaviscu; 4) savet da se u svemu drzi poredak (2, 77)

1) Pridjite, i mali i veliki, i pocetnici i starci pokrenimo se zeljom za opstom koristi i prihvatimo najvatreniju revnost za spasenje, pocnimo da cinimo ono sto prilici, istimo ono sto je blagotvorno. Ocistimo se od svake skverni ploti i duha, postanimo izabrani sasudi cineci svetinju u duhu, bezimo od slucajeva za greh, nemojmo dopustati gordost, neposlusnost, slastoljublje, teloljublje. Stremimo da se obogatimo vrlinama smirenja, poslusanja, cistote i bratoljublja. Odbacimo daleko od srca telesne i slastoljubive sklonosti, presecimo odnose koji ih omogucavaju ne samo sa spoljasnjim, vec i sa svojim unutrasnjim, tj. nemojmo imati ni prema jednom bratu vecu ljubav negoli prema drugima. Jer, takva ljubav je lukava i mrska Bogu. Iako je po izgledu bratska, ona je po sustini satanska.

2) Vi znate koliko zamki ima djavo i kako su veste njegove podvale. Od njih ce se izbaviti samo onaj ko ispoveda pomisli i zelje i ko ima veru prema svom rukovoditelju, pracenu smirenjem i poslusanjem. Oni koji ne hode navedenim putem padaju, a padali su i ranije, kao sto citamo. Oni, pak, koji su sledili navedeni zakon postali su bljestave svetiljke u svetu, izbegavsi tamu greha i satrvsi djavola umrtvljivanjem svojih prohteva.

3) Molim vas ljubavlju Gospoda naseg Isusa Hrista da se umudrite na spasenje svoje. Neka svaki preduzme podvig protiv strasti koja ga napada. Na primer, protiv strasti zavisti neka uzme protivzavisni podvig, tj. mrznju prema ovdasnjoj kratkotrajnoj slavi, s obzirom da se ona radja iz zelje da se pokazemo bolji od bliznjeg u zivosti uma, ili melodicnosti psalmopojanja, ili prijatnosti citanja, ili nekom drugom duhovnom ili telesnom sposobnoscu. Zacevsi se, ona sazize sporim ognjem, iscrpljuje i izjeda. Medjutim, kao udovi jedni drugih i s obzirom da smo svi jedno telo, mi treba da se radujemo jedni drugima smatra

juci svojim sve cime se odlikuju drugi. Svaki se necim odlikuje i svi cine jedno telo bratstva, koje se svime odlikuje i pokazuje kao savrseno, dok njegova cast prelazi na svakog pojedinacno. Jedan je lepog glasa, a ti si jakog glasa; jedan cita prijatno, a ti brzo shvatas ono sto se cita; jedan je sposobniji umom, a ti si sposobniji na delu; jedan je korisniji u rasporedjivanju poslova, a ti si usrdniji na poslusanju. I drugo je mnogo bolje od prvog s obzirom da je ono sto samo izgleda da je nesto pred onim sto zaista jeste nesto – u stvari nista, Jer, sta je melodija, ili dobar glas, ili citanje, ili brzo delanje, ili lepo pisanje, ili muzika u odnosu na blazeno i najpozeljnije smirenje i poslusanje, blagost i prostodusnost, krotost i tihost, nezlobivost i neropotljivost, bogoljublje i dejstvenu molitvu i druge vrline, cije sticanje jeste delo proizvoljenja i iskanja. [I onaj ko ih imaj, moze biti i bez glasa, i bez umeca pevanja, i slabog citanja, i sporog jezika, i kosih ociju, i ruznog lica, i hrom. Na taj nacin je nas blagi Bog svima ucinio dostiznim i dostupnim dobrovrlina, postavivsi ga u zavisnost od dusevnih raspolozenja (u kojima se seje, uzrasta i dostize savrsenstvo), a ne od telesnih

preimucstava.

4) Budimo zadovoljni sa onime sto imamo i radujmo se onome sto poseduje svaki od bratije, sjedinjujuci se medjusobno i spajajuci se u zivotu po Bogu sa svakim blagoustrojstvom. Vidite li, bratijo, da se mnozimo. Stoga je neophodno da sve medju nama bude u poretku. Jer, ukoliko i nesto neznatno istupi iz svog poretka, citav sastav bratstva se pokrece i koleba, gubeci svoju krasotu vrline, kao sto biva i sa svakim drugim drustvom. Za nas, koji smo se zajedno okupili u ime Gospoda naseg Isusa Hrista i koji se nalazimo u cinu andjelskog zivota svakako je neizbezno obavezan potpun poredak u svemu, tj. da bez suma i smucenja pevamo i molimo se, stojimo i menjamo mesto, sedimo i ustajemo, spavamo i budimo se, ulazimo i izlazimo, pitamo i odgovaramo, sastajemo se i rastajemo se, trazimo i dajemo, sluzimo i primamo uslugu, polazemo i drzimo, odevamo se i skidamo se, sto se svakodnevno cini kod nas. Ukoliko se u svemu ocuva red, svo nase bratstvo ce liciti na pokojno more koje se pokrece krotkim valovima koje navodi Duh Sveti. Ukoliko se, pak, iz nepaznje pojavi neki nered, ono ce se podici kao od silnog vetra i uragana, premecuci se i kipeci talasima. Slicno se vidi i kod nas kad se podigne sum, vika, smeh i govor, kao nedavno pri razdavanju svete vodice i u vreme odlaska sa trpeze, kada su cetiri umirivaca jedva uspeli da uspostave normalan poredak medju vama. Ne treba tako, bratijo i ceda moja. Vi znate sta je receno o volji Bozijoj, tj. da je ne samo dobra, nego i ugodna i savrsena (Rim. 12, 2) na blagoustrojstvo mnogih. Ja vam uostalom, nisam izrekao prekor, vec napominjanje o ranijem kako bi se unapred izbegli slicni slucajevi. Gospod mira i Bog svake utehe, koji u poretku drzi sve nebesko i zemaljsko, neka vam daruje silu i krepost za svako dobro delo i pokret, za svaki mir i jednomislije, za svaki poredak i tihost u iskrenoj medjusobnoj ljubavi kako bismo se u dan otkrivenja Njegovog pokazali kao lik svetih i sabor osvecenih sa svima svetima koji su mu od veka ugodili.

145.

Trpeljivi zivot u opsteziteljnom poslusanju jeste pravo mucenistvo (2, 78)

Cuvajte se lukavog opstenja, samouverene samovolje i pogubnog narusavanja obiteljskih ustanova. Naprotiv, u svemu se saobrazavajte sa ustavima koji su predani od otaca. Jer, ono sto je kod nas ustanovljeno nije utvrdjeno bilo kako, nego posle ispitivanja od davnih vremena, posle mnogih napora i znoja, po zahtevu i sustini naseg andjelskog obraza zivota i na izoblicenje onih koji drugacije misle o zapovestima Gospodnjim. Produzite vasu dobru trgovinu i dovedite do kraja vas put u Gospodu, mazuci se jelejem krotosti i trpljenja i podnoseci svakakve podviznicke teskobe, za koje vam se priprema siroko nasladjivanje vecnim dobrima. O kakvim se teskobama radi? O onima koje svaki dan susrecete: o bdenju i psalmopojanju, trudu ruku, umerenom jelu, umerenom picu, postepenom prohodjenju poslusanja, o poretku u crkvi i pri hodjenju, u postupcima, odeci, obuci i pokrivalima, o skorbima od lisavanja, od pretpostavljanja, od prezrenja i svega slicnog. I ispravno svedoce sveti oci, a pre svih sveti Vasilije Veliki, da je stanje poslusanja pravo mucenistvo. Ipak, pogledajte kakva cemo dobra i kakvu nagradu zbog njega dobiti. Neuvenljive vence, nasledje Carstva nebeskog, usinovljenje, netruleznost, besmrtnost i svako drugo nezamislivo blazenstvo. Imajuci takva obecanja, bratijo, sve vise podnosite predstojeci trud podviznistva, ne straseci se mogucih pokliznuca ponekih i ne padajuci duhom zbog teskoca i zalosti radi zivota po Bogu. Jer, ukoliko se ovde ne zalostimo, u onaj dan necemo biti obradovani. Ukoliko ovde ne pretrpimo teskobu i ne zastenjemo, u buducem veku necemo susresti prostor i veselje. I ukoliko vise ovde budemo zalosni i skorbni, onevoljeni i ugnjeteni, utoliko cemo vece utehe susresti. Umesto zalosti dobicemo radost, umesto siromastva – bogatstvo, umesto malih zemaljskih imanja – mnoga imanja nebeskih riznica, umesto telesnih bolesti – dusevno blagoustrojstvo, umesto ostavljanja sveta Gospodnje prizvanje. I kako ce nam biti kada cujemo onaj blazeni glas koji nas zove i govori: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Mi treba da pretpostavljamo ljubav Hristovu cak i kad bi nam predstojalo da svakodnevno umiremo. Predajmo sebe i na bijenje, i na vatru, i na secenje, i na trpljenje svakakvih muka, kao sto su trpeli i sveti mucenici. Jer, nije samo njima prilicilo da vole i ljube, nego i nama. I njihov podvig i stremljenje nisu razliciti, s obzirom da smo jedne prirode, tj. Bozija sazdanja, koja su u svet uvedena radi jednog cilja – proslavljenja Boga kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti. Odsecanje udova, prolivanje krvi i muke tirana nisu uvek i svuda postojali. Mi smo se udostojili da stupimo u sadasnji podvig visokog zivota u poslusanju i prihvatimo mucenistvo na drugi nacin: umesto odsecanja udova mi odsecamo svoju volju, umesto prolivanja krvi mi izbacujemo grehovne pomisli i zelje, umesto tiranskih muka mi trpimo napade demona i neprijatnosti od strane sveta. Stoga nije isprazna nasa nada da cemo u buducem veku dobiti isti udeo sa svetim mucenicima.

146.

Povodom zemljotresa on pominje potres neba i zemlje poslednjeg dana i daje odgovarajucu pouku (2, 79)

Posle jucerasnjeg zemljotresa nama je najumesnije da upravo o njemu govorimo, tj. da kazemo zbog cega se on desava. Medju Jelinima jedni govore jedno, a drugi drugo. Nama, pak, bozanstveni David objasnjava, govoreci o Bogu: On koji pogleda na zemlju, i cini da se trese; koji se dotice gora, i one se dime (Ps. 103, 32). Kada gospodar svoj gnevni pogled okrece na roba, rob pocinje da drhti. I kada istinski Vladika svega i Tvorac, pred kojim sve tvorevine stoje kao rob i robinja, ushte da pokaze svoje pravedno negodovanje zbog nasih grehova, Njegovo svevidece oko grozno pogleda na tvar i cini da se trese kako bismo se uplasili i ustreptali kao robovi koji su na sebe navukli gnev, te kako bismo postali zdravoumni i okrenuli se ispunjavanju Njegovih zapovesti. Eto, bratijo moja, koliko je strasna sila Njegova, kakvo je projavljivanje Njegovog negodovanja i kakva je jarost gneva Njegovog. I kad je sadasnje takvo, kakvo li ce tek biti buduce, u vreme okoncanja svega? Jer, On sam govori sa opomenom: Jos jednom cu potresti nebo i zemlju (Ag. 2, 7) i pokazuje neuobicajenost [onoga sto ce se desiti]. Kakav strah ce se ugledati i kakav trepet kada zemlja da sve od veka umrle, kada se nebo savije kao svitak, kada spadnu zvezde, kada se izmene svetila, kada se zvuk arhandjelske trube pronese nad svima koji zive na zemlji, kada sam Boga nas otvoreno pridje sa hiljadama andjela i arhandjela i gornjih sila, koje hode pred Njim, kada se postave prestoli, kada zasedne sudiliste i kada nepotkupljivi Sudija i Vladika otkrije sve skriveno i sve sto smo preziveli? Kako ce biti kada se po svrsetku svega u tren oka proglasi velika i strasna odluka koja pravednike priziva u Carstvo nebesko i vecni zivot, a gresnike salje u oganj vecni, u strasni bezdan ada, u mracni tartar, ka neuspavljivom crvu, na skrgut zuba i sve druge grozne muke? Ko ce sve podneti, bratijo? Ko ce podneti takav strah i uzas? Ko ce opstati pred dogadjajem koji pritiska i privodi u istupljenje, tj. pred prizorom neba koje se razdire, zemlje koja se trese, mnostva andjela i samog Gospoda i Boga, koji na oblacima dolazi da sudi svoj zemlji? Medjutim, ono sto se ocekuje nije daleko, vec blizu. Sudija je pred vratima. Eto Zenika. Izlazite u susret. I blago nama ukoliko imamo svetle svetilnike cistote i jelej milostivosti i ljubavi u dovoljnoj meri. Mi cemo susresti Zenika sa radoscu i uci u Njegovu loznicu. Ukoliko, pak, nemamo receno, bicemo odbijeni od vrata. Ona se nece otvoriti na nase kucanje jer smo zlo mislili, dremali i ostali nepripremljeni. Da se receno ne bi desilo sa nama, oni koji spavaju treba da se probude od sna nemarnosti, raslabljeni da ustanu od mrzovolje, pijani da se otrezne od sramnih pomisli, necisti dusom da se ociste od neumesne pohote koja ih skrnavi i pokolebani dvojedusnoscu, izmenjivoscu i teloljubljem da utvrde srca krepkom verom. Oni, pak, koji dobro hode neka jos bolje hode, svetli neka se jos vise prosvecuju, cisti neka se jos vise ciste, revnosti neka jos vise revnuju, vrlinski neka jos vise zavole cinjenje dobra, smirenoumni neka jos vise postanu smirenoumni, poslusni neka budu jos poslusniji. Svi sve dobro cinimo i ispunimo svaku zapovest da bismo postali dostojni da udjemo u loznicu Zenika dusa nasih ne beskonacnu radost.

147.

Sve vise napredujmo, revnujuci u svakoj vrlini i izbegavajuci sve rdjavo, ukrasavajuci se podvizima andjelskog opstezica po primeru otaca i u ocekivanju velikih obecanja (2, 80)

Nemojmo sadasnjim delima posramiti podvige koje smo vec prosli. Naprotiv, kao da tek pocinjemo, revnosno ispunjavajmo svaku duznost i svaku vrlinu, primajuci svetlost na svetlost i ushodeci iz slave u slavu. Receno cete dostignuti ukoliko se ispravno ponasate, ukoliko se obucete u odecu smirenja, ukoliko se ukrasavate poslusanjem, ukoliko projavljujete delatnu ljubav i krotost, ukoliko izbegavate samovolju i samougadjanje (od kojih dolazi smrt), lukavstvo, isticanje i slavoljublje (od kojih dolazi brza pogibao i od kojih su pali svi koji su odvajkada pali na popristu poslusanja). Sada, pak, kad ste se vec ocistili od svakog trnja, pleve i cicka, budite dobroplodni i pokazite novi zivot, nista ne unoseci od mudrovanja onih koji se saplicu kako inace ne biste jednako postradali. Svi budite iskreni i cisti i blagodusno podnosite uvrede, ponizenja i napade. Svi projavljujte cvrstinu u borbi za dobro, uzdrzanje i istrajnost, u cemu se sastoji mucenistvo zivota u poslusanju. I svi koji ga pretrpe dobice venac pravde. Goreci ljubavlju prema Hristu i buduci oprobani napastima i nevoljama, hrabro podnosite sve sto se svakodnevno desava i prohodite zaista zlatan zivot nasih otaca, koji ne zna za neposlusanje, gordost, protivrecenje, drskost, uvredu, smutnju i u kome vlada mirno andjelsko stanje, uspokojeno vejanjem Duha. Vi znate da je ono sto vam govorim istinsko dobro. A ako je dobro, onda je i pozeljno. Ako je, najzad, pozeljno, zasto ga ne bismo zavoleli, pozeleli i postarali se oko njega?

148.

1) Dobro se tesko vezuje uz nas, a rdjavo – lako; 2) dobri put je penjanje na goru, a gresni put je spustanje sa gore; 3) treba da gledamo gore i da ne silazimo na zemaljske pomisli; 4) mi imamo razne darove i razne pomisli; nagradu cemo, pak, dobiti po usrdnosti i trudu; 5) blagodusno podnosimo sva lisavanja, neudobnosti, teskoce i skorbi; jer, mi smo se i resili na njih; oni su istinski put ka spasenju (2, 81)

1) Obicno se desava da onaj ko govori o gresnom jednom ili dvaput, slusaoce podstice na zlo. U odnosu na dobro [je drugacije]: onaj ko mnogo puta kaze nesto spasonosno jedva da uspeva da privuce poneciju paznju i raspolozenje. Dobro se tesko privija uz ljudsku prirodu, a zlo vrlo lako.

2) Ici dobrim putem isto je sto i penjati se na goru: koliko se samo srece napora, teskoca i neprijatnosti. Naprotiv, gresni put lici na silazenje sa gore: on je lagan i prepreke se ne vide usled brzine hoda. Stoga je na dobrom putu neophodna i narocita marljivost, i rukovodjenje i predostroznost. Nista zemaljsko i trulezno ne treba imati uvidu, nego samo nebesko i vecno, ukoliko zelimo da ushodimo, a ne da silazimo. Kod onog ko se penje na goru dolazi do nekog pomracenja ukoliko pogleda nanize. I kod onog ko ushodi putem vrlina dolazi do pomracenja duhovnog oka ukoliko se paznjom prilepi za zemaljske utehe. Mi treba da gledamo gore s obzirom da je nasa Glava – Gospod Hristos gore i da je gore i nasa riznica i vecni zivot. Nemojmo slabiti u ushodjenju, ni padati duhom videci visinu [na koju se treba] popeti. Mi sami nemamo snage da dodjemo do kraja, ali je blizu pomoc Bozija i Njegovo zastupnistvo.

3) Mi smo stupili na taj put i napredovali, te svako od nas, saglasno svojoj revnosti i trudu, stoji na jednom ili drugom stepenu vrline. Mi se medjusobno dusevnim raspolozenjem razlikujemo vise negoli izgledom tela. Jer, jedan sa manje, a drugi sa vise topline voli smirenje i poslusanje. Jedan se, opet, odlikuje darom ljubavi prema bliznjem, a drugi usrdnim staranjem za mnoge, ili za poslusanje rukodelja, ili za poljske i domace radove, ili za udovoljavanje potreba, na pr. ekonom, skladisnik, trpezar, obucar, krojac i drugi. Medjutim, svako od nas ide putem Gospodnjim, koji svakoga privodi netruleznim vencima.

4) Trpeljivo i smireno podnosimo napore, znoj i teskoce delanja, bdenja, posta, psalmopojanja, kao i zimu, neuglednost odece i ostale neudobnosti. Bog je svedok da mi nije svejedno, da vas zalim, da saosecam sa vama i da se prema snazi trudim da vam svima pruzim pokoj. Medjutim, i sami vidite da nije jednostavno odenuti, obuci i uspokojiti toliki broj. Uostalom, mi smo i posli da gladujemo, zedjamo, nagotujemo, siromahujemo radi Hristove ljubavi, po kojoj je i bozanstveni apostol ziveo u gladovanju i zedji, u zimi i golotinji i drugim lisavanjima (2. Kor. 11, 27). Zapravo, i svi sveti su se u kozusima i kozjim kozama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama. . . potucali po pustinjama i gorama i po pesterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 38). Zar cemo se mi, koji drugacije zivimo, udostojiti jednake casti sa njima? Nikako. Stoga onaj ko vidi da se nalazi u nekom od nabrojanih lisavanja treba da se raduje sto se priopstio casti svetih. Svi tako treba da gledaju na sve i da sve primaju sa blagodarnoscu, tj. kao da Bog udeljuje preko onih koji vam udeljuju [neophodno], izbegavajuci svako roptanje ili omalovazavanje. Blazeni smo, bratijo, ukoliko delujemo na [opisani nacin], buduci da cemo se udostojiti pokoja na [mestu] gde nema ni bolesti, ni truda, ni lisavanja, ni zalosti.

149.

On izoblicava one koji ustupaju nagovorima neprijatelja i padaju, ubedjujuci ih da im se suprotstavljaju i ulivajuci im nadu na pomoc Gospodnju (2, 82)

Zacevsi se, nemar postepeno povlaci u rov pogibli onoga ko ne pazi na sebe. Onoga kome postaje tesko da preuzima svoja dela, ko protivreci pri naznacivanju poslusanja, ko skrece od njihovog ispunjavanja, neprijatelj puni svojim nagovaranjima i pobudjivanjima na vrsenje prestupnih dela. I pristavsi na njih, pada ne samo on, nego i druge navlaci na isto. Avaj, sta se radi? Kako demon pobedjuje? Kako postidjujemo svoje cuvare, svete andjele? Kako se prebacujemo na stranu neprijatelja, na postidjenje velikog Boga naseg, dobrog Pastira, koji je sebe dao na Krst i smrt radi naseg izbavljenja? Kako cemo pogledati u lice Njegovo? Kako cemo pretrpeti gnev Njegov? Nece se, naime, naci muka koja je srazmerna nasoj necastivosti. Drugi sticu Carstvo nebesko, a nas otimaju nasi dusegubitelji. Drugi projavljuju cvrstinu mucenika, a mi se podvrgavamo padu odbacenih. Drugi se uzdizu do nebesa, a mi silazimo do dubina zemlje. Drugi u srca svoja polazu ushodjenje po stepenima vrlina, a mi preduzimamo silazenje po stepenima pogibli. Necemo li se otrezniti? Necemo li doci sebi? Da, molim vas, pozurimo na delo, latimo se podviga, potecimo putem Bozijim, izbegavajuci uzroke koji dovode do pada i sve cineci bogolepno i prepodobno, tj. poslusanje bez rasudjivanja, neoslabni trud u rukodelju, smirenoumnu veru, otkrivanje svega sto se cini i misli na ispovesti i brzo odbacivanje neprilicnih pomisli. Na samom pocetku napada demona mi treba da govorimo: “Idi od mene, satano”, bilo da nas privlaci ka pohotnoj slasti, ili da nas pobudjuje na odstupanje, ili da nas navodi na lenjost, ili da nas podstice na netrpeljivost, ili da nas nagovara protiv vere. Jer, on uvek i svagde priprema zasede, postavlja zamke, kopa rov. On ne spava i nije lenjiv, te ne trazi ni hranu, ni pice, niti bilo sta drugo. Njegovo jedino delo i danju i nocu jeste da pogubljuje duse nase. Prvo i glavno oruzje nase protiv njega jeste otkrivanje pomisli uz Boziju pomoc i zastupnistvo. Nemojmo se predavati raslabljenosti i padu. Neka je on veliki silom greha, neka je podmukao u nacinima navlacenja na zlo, neka je zloban po prirodi i pronalazac i vinovnik nase pogibli. Mi ne treba da se bojimo. Jer, od kako je Hristos Bog nas primio telo nase i ocovecio se, on je oslabio i mi pevamo: Neprijatelju nestade maceva na kraju (Ps. 9, 7). Jer, Gospod ga je pobedio i nama dao vlast da nastupamo na njegovu glavu. Buduci hrabri verom, mi treba da ga smatramo jednakim sa nemocnim vrapcem, ili nistavnim gmizavcem koji se gazi nogama.

150.

Odredivsi sta smo, zbog cega smo, gde smo i kuda cemo otici, on izobrazava odluku strasnog suda i udeo desnih i levih, izvodeci poucni zakljucak (2, 83)

Napominjem vam da mi treba da razmisljamo, rasudjujemo i razmatramo sta smo, zbog cega smo, gde smo i kuda idemo. Mi smo tvorevina Bozija, delo ruku Njegovih, sazdani po obrazu i podobiju Njegovom. Mi imamo vlast nad svime sto postoji pod nebom, kao sto je pisano: Sve si potcinio pod noge nase (Ps. 8, 7). Mi smo drugi posle andjela, s obzirom da su oni prvi po prirodi. Zbog cega smo? Radi slave sile Njegove, slicno andjelima, putem vernog ispunjavanja svih zapovesti Njegovih. Jer, mi smo samo nesto malo umanjeni od andjela (Ps. 8, 6). I bicemo jos manje umanjeni kada se svucemo od truleznosti i obucemo u netruleznost. Gde smo mi? U mestu izgnanstva zbog praroditeljske nesavesnosti, neposlusnosti i slastoljublja, koji su presli i na nas, njihove potomke. Stoga treba da placemo i ridamo, zalostimo se i stenjemo, pomisljajuci da smo izbaceni iz prelepog obitalista, iz andjelskog prebivanja i iz blazene rajske utehe. Gde cemo otici? U tamosnji svet, u triblazeno andjelsko prebivaliste, u svetlu stranu, u nevecernji zivot posto na strasnom svesvetskom sudu Sudija svih i Bog u jednom trenutku rasudi sve i svakome da po delima njegovim. Onima koji su cuvali zapovesti On ce dati stojanje sa desne strane, neizrecivu radost, okusanje vecnih dobara i Carstvo nebesko, dok ce one koji ga nisu poslusali i koji su iz nemara i slastoljublja cini zlo, tj. blud, preljubu, otimanje, zavist, ubistvo, raspustenost, necistotu, odstupnistvo, gordost, tastinu i sve druge vidove zla, predati vecnim mukama, ognju najkrajnjem, otrovnom crvu, najcrnjoj tami i tartaru bez dna u saglasnosti sa njihovim gresima. Onaj ko premudro [resi] da dobro prinudi prirodu i sve hrabro pretrpi, pa cak i umre za dobro, ukoliko je neophodno, u onaj dan ce se prosvetiti kao sunce. On ce se naci medju svetima, u saboru andjela, u veselju mucenika i u nasladjivanju proroka i apostola. Medjutim, tesko onome ko zbog trenutne telesne slasti, zbog svetoljubive naravi, zbog brzoprolaznih i nistavnih zadovoljstava dopadne u nesretni udeo stajanja s leve strane, tj. pod nemilosrdnu odbacenost i nepovratno slanje na beskrajne muke i nerazresive uze, gde se jedino cuje: “Avaj”, i: “Tesko nama”. I [tamo] nema izbavljenja, izmene i covekoljublja ni od Boga, ni od andjela, ni od svetih u vekove vekova. O recenome pomisljajte svi, bratijo moja, i oni koji dobro hode i oni koji se saplicu, i silni duhom i malodusni, i oni koji su napred i oni koji slede, i vruci i hladni, i bogati i siromasni vrlinama, i uopste – svaki covek, svaki rod i svaki jezik. Pobrinimo se i mi o recenome, prihvatimo dobre odluke i potecimo putem Bozijim bodro i napregnuto, odbacivsi svaku strast kao zarazu. Podignimo ruke nase Bogu koji spasava, izjavljujuci spremnost da svakodnevno trpimo mucenistvo, tj. prolivanje krvi, odsecanje udova, struganje tela, lomljenje kostiju, a ne samo lisavanje od hrane ili slatkog pica, lepe odece, dobro sasivene obuce, casti predstojanja i ostalog slicnog, o cemu je smesno i govoriti. I dobro pozivevsi ovde u cinu naseg zvanja, u smirenju i poslusanju i verno ocuvavsi svoje zavete, mi cemo iz ovdasnje tamnice izaci sa radoscu i sa smeloscu stati pred lice Bozije da sa dobrom nadom dobijemo dobra koja su obecana onima koji su ziveli u slavu Njegovu.

151.

Iz priprema za natecanja na svetskim popristima on izvodi pouke i za one koji se podvizavaju u nevidljivoj duhovnoj borbi (2, 84)

Pogledajmo kako se pripremaju za takmicenje na svetskim trkalistima kako bismo se u ponecemu poucili u odnosu na nase podvige. Po nastupanju vremena za narodno gledaliste, pa cak i mnogo ranije, oni koji ce se takmiciti vreme ne provode uzalud, vec se unapred vezbaju u onome u cemu ce se takmiciti, sticuci iskustvo u svemu sto predstoji, drzeci odgovarajucu umerenost u hrani i izbegavajuci jela koja ne doprinose uspehu, kao sto se i njihovi razgovori ticu jedino buduceg natecanja, tj. [razmatranja] kako da se istupi i nacini prvi korak, kuda se potom uputiti i ko na koga da napada. Koliko je samo kod njih staranja i briga. I zbog cega? Da bi pobedom stekli trulezne vence i dobili ustanovljene nagrade, te da bi gledaocima i prijateljima pruzili zadovoljstvo pri posramljenju pobedjenih. [Vidite] li koliko je kod njih prethodnih napora i razmatranja? Kakav tek mi treba da imamo podvig, kakvo staranje i opreznost i kakvu neprestanu brigu o svemu! Jer, nas neprijatelj, protivnik i suparnik nije neiskusan, niti neznalica, niti nemaran. Naprotiv, stojeci nasuprot nas, on razmislja kakvu zamku da nam spremi, kako da nam pridje, kako da nas napadne, kako da nas odbije, kako da nas ustreli i kako da obori bednog monaha. Zar nam stoga ne predstoji veliki podvig? Zar ne treba da imamo veliko staranje i marljivost? Ne treba li da, podigavsi ruke gore, prizivamo: “Gospode, pogledaj iz svetog stanista svog i podigni silu tvoju, i dodji da nas spases (Ps. 79, 3). ” I zaista, [treba prizivati] sa smirenjem i skrusenoscu srca, sa uzdanjem i hrabroscu, sa iskrenom verom i proverenim poslusanjem. I nece ostaviti Gospod podviznika vrline koji ga priziva u pomoc recima: U Njega se pouzda srce moje, i pomoze mi, i procveta telo moje (Ps. 27, 7). I ko ce se protiviti ukoliko On pomogne. Ko ce imati silu da obori? Niko. Cak i da bude hiljade neprijatelja, takav se nece uplasiti, vec ce ih imenom Gospodnjim odbiti i rasterati. Budite hrabri.

152.

Primerom zemljoradnika, moreplovca, trgovca i putnika on podstice na revnost oko sticanja duhovnih dobara; pomenuvsi smetnje od strane neprijatelja on uliva nadu u uspeh uz pomoc Gospoda Spasitelja, koji priprema i ustrojava nase spasenje, ukoliko se pokazemo dostojni Njegove pomoci (2, 85)

Zemljoradnik, moreplovac, trgovac i putnik se trude i staraju danonocno, umaraju se i iznemogavaju sa zeljom da dostignu svoj cilj. I dostizu ga. Medjutim, nasa zemljoradnja, nasa plovidba, nasa trgovina i nase putovanje je od njihovih udaljeno kao istok od zapada, ili bolje – kao nebo od zemlje. Stoga i nasi napori, podvizi i znoj treba da su mnogo prevashodniji, revnosniji i neprestaniji. Stoga i sveti David sa cudjenjem uzvikuje: Ko ce uzici na goru Gospodnju, i ko ce stati na mestu svetom Njegovom (Ps. 23, 3). I opet: Ko ce mi dati krila kao golubu, i poletecu i pocinucu (Ps. 54, 7). Mi se trudimo, malo jedemo, malo spavamo, odstojavamo sluzbe i molimo se u keliji, citamo, slusamo, pevamo, vrsimo rukodelje, smiravamo se, vrsimo poslusanje i sve trpimo. Zbog cega mi ipak ne dostizemo zeljeno i nemamo uspeha? Zbog pregrada nasem spasenju koje postavlja nas neprijatelj – djavo. Od dana ovoga veka pa sve do danas on ustaje na nas rod smetajuci mu da se uspne na nebo, sa koga je on rinut zbog prevaznosenja. Ipak, bratijo, nemojmo biti mrzovoljni i nemojmo padati duhom zbog teskoca naseg zivota. Jer, mi imamo Boga kao Pomocnika i Zastupnika, koji podize sa zemlje siromaha, i sa djubrista uzdize ubogoga (Ps. 112, 7), koji opasuje snagom nemoc nase prirode (Ps. 17, 33) i pobedjuje naseg kusaca, neprijatelja. Nemojmo biti malodusni videci koliko malo mozemo ucini svojim silama. Jer Vladika svih, Bog vise brine o nama negoli sto zenik voli svoju nevestu ili sto se roditelj stara o svojoj deci. On se stara o nasem spasenju i raduje se nasem dobrom ponasanju. On otvara oci naseg uma, pokazuje mu svetlu krasotu svoju i svoju zeljenu lepotu, pod andjelskim svetlovodstvom ga uzvodeci ka zrenju neba i svega sto je na nebu i cuvajuci ga od nevidljivih neprijatelja pod krovom krila svog Bozanstvenog promisljanja. I zasto mnogo govoriti? Iz ljubavi prema nama gresnima On je blagovoleo da ostavi Oceva nedra, da prekloni nebesa, da u unizenju sidje ka nama i da postane Covek, buduci Gospod svih. Sve drzeci slovom svojim, preproslavljen i preuznesen, On je postao Mladenac, rodjen od skromne Majke, premda je Onaj koji sve bogati. Vrhunac tajne je Njegovo primanje Krsne smrti za nas posle strasnih strasti, kao i tridnevno Vaskrsenje, kojim nas je izbavio iz ruke zmije i dao nam silu da je satiremo kao skakavca koji puzi. Koji je otac toliko zavoleo sina, ili mati kcer, ili muz zenu, ili prijatelj prijatelja? Jer, On je za nas ljubljene toliko pretrpeo i postradao. Slovom ne moze da se izrazi i umom da se izmeri Njegova prevelika ljubav i blagostinja prema nama. Zavolevsi nas i postradavsi za nas, On ce svakako biti i nas Pomocnik svakog dana i casa. On je nas Zastupnik i Pribeziste ukoliko sami ne odstupimo od Njega. Znajuci receno, pobrinimo se da budemo verni Gospodu, da ponesemo svaki podvig, da hrabro podnosimo sve skorbno i cinimo sve sto nam je zapovedio i On ce nas uciniti pobednicima u borbi sa neprijateljem, dajuci nam da bez prepreka dostignemo zeljeni kraj.

153.

On pokazuje kako je blazeno sluziti Gospodu; pomenuvsi da su bratija zbog toga i stupili u obitelj, ostavljajuci sve, podstice ih recima Gospodnjim: Trazite i naci cete. . . trudeci se smireno u manastirskim poslusanjima, koja su po izgledu zitejska, a po duhu – duhovna (2, 86)

Ima li sta krasnije i blazenije od sluzenja Bogu zivome u prepodobiju i pravdi, od ciscenja duse i tela, od cuvanja od svakog greha, od zelje za buducim dobrima, od svagdasnjeg uznosenja od sveta ka nebeskom, od posedovanja duse koju nije ulovila ni jedna strast i koja poput ptice prelece sve zamke djavolje, leteci u visinama? Takav se uvek veseli i raduje, nasladjuje i ushicuje, vec odavde zapocinjuci sa okusanjem zacetaka buduceg sveblazenstva. I vi ste radi toga izasli iz sveta i dosli ovamo, radi toga ste se odrekli sveta i svega sto je u svetu, radi toga ste postali stranci i dosljaci i otudjili se od domovine, roda i srodnika, radi toga ste postali drugi po izgledu i nacinu zivota i odvojili se od svih briga i staranja zitejskih. Prihvativsi blagi podvig, vi treba da istete da biste dobili i da stremite da biste dostigli ono sto je pozelela dusa vasa. Jer, Gospod govori: Koji trazi, nalazi; i koji kuca, otvorice mu se (Mt. 7, 8). Vi istite i ni o cemu drugom se ne starajte i ne marite. I premda se zanimate obicnim svojim poslusanjima, vi nemate svetovna i zitejska zanimanja buduci da ne delate iz strasti i po svojoj volji i radi ugadjanja telu, vec radi svetog duhovnog bratstva, po poslusanju i zapovesti i ponajpre radi bogougadjanja. Bog ce primiti vas trud kao zrtvu i svepaljenicu. I blazeni ste vi, bratijo, sto ste izabrali andjelski nacin zivota koji vodi u nebeski Jerusalim, ciji je Sazdatelj i Stvoritelj [sam] Bog. Hodite dobro ukrepljivani blagodacu i ukrasavajuci se vrlinama skrusenosti, poslusanja, smirenja, spremnosti na svako delo, izbegavanja roptanja, te bdenja i molitve.

154.

1) Pomenuvsi da ga opterecuje breme nastojateljstva, narocito pri misli da treba da da odgovor za svakoga, on moli da mu pomognu; cime – napredovanjem u monaskom zivotu; 2) potom odredjuje sta se moze smatrati napredovanjem; 3) najzad priziva da se razmotri da li napreduju, ukazujuci na obelezja naprednih i nenaprednih (2, 87)

1) Sta mislite kako se smirena dusa moja odnosi prema mom nastojateljstvu nad vama? Moze biti da mislite kako se uznosim zbog svojih kratkih pouka koje vam upucujem, nadajuci se da njima u potpunosti ispunim duznost nastojateljstva. Ipak, reci cu vam da u iscrpljujucem i mucnom nespokojstvu provodim dane bednog zivota svog, ne uspokojavajuci se samo govorom o uzornom zivotu, vec zeleci i da na delu vidim sam zivot. Stoga svakodnevno idem medju vas i gledam na vase ponasanje, tj. kako se obracate jedni drugima, kako se drzite, kako pitate i odgovarate. Iz svega recenoga i iz pogleda vasih ociju i izgleda lica ja saznajem nastrojenje duse svakoga. I radujem se, tesim se i odusevljavam nadom kad nadjem nekoga ispravnog, a zalostim se, skorbim i uzdisem kad nadjem suprotno, pretpostavljajuci da ga je strast nadjacala. I ja ne mogu drugacije. Zar ja nisam duzan da dam odgovor za svakog od vas? Ko moze ostati ravnodusan ukoliko pomisli na receno? Ko nece zaplakati, uplasiti se i ustreptati? Veliko je i strasno da covek stane pred Bogom, neumoljivim Sudijom i da pruzi odgovor o svojoj pastvi, tj. da li se sacuvala u cistoti i neporocnosti, da li je ispravno hodila u svim savetima Bozijim i u svemu duznosnom i u odnosu prema Bogu i u odnosu prema bliznjem. Ja sam vam sve rekao da biste saznali za skorb moje duse, da biste se sazalili na mene i pomogli mi. Cime? Sve vecim stremljenjem ka napretku u ravnoandjelskom zivotu nasem.

2) Mi ne treba da se zadovoljimo [cinjenicom] da se razlikujemo od svetovnjaka, vec treba u savrsenstvu da sledimo zivot otaca nasih, Mi ne treba da se zadovoljimo [cinjenicom] da prevazilazimo ponekoga iz naseg cina, vec treba da revnujemo da se izjednacimo sa najsavrsenijima. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih (Mt. 22, 14). Takodje, svoj napredak ne treba da merimo duzinom vremena, misleci na mnostvo godina koje smo proveli u monastvu, vec treba da gledamo da li dugotrajnosti vremena odgovara i broj i stepen nasih vrlina. I ne treba imati u vidu da je jos jedan dan prosao, nego [se pitati] da li je jos neko delo smesteno u nebesku skrivnicu na utvrdjenje duse u buducem zivotu i da li je makar nesto malo dotato u ciscenju duse i pobedjivanju strasti koja nas muci. Na taj nacin monah po imenu dolazi do monaha na delu, oslobadjajuci se tame strasti i uza navika, cime dusi i umu daje mogucnost da slobodno streme ka Gospodu, Njemu jedinome pruzajuci ljubav i jedino sa Njime zeleci opstenje.

3) Neka svako razmotri da li u sebi ima ono sto trazi, ili je jos rob strasti, uznik grehova, zarobljenik pomisli, usled cega je neuravnotezen u recima, delima i pomislima, sto se projavljuje u neposlusnosti, gordosti, roptanju, svadljivosti, samoopravdavanju, svojevoljnosti i prvom od zla – neverju. U onome, pak, ko se krece ka zeljenome i ko uspeva u borbi sa strastima projavljuje se svako dobro delo i svaki savrseni dar, tj. krotost, mir, ljubav, saosecanje, izbegavanje roptanja, smirenoumlje, izbegavanje zavisti, blagodarnost, trpljenje, molitva, psalmopojanje, bdenje, skrusenost, prolivanje suza i svako drugo pohvalno dela nje i raspolozenje. On ne iste prvenstvo, vec bezi od njega. On ne zeli dopadljivo rukodelje, vec ono koje naznaci otac. On odseca svoju volju i [prima] i poslusanje u kuhinji, i u basti, i u polju, i svako drugo. On se ne prepire zbog odece, obuce, jela i pica, vec strpljivo sve podnosi, makar bio odeven u rite, makar se smrzavao i gladovao. On samo na jedno ustremljuje pogled – na sticanje tamosnjeg pokoja.

155.

1) Srcani gradjanin se raduje kad ga car pozove da dobije nagradu; [raduje se] i nas brat Hariton, koga je pozvao Gospod, okusajuci sada od neopisivih nebeskih dobara zbog podviga i manastirskih trudova koje je poneo; 2) pomisljajuci o tome, ko od nas se ne podstice na slicno, ne obracajuci paznju na djavola koji nas obicno (ma kakvo poslusanje nosili) svojim nagovaranjem ili odvraca od dobrih dela, ili ono sto je ucinjeno pomracuje rdjavim pomislima i osecanjima; 3) nemojmo zaboraviti da vrlina jos u ovom zivotu dobija nagradu, ponekad vidljivo, a uvek – nevidljivo, buduci zacetak i predokusanje buduce slave i blazensgva (2, 88)

1) U gradjanskom zivotu coveka koji je osudjen na smrt zbog velikog prestupa obuzima strah i trepet kada mu saopstavaju: “Izlazi, doslo je vreme”. I za gresnika vest o preselenju u drugi zivot obicno biva strasna i uzasna. Naprotiv, onaj ko ocekuje nagrade i vence od cara za izuzetna dela koja je ucinio, svakako oseca radost kada cuje glas koji ga priziva na urucenje. I pravednik se raduje kada mu andjeo smrti saopsti da se seli odavde buduci uveren da odlazi na primanje dobre nagrade. I mi se nesto slicno usudjujemo reci o bratu nasem Haritonu. U

skladu sa svojim imenom, on je sa radoscu i veseljem izasao iz tela i otisao na mesto pokoja. Eto kako je, bratijo, dobro podvizavati se, eto kako se plodno prisiljavati prirodu, eto kako je

blagotvorno trpeljivo prohoditi podviznistvo, eto kako je blazeno voditi borbu u potcinjavanju do poslednjeg izdisaja. Jer, za malo godina, ili bolje reci – za gotovo jedan dan (i sta je, naime, drugo sadasnji zivot u poredjenju sa beskonacnim) receno je nasem bratu pruzilo neiscrpno bogatstvo, nezamislivu slavu, neuporedivo veselje i beskonacno Carstvo. I sada se on raduje i praznuje, nemajuci nikakvo osecanje tuge zbog preduzetih napora radi dobra, vec se veseli u horovima prepodobnih, u satorima pravednih, u dvorovima mucenika, u gornjem Jerusalimu, majci svih svetih. On sagledava neobjasnjiva i neizreciva dobra, nepristupnu svetlost, besmrtan zivot i neiskazivo blazenstvo.

2) Pomisljajuci o recenome i mi, koji se jos nalazimo na popristu borbe, treba da se podvizavamo, podsticemo smelom nadom, revnujemo, razgorevamo srcem, uzdizemo umom, okrecuci se raspolozenjem od sveta ka nebesima i dajuci zavet da cemo sve ciniti i pretrpeti iz ljubavi prema Gospodu. Da bismo dostigli ono sto istemo mi treba da pretrpimo ne samo post i bdenje, spavanje na goloj zemlji, hladnocu i vrucinu, napor i umor, ponizenje i bescasce, nego, ukoliko je neophodno, i prolivanje krvi, odsecanje udova, povrede tela i lomljenje kostiju. Da, bratijo, dobro je na taj nacin misliti i mudro je na taj nacin dejstvovati. Djavo je otimac i stalno se vrti okolo kako bi od uma naseg oteo prekrasne pomisli i uvukao ga u sujetne svetske pomisli. Nemojmo mu dozvoliti da nas prelesti. Naprotiv, imajuci na umu bozanstvena obecanja o kojima svakodnevno citamo, koja u pesmama hvalimo i u molitvama izobrazavamo, provodimo dan za danom, nedelju za nedeljom, mesec za mesecom i godinu za godinom u staranju da svoja dela pred Boga iznesemo cista, mirna, mila, neoskrnavljena gordoscu ili tastinom ili covekougadjanjem. Bilo da oremo, bilo da kopamo, kuvamo, tesemo, cuvamo, tovarimo, sadimo, prepisujemo ili se bavimo nekim rukodeljem, tj. sijemo ili pletemo kotarice, mi treba da se staramo da nase delo Bog uspostuje kao savrseno, unoseci ga u nebesku skrivnicu radi dobijanja vecne nagrade. A kvariti svoja dela roptanjem, drskoscu, tastinom, smutnjom i protivrecenjem uopste nije razumno, pa cak ni ljudski, tj. nije svojstveno istinskom coveku. Jer, pravi covek je nesto veliko, slicno uvekspominjanom Jovu, koji bese istinski i blagocastiv, udaljavajuci se od svake zle stvari (Jov 1, 8).

3) Neka svako obrati paznju na [cinjenicu] da marljivog i vrlinskog coveka svi vole, postuju i slave, ne samo njegova bratija, vec i svi koji slusaju o njemu. Jer, vrlina, cak i kad je skrivena i kad je vrsi nevidljivi covek, po prirodi ne moze da se ne projavi. Rec o njoj ce se procuti i prozvucati svagde, po reci Gospodnjoj: Ne moze se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Ukoliko unekoliko potrpimo u dobrim delima i podvizavamo se, doci ce vreme pokoja ne samo u casu smrti, nego i ranije, tj. kad se u nama utvrdi bestrasce. Naime, po recima svetih otaca, dusa koja je svecelo zavolela Gospoda i kroz poslusanje umrtvila svoje zelje, dostize pokoj i vec odavde pocinje da okusa buduce blagobice.

156.

U Dalmatskoj obitelji su izabrali novog nastojatelja jedino zbog njegovog smirenja; smirenje je istinski vredno, smestajuci u sebe i cuvajuci svako dobro; ne trazeci da bude poznato, ono samo po sebi postaje znamenito i slavi se (2, 89)

Smatram da bi sada bilo dobro da sa vama pogovorim o jucerasnjem dogadjaju. Po nalogu naseg vladike ja sam morao da odem u Dalmatsku obitelj radi izbora novog igumana. Trebalo je da se raspitamo koga hoce bratija obitelji i igumani koji su se sabrali. I svi su jednodusno i jednoglasno ukazali na avu Ilariona. Zbog cega i zbog kakvih odlika? Svakako, ne zbog njegovog znanja i zbog cuvenosti po zivotu, vec samo zbog njegovog smirenja, bogoljublja, izbegavanja ljudske slave i prikrivanja vrline poslusanjem. Postojao je i drugi [monah] koji je vise znao i bio stariji po godinama, ali je bio slabiji u navedenim vrlinama. Stoga su avu Ilariona smatrali ugodnijim Bogu i sposobnim da slovesno rukovodi bratiju. Vidite li, bratijo, koliko je pozeljan dar smirenoumlja? Ono je sveobuhvatna vrlina kojom se iznutra preseca svaka samoumisljenost, kojom se progoni gordost, kojom se satire slavoljublje, kojom se pobedjuje samovolja, kojom se umrtvljuje slastoljublje i kojom se uvodi krotost, mir, ljubav, sastradavanje, trpljenje i mudroljublje. Ono je izvor vrlina iz koga izvire svaka dobrota. Ono je bogonasadjeni raj koji daje plod besmrtnosti. Medjutim, po reci Gospodnjoj, ne moze se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Ni onaj ko je stekao recenu vrlinu ne moze za svagda da se skriva, cak i kad bi u obicnom poretku bio poslednji, cak i kad bi se sakrio pod zemlju, cak i kad bi ga neki klevetali iz zavisti. On se, naime, sve vise prepoznaje kao svetlost koja zasija na gori i koja na sebe privlaci oci svih. Slicno se desilo i sa sadasnjim izabranikom, usled cega su i mnogi spoljasnji izjavili svoje odobravanje sa izborom bratije.

157.

1) Dosao je post i doveo u red i spoljasnje i unutrasnje; gledajuci na receno, ne mogu da se uzdrzim da vam ne kazem: “Obratite u postojanu naviku takav nacin zivota, inace necemo moci da se spasemo”; 2) neprijatelj neprestano trazi nacina da nas pogubi; mi, pak, neprestano treba da mu se protivimo, za sta nam je Gospod dao silu; 3) najbolji nacin da se pobedi neprijatelj jeste podrazavanje Gospoda u onome ka cemu nas priziva: Jer sam ja krotak i smiren srcem; sav zemaljski zivot Njegov bese popriste Njegovog smirenja radi nas (2, 90)

1) Uzdrzanje je prekrasno, kao uostalom i poredak u dejstvovanju po Bozanstvenim zapovestima, koji se kroz njega projavljuje. Mi smo usli u casne dane svete cetrdesetnice kao u tiho pristaniste, izbegavsi talase prethodnih dana. Mi sada mirujemo, bezmetezujemo, tihujemo, marljivo pohadjamo hram, pobozno psalmopojemo, trezvoumno prohodimo molitvu, za trpezom se drzimo neraznovrsnosti u jelu i oskudice, i sve drugo cineci na spasenje duse. Nama vise ne dolaze svetovna lica i mi vise ne idemo njima. Ovde ne mogu da se uzdrzim od zelje da vi, uzevsi u pomoc zdravo poimanje dobra, receni nacin zivota obratite u svagdasnju naviku kako biste se i kasnije udaljavali od svih puteva koji vode grehu. Jer, [ja ne zelim] da vi samo pet ili deset dana vodite dobri zivot, a da potom zanemarite dobro i opet rusite ono sto ste ranije zidali, kao sto govori apostol (Gal. 2, 18). Neka ne bude sa vama tako, bratijo. Nemojmo se lako menjati da se ne bismo lako okretali po nagovoru kusaca. Pozelimo da

zadrzimo vrline, dodajuci sve vise dobrih dela u svom dobrom delanju. Mi treba da znamo da za spasenje nije dovoljno da se kratko vreme dobro zivi, vec da se tokom citavog zivota istraje u delima spasenja.

2) Kusac, pak, ni danju ni nocu ne prestaje da nas napada ustrojavajuci podle zasede na nasu pogibao. On svagde postavlja zamke i na dusu pusta bezbrojne strele: cas golicanje slasti, cas raspaljivanje pohote, cas uznemirenje i protivan vetar pomisli i prohteva. On smucuje postolje uma naseg kao na nekom moru, te je svako prinudjen da ispoveda: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani dusa moja u adu (Ps. 93, 17). Potom se on privremeno umiruje, pustajuci strelu pohote i nudeci otrov tastine. Oslabivsi sa jedne strane ostrinu zuci, on sa druge pogadja strelom zavisti, a ponekad sa svih strana podize prasinu na smirenje nase. Jer, on ima nenasitu zelju da nas pogubi. On ide protiv naseg Vladike i besni kada vidi da ushodimo na nebesku visinu, odakle je sam spao zbog gordosti. Stoga su neophodni velika briga i nastojanje, marljivost i usiljeni podvig da bi se pobedila zmija. Gospod govori: S bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). Posle Njegove pobede i zbog Njegovog svetog Ovaplocenja, i mi smo dobili silu protiv neprijatelja, kao sto je sam rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraziju, i nista vam nece nauditi (Lk. 10, 19). Mi, dakle, mozemo da gazimo sva njegova ustremljenja na nas i sve mnogobrojne grehovne slasti.

3) Kako, naime? Podrazavajuci Onoga ko ga je pobedio. Mi cemo biti Njegovi podrazavaoci ukoliko se obucemo u smirenje i krotost, kao sto je sam govorio: Naucite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Car i Vladika svih, jedini preslavni i preblagi po prirodi, prihvatio je smirenje i bio poslusan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil. 2, 8). Sta da kazemo mi? Ili koliko mi bedni i nistavni treba da se smirimo da bismo mu se upodobili? On se odvojio od nebesa i sisao na zemlju. Koliko mi treba da se odstranimo od svega svoga da bismo makar kao senka podrazavali Njega? On je postao Mladenac i bio dojen mlekom, ispunio sve zakonsko i pokoravao se roditeljima, kao sto je pisano. Koliko tek mi treba da smo deca zlobom i da se povinujemo igumanima kako bismo makar jednom crtom licili na Njega? On je gladovao i zedjao, hodio peske i umarao se. Koliko i mi slicnog treba da pretrpimo da bi se pomislilo da prezivljavamo nesto kao i On? Najzad, On je primio vredjanja i udarce, podsmehe i izrugivanja, izdajstvo i stojanje pred sudom, bicevanje i raspece, hulu i probadanje rebra. Sta sve mi treba da pretrpimo da bi se moglo reci da ga podrazavamo? Mi recenoga treba, bratijo, svagda da se secamo i da gledamo na Njega, te da se bezmerno smiravamo. Prihvatimo rado ono sto nas susrece i sto nam moze omoguciti da ga podrazavamo. Ukoliko, pak, ne susretnemo nesto takvo, potrazimo glad i zedj, podsmehe, uvrede, ponizavanja, nevolju, siromastvo u odeci, u obuci i u svemu drugome. Pokrecuci se unekoliko napred, ushodeci, uzdizuci se i uzvisavajuci se, mi cemo dostici u coveka savrsena, u meru rasta punote Hristove (Ef. 4, 13).

158.

1) On ublazava monahe koji su kroz odricanje od sveta napustili naslade i utehe, slicne mesopusnim [danima], i koji su prizvani na sluzenje Bogu u svetosti i pravdi, u cemu se sastoji istinsko veselje i neprestani praznik; 2) on ih priziva da se mislju i zeljom vise ne vracaju kotlovima egipatskim, uveravajuci ih da je nas udeo najblazeniji; 3) mi treba da zelimo jedino da nam Bog da da blagodusno podnosimo sve skorbno i tesko u nasem zivotu (2, 91)

1) Sada su mesopusni [dani], kada se svetovnjaci predaju jelu i picu, setanju, igrama i svakom veselju. I sta? Zar mi sebe treba da oplakujemo sto nemamo nesto slicno? Nikako. Zablagodarimo, naprotiv, Gospodu za sebe, tj. sto nas je izvukao iz blata i propasti slicnog zivota i uveo u nase pravo i svetozvanje, u sluzenje Njemu u prepodobiju i pravdi. Nad njima se, pak, podsmehnimo, ili pre – zaplacimo stoga sto se zavode nistavnim utehama i lisavaju neizrecivih nebeskih radosti. Hodite, obradujmo se Gospodu, uskliknimo Bogu Spasitelju nasem; preteknimo lice Njegovo i ispovedanju i u psalmima uskliknimoNjemu (Ps. 94, 12). Eto dobre svetkovine, eto pohvalnog veselja, eto radosnog praznika. I mi mozemo ne samo jednom ili dvaput, vec uvek slicno praznovati i veseliti se u domu Bozijem. Takvo veselje je predukus tamosnjeg blazenog udela i njegov vesnik. Blazeni David govori: A ja cu se u pravdi javiti licu tvome, nasiticu se kada ugledam slavu tvoju (Ps. 16, 15).

2) Molim vas da se svojim srcima ne vracamo obicajima opsteg zivota kao u neki Egipat, niti da se secamo mesa i kotlova tamosnjih. Naprotiv, obratimo pogled na sebe same i na prekrasan zivot koji prohodimo i ostvarujemo. Jer, u njemu je ponajvise Gospod zapovedio blagoslov i zivot do veka (Ps. 132, 3), te istinsko radovanje, nelaznu nadu i spasonosno praznovanje. Ukoliko pitaju o napretku – mi vise napredujemo, ukoliko pitaju o udelu – mi smo izabrali dobri udeo, ukoliko pitaju o blazenstvu – mi smo postali blazeni. Pobegavsi od sveta i od svega sto je u svetu, odbacivsi sve sramne i sujetne utehe, odrekavsi se braka, radjanja dece i sticanja mi smo prihvatili devstvenost, lisavanje i odricanje od svoje volje, u cemu se i podvizavamo, svakodnevno raspinjuci telo svoje i raspinjuci se svetu i svemu sto je u svetu. Stoga sa pravom mozemo na sebe da primenimo apostolove reci: A koji su Hristovi, razapese telo sa strastima i zeljama (Gal. 5, 24).

3) Ko je sada blazeniji od nas? I sta bismo jos u zivotu prijatnije i utesnije mogli iskati? Nista osim da sve ostale dane naseg ovdasnjeg stranstvovanja trpeljivo i hrabro podnosimo sve tesko i neprijatno, te da, sacuvavsi se od padova pri susretu sa vidljivim i nevidljivim iskusenjima, sa dobrom nadom dobijemo pripremljena nam obecanja. Stoga budite hrabri, krepite se, utvrdjujte se i sve blagoobrazno i uredno cinite shvatajuci velicinu tajne nase shime i zivota koji ona zahteva. [Secajte] se i zivota uvekspominjanih svetih otaca nasih i ugledajte se na njihove primere. Po njima se oblikujte i preobrazavajte kako biste se zaista nazivali sinovima njihovim i kako biste potom postali saucesnici njihove radosti.

159.

1) Bdite nad sobom; jer, neprijatelj moze iznenada da napadne i da vas pogubi; 2) neki od vas se ponasaju raspusteno; 3) neka se to ne desava ubuduce; ucitelji savetujte da se umesto rukovoditelja ne biste pokazali kao kvaritelji (2, 92)

1) Neka svaki gleda i primecuje da li cvrsto i nepokretnostoji na kamenu vere u ispunjavanju svog zaveta i na mucenickom putu opstezica, ne skrecuci ni na desno, ni na levo, vec hodeci carskim putem i ne dremajuci dusom kako se ne bi sapleo o kamen pada svojom nogom i kako nista ne bi cinio iz samougadjanja ili pristrasca. Ja vas vidim, ali ne uvek i ne svagda, sto je svojstveno jedino Bogu. I ja ne znam da li se neko od vas, delujuci sakriveno po svojoj volji, ili pre – po strastoljublju, rinuo u propast greha na pogibao duse. Bojte se i strasite se i kad plovite po blagoprijatnom vetru, secajuci se na mogucnost brodoloma. Jer, u trenutku moze da se desi vetar, bura, uragan, pogibao, smrt. Ponekad se cini da je mir i pouzdanje, ali se iznenada javi uzbuna, borba, rat i probadanje duse, a ne tela (sto je jos gorce). Lukavi se pritajava privremeno da bi doveo do bezbriznosti i potom iznenada napada, preokrece pomisao i pogubljuje. Za nas ne sme postojati bezbriznost, niti vreme za pokoj. Lukavi neprijatelj je potopio na dno mnoge koji su dostigli do samog pristanista spasenja. I one koji su dostigli do samog svoda nebesa on je zbog izvesnog nemara spustio na zemlju greha. On je opustosio mnoge riznice vrlina, pokrao mnoge duhovne podvige i podviznike ostavio pustima. Znajuci receno, bdite i nemojte dozvoliti dremez svojim ocima.

2) Ja cujem da se neki od vas iz samopouzdanja drze bezbrizno. Oni bestidno gledaju na druge, praznoslove i smeju se. Drugi se hvataju za ruke, ustima dodiruju usta i obrazima obraze, sto je dostojno placa. Da li ce ko staviti oganj u nedra a da ne izgori svoju odecu? I da li ce ko ici po raspaljenom ugljevlju a da ne opece noge (Pric. 6, 27). Ni onaj ko cini slicna dela nece ostati bez pada. Rdjavo je takodje sto poneki ukravasaju svoje lice, stose ulepsavaju, doterujuci trepavice i obrve i bojeci se kao bludnice. Oni imaju sivene pojaseve, doteranu odecu, u hodu poprimaju moderne pokrete i izvestaceno izgovaraju reci.

3) Svima slicnima kazem da ubuduce ne cine nista slicno. Inace ce uzdom i zvalama vilice njihove zauzdati rec (Ps. 31, 9). Jer, nas je Gospod postavio na izgradjivanje, a ne na razaranje tih ljudi. Stoga ispunjavajte zakone. Ucitelji, savetujte ono sto je dolicno svojim ucenicima i ispravljajte ih. Ja ne govorim iz podozrenja prema vama, ili sto je neko trovac umesto lekara, sto je pomracitelj umesto prosvetitelja, sto je zavodnik sa pravog puta umesto putevoditelj ili sto je gubitelj umesto spasitelja. Ucitelji su pred ucenicima izobrazenje poboznosti, primer spasenja i slika svakog dobrog dela. Ukoliko se desava suprotno, neka se uzmu i odstrane takvi kako svoju krastavost ne bi preneli zdravima. Ja sve navedeno ne bih hteo da govorim, ali me neophodnost prisiljava. Zelim da svi pravo hodimo kako bi se i Bog poradovao nasem dobrom zivotu.

160.

Radujuci se poretku bratije i [cinjenici] da kod njih sve ide po ustavu, pri cemu su svi zadovoljni manastirskom opskrbljenoscu, on dodaje da je, uostalom, glavno ziveti [sa ciljem] da se po smrti udje u pokoj Boziji, cemu i treba sve usmeravati (2, 93)

Videci da mu se zeleni polje, koje je svojim rukama obradio i zasejao, zemljoradnik se raduje i veseli. I ja se veselim i radujem zbog vasih duhovnih plodova, premda i ne kao o plodu mojih napora. Ja nalazim pravednim da ispovedam istinu da blagodacu Bozijom sve vise napredujete i postajete bolji. I vi sami mozete posvedociti receno. Zar ne vidite poredak, mir i tisinu koji [vladaju] medju vama? Zar niste svi cvrstom verom i neraskidivim savezom sjedinjeni kao jedna dusa i jedno srce? Zar ne revnujete svi oko sve potpunijeg ispunjavanja Hristovih zapovesti? Medju vama nema pojedinacnog udruzivanja, koje razdeljuje i drobi jedno bratstvo na ugadjanje neprijatelju djavolu. Kod vas nema samougadjanja i samovolje kojom bi svako ziveo i delao kako hoce, vec vlada jednoobrazni zivot po Bogu. Kod vas nema [slucajeva] da neko ravnodusno luta tamo-amo, na razorenje i rastrojstvo citavog tela bratstva, vec po blagovoljenju Bozijem sve tece po ustavu i u jelu i u picu, i u bdenju i u spavanju, i u trudu i u odmoru, i u ulascima i u izlascima, i u razgovorima i u cutanju, i u citanju i u psalmopojanju, i u molitvi i u bezmetezju, i u odeci i u obuci. Doduse, ne daje se svima podjednako buduci da nisu svi isti po uzrastu, vaspitanju, stanju, sposobnostima, vrlinama i meri zdravlja. Ipak, svakome se ukazuje duzna paznja i pruza neophodno, buduci da su svi udovi jednog tela, premda se i ne udostojavaju podjednake casti (1. Kor. 12, 23-24). Ipak, receno nije prvo. Najglavnije je da, dobro svrsivsi svoje delo, kroz smrt udjemo u pokoj Boziji posle znoja i napora ovdasnjeg zivota i okusimo neizrecivu radost vecnih i neopisivih dobara. Ocekujuci receno, potrudimo se da sve vise napredujemo, da pazimo na sebe, da smo trezvoumni, da smo bodri, da kao po danu blagoobrazno hodimo, da se radujemo u uzdanju, da trpimo skorbi, da se prinudjavamo na sve dobro, da telo potcinjavamo duhu, da smatramo cascu bescasce za Hrista, da prvenstvom smatramo poslednje mesto i da se radujemo unizenju Gospoda radi. I savrsivsi put mi cemo se nastaniti sa mucenicima i udostojiti se da se u beskonacne vekove radujemo sa prepodobnima.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

161.

Mi pevamo: “Primicu casu Gospodnju”; ta casa je prihvatanje mucenistva koje se za nas sastoji u mucnoj borbi sa strastima; mi stojimo na tom putu; dobro ratujte da biste se udostojili odgovarajucih venaca (2, 94)

Sta cu uzvratiti Gospodu za sve sto mi je dao (Ps. 115, 3)? Sta ako ne da [zapevam] Davidovu pesmu sa istinskom resenoscu za ono sto se peva u njoj. Casu spasenja primicu i ime Gospodnje prizvacu (Ps. 115, 4). Casa je prihvatanje mucenistva. Ipak, nase mucenistvo nije u prolivanju krvi, nego u unutrasnjoj dobrosavesnoj borbi. Ona se sastoji u odbijanju da preklonimo kolena pred Vaalom, tj. da se ne predajemo telesnoj pohoti, da savladjujemo sve sto se vidljivo i nevidljivo navodi na nas, tj. iskusenja, buru pomisli, vatru pohote i zelja, teskocu lisavanja, nevolja i ponizenja. Eto dobrih mucenika. Eto vojnika Hristovih. Eto podviznika i otimaca Carstva nebeskog. Radujte se, budite blagodusni, hrabrite se, dobro hodite, uzlazite iz sile u silu, penjite se na sami vrh vrlina i lebdite u visokim zrenjima. I u recenom prebivajte neprestano, sve dok ne dodje kraj zivota i prevede vas ka veselju i radovanju koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Blazen je i preblagosloven onaj ko slusa receno i privodi ga u delo, dodajuci oganj na oganj u svome srcu i zapaljujuci u sebi plamen Bozanstvene ljubavi koji doseze do nebesa. Medjutim, kukavan je onaj ko zatvara svoje usi, ko voli sujetu i trazi brzoprolazne telesne naslade. Neka niko ne trazi samo svoje, vec neka gleda ono sto je bliznjeg, smatrajuci ga sopstvenim, buduci da smo udovi jedni drugima, cime radujemo Gospoda, a sebe cinimo boljim i savrsenijim.

162.

1) On opisuje izgled pokojnika i spominje ono sto se vidi u grobnici; 2) potom izlaze kratki obzor dobrog zivota pokojnika; 3) najzad izvodi zakljucak o cuvanju cistote tela i duse kako bi postali dostojna nevesta Hristova (2, 95)

1) Secanje na smrt svagda deluje spasonosno, narocito kad stojimo pred licem umrlog brata, kao u sadasnjem slucaju. Opet pred sobom vidimo cudnu tajnu. Onaj ko je pre jednu minutu bio sa nama duhom vec vise nije sa nama. Onaj ko je sa nama govorio svojim ustima umukao je potpunim cutanjem iako zvuk njegovog glasa jos odzvanja u nasim usima. Kakav cudan prizor. Mi ga vidimo i ne vidimo. Njegovo telo se vidi, a njegov duh je odstupio od nas. On lezi bez pokreta i dejstva: nema ni disanja, ni gledanja, ni reci. Sva cula su vidljiva, ali ni u jednom nema zivog dejstva. On je kao kamen i kao neka bezdusna stvar. Pogledajmo na mesto pocivalista ranije preminulih. I sta cemo videti, bratijo? Pogledajte i poucite se. Prah i pepeo. Istrulela tela. Isusene lobanje. Obnazene kosti. Samo neprijatna ruznoca i zalosna i odvratna gomila. Moze li se razlikovati brat od brata, lep od ruznog, mladi od prestarelog? Ne, sve je istrulelo i izgubilo svoj izgled. Neka izvoli ko hoce da razmotri gde je pohotna slast, gde nasladjivanje jelima, gde uspokojavanje snom i sve drugo sto se cini radi ugadjanja telu. Gde je stezanje ruku, gde zagrljaj, gde poljubac? Sve je proslo ovde i sve je sa sobom preuzeo onaj ko je, kao bogatas iz price, receno poslao u ad na potpaljivanje neugasivog ognja.

2) Neka niko od nase bratije ne postrada na slican nacin. Nece postradati ni nas sada prepodobno pocivsi brat Rafailo, koji je presao u beskonacni zivot dobro provevsi sadasnji u besprekornom povinovanju i poslusanju. Mlad godinama, on je bio sed mudrovanjem. Mali uzrastom on bese veliki duhom. Njegovo unutrasnje dobro nastrojenje je poznato meni, dok je njegovo spoljasnje ponasanje i vama poznato. U njemu je sve bilo vrlo dobro i dostojno svake pohvale. On bese zaista dobar i blagorodan, sacuvavsi bogopodrazavajuci obraz. Usudjujem se da kazem da je dostojno nosio ime jednog od andjelskih predstojatelja. Eto kakvu uverenost imam o svom cedu. Imajte je i vi, jer je on zaista dostojan. No, obratimo se zapocetoj reci.

3) I mi cemo nakon neznatnog vremena preci tamo. Umrecemo i nas ce urediti, opojati i sahraniti. Jer, koji je covek koji ce ziveti i nece videti smrti (Ps. 88, 49). Stoga vas molim i preklinjem da zivimo prepodobno i neporocno i da se ponasamo nevino i besprekorno, cuvajuci cistim ne samo telo, nego i dusu. Telo potcinjavajmo duhu kako ne bi pobesnelo i ustajalo podstomacnim pokretima. Obuzdavajmo ga strahom Bozijim kako bi pokorno i smireno bilo zadovoljno merom hrane, pica, sna i odmora koja je odredjena ustavom i posebnom naredbom. Na dusu pazimo kako se ne bi slagala sa skvernim pomislima i pokretima. Neka ona sva uzlece ka Bogu, sagledavajuci jedino Njegovu krasotu stoga sto je i sama jedina zaista prekrasna i dostojna ljubavi. Sve ostale krasote su privid i nista. Ogradjujuci je molitvom i psalmopojanjem, mi treba da je predstavimo kao blagougodnu dobrom Zeniku, Hristu Bogu. Blago nama ukoliko na navedeni nacin okoncamo svoje hodjenje. Mi necemo umreti, vec cemo biti zivi, praceni utesnom othodnom pesmom: “Blazen je put kojim danas idete jer vam je pripremljeno mesto pokoja”.

163.

1) Nasa borba je sa duhovima zlobe i sa njihovim vodjom djavolom; 2) oni neprestano prave zamke na nasu pogibao; i mi treba da se neuspavljivo cuvamo i da im se suprotstavljamo na radost Gospodu i Njegovim andjelima; 3) tako neizbezno treba da cinimo ukoliko zelimo da dostignemo bestrasce i da za borbu dobijemo mucenicki venac; 4) za uspeh u tome neophodni su smirenje sa poslusanjem, neuspavljiva molitva, pazenje na sebe, svi podvizi samoumrtvljavanja i otkrivanje pomisli (2, 96)

1) Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka (Ef. 6, 12), protiv neprijatelja naseg djavola, koji je od pocetka zloban i koji se na samom pocetku postanka sveta prokrao u raj i prelestio naseg praoca na prestupno okusanje zabranjenog ploda, cime je postao vinovnik njegovog isterivanja iz raja sladosti na ovu zemlju. Od tog vremena iz pokoljenja u pokoljenje on goni rod ljudski, uceci ga svakom zlu. On nas i sada svakojako napada, puzeci sisti imase repom ulagujuci se kako bi lakse prevario. On lopovski ulazi i izlazi i lovi duse koje nisu utvrdjene i pazljive. Stoga su nam neophodni veliko trezvoumlje, znatna budnost i ogromna opreznost i marljivost kako nas ne bi napao i ranio.

2) Znajuci njegove zamisli i zamke, naoruzajmo se na svaki nacin i pocnimo da mu se suprotstavljamo i odbijamo ga ne lenjeci se i ne popustajuci ni sebi, ni njemu, kao sto uostalom i on ne odstupa i ne popusta trazeci nasu pogibao. Premda mnogo puta dnevno napada i trpi neuspeh, on i dalje nastoji na svome kao da jos i nije zapoceo da se bori. On iznova napada jos silnije, uzevsi sa sobom i druge duhove zlobe. Ni mi ne treba da odstupamo i da popustamo pri svakodnevnim i svakocasovnim napadima na nas. Iako smo pokazali vec mnogo paznje i napregnutog usrdja sa uspehom, mi ne treba da se menjamo. Naprotiv, uvek se protiv njega drzimo iste revnosti, probudjenosti i protivljenja kako bi se, videci nase silno suprotstavljanje neprijatelju, Bog radovao i veselio zbog nas, kao uostalom i sveti andjeli Njegovi, koji nam pomazu na Njegov nalog i mig.

3) Jer, mi jos nismo dostigli meru bestrasca i sa njom slobodu od borbe, cime bi nas um bezmetezovao u samom sebi daleko od sukobljavanja. Nju su posle mnogih napora, znoja i podviga nasledili i nasledjuju neumorni revnitelji. Mi, pak, koji smo jos obuzeti strasnoscu, treba uporno da prebivamo u podvigu i neprestanom umaranju bez mrzovolje i opustanja ruku. Imajuci uvidu svoju izmenjivost i promenu taktike neprijatelja, mi svakodnevno i svakocasovno moramo iznova da zapocinjemo. Eto dela onih koji se iskreno podvizavaju. A kakav je kraj? Sveto je dostignuti visinu bestrasca, a blazeno je ne biti pobedjen u borbi i uvek opstajati, krecuci se postepeno ka visini i savrsenstvu. Takav ce primiti mucenicku krunu. Jer, vojnika koji se sa polja sukoba vraca sa ranama car ne prezire i ne osudjuje, vec naprotiv pohvaljuje, dariva i odlikuje.

4) Podvizavajmo se kao vojnici Hristovi i svoje vreme smatrajmo vremenom borbe sa neprijateljima, u kome se samo cuje zujanje strela i udarci maceva. Jer, napisano je: Mnogi nas napadaju s visine (Ps. 55, 3), svaki dan nailaze i vode borbu, stavljaju zamke, kopaju rovove, pripremaju zasede i svakakve druge podvale. Ko ce ih izbeci, ko ce se sakriti od njih, ko se nece saplesti nogom i ko nece upasti u njihove zamke? Jedino onaj ko ima smirenoumlje u zajednici sa poslusanjem, neumornom molitvom, usrdjem na delu, pokornoscu bez protivrecenja, pokretnoscu bez roptanja, neuspavljivom trezvoumnom paznjom u odbacivanju sramnih pomisli i u prihvatanju dobrih zrenja, bdenjem, psalmopojanjem, poklonima i iznad svega i zajedno sa svime – ispovedanjem vlastite skrivenosti, izbegavanjem drskosti i umerenoscu u reci. Svim navedenim se nas unutrasnji covek zatvara u tvrdjavu, usled cega neprijatelj nema sile da deluje protiv njega, te najzad odlazi.

164.

Opis spoljasnjeg izgleda coveka Bozijeg, tj. istinskog monaha (2, 97)

Pazimo na sebe, bratijo, i nemojmo trositi svoje dane i vreme uzalud. Eto, dan je vec prosao i mi ga vise necemo videti, Medjutim, dela koja smo u njemu ucinili [svakako] su zapisana. Blago nama ako su dobra, i tesko nama ako nisu. Cuvajmo svoja cula od kradje, vecinom drzeci pognutu glavu. Neka oko bude pazljivo, nerasejano i neka se ne krece tamo-amo. Jer, ono sto se vidi u oku vidi se i u dusi: spoljasnji covek joj sve crta. Neka lice ne bude mracno, niti rasejano, vec prilicno i krotko, vecinom tuzno i oroseno suzama skrusenosti. Hod neka bude smiren, bez nadmenosti i gordosti. Neka nema podizanja ramena i mrstenja obrva, ni sumnog nastupanja, ni tresenja stasa. Rec neka bude prijatna, ni previse glasna ni suvise tiha, pracena ozbiljnoscu u ocima i drugim udovima, bez sirenja nozdrva, mahanja ruku i okretanja lica. Jer, covek Boziji je sredjen u svemu, buduci orudje Duha koji obitava u njemu i koji ga upucuje i u govoru, i u gledanju, i u jelu, i u picu. I mi treba da postupamo sredjeno i po pravilu u svemu: i u odelu, i u obuci, pomisljajuci da je sa nama uvek i u svim slucajevima i pri svim delima prisutan Gospod Bog nas.

165.

1) Navevsi rec apostola: Evo sad je najpogodncje vreme, on objasnjava da apostol pobudjuje nasu revnost na gradjenju spasenja; 2) potom dodaje: “Vi tako i cinite, blago vama” (2, 98)

1) Cemu nas uci sveti Pavle i sta savetuje kada govori:Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Odbacimo, dakle, dela tame i obucimo se u oruzje svetlosti (Rim. 13, 12). Kao dobri otac i ucitelj, on nas budi iz lenjosti i odgoni dusevni dremez od mislenih ociju nasih, dobro upravljajuci nase korake po Bogu i navodeci ih na stazu dobrog delanja. Poslusajmo njegovo bozanstveno ucenje, zivahno ustanimo, otreznimo se i potecimo jos usrdnije stoga sto se dan zivota svakog od nas vec primice kraju. Potrudimo se da se pripremimo da nam bude dobro i da pozivimo u vekove, nasladjujuci se neizrecivom radoscu. Jer, tesko nama ukoliko nas kraj zivota zatekne sa nespremnom i nepripremljenom dusom. Ko ce nas tada izvuci iz ruku dusegubne zmije? Ili, u cemu cemo naci olaksanje kada budemo muceni zbog nemara u kome smo proveli ovdasnji zivot? Stoga neka nas ostave oni koji nas ostavljaju i neka se predaju bezakonju oni koji cine bezakonje, tj. oni koji su otisli od nas. Ili bolje – pomolimo se za njih i postarajmo se da ih pozovemo nazad, buduci da Bog nece smrti gresnika, nego da se obrati i bude ziv (Jez. 33, 11).

2) Vi koji blagodacu Bozijom prebivate u podvigu poslusanja i cuvate svoje zavete pred Bogom i ljudima treba da se radujete i veselite, buduci da vam je pripremljena velika nagrada na nebesima. Vi samo treba do kraja da pazite na sebe i da verno ispunjavate sve sto vam je zapovedjeno u Hristu Isusu, Gospodu nasem, kao vojnici koje je On sakupio. Jer, vi Njemu vojnikujete i Njemu sluzite danonocno, secajuci se Njegove reci: “Moj je onaj ko tvori volju Oca mog nebeskog, a ne onaj koji mi govori “Gospode, Gospode””, i apostolskog saveta: Hoces li pak da se nebojis vlasti? Cini dobro, i imaces pohvalu od nje (Rim. 13, 3).

166.

1) Budite cvrsti u zivotu i sve trpite kako biste dobili vecno blazenstvo; i kada ga se udostojite, vama ce biti zao sto niste jos vise trpeli; 2) secajte se i snazno osecajte dan suda i nagrade i nikada necete pasti u lenjost i roptanje; 3) onaj ko se drugacije ponasa porobljen je strastima i ima zversku narav, a onaj ko nije – [lici] na andjela (2, 99)

1) Vama ne treba da se govori onako kako se govori kod drevnih proroka: Cucete sluhom i necete razumeti, i gledajuci necete videti. Jer, odeblja srce tih ljudi i usima svojim tesko cuju i oci svoje skupise (Is. 6, 9-10). Jer, vi ste trezvoumni i bodri, otkrivenim licem odrazavajuci slavu Gospodnju (2. Kor. 3, 18). Vi ste otresli necistotu pristrasca prema svetu sa dusevnih ociju kroz vas svesteni poslusni zivot i poceli ste da cisto vidite stvari, tj. zivotnu sujetu i neprestano talasanje ljudskih dela u raznim pravcima. Vi ste razumeli da je jedino cvrsto i pozeljno dobro vredno ljubavi zapravo Bog, kome treba teziti vrlinskim zivotom. Neka je blagosloven Gospod i Bog otaca [nasih], koji nas je udostojio da budemo pricesnici te casti i da vodimo takav mudroljubivi zivot. Stoga gledajmo gore, gde je Glava nasa – Hristos. Mi umom ne treba da predstavljamo nekakve trulezne i brzoprolazne lepote, vec nebeske i nadnebeske krasote i okusanje i tesenje tamosnjim neopisivim i neizrecivim dobrima, o kojima ni um nikada nije pomisljao, ni uho slusalo, ni srce mastalo buduci da su nemislivo prevashodna. Njih cete, ja vas uveravam, i vi dostici ukoliko vam Gospod da silu da do kraja trpeljivo podnosite predstojeci podvig. I vi cete se upokojiti [na mestu] gde nema ni bolesti, ni zalosti, ni uzdisanja. Tada vi veleglasno zablagodarite Gospodu koji vas je prizvao na taj svesteni zivot. O pretrpljenim skorbima ne samo de nece biti pomena, vec ce vam biti zao sto niste imali priliku da podnesete jos mnogo vece podvige, skorbi i teskobe negoli sto ste podneli.

2) I sta cemo ugledati onog strasnog dana javljanja Gospoda naseg Isusa Hrista, u koji ce otkriveno doci sa bezbrojnim milijardama andjela i arhandjela i sesti na presto strasnog suda, sabravsi sa cetiri kraja zemlje sve narode i svaku dusu, otkrivajuci dela tame i objavljujuci pomisli srca? Jedni ce biti uzeti u radost sa desne strane Gospoda, a drugi otici sa stidom na levu stranu. Jedni ce biti uvedeni u svetle obitelji, u raj sladosti, u Carstvo nebesko, a drugi poslani u oganj neugasivi, na hranu crvima, na skrgut zuba, u tamu najkrajnju, u dubinu tartara, u nerazresive uze i svako mucenje, saglasno sa svojim gresima? Tada ce jedni zasijati kao sunce i poceti da se raduju i vesele punim srcem, neucutnim pesmama proslavljajuci Gospoda i shvativsi kakvom blagom Vladici su dobro posluzili. To su mucenici, koji su za Njegovo ispovedanje prolili krv, apostoli, proroci, ispovednici, prepodobni i pravedni. Posle njih su arhijereji, jereji, monasi i svetovnjaci koji su pokazali dusevno mucenistvo i koji su poziveli u dobrim delima, poduhvatima i podvizima. A drugi ce poceti da stenju i ridaju, “avaj” na “avaj” dodajuci i prokletstvo na prokletstvo prizivajuci na svoju nesavesnost, vezivani, bijeni i vredjani odbacenim duhovima, i jos vise sebe osudjujuci i zigosuci, trzajuci se u ocajanju i ne ocekujuci kraja neizdrzivim mukama, koje su odredjene na vecne vekove, kao sto im je glasno receno: I ovi ce otici u muku vecnu, a pravednici u zivot vecni (Mt. 25, 46). Primajuci k svesti sve receno, mozemo li se razlenjiti u nasim trudovima i znoju? Mozemo li biti malodusni u teskocama sadasnjeg zivota? Necemo li se, naprotiv, oduseviti srcem i razgoreti revnoscu koja je plamenija od ognja, do kraja prebivajuci verni ustavima naseg samoodrecnog poslusnickog zivota, ma koliko da kosta?

3) Primimo sve receno u svest i istrajmo u njemu, usrdno cineci sve na sta nas bude pobudjivalo. Jer, onaj ko je prema recenome ravnodusan, svakako je, budite uvereni, ulovljen strastima, te drema u nemarnosti. On ima optereceno srce, on je slastoljubiv, on zavidi, on je lakomislen, on je lenjiv, on se kao medved zagnjurio u snove, on jedino trazi sta ce da pojede i popije, on rice kao lav koji nije zadovoljio svoje zle prohteve, on kao leopard skace sa jednog zadovoljstva na drugo, on kao lisica smislja kako da dostigne ono sto mu srce iste, on postaje zao kao kamila u [nameri] da se osveti bliznjem za neko slucajno ozaloscenje, on rze kao konj iz pohote prema zenskim telima i stvarima, on postaje bestidan kao vuk u drskosti na svoje pogubljenje i na pogibao bratske duse. I zasto mnogo govoriti o raznim strastima, zbog kojih se poneki upodobljavaju ne samo zverima, vec ih i mnogo prevazilaze svojom zverskom naravi. Onaj, pak, ko stoji na strani dobrih pomisli sija kao andjeo, lucenosan je kao heruvim i mnogoocit kao serafim. On pazi da na njega slucajno ne skoci dusegubna azdaja. On je hrabar kao vojnik koji ognjeni mac zadivljujuce pomisli iznosi na greh i koji demone opaljuje zezenjem uz pomoc blagih pomisli. On kao stalnotekuci izvor toci ciste tokove suza skrusenosti i kao hram Boziji se izgradjuje od zlatnih kamenova vrlina. On kao jaglje nezlobivo (podrazavajuci svog Vladiku) nece protivreciti niti vikati, vec ce ici i povinovati se ocu i bratiji, cak i da mu smrt predstoji. Eto, pokazan vam je zivot i smrt. Neka svako izabere sta zeli.

167.

1) Nasa borba je sa zlim duhovima; stoga treba da pazimo i da se obucemo u sveoruzje vrlina na koje ukazuje apostol, kojima je data sila da odbijaju i pobedjuju protivnike; 2) ta borba je mislena i odbija se suprotnim mislima i molitvom Gospodu; 3) ona se iznenada podize i nase unutrasnje stanje cini promenjivim, kao sto je promenjivo stanje vazduha; receno, pak, nije strasno za one koji paze na sebe i krase se vrlinama sa uzdanjem u Boga (2, 100)

1) Po apostolu mi ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Stoga mi treba da imamo trezvoumlje, bodrost, brizno staranje, napregnuto usrdje i samoogradjivanje duhovnim oruzjem, tj. nesumnjivom verom kao kacigom, nepritvornim poslusanjem i nelicemernim smirenjem kao stitom i svakom drugom vrlinom koja moze sluziti kao oruzje protiv varalica nasih i koja ima silu u odbijanju nevidljivih neprijatelja nasih.

2) Borba je velika i strasna, kao sto znate, i uvek na dejstvu, ne prestajuci cak ni u vreme molitve i Svetog Pricesca. Ona privodi u kretanje i podize pomisli o kojima nije lepo cak ni govoriti. Smirena, pak, dusa, pomisli koje je ranjavaju odgoni sa mrznjom, protivrececi im svetim pomislima i istovremeno se molitvom obracajuci Gospodu. I pomoc od Gospoda dolazi odmah, te Istok sa visine porazava i progoni azdaju. Stoga ne treba da smo malodusni niti da ustupamo pri napadima. Jer, pri neustrasivosti srca, um prebiva nedostupan za napade ne samo u vreme Pricesca, nego i u svako drugo vreme.

3) Neprijatelji napadaju u svako vreme, cak i kad ih ne ocekujemo. Kada smo u dobrom i mirnom nastrojenju u duhu ili odskrusenosti koja nas je obuzela, ili od ciste molitve, ili od citanja, ili od nekog drugog svestenoslovlja, on nas napada, smucuje i koleba nam srce, tj. kao da nas iz pristanista izbacuje na talase i iz svetlosti dana – u nocnu tamu pomisli. Sa nama se desava isto sto i sa atmosferom u toku dana: ona je jasna pri sijanju sunca, tamna pri nailasku oblaka, pa se opet osvetljava i opet omracuje zbog promena u vazduhu. Ne desava li se isto i sa nama? Mi cas svetlimo, slicno svetlom danu, od dobrih pomisli, cas se pomracujemo rdjavim pomislima, da bismo se opet vratili u oblast svetlosti predavsi se molitvi ili nekom drugom dobrom upraznjavanju. [I promene] se ne desavaju jednom na dan. Promene u vazduhu se ne desavaju isto kao kod nas. One su prirodne i desavaju se po zakonima koje je mudrost Bozija ustanovila. Kod nas, pak, one zavise od naseg proizvoljenja i samovlasca. Djavo doduse pokusava da nas lisi svetlosti dobrog stanja posredstvom priloga, ali mi imamo silu da ga odbijamo i da Suncepravde uvek osijava nas um, kao sto je bilo i kod svetih i kod svih koji dobro zive. Jer, i sada ima mnogo svetih koji se, kao drago kamenje, krecu po zemlji. Oni se ne odlikuju cinjenjem znamenja i cuda (s obzirom da se svetost ne sastoji samo u njima), vec cuvanjem prave vere i tacnim ispunjavanjem zapovesti Bozijih, iskrenom ljubavlju prema bratiji (u kojoj nema zavisti), radovanjem zbog blagostanja bliznjeg, stojanjem iznad ljudske slave i svakom drugom vrlinom. Eto kako se projavljuje svetost u svakom coveku. Vi, pak, koji ste izasli iz sveta i raspeli se svetu pored ostalog treba da se odlikujete i nesticanjem i devstvenoscu, odricanjem od svoje volje i blagodusnim trpljenjem svih lisavanja i skorbi, koji su nerazlucni od obraza naseg zivota. Ziveci na navedeni nacin, vi ste sveti i bicete ubrojani u svete, sabor prepodobnih ce vas primiti u svoju sredinu i vi cete se vecno radovati u satorima mucenika.

168.

1) Hodeci svojim putem nemojmo gledati na zemaljsko i brzoprolazno; svoj pogled ucvrstimo na nebesko i vecno; jer, jedno raslabljuje, a drugo ispunjava hrabroscu; 2) tako su rekli svi oci; tako i mi treba da hodimo, ukrasavajuci se svakom dobrotom, odvajajuci se od svega rdjavog i cisteci se; neka nas zivot bude u skladu sa nasim imenom (2, 102)

1) Nas zivot je neki put. I on se ne prolazi za dan, za dva ili za mnogo dana, vec tokom citavog zivota, sve dok se ne preselimo iz ovdasnjeg u buduci vek. I neophodno je veliko naprezanje, sila, paznja i usrdje kako se ne bi izgubila hrabrost i kako se ne bi prestalo sa hodjenjem. Jer, veliko je rastojanje i postoje neprijatelji i protivnici koji pripremaju svakovrsne prepone i saplitanja za nase korake po Bogu. Pa ipak, sa druge strane mi za Zastupnika, Rukovoditelja u podvizima i Saputnika imamo samog Gospoda i Vladiku svih i za cuvare i staratelje svete andjele. Gle, nece zadremati, niti ce zaspati cuvar Izrailjev (Ps. 120, 4). Stoga se svoga puta latimo usrdno, sa usrdnom napregnutoscu, sa plamenom zeljom, ne gledajuci dole, vec gore ustremljujuci oci. Jer, ukoliko budemo gledali dole mi cemo se razboleti lenjoscu, malodusnoscu i raslabljenoscu usled lutanja nase misli i prilepljivanja naseg srca za sujetnost i slasti ovog zivota, tj. za blud, stomakougadjanje, lakomost, gledalista, sujete, ukrasavanja, mastanja i za sve ostalo brzoprolazno i pogubno. Ukoliko, pak, nas pogled utvrdimo na nebeskom i vecnom, nasa sadasnjost ce biti skorbna i bolna, puna truda i umora, posta i bdenja, odsecanja volje i lisavanja i svega sto je neizbezno u nasem podviznickom zivotu i napornom poslusanju, ali mi ipak necemo iznemogavati pod tezinom nadolazeci skorbi, niti ustupati pred strastima koje se podizu. Naprotiv, mi cemo sa smelim mudrovanjem trcati i hoditi gledajuci na nebo i uperivsi pogled na Boga, stremeci ka Carstvu nebeskom i rajskoj utesi, ka netruleznoj sladosti, ka nevecernjoj svetlosti i andjelskom blazenstvu.

2) Svi oci su slicno trcali i pobedili: mucenici, prepodobni, pravedni, blagocastivi, bogoljubivi, monasi, svetovnjaci, muzevi, zene, mladici, starci. Oni su ono sto se ovde desava smatrali izvesnom obukom. Ukoliko zelimo njihovu slavu i blazenstvo, i mi treba rado da postradamo u nasem bogoljubljenom obrazu zivota. Zavolimo ga, bratijo, i resimo da sve pretrpimo i podnesemo sa hrabrim mudrovanjem i neoslabnim nastojanjem, imajuci oci u glavi, kao sto naredjuje mudri (Prop. 2, 14) i ne ustremljujuci ih ka nogama. Jer, oni koji pomisljaju o nebeskom i njime zanimaju um zaista imaju oci u glavi, dok oni koji se priklanjaju sujetnom i njime se zanimaju – spustaju oci ka nogama. Bilo bi zalosno i cudovisno kad bi neki covek noge imao na vrhu, a glavu dole. Medjutim, jos je zalosnije i necovecnije postradati slicno na dusevnom [nivou]. Hodimo kao sto prilici mudrima i onima koji oci imaju na glavi, pomisljajuci o Bogu i Bozanstvenim stvarima i saobrazno njima delajuci. Oci u glavi su vera, nada i ljubav, od kojih dolazi krepko trpljenje, cistota, bratoljublje, mir, krotost, skromnost, hrabrost, dobro ustrojstvo, uzdrzanje, svaka dobrota, svako cvetanje vrlina i plodonosnost. Kod onih koji misle i cine suprotno biva suprotno: neverje, beznadeznost i mrznja, od kojih dolazi netrpeljivost, malodusnost, blud i preljuba, drskost, slastoljublje, stomakougadjanje, lakomislenost, ukrasavanje, smeh, sukob, zavist, ubistvo i svako drugo satansko delo i dejstvo. Mi koji smo Boziji treba da se trudimo oko Bozanskog, cisti – oko svetog, neporocni – oko devstvenog, blagocastivi – oko prepodobnog, mirni – oko bratoljubivog, skromni – oko nebeskog, nesvetoljubivi – oko nadsvetskog. Neka se poredak ne pretvara u nered, naime kao svetli nemojmo se truditi oko tame, ni kao cisti – oko bluda, ni kao blagocastivi oko neporetka, ni kao slavomrsci – oko tastine. Inace cemo biti lukavi, bogoborci, besoljupci, dodajuci vatru na adski oganj. Kao Boziji istimo Bozansko, u skladu sa svojim imenom i zvanjem. Mi smo monasi, stranci, odvojeni [od sveta], devstvenici, nazivajuci se slugama Bozijim i andjelima. I svi podrazumevaju da smo zaista takvi. Neka se ne desi da neko od nas nije Boziji, da nije tudj svetu, da nije devstvenik. Neka niko ne ropce, niti cini blud, niti se svadja, niti je mrzovoljan, niti malodusan. Jer, veliki gnev Boziji je blizu i uzvratice. Bog se ne gnevi toliko na one koji su u svetu rdjave duse, koliko na nas koji svecelo treba da mu pripadamo. I gospodar vise negoduje na sluge koji pred njegovim ocima grese, negoli na one koji su daleko od njega. Gnev Boziji se ne rasprostire podjednako na sve nas, vec projavljuje raznoobraznost. Drugaciji je prema onima koji postojano prebivaju u zlu, drugaciji prema onima koji se cas ispravljaju, cas opet padaju, drugaciji prema onima koji su tek primili shimu, a drugaciji prema onima koji su ostareli u shimi. Jer, onaj ko duze prebiva u shimi svakako treba da projavljuje izuzetnost u zivotu. Ukoliko nicemu ne sluzi, starost je dostojna osude i podsmeha. Jer, zaista je smesno videti sedog coveka kako uci u skoli zajedno sa decom.

169.

1) Vi ste Hristovi vojnici; vama prilici da ste u svako vreme pod punim naoruzanjem; kakvim; 2) koren sveg zla jeste gordost; treba, medjutim, ratovati protiv onoga sto nas napada trenutno, buduci da nije kod svih isti [slucaj]; 3-16) razne misli o duhovnoj borbi (2, 103)

1) Vi ste vojnici Hristovi. U ratu, pak, treba razmisljati, tj. [videti] sta je neophodno za borbu, te svoje oruzje drzati u poretku kako biste u svako vreme bili spremni da se uhvatite u kostac sa neprijateljem. Vidite da li ste i vi gotovi i u kakvom su stanju vasa duhovna oruzja, tj. da li su otkocena, ociscena i izribana. [Ja mislim] na mac poslusanja, na oklop vere, na kacigu spasonosne nade, na stit smirenja, na tobolac dobrih pomisli i najzad – na kolesnicu, tj. casno telo vase, koje je ujedno i konj koji treba da je dobro obucen za sve, koji ne treba ni da je previse ugojen (inace nece biti pogodan za trcanje), ni previse tanak (inace ce biti slab za neophodno kretanje) i koji treba da dobro nosi uzdu straha Bozijeg kada je upotrebljavaju kako ne bi skretao sa ispravnog smera puta i kako ne bi zbacio konjanika, tj. um svojim neobuzdanim skokovima. Eto kakvim vas uvek zeli Rec Bozija, buduci da je kod vas neprekidan rat, neprestani kostac i svako trenutno streljanje.

2) Ko je medju vama srcan, ko silan, ko vojnik, koji protivnicke pomisli sece na hiljade i koji je ponajpre oborio gordi um, kao nekada bozanstveni David Golijata? Jer, sta biva iz recenog? Odbijanje duhova zlobe, tj. mnogobrojnih i raznoobraznih grehovnih strasti. Gordost uma je prvo i poslednje zlo. Zbog nje je sa nebeskih visina i andjelske svetlosti pala azdaja, koja nas sada sve iskusava. Iz nje su, kao iz nekog korena, izrasle hiljade grehovnih loza. Mi treba da se podvizavamo i borimo protiv onog sto nas sada napada, buduci da svakog casa jednog napada jedna strast, a drugog – druga. Jedan boluje od bludne strasti, a drugi od stomakougadjanja, jedan od lenjosti, a drugi od zavisti, jedan od gneva, a drugi od neverja, jedan od nepokornosti, a drugi od samoljublja, jedan od nerada, a drugi od jarosti. Sve navedeno jesu dejstva jednog duha satanskog.

3) Veliki je i raznovrsan nas podvig: odasvud treba da imamo oko, sa svake strane nadzor, unaokolo ogradu kako se ne bi prokrao neprijatelj, kako nas ne bi ranio i uzeo u plen, kako nebi na nas stavio ruku, tukao nas i ubio.

4) Mi treba i da osmatramo i da se sa svoje strane hvatamo u kostac i da ratujemo protiv [neprijatelja]. I desava se da dobijemo jedan udarac i da damo deset, ili da dobijemo malu ranu i da uzvratimo porazom do smrti.

5) Onaj ko ima ranjeno telo iste lekarstvo. I onaj kome je ranjen duh treba da trazi odgovarajuci lek. Taj lek je ispovest sa epitimijom. Potom opet treba da izlazi na borbu.

6) Onaj ko pobedi u telesnoj borbi dobija nagradu. Onaj, pak, ko pobedi u duhovnoj borbi dobija mnostvo venaca. I ukoliko je svakodnevna borba, svakodnevni su i venci i nagrade.

7) I blazeni ste vi ukoliko se drzite i ne predajete se. Krepite se i nemojte padati u malodusnost, sve dok se bitka ne zavrsi vasim preseljenjem odavde.

8) Budite hrabri, ceda moja ljubljena i bratijo, budite hrabri buduci da imate Boga kao Pomocnika, andjela kao staratelja o vasem zivotu, svete (koje prizivate) kao zastupnike i znamenje Krsta Hristovog kao nepobedivo oruzje.

9) Nemojmo se bojati od mnostva nevidljivih neprijatelja koji nas napadaju unaokolo kroz rdjave pomisli, nemojmo prekloniti kolena pred Vaalom telesnih slasti, nemojmo predati neprijateljima svoje zdravoumlje [tj. celomudrenost], koje je Hristos unevestio sebi u svetinji, nemojmo svoje udove (koji su udovi Hristovi, tj. precistog i besmrtnog Zenika) uciniti udovima bluda i sudovima necistote.

10) Nemojmo za savetnika imati zmiju, koja pokusava danas izagna iz nase rajske kinovije. Nemojmo otvoriti vrata neprijateljima demonima i nemojmo dozvoliti da ukradu riznicu nase duse.

11) Kako je za nas dobro da prebivamo u gradu koji je za nas ustrojio Gospod Bog od raznih vrlina. Kako je blazeno sacuvati dostojanstvo nase duse slobodnim od greha. Dusa koja nije porobljena strastima jeste sva slobodna, sva bogovidna, sva gospodstvena, sva svetlovidna, sva obradovana, bogosabrana, bogoispunjena, nebeska.

12) Drugacija je, pak, dusa koja je porobljena i nadvladana strastima – tiranima. Moze se videti kako mnogo i uzasno strada, vucena na razne strane na robovanje svakoj strasti i svakom sramotnom delu. Dobijajuci naredjenja od demona, ona bez prigovora izvrsava naredjeno. Nad njom vlada demon telesne slasti, demon zavisti, demon mrznje, demon nadmenosti, demonstomakougadjanja, demon lenjosti, demon neverja, demon hule, demona gneva, demon gordosti, demon lazi, demon otimanja i demoni svih drugih strasti cija se imena mogu nabrojati.

13) Svako sluzi demonima kojima je prelescen. Njegova bedna dusa se muci pod njihovim bremenom. Jadan je zivot njen. Ona je sva bedna, sva tamna, sva mracna, sva pomracena, sva bezbozna, sva bezobrazna, sva odvratnog izgleda za sve dobromislene.

14) Nemojmo poniziti nase dostojanstvo, ceda, nemojmo prodati nasu slobodu. Postavsi gospodari, nemojmo biti robovi (1. Kor. 7, 22-23). Nemojmo promeniti nasu svetlost u tamu, nemojmo pretvoriti nasu krasotu u ruznocu, nemojmo odvratiti lice nase od Boga da bismo ga obratili na sramni lik greha, nemojmo skinuti svetlu odecu vrlina da bismo se obukli u sramne dronjke bezakonja. Buduci sinovi Boziji, nemojmo se obratiti u porod djavolji.

15) Da li ce onaj ko ima zdrav um resiti da se, buduci gospodar, preda u ropstvo? Da li ce onaj koga je Bog usinovio pristati da se nazove djavoljim porodom? Da li ce neko odbaciti neizrecivo blagorodstvo vrlina i izabrati da se priopsti niskorodnom strasnom zivotu? Da li ce ko potraziti da od duhovnog bogatstva predje u dusevnu bedu i oskudnost? Da li ce ko pretpostaviti da izgubi Carstvo nebesko da bi stekao oganj i tamu i druge strasne vecne muke? Takvo delo ne prilici zdravoumnim i onima koji nisu izgubili smislene korake, vec bezumnima i neosetljivima. Jer, njime oni koji su sazdani po obrazu i podobiju Bozijem radi nasledja vecnih dobara kroz beslovesno slastoljublje proizvoljno silaze u dubine ada na vecnu osudu.

16) Probudimo se dremljivi, otvorimo oci zmirkavi, poslusajmo neposlusni, primimo silu raslabljeni, resimo se na hrabrost, podignimo se i stupimo na spasonosni put. Zavapimo Gospodu – i On ce uciniti. Jer, Blizu je Gospod svima koji ga prizivaju. . . u istini. . . i smirene duhom spasce (Ps. 155, 18; 33, 18).

170.

1) Staranje o dusi on poredi sa staranjem o vinogradu; 2) on priziva na takvo staranje na radost nasem Vinogradaru, Gospodu; 3) on nas bodri [govoreci] da smo se vec prilicno potrudili u svom cinu; ipak, govori da treba jos da se potru dimo, hodeci neporocno u manastirskom poretku i podviznickim naporima (2, 104)

1) Juce ste, beruci grozdje, blagosiljali lozu koja je imala bogat plod i zalili zbog one na kojoj nije bilo grozdja. Sta hocemo da kazemo? I vi ste postali vinograd Gospodnji. Imajuci duhovne plodove i buduci puni grozdja, vi ste dostojni divljenja Delatelja dusa vasih. Nemajuci, pak, ploda, vi ste dostojni kletve i odsecanja, kao sto govori Gospod: Svaka loza koja ne radja roda odseca se i u oganj baca (up. Jn. 15, 6). Vinograd nije slucajno plodan: on se najpre sa velikim trudom nasadjuje, te uzrasta, sazreva i najzad donosi plod. Posto prinese plod, on se orezuje, okopava, ogradjuje, trebi od suvih grana i cisti od svega sto moze da ometa plodnost, kao sto znaju opitni vinogradari. I potom on ponovo daje plod. Slicno se moze videti i kod nas. Da li ce iko doneti plod ukoliko nije preziveo nesto slicno, tj. ukoliko nije nasadjen i uzrastao, ukoliko ne poraste do punog duhovnog uzrasta u Hristu, ukoliko nije okopan, otrebljen i ogradjen zapovestima Hristovim? Onaj ko nije prosao sve navedeno svagda se pokazuje kao nezreo i neplodan. Na njega i pogledaju svi pogubni demoni koji prolaze putem.

2) Stoga se prihvatimo, molim, obradjivanja duse i marljivog staranja o njoj, tj. podviznickog delanja i obicnog poretka asketskog zivota. Prihvatimo tegobu uzdrzanja, trud bdenja, stid ispovedanja unutrasnje rdjavosti, rane epitimija, cuvanje usta, srce bez mastanja, nepokolebivu veru, nesmutivo stanje pomisli. I ne moze doneti ploda onaj ko sve navedeno ne cini. Oni ne treba da se nazove lozom Hristovom. Zbog cega smo mi dosli ovde, bratijo? Da donesemo bogat plod i da Gospoda hranimo svojom plodnoscu. Nas blagi Vladika je gladan naseg spasenja. Ukoliko vidi da se spasavamo, On se raduje i okusa od ploda. Neplodnu, pak, smokvu, On ce prokleti. On svakodnevno dolazi ovamo i gleda kakvi smo. Stoga su neophodni podvig, marljivost, vatrena dusa, staranje, smirenje, poslusanje, paznja, pesmoslovlje, krotost, razumnost, trudoljublje, bratoljublje, trpljenje, cvrstina i uzdanje kako bismo postali izabrani sasudi i usavrseni u Duhu Svetome.

3) Ja priznajem da ste se vi u proslom vremenu potrudili, pobedili, mnogo podneli, presli dovoljno puta, posramili lukavog, odbili bitku, odresili se od pristrasca, sacuvali zapovesti, ocuvali otacku veru, prestali da strahujete ljudskim strahovima i od srca se pripremili za smrt radi ljubavi prema Gospodu. Kod vas je sve bogougodno i pohvalno, svesteno i nebesko. Ipak, jos malo potrpimo, molim vas najcasnija bratijo, istrajmo nepokolebivo u veri, izdrzimo bez straha pri napadima nevidljivih i vidljivih iskusenja i nemojmo ustupiti pred velijarom ni u jednoj njegovoj borbi, govoreci: Gospod je meni pomocnik, i ja cu pogledati smelo na neprijatelje moje (Ps. 117, 7). Gospod je zastitnik zivota moga, koga cu se plasiti? Kada se priblizuju na me zlostavljaci da pojedu telo moje, tlacitelji i neprijatelji moji, oni oslabise i padose (Ps. 26, 12). Oni se smetose i padose, a mi ustasmo i ispravismo se (Ps. 19, 9). Pevajmo misleno i hrabrimo se dusevno, usrdno prohodimo nasa poslusanja, u svemu cuvajmo poboznost ne izgovarajuci pokvarenu, ropotljivu, svadljivu, osudjujucu, buntovnu i drsku rec. Rado se sticimo na posao, na bdenje i psalmopojanje, saglasavajuci se medjusobno u krotosti i smirenju, u dobromisliju, u odstranjivanju od sveta, u stremljenju ka nebu, u kratkoslovlju, u izbegavanju smeha, u pobedjivanju ustupanjem. Govorimo: “Oprosti”, u nezlobivosti i miroljublju, cime se stice veliko oruzje protiv djavola.

171.

1) Treba da pazimo da ne skrenemo sa puta zapovesti; neprijatelj se na svaki nacin stara da nas skrene sa njega; radi uspeha u tome treba da cuvamo cula; 2) ukoliko tako budemo cuvali sebe, neprijatelj ce odstupiti pobedjen i zalostan, a dusa ce se radovati; u protivnom ce slediti suprotno; 3) neka toga ne bude sa vama; a ako se i desi, pozurimo da se iscelimo pokajanjem, cuvajuci se potom od pada (2, 105)

1) Mi treba uvek da pazimo na sebe i u svakom slucaju da se odrzimo u zakonu Bozijem, ne uklanjajuci se od zapovesti ni nadesno, ni na levo, vec hodeci carskim srednjim putem na kome prebiva spasenje, nezabludivost i uspesnost. Receno treba imati u vidu i paziti i poznavati. Jer, varljiva zmija, grabitelj dusa, djavo svagda budno gleda kako da nas svede sa tog puta, kako danas baci niz strminu strasti i uzme u kukavni plen. Pobedimo ga i prebudimo bez prelesti buduci bodri i trezvoumni i cuvajuci svoja cula. Oko ne treba da gleda ono sto ne prilici, uho ne treba da prima varljive reci i nasaptavanja azdaje, ruke ne treba da dodiruju ni svoje ni tudje udove iz strasti ili kretanja pohote, noge ne treba da stupaju na puteve protivljenja i na skrivena mesta ni culno ni misleno.

2) Ukoliko budemo postupali i cuvali se na navedeni nacin, drzeci se dolicnog ispovedanja, neophodnog smirenoumlja i duzne nastrojenosti, azdaja ce biti pobedjena i lukavi odbacen od srca. I on ce, svezlobni, skrgutati zubima stojeci izdaleka s obzirom da nikada ne pada u mrzovolju ma koliko puta bio pobedjen i oteran. Dusa ce se, pak, radovati i hrabriti, ushodeci sve vise ka Bogu, nalazeci se u svetlosti i najvisim i najtaninijim zrenjima i buduci obozena i nebeska. Ukoliko cini suprotno od recenoga, ona ce suprotno i pretrpeti, tj. bice savladana i porobljena strascu kojom je pobedjena, pomracice se zlim pomislima, spustice se u dubinu zla, mucice se i trzati, nigde i ni u cemu ne nalazeci pokoja i jos ovde okusajuci plod gorcine koji je ocekuje u buducem veku.

3) Neka se ne desi da nekada pretrpimo nesto slicno. Nemojmo dozvoliti da nas privlaci prelest greha. A ukoliko se i desi receno, najbrze ga odsecajmo i odbacujmo kao strelu koja nam je nanela ranu. Ranjeno, pak, mesto lecimo lekarstvom pokajanja, bilo da je pogresilo oko, uho ili ruka. I potom se marljivo cuvajmo. Jer, i nerazumne zivotinje izbegavaju ili pazljivo zaobilaze mesto na kome su se jedanput ili dvaput okliznule kako ne bi upale u istu nevolju. Mi smo, medjutim, pocastvovani obrazom Bozijim i nauceni recju mudrosti i ne treba da se pokazemo gori od beslovesne prirode, voleci strast od koje se desio greh i trazeci istu strminu i isti rov u kome se desio pad. U suprotnom bi se desila uzasna i najzalosnija stvar. Medjutim, mi kao mudri hodimo mudro i kao cisti devstveno pozivimo kako bismo se pokazali jaci i silniji i od spoljasnjih iskusenja. Dusa koja se cuva i postaje nepobediva pred napadom strasti uopste se ne boji ni ognja, ni maca, ni zveri, ni careva, ni vlasti, ni skorbi, ni teskobe, ni progona, vec je uvek spremna da uzvikne: Zato se necemo uplasiti kad se zemlja zatrese, i premeste se gore u srca mora (Ps. 45, 3). Cuvajmo se od unutrasnjih napada i necemo se bojati spoljasnjih.

172.

1) Nasa hrana treba da bude vrsenje volje Oca nebeskog, uz zivot po pravilima podviznistva i porecima manastirskog poslusanja; 2) neprijatelj besni videci takav nas dobar poredak i tisinu, ne nalazeci pristupa k nama; 3) hrabrite se protiveci se neprijatelju i ne slusajuci njegova nasaptavanja; pre obracajte paznju na vaseg andjela cuvara (2, 107)

1) Gospod govori: Jelo je moje da vrsim volju Onoga koji me je poslao, i izvrsim Njegovo delo (Jn. 4, 34). O, bratijo. On nam je darovao vlast da Boga nazovemo Ocem. Stoga i nasa hrana treba da bude da tvorimo volju Oca naseg nebeskog. Sta zapravo treba da cinimo? Sta da radimo? Vi ste odgovor vec pokazali svojim ranijim zivotom, ziveci po zavetu koji ste dali. I ja mogu da odgovorim: “Zivite kao sto ste ziveli. Produzite da sa blagodusnim trpljenjem podnosite trudove uzdrzanja, tezinu poslusanja, iznemoglost od bdenja, nevidljive strele pomisli, oganj pohote, pomracenje mrzovoljom, rane od zavisti i svega ostalog cime gubitelj dusa nasih, tj. djavo pokusava da nas gurne u dubinu ada”.

2) Budite hrabri jer on napada. Njega odbija sila Bozija u vama i on ne moze da vas srusi. On skrguce zubima gledajuci kako vodite miran i postojan zivot, ne buduci u stanju da vam ucini stetu. On se napreze da se ubaci medju vas i da ulovi dusu vasu u pogibao, ali ne nalazi mesta videci da ste kao stenom ogradjeni zakonom Gospodnjim. On priprema zamke i zasede, starajuci se da vas namami u njih, ali se cepa od zlobne grize sto vidi da ispovedanjem raskidate sve njegova lukavstva. Uopste, on nema mesta gde je jak strah Boziji, gde se pazi na zapovesti, gde su na dejstvu obicni ustavi naseg zivota i gde se rado prihvataju i ispunjavaju epitimije.

3) Stoga se radujte i budite odusevljeni, blagodusni i hrabri. Krepite se i napredujte, uopste ne dajuci mesta besnom demonu. Uopste nemojte dozvoljavati da do vasih usiju dodju nasaptavanja lukave zmije. A ukoliko i dodju, odgonite ih i odbacujte. Vi znate kako je on prelestio prvog coveka i kako i sada uspeva da prelesti one koji se predaju njegovim prevarama. On predlaze samo zlo, ma kako ga inace prikrivao dobrim izgledom. On navodi samo na ono sto vodi gordosti, zavisti, telesnoj pohoti, neuzdrzanju i svemu sto oskrnavljuje dusu. Ipak, vi vise slusajte ono sto vam dobro napominje Hranitelj vaseg zivota, savetujuci zdravoumne, hrabre, opsteprihvatljive pomisli o smrti, o prelazu u drugi zivot, o buducim vecnim dobrima, kao i o beskonacnim mukama. On napominje kako jednih da se udostojimo i kako da izbegnemo druge kako bismo se sve vise utvrdjivali u cinjenju dobra i revnosnije hodili putem Gospoda Boga naseg, sve dok nam ne dodje odredjeni kraj zivota. I Vladika, kome smo ugadjali, prevesce nas odavde ka vecnom pokoju.

173.

1) Negovanje duse ne zahteva posebno vreme i pripreme kao obradjivanje zemlje; ono je izvodljivo u svako vreme i citava priprema se sastoji u zelji i resenosti da se gusi sve rdjavo i da se podstice sve dobro; 2) preduzmimo receno, podrazavajuci oce koji su iskali i nalazili, kucali i nailazili na otvoreno (2, 110)

1) Za obradjivanje duse je pogodno svako vreme, za razliku od obradjivanja zemlje. Za njega nisu neophodni ni volovi, ni plugovi, ni drugo zemljoradnicko orudje, vec samo proizvoljenje i usrdna zelja, kojima se seje dobro seme i zanju dobri plodovi za vecno nasladjivanje i pokoj. Ono [se sprovodi] ne samo danju, nego i nocu, i izjutra, i u podne, i za jelom i za picem, i u sedenju i ustojanju, i u razgovoru i u cutanju, i u hodjenju i u stajanju, i na delu i u dokolici ukoliko smo trezvoumni i bodri. Neophodno je da ne bludimo i da se ne prelescujemo pomislima, kruzeci umom ili telom, da ne istemo zadovoljenje svojih telesnih zelja, da se ne sporimo medjusobno, da ne padamo u neposlusnost i roptanje, u tastinu i gordost, niti u iskusenje da istrajavamo na svome i izabiramo prvo mesto ni na sta se ne obaziruci. Jer, receno nasem umu ne dozvoljava da bude sa Gospodom, da pomislja o dolicnom, da bude smiren i skrusen, te da sve skorbno stose desava prima pokorno i sa radoscu.

2) Nemojmo dozvoliti, bratijo, da dane svog spasenja trosimo u neradu, lenjosti i nemaru, te da vreme svog zivota provodimo bez koristi. Naprotiv, stupimo u trgovinu vrlina i istimo bogatstvo nebeskih dobara, umudrujuci se mudroscu svetih otaca nasih koji ni dana nisu gubili uzalud, vec su se cvrsto i napregnuto ustremili na ociscenje duse, na proganjanje strasti i prihvatanje nebeskih raspolozenja, ne stedeci ni trud, ni znoj i svim srcem istuci jedinoga Boga. Oni su iskali i dobili, kucali i nailazili na otvarana [vrata]: otvarana su im vrata ljubavi, vrata pravde i ulaz ka Hristu putem bestrasca. Oni su usli u vecnu i neuvenljivu radost i veselje. Dodjite, spasavani, i potecimo putem otaca nasih, sacuvajmo njihova zavestanja, ocuvajmo cista i neporocna srca. Nemoj revnovati lukavima, niti zavidi onima koji cine bezakonje;jer ce se kao trava brzo osusiti, i kao lisce zeleni brzo ce otpasti (Ps. 36, 12). Nemojmo gledati na one koji su brojniji ali zive nemarno, vec na one koji su retki ali revnuju za svoje spasenje i bogougadjanje. Njih podrazavajmo, za njihovom vrlinom podjimo, njihovim ocima gledajmo na sve, njihovim umom rasudjujmo o svemu i njihovim jezikom govorimo kako bismo se udostojili i njihovog blazenog i radosnog udela.

174.

1) Dobivsi silu za bogougodan zivot radi ostavljanja sveta i stupanja u manastir sa zavetima, blagodarite Gospodu koji vas je prizvao; i nemojte blagodariti recju, nego delom zivota koji ste izabrali, u cemu se i sastoji pobeda nad svetom; 2) Gospod je pobedio stradanjem, Krstom, smrcu, ukazavsi nam na put potpune pobede; za njim su na isti nacin svet pobedili apostoli, zatim mucenici i potom prepodobni; 3) takav je put ka Bogu; i nema nikoga koji njime nije isao; 4) stoga se nemojte cuditi sto susrecete teskoce, vec se pre radujte i hrabrite (2, 111)

1) Za mene je najpozeljnije i najradosnije da cujem i vidim kako hodite u poboznosti i kako se bogodolicno ponasate, ispunjavajuci sve zapovesti Gospodnje i nelicemerno cuvajuci monaski zivot, u kome sete se ponovo rodili duhom i kroz koji ste se oslobodili ranijih sagresenja. Stavise, njime ste dobili i duha sile protiv vidljivih i nevidljivih neprijatelja i za neustrasivo susretanje svega sto nailazi u sluzenju Bogu zivome i cuvanju Njegovih zapovesti. Zablagodarite, proslavite i zapevajte Gospodu koji vas je prizvao, kao uzdarje prinoseci trpeljivo prebivanje u podviznistvu. I ubuduce nastavite da se podvizavate u dobru, razgorevajuci se ljubavlju prema Bogu. Vama Gospod svakodnevno plete vence ukoliko u svom dobrom proizvoljenju odrzite cvrstu resenost da sve pretrpite i da ne izdate nista od onoga sto vam je zapovedjeno. Jer, zapovest Gospodnja jeste vecni zivot, a njeno narusavanje – smrt. Mi treba da ispovedamo istinu i da se ne slazemo sa onima koji su protiv nje, zrtvujuci sva zivotna preimucstva i slavu i cast kod careva, arhijereja i drugih. Jer, napisano je: Kakva je korist coveku ako sav svet zadobije a dusi svojoj naudi (Mt. 16, 26). Eto radi cega su neophodni nasa cvrstina i podvizi.

2) Gospod govori: Nemojte se bojati, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). On ga je pobedio da bismo i mi, sledeci ga, takodje pobedili. Kao Bog, On je svagda Pobeditelj sveta. Sada, pak, On govori da ga je pobedio i kao Covek. I odmah su za Njim svet pobedili i apostoli, i mucenici, i prepodobni, i svi koji su blagocastivo i bogodolicno poziveli. Kako su, pak, odrzali pobedu Gospod i Njegovi sveti? Bez borbe, bez mucenja, bez prolivanja krvi i bez progonstva? Ne. Naprotiv, uza sve jos i krstom i smrcu. Vi znate za skorbi Gospodnje, za uvrede i podsmehe, za izdaju, osudu, udarce, pljuvanje i raspece. Ipak, vaskrsavsi, On je spasao svet. Na slican nacin su postradali i apostoli. I ko ce izreci stradanja i mucenja mucenika, kao i podvige i lisavanja prepodobnih?

3) Rec Bozija kaze: A i svi koji hoce da zive pobozno u Hristu Isusu bice gonjeni. A zli ljudi i opsenari napredovace od zla na gore, varajuci i varajuci se (2. Tim. 3, 12-13). Tesan je i skorban put koji vodi u Carstvo, a sirok je i utaban put pogibli (Mt. 7, 14). Na drugom su svetska radost, utehe i telesne strasti, preziranje zakona Bozijih, bezbriznost za smrt i ljudski strah, a na prvom su skorbi od sveta, proizvoljni napori i svakovrsna lisavanja, kao sto govori apostol: U oskudici, u nevoljama, u patnjama. . . potucajuci se po pustinjama i gorama i po pesterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). I niko od svetih po njemu nije prosao bez stradanja.

4) Stoga se nemojte cuditi kada susretnete skorbi. Naprotiv, jos vise se radujte sto ni vas nisu mimoisle i jos silnije se razgorevajte u ljubavi prema Bogu, cime cete i pohotu izmoriti i demone prognati. Jer, onaj ko voli Jedinoga, sve ostale ostavlja pozadi i onaj ko se boji Jedinog nikog drugog ne moze da se boji. Zdravo rasudjujte, cuvajte poboznost i cinite molitve i moljenja za sve. Neka je Hristos medju vama. On je prisutan i medju samo dvojicom ili trojicom. Utoliko pre ce biti medju vama tolikim, koji ispunjavate Njegove zapovesti.

175.

1) Odvajajuci se privremeno, on moli staresine i potcinjene da dejstvuju i zive po ustavu, ukazujuci i nacin; 2) kao pobudu za receno on narocito istice [cinjenicu] da Bog sve vidi i da ce za sve traziti odgovor (2, 112)

1) Odvajajuci se privremeno ja vas molim ljubavlju Gospoda nasega Isusa Hrista da za malobrojne dane mog odsustva cuvate obicne opsteziteljne poretke u poslusanju i smirenju. Nacelnici neka ne naredjuju samovlasno, niti drsko, niti kao trgovci i ne na ljudski nacin, vec bogodolicno, blagotvorno, spasonosno, kao pred Bozijim ocima i kao oni koji ce biti sudjeni i koji ce mu dati odgovor za sve sto govore i cine. Potcinjeni i poslusnici pokorno i bez prepiranja ispunjavajte ono sto vam naredi i moj namesnik i ostali nacelnici. Vi ste ceda Bozija i kao ceda svetlosti treba da hodite. Vi ste jaganjci Hristovi i napasajte se tiho i smireno. Neka niko ne pravi nered i neka ne skace kao koza, hraneci se trnjem strasti. Neka niko ne postupa kao Juda, tj. medju bratijom buduci kao brat, a napolju zamisljajuci izdaju na pogibao svoje duse. Neka niko ne bude kao Isav, preziruci svoje spasenje i svoje preimucstvo prodajuci za ukradeno jelo i pice. Neka niko ne ostaje bez dela, lutajuci tamo-amo i neka ne gubi dane uzalud, dok se druga bratija usiljeno trude, trpeci vrucinu dana i hladnocu noci bilo na vratima, ili u bolnici, ili u cipelarnici, ili u stolarskoj radionici, ili na nekom drugom poslusanju sluzeci. Slican prestup je strasan i po apostolu takvi neka i ne jedu (2. Sol. 3, 10).

2) Svi hodite po putevima Bozijim. Po skrivenim mestima i na zla savetovanja i sujetne zamisli neka ne stupaju noge vase. Jer, oci Gospodnje, koje su hiljadu puta svetlije od sunca, posmatraju sve puteve vase i razmatraju tajna mesta (Sir. 23, 27). Cak i da si na skrivenom mestu, neuspavljivo oko vidi sa kime si, sta govoris i sta radis. Pazi da te ono ne vidi kako razgovaras sa satanom, kako zamisljas sramna dela ili kako cinis nesto sramno. Gospod ti nece istog trenutka uzvratiti po zasluzenoj meri, ali ce narediti da se zapise greh tvoj i oznaciti pad tvoj, bezglasno i nevidljivo ti uzvikujuci: To si cinio, i ja cutah; smislio si bezakonje – da cu ti biti slican! O6licicu te, i metnucu pred lice tvoje grehe tvoje (Ps. 49, 21) na dan suda. Gde cemo pobeci od ruke Onoga koji vlada svime? Da li mozemo uciniti nesto rdjavo a da se ne sazna? Na levu stranu ne odlazite cak ni u mislima, vec u svemu dejstvujte spasonosno i bogougodno kako bi se Gospod radovao i veselio gledajuci vas i kako bi u knjigu zivota uneo vasa dobra dela, u dan otkrivenja svega uvencavajuci vas neuvenljivim i vecnim vencem pravde.

176.

1) Stojte srcano, gledajuci gore i bozanstvenim zrenjem kao strelama odbijajuci neprijatelje spasenja; 2) onaj koga smucuje strast ne treba da se predaje, pomisljajuci na sramotu kojoj se podvrgava onaj ko se predaje i [znajuci] da ga neprijatelj prelescuje, predstavljajuci mu rdjavo kao dobro; 3) i uopste, prema unutrasnjim pokretima zakljucuj koji je duh blizu tebe – dobri ili zli, te jednog slusaj, a drugog teraj (2, 114)

1) Stojte hrabro opasavsi bedra svoja istinom i obukavsi se u oklop pravde, i obuvsi noge u pripravnost za blagovestenje mira (Ef. 6, 1415), gledajuci gore, ka gornjem stremeci, gornje istuci, um zanimajuci nebeskim, starajuci se za ishod iz tela i za susret sa Sudijom i odgovor pred Njim. Istrazujte Bozanstvena Pisma i zitija svetih, te ono sto je dusekorisno i spasonosno okrecite protiv neprijatelja kao strele.

2) Onaj koga uznemirava strast ne treba da se predaje mrzovolji i da joj se prepusta, buduci da je Gospod blizu svima koji ga prizivaju (Ps. 144, 18) i s obzirom da ce ga pronaci dusa koja ga iste (up. Sir. 6, 16). Samo neka ona stoji cvrsto, neka uzdise i stenje, neka proliva suze, uzdize ruke svoje k nebu, bije se u grudi, te pomislja o sramoti kojom grehovno delo pokriva vec pred samim sobom i ljudima, a ne samo pred strasnim prestolom Bozijim. Neka se recenim odvraca od greha i utvrdjuje u dobru. Jer, napisano je: Sine, nemoj prenebregavati pouke Gospodnje, niti slabi kada te izoblicava. Gospod ljubi onoga koga kara i bije svakog sina koga prima (Pric. 3, 11-12). I na drugom mestu opet [pise]: Nemoj biti brz u vreme nailaska (Sir. 2, 2). Gospod, naime, ispituje nasu ljubav i njenu cvrstinu. On [ispituje] da li Njegovoj ljubavi pretpostavljamo sramnu, nesretnu i ubistvenu slast, koja je slatka samo na ukus, a u stvari strasno gorka kada se proguta. Nas dusegubitelj pokazuje suprotno, tj. tamu pokazuje kao svetlost. On navodno seje duhovnu ljubav, dok se u stvari radi o najmrskijoj mrznji. Vojnice Hristov nemoj da su ti nepoznate njegove zamisli, ni njegova lukavost. Ukoliko istes zivot trazi svetlost, tj. Boga i Njegova zapovest.

3) Po stanju svoje duse mozes da prepoznas da li ti je prisao neko od nasih ili od neprijatelja. Ukoliko ti dusa ostaje bezmetezna, nepokolebiva, sa staranjem za nebeska zrenja i puna zelje za pripremljenim dobrima mozes da otvoris vrata srca i da ga primis i veceras sa njim da bi te nahranio radi jos vece ljubavi prema Bogu i Bozanstvenim stvarima. Ukoliko, pak, njegova blizina smucuje tvoju dusu, puni je gomilom pomisli i tvoje oci okrece ka telu i krvi, ka svetskim vezama i pristrascima, ka predrucnom zadovoljstvu, do besnila te uzbudjujuci i raspaljujuci slasnom pohotom stani dalje i odbij azdaju. Ona je dosla da bi u jednom trenutku unistila tvoje mnogogodisnje napore, tvoje podviznicko usrdje, mnoge suze, molitve i hrabre borbe i savladjivanja neprijatelja. Ona je dosla da tebe, vojnika Hristovog, pokaze plenom trenutne pohotne slasti i da hrabrog muza napoji casom otrova grehovne slasti i umrtvi na vekove. Ja vam ne pisem kao bestrasan, vec kao iskusavani, ili jos pre – kao mnogostrasni. Nesto sam saznao iz onoga sto sam procitao, a nesto iz pouka mog oca i onoga sto sam slusao od drugih.

177.

1) Na nas po dejstvu neprijatelja napadaju mnoge strasti; treba da se borimo, obukavsi se u duhovno sveoruzje; 2) od tog oruzja nije poslednje poznanje bozanstvenih istina putem slusanja pouka, kojima se mi, na zalost, rdjavo koristimo; 3) stoga smo i neispravni i prilepljujemo se za rdjavo, premda treba samo pozeleti i citav dan ciniti jedino ono sto je prilicno; 4) pocnite da tako postupate (2, 115)

1) Stojte hrabro u svom mnogotrudnom zivotu, trpeci dnevnu vrucinu i nocnu hladnocu i misleno i culno. I misleno morate vise da trpite s obzirom da se u nama nalazi oganj pohote koji jos vise od haldejske peci raspaljuje nevidljivi Navuhodonosor. Na nas napadaju i druge strasti, jedna za drugom nailazeci na kukavnu dusu: gnev, jarost, zlopamcenje, gordost, lenjost, raslabljenost, pristrasce, samoljublje i najvece od zala – neverje. Nama je neophodno mnogo hrabrosti i velikodusnosti, mnogo nelenjosne kreposti i sile, trpljenja i blagodusnosti, trezvoumlja i bodrosti kako bismo mogli da odbijamo iskusenja koja se podizu protiv nas i lukavstva djavola, kako ne bismo preklonili kolena pred Vaalom pohote, kako se ne bismo poklonili idolu strasti, kako ne bismo unistili ono sto smo dobro sabrali, kako ne bismo razorili ono sto smo uz Boziju pomoc sazdali. Navedene strasti se inace mogu izbeci jedino ukoliko se svesrdno pouzdamo u Gospoda i obucemo u sva duhovna oruzja radi porazavanja neprijateljskih sila.

2) Duhovna oruzja su molitva i uzdanje, smirenje i poslusanje, ljubav i vera, bespristrasnost i savrseno odvajanje uma od svega svetskog, svagdasnje poucavanje i razgovor o spasenju, pazljivo i razborito gledanje i slusanje, kao i upotrebljavanje usta i ruku, svagdasnje ogradjivanje sebe strahom Bozijim i pomisljanjem na Boga sa nezadrzivom zeljom buducih dobara. Ukoliko se navedeno ne nalazi u nama mi cemo svakako upasti u grehovnu pogibao i upasti u ruke neprijatelja koji nas mrze. Avaj! Koliko mi samo slusamo, koliko nam saopstavaju Pisma i koliko nas uce bogonosni oci. Mi ipak sve zaboravljamo i uopste se ne staramo o recenome. Seme koje zemljodelac poseje po povrsini zemlje kupe ptice pre nego sto ga plug sakrije pod zemlju. I lukave neprijateljske ptice kao da iz nasih usta otimaju bozanstvenu rec, usled cega duhovna semena ostaju bez dejstva i mi ostajemo besplodni, ne donoseci izdanke vrlina. I sta bi se drugo moglo pomisliti s obzirom da se mi odmah posto cujemo oce koji govore o zdravoumlju [tj. cistoti], o hrabrosti, o pravdi ili o nekoj drugoj vrlini pokazujemo u sasvim suprotnom [svetlu], kao da nista nismo slusali. Nama govore o sudu i suzama, a mi izlazeci pocinjemo da se smejemo i kikocemo. Nase duse obuzdavaju strogim recima o cistoti, a mi se odmah predajemo pohoti, bludno posmatrajuci jedni druge i govoreci i primajuci najdrskije reci. Nas ubedjuju na smirenje i pokornost, a mi se odmah nadimamo, pokazujuci se zveroliki i neposlusni. Nas ubedjuju da postimo, a mi se predajemo stomakougadjanju. [Nama govore] o bdenju, a mi se odmah predajemo snu, o krotosti – a mi se odmah predajemo jarosti, o cutanju – a mi praznoslovimo, o poslu – a mi se izvlacimo. Jednom recju, mi kao da se narocito okrecemo putu koji je suprotan od onog na koji nam ukazuje pouka. I ja ne govorim samo o novodosavsim, vec i o onima koji misle da su nesto i koji su prizvani na nacelstvo u nekoj oblasti, pa cak i o onima koji svestenodejstvuju. Avaj! Koliko stradamo od satane varalice?

3) Zbog cega mi odvracamo lice svoje od Boga zivoga, tj. odnedostizne krasote i obracamo se ka sujetnom i brzoprolaznom? Zasto volimo i ljubimo gorko i privremeno, ostavljajuci najsladje i vecno? Ocigledno je da nase dusevne oci i sluh nisu ocisceni, da slabo vidimo istinsko blago i da se lisavamo njegovog okusanja. Dodjite i opet pristupimo delu, iako smo se vec sasvim raslabili, opet ozivimo iako smo vec sasvim obamrli, opet pocnimo sa bodroscu iako smo vec sasvim usnuli. Mi treba samo da pozelimo i sve ce biti. Onog dana kada polozimo dobru i krepku nameru mi cemo dostici i meru spasenja. Jer, mi nismo vezani za zitejska dela koja bi nas ometala da se latimo dobrih dela. Ukoliko ushtemo, nama je lako da se citavog dana zanimamo delima spasenja. Izjutra je razumno pevati Davidovu pesmu: Ujutro ces uslisiti glas moj, ujutro cu stati preda te, i videces me (Ps. 5, 4); u treci cas: Duha tvoga Svetoga ne oduzmi od mene (Ps. 50, 13); u sesti cas: Neces se bojati. . . od strele koja leti po danu. . . od susreta i demona podnevnoga (Ps. 90, 56); u deveti cas: Prikloni, Gospode, uho tvoje, i uslisi me, jer sam ja siromah i ubog (Ps. 85, 1); uvece: Blagosiljaj, duso moja, Gospoda (Ps. 103, 1) i ostalo. Ukoliko svakodnevno postupamo kao sto je receno i podsticemo jedni druge, ukoliko se prosvecujemo dobrim recima i delima bez raslabljivanja i pomracivanja bezbriznom ravnodusnoscu i praznoslovljem, mi cemo se spasti s obzirom da od jutra do veceri mozemo da vrsimo jedino ono sto prilici. Naravno, ni najpazljiviji covek ne moze da izbegne nerazumnu rec, ili neumesnu zelju, ili neki drugi strasni pokret. Ipak, zbog skrusene molitve Bog ce nam oprostiti. Prohodeci dan za danom na opisani nacin, mi cemo hoditi putem Bozijim, ocekujuci vreme razresenja od tela kada ce doci venci, radost i veselje za sve koji se podvizavaju i prinudjavaju radi Gospoda.

4) Pazite na svoj trud, na svoje podvige i borbu, odgoneci nemar i preuzimajuci usrdnu revnost u uverenosti da svako ko zeli moze da zivi dobrim zivotom, da ushodi ka savrsenstvu i da se ukrasi svakom vrlinom. Veoma je pozeljno stremiti ka Bogu, iskati zivo opstenje sa Njim i dostici ga s obzirom da je svetlost, zivot i istina. I zar pristajanje na nagovaranje satane nije smrt, tama i pogibao, s obzirom da je on zaista smrt, laz i propast? Na taj nacin se pred svakim od nas nalazi zivot i smrt. Prihvatimo zivot, latimo se svetlosti i preuzmimo besmrtnost. Bezimo od tame, mraka i pogibli kako bismo se udostojili Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

178.

1) Vi ste sada dobro zavrsili svetu cetrdesetnicu i obogatili se duhovnim plodovima; 2) cuvajte ih, strogo pazeci na sebe, narocito u pashalne dane, kada se po ustavu razresavaju izvesne utehe (2, 116)

1) Vi ste se podvizavali dobrim podvigom za vreme svetecetrdesetnice. Vi ste postili po sili i iznad sila, vrsili odgovarajuca bdenja, trezvoumno se poucavali, sluzili bez lenjosti, cuvali um u cistoti, jezik uzdrzavali od osudjivanja, usta od praznoslovlja i sve svoje udove od svakog greha, izlozivsi ih kao orudja pravde i bogougodnog zivota. Izgleda da nikada ranije niste tako dobro i blagoprijatno prosli put posta. Zbog cega? Zbog vase stroge paznje prema sebi i delu svog zivota, te zbog narocite milosti Bozije koju ste privukli i od koje, po pisanome, ishodi svaki dar dobri i svaki poklon savrseni (Jak. 1, 17). Na taj nacin ste vi uspeli u zivotu i obogatili se duhovnim plodovima.

2) Neka vase bogatstvo bude sakriveno i vasa riznica duhovnih dobara nedostupna za otimacke napade neprijatelja. Neka bi vam se dala blagodat na blagodat i bogatstvo na bogatstvo do kraja zivota. I bice kao sto je receno ukoliko ne oslabite u strogosti vase paznje i ne dopustite nemar i nebrigu u vreme posle Svete Pashe, kada se po ustavu ostavljaju psalmopojanje, obicni casovi, kolenopreklone molitve, naporna nocna bdenja, kada se na trpezi razresava vino, ulje i variva, te [dozvoljava] podnevni san, dvokratno obedovanje, setnja i ostalo. Prema tome, ukoliko se ne bude drzao trezvoumlja i ukoliko ne bude sve cinio sa strogom paznjom, um ce biti u opasnosti da izgubi sve sto je dobro stekao i da od bogatasa postane siromah, sa visine slave se rinuvsi u jarak neslavnog pada. Stoga vas molim i preklinjem da se drzite strogo kao pod kljucem sve dok ne izbegnemo ovdasnje neprijatelje i klizave slucajnosti, tj. sve dok se ne preselimo na [mesto] gde cemo biti bezbedni od pada i potkradanja.

179.

1) Nemojmo obracati paznju na nagovaranja neprijatelja: nas praotac je obratio paznju i bio isteran iz raja; 2) neprijatelj i nama u svakoj prilici podnosi svoja [nadri]lekarstva; budimo uvek gotovi da ih odbacimo (2, 117)

1) Otpocinite, i poznajte da sam ja Bog (Ps. 45, 11). Dakle, od nas se zahteva da otpocinemo od svega i da se upraznjavamo u jedinom na potrebu. Nama su u delu naseg zivota neophodni nenasita zelja za dobrom, neoslabno trezvoumlje, krepko trpljenje i neprestano protivljenje nasim neprijateljima. Jer, uvek su blizu mislene zveri, grabitelji nasih dusa i demoni od kojih dolaze gresi, bezakonja i svaka neprilicnost. Neko niko iz nemarnosti ne oslabljuje podvige, neka niko ne luta svojevoljno, vucen slastoljubljem i samoljubljem, neka se niko ne [povinuje naredbama] tudjinca, vec neka se u svemu povinuje zapovestima Gospodnjim. Jer, sam Gospod govori: Ovce moje slusaju glas moj. . . A za tudjinom nece poci. . . jer ne poznaju glas tudjinaca (Jn. 10, 27; 5). Gde je Hristos, djavo nema mesta. Gde Njegov glas saziva ovce, sistanje zmije se ne cuje. Dok je imao zdrava cula svoje duse i dok je slusao Bozanstveni glas, praotac nas Adam se nalazio u raju i dobijao visoka zrenja. Prihvativsi, pak, nasaptavanje zmije i okusivsi od drveta greha, on je odmah osetio sramotu nagote i sakrio se od Boga. Na pitanje: “Gde si”, on je odgovorio: “Cuo sam tvoj glas i sakrio sam se jer sam nag”. “Ko je u tebe polozio taj strah, Adame, i ko ti je pokazao da si nag”. Lukavi glas i odstupanje od zapovesti Bozije. Potom je sledilo izgnanje iz blazenog mesta i osuda na trud, skorbi i lisavanja u ovom zivotu. Stoga se drzimo dalje od saveta zmije.

2) Nemojmo primati nagovaranja strasti koje ona zlobno priprema. Taj odvratan pripremac svakog bezakonja je ugotovio sasude sa raznim ponudama, kao sto je video neko od svetih (sveti Makarije Veliki). I on svakome prinosi jelo u skladu sa strascu kojoj je naklonjen. I okusivsi, [covek] se raspaljuje strascu. Jednom on daje da okusi od bluda, drugom od zavisti, jednom od stomakougadjanja, drugom od samovolje i od sklonosti za sakupljanje. Bratijo, treba da budemo pazljivi i uvek spremni da odbijamo napade besnog neprijatelja. Stoga treba da smo naoruzani duhovno, tj. da nosimo oklop vere, stit smirenja, kacigu poslusanja i svih ostalih vrlina. Znajuci svoje stanje neka svako dejstvuje sa cistom savescu. Volimo jedni druge po dusi, a ne po telu. Oci treba da imamo dole, a um gore.

180.

Post je ugodan Bogu, ukoliko se uzdrzavamo i dusevno i telesno; ukoliko se [uzdrzavamo] samo telesno, on mu nije ugodan; potrudite se da budete ispravni u tome (2, 120)

Vec dolazi vreme kraja posta. Ispitajte da li ste ispunili sve sto je prilicilo, tj. da li ste stekli poslusanje bez protivrecenja, nelicemerno smirenje, skrusenu poboznost, neprestanu molitvu, bogougodni plac, duboko uzdisanje, veru bez saplitanja, nepostidnu nadu, blagodusnost bez roptanja i svestrano uzdrzanje od prepiracke reci, od uvredljivog slova, od svadljivosti, sukobljavanja i samovolje. Uzdrzanje zahteva sve navedeno. I uzdrzavajuci se od recenog mi hodimo putem blagocasca i podvizavamo se dobrim podvigom u ocekivanju vecnih neizrecivih dobara. Ukoliko se, pak, nadje nesto od suprotnog, tj. neposlusnost, gordost, roptanje, dosaptavanje, samovolja, raspustenost, svadljivost, ogorcenost, mrznja, gnev i neprilicnost ostalih skvernih strasti, mi Bogu necemo prinositi ugodni post. Iako cemo postiti telesno, nas post ce biti necist, neugodan i odbacen. Shvativsi receno, potrudimo se da neporocno sacuvamo sve zapovesti Gospodnje, da odbacimo sve prekorno, stidno i sramno i da sve cinimo blagoobrazno i pravilno. Jer, dobro nije dobro ukoliko se lose izgovara ili cini. Zbog toga nemojte biti nerazumni, nego shvatite sta je. . . dobra i ugodna i savrsena volja Bozija (Ef. 5, 17; Rim. 12, 2).

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

181.

1) Trudite se na ispunjavanju zapovesti Bozijih i opsteziteljnih zaveta, te ce vas Gospod obradovati neizrecivom radoscu; 2) takva je sustina naseg zvanja i njegovih nada; nemojmo biti nemarni u ispunjavanju poslusanja; 3) ta poslusanja nisu isprazna; niko od nas ne sluzi coveku, nego Bogu, koji prima sluzenje i nagradjuje ga; trudite se u tom duhu i savrseno ispunite delo svog zvanja; 4) na taj nacin cemo postati podrazavaoci otaca i samog Gospoda; 5) neka vas u recenom utvrdi i sacuva Gospod (2, 123)

1) Molim i istem da nepokolebivo i nepokretno stojite u svetom zvanju na koje ste prizvani, ispunjavajuci zapovesti Bozije i sudove Njegove. Svagda prebivajte u najrevnosnijoj i najtoplijoj ljubavi prema Gospodu, izgoneci svaku tudju strast iz srdaca vasih. Krepite se u podviznistvu svom, svaki dan sve usrdnije i trezvenije hodeci u bdenju i psalmopojanju, u poslusanju i smirenju, u sluzenju i poscenju i u svemu ostalom. Neka vam kao dokaz uspesnosti gradjenja vaseg spasenja bude posedovanje upornosti u trudu i borbi i znoj vaseg zivota. Krepite se jer ce na kraju za vas umesto sadasnjeg zlopacenja i skorbi zasijati vecni pokoj i neprestano radovanje. I apostol nas podstice, savetujuci nam da ne gledamo na sadasnje, koje je privremeno i trulezno, vec na buduce, koje je vecno i blazeno (2. Kor. 4, 18).

2) Mi smo se udostojili dara andjelske shime, pozelelivecni zivot i netrulezne vence, zavoleli zeljeno usinovljenje i Carstvo nebesko, usled cega pred sobom imamo i mesto i vreme [za borbu] i popriste i slavljenistvo. Nemojmo biti nemarni i nemojmo stedeti snage, vec se svedusno sa revnoscu ustremimo na sticanje Carstva nebeskog i nebeskih dobara jos vise od onih koji istu zlato i srebro, drago kamenje i ostale trulezne dragocenosti. I necemo imati uspeha ukoliko ne budemo neprestano pazili na sebe, neprestano se poucavali u bozanstvenom i starali se da na najbolji nacin ispunimo poslusanje koje je nalozeno na nas. Jer, ono nije telesno i ljudsko, vec sveto i spasonosno, ukoliko se dolicno ispunjava.

3) Jer, kod nas niko ne sluzi telu i krvi, nego Gospodu Bogu, sto On i prima kao prijatnu zrtvu. I On je obecao da ce nam u buducem veku uzvratiti dolicnom nagradom. Neka niko ne misli da sluzi coveku, cak i ako dobije poslednje poslusanje. Naprotiv, neka misli da sluzi samom Gospodu, koji prima sluzenje preko sluzenja bratiji. Stoga sa strahom i trepetom ispunjavaj sluzenje, imajuci Njega samog za Nadziratelja. Jer, On ce osvetliti sto je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5) vasih. I mi cemo savrseno ispuniti sve delo naseg zvanja ukoliko budemo slicno pomisljali (sto uostalom i jeste istina) i ukoliko medjusobno sluzenje budemo vrsili kao bozanstveno sluzenje.

4) Otuda ce na vas zasijati luce svih vrlina, tj. ljubavi, mira, krotosti, tihosti i pokornosti. I poznacemo da zaista sledimo po stopama prepodobnih otaca nasih, buduci sarevnitelji njihovog zivota. Secajte se blazenih onih zitija i njihovog hodjenja putem pokornosti i poslusanja, te izuzetne prevashodnosti njihovog smirenja i potcinjavanja. Revnujuci, oni su porevnovali za Gospoda, koji je sam rekao: Naucite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Po apostolu, On nije smatrao za otimanje to sto je jednak sa Bogom, ne goje sebe. . . unizio. . . i bio poslusan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil. 2, 68). Pogledajte ko se nalazi medju spasenim i ublazavanim. Samo oni koji su ga podrazavali, smirili se, bili poslusni i pokorni i koji su pretrpeli sve dolazece skorbi, ponizenja, izrugivanja, podsmehe, udarce, progonstva i tamnicu. I neki od vas su pretrpeli receno, ili cak i svi, s obzirom da se u jednom udu svo telo proslavlja ili trpi bescasce.

5) Neka nas Gospod sve vise cuva kao svoje dobre vojnike, kao svoje verne sluge, kao zeljene muzeve, kao izabrani narod, kao svesteni sabor. I pokazavsi se kao delatelji zapovesti Bozijih u ovom zaista preljubotvornom i gresnom rodu, mi cemo se udostojiti da budemo naslednici Hrista Gospoda i Carstva nebeskog.

182.

1) Vi ne slusate ni moje pouke, ni savete otaca, ni Rec Boziju i ostajete bez ispravljenja, sto za uzrok ima telougadjanje i nemar za spasenje; 2) mi treba da budemo revnitelji za sve dobro; medjutim, kakvi smo; 3) zasto smo nemarni i zasto smo se opustili, popravimo se barem od sada (2, 124)

1) Zar zemljodelac ne seje da bi potom poznjeo? Zar se trgovac ne trudi da bi stekao dobit? Zar se i onaj ko je postavljen da siri rec ucenja ne trudi sa nadom u napredovanje i usavrsavanje slusalaca? U odnosu na vas, pak, radi grehova mojih, rec moja je ostala savrseno nedejstvena. Ja mnogo sejem i mnogo se trudim, ali ne vidim nikakvog ploda. Ja govorim, oglasavam i napominjem i ponekad na kratko sila moje reci dolazi do vaseg dusevnog sluha, da biste potom vi sve odmah zaboravili i ostali u istim sagresenjima. Ja stoga placem i razdire mi se srce, nemajuci silu da prekinem vas nered. Naravno, neuspesnost dolazi od nemoci mojih smirenih reci. Neka je, dakle, u recenome krivica sa moje strane. Medjutim, zar vi ne slusate i reci Bozanstvenog Pisma? Ne oglasavaju li one svakodnevno vasem sluhu spasonosne dogmate? I sveti oci sta naglasavaju? Sta saopstavaju? O cemu svedoce? Cime opominju? Zar oni pred oci vase ne dovode onaj strasni i neumitni sud, potresno i konacno resenje Bozije, porazavajuce odbacivanje i beskonacne muke, neugasivi oganj, otrovnog crva koji ne umire, najguscu tamu, tartarsku preispodnju i ostalo sto se usput zamislja? Ne ukazuju li oni, naprotiv, i na Carstvo nebesko, beskrajan zivot, nepristupnu slavu, neizrecivu svetlost, nezamislive krasote raja, Avraamova nedra, sator svetih, dvorove pravednih, andjelske cinove i neobjasnjivo radovanje? Pa ipak, kod vas se ne primecuje nikakvo ispravljenje, pa cak ni kajanje. I kakvu cemo mi uopste rec poslusati kada jedino istemo da zadovoljimo svoje telesne strasti i pristrasca, kada smo se sasvim opustili, kada nam je na umu samo kako da nesto pojedemo i popijemo, kakvu smesnu rec da kazemo na stetu svoje duse i duse onoga ko slusa i kako da sakrijemo svoju krivicu ili da je svalimo na drugog i uopste, kada mi svoje duse ne cinimo radionicom prepodobija i pravde, nego svakog bezakonja i nepravde?

2) Trebalo bi da mi gledamo na gore, da mislimo na gornje, da istemo visnje, da vidimo u kakvo smo se zvanje obukli, kome smo se obavezali, za kolike smo grehe ranijeg zivota dobili oprostaj i za kakve smo se krivice nemarnosti posle primanja shime udostojili oprostaja. Trebalo bi da treptimo, stenjemo, smiravamo se i skrusavamo se, da hodimo sa otezalim srcem i pognutim pogledom, secajuci se smrti koja je uvek spremna, stajanja pred Sudijom po ishodu iz tela i sretanja strasnih andjela. Trebalo bi da podrazavamo nase svete oce koji su prema sebi bili krajnje strogi i u svemu oprezni, iskreni, uredni, nezlobivi, krotki, mirni, mirotvorni, bezmetezni, pesmoljubivi, blagodarni, poslusni, smirenoumni, izbegavajuci drskost i teloljublje. Oni behu zaista izabrani sasudi, spremni za svako dobro delo i imajuci u sebi Duha Svetog.

3) A sta radimo mi nesretni? Zasto smo lenjivi? Zasto smo se opustili? Zasto se Rec Bozija ne dotice dusa nasih? Zasto ne tocimo suze? Zasto ne smeksamo svoje okamenjeno srce? Zasto se ne izmenimo savrsenom izmenom? Zasto se svakodnevno ne pokrecemo ka boljem kako bi se videlo da smo pobegli od sveta i uzdigli se iznad obicnog ljudskog mudrovanja? Doci ce i nece zakasniti strasni dan koji privodi u trepet i cas prestavljenja. Tada cemo zastenjati gorko, bolno i neutesno, nemajuci hrabrosti da kazemo: Gotovo je srce moje, Boze, gotovo je srce moje (Ps. 107, 2). Medjutim, ukoliko me slusate, dodjite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru nasem. Zastenjimo i pobolujmo pred Njim iz sveg srca. I kao Onaj koji je blizu svima koji ga prizivaju u istini dace nam pomoc i silu da odbacimo grehovne navike i stupimo u poredak vrlinskog zivota ne izbegavajuci nikakve zrtve. Ja ne govorim da ne jedete, da ne pijete, da ne lezete da odmorite, da nemate utehe i da se ne sastajete sa bratijom radi besede, vec trazim da sve bude blagoobrazno, umereno, u pogodno vreme i na prilicnom mestu, da se vrlina dodaje na vrlinu i uspeh na uspeh, te da pozivimo mirnim i andjelskim zivotom.

183.

Mnogi od vas su ispravni: ali zasto ne i svi; pridjite i obodrimo se svi, dok je jos vreme (3¹/, 2)

Poneki od vas odgovaraju zahtevima Reci Bozije, premda samo malobrojni. Zbog cega ne bismo ustali svi i probudili se od dubokog sna nemarnosti, potekavsi ka svetlosti poznanja i zelji za vecnim blazenstvom? Zbog cega ne umrtvimo udove svoje koji su na zemlji: blud, necistotu, strast, zlu pohotu (Kol. 3, 5) kako bismo postali hramovi Boziji u koje bi blagovoleo da se useli Otac, Sin i Duh Sveti? Zbog cega ne cuvamo monaski cin i recju i delom sa svom strogom paznjom izbegavajuci i smeh, i lukavstvo, i roptanje, i gordost pred bliznjim, i nadmenost kojom se govori: “Ja sam bio nesto i imao nesto”? Dokle ce demon praznoslovlja da vlada nama? Dokle cemo biti orudje lazljivog duha neposlusnosti? Dokle ce se nadimati nase srce, buduci tasto zbog malih i nistavnih stvari i vredjajuci bratiju zbog toga sto ih nemaju? Dodjite, ceda, i poslusajte me. Prihvatimo strah Boziji i dajmo desnice jedni drugima radi gradjenja spasenja svim silama. Dok smo jos u telu, dok se jos produzava vreme naseg stranstvovanja, dok su jos umesne molitve i moljenja, suze i pokajanje potecimo da postignemo prezir prema svetu, da odbacimo svako telesno mudrovanje, da umrtvimo sve zemaljske zelje, te da sve nase raspolozenje prebacimo na sveto, dobro i bozanstveno.

184.

Obraz podviznistva u opsteziteljnom poslusanju je visi od svakog drugog: on je hristopodoban; idite tim putem (3¹/, 9)

Stojte hrabro, krepite se i trpite sve poretke zivota vaseg. Uznesite se mislju gore i sagledavajte nebesko, gde cete sa Isaijom ugledati Gospoda kako sedi na visokom i uznesenom prestolu, okruzen heruvimima i serafimima i svim zborom andjela. Takvim cemo ga ugledati i u dan strasnog Njegovog drugog dolaska. Oni koji su dobro zavrsili podvig odbacivanja telesnih zadovoljstava i koji nisu dozvolili da njima ovladaju slasti ovog veka tada ce cuti preblagosloveni glas Njegov. I pravednici ce se prosvetiti kao sunce od neizrecive radosti jer ce Podvigopoloznik, Gospod i Bog nas podeliti darove prema dostojanstvu svima i svakome. Da, bratijo moja, svi sveti ce se udostojiti da okuse blazenstvo i dobiju tamosnja dobra prema cinu u kome su blagougodili ovde.

Veliki su, naravno, oni koji su se radi Boga sakrili u gorama, pecinama i jarugama zemaljskim, tj. stubnici, pesternici i zatvornici. Ipak, ni nas cin uopste nije nizi od njihovog. Neka vam je poznato da ni sam Razdavac darova po dolasku na zemlju nije izabrao ni pustinjski, ni stubnicki, niti neki drugi nacin zivota, vec je blagovoleo da pozivi u poslusanju, kao sto sam govori u Jevandjelju: Jer sam sisao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). I opet: Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla On mi dade zapovest sta da kazem i sta da govorim (Jn. 12, 49). Opasavsi se ubrusom i na tajnoj veceri prihvativsi delo sluzenja, On je omio noge ucenika i nesto kasnije rekao: Aja sam medju vama kao sluga (Lk. 22, 27). Prema tome, ovaplotivsi se, Gospod je blagovoleo da primi nas poslusnicki nacin zivota, a ne neki drugi. I nije li za nas utesno i radosno sto provodimo zivot koji je slican Njegovom? I da li je umesno da mi druge podviznicke oblike ublazavamo vise od naseg? Ukoliko, naime, dolicno i tacno provodite taj zivot, vi ni sami necete hteti da ublazavate neki drugi.

Stoga i u Staracniku moze da se procita kazivanje da je od tri podviznika po otkrivenju onaj koji se nalazio u poslusanju pretpostavljen pustinjaku i bolesniku koji sa radoscu podnosi bolest. Da, bratijo moja, zaista je veliki zivot nas i oni koji ga provode bez sumnje ce biti proslavljeni sa Avraamom, sa mucenicima i pravednicima.

Hodite dobro. Neka vas ne zaustavi djavo koji vam zavidi, niti se sami zaustavljajte zbog lenjosti. Namazite noge jelejem trpljenja, obucite se u odoru radovanja, pijte vodu cistote i zdravoumlja. I neka niko ne govori: “Dokle, cemo”. Jer, ta rec je rec lenjivca.

185.

1) Uporedjivanjem podviznika sa plodnom vinogradskom lozom, on pobudjuje na revnost za donosenje plodova vrlina; 2) on zakljucuje: “Time bih jedne zeleo da obradujem, a druge da urazumim” (3¹/, 13)

1) Vinogradar se raduje kada se loza siri. Radujem se i ja kad vidim da neko od vas donosi duhovne plodove. Blagoslovena je grana koja je bogata duhovnim grozdovima koji daju vino skrusenosti, koje veseli Boga i ljude. Medjutim, neka se ne desi da o nekome od vas bude receno ono sto je u ime Bozije izrekao prorok Mojsije: Cokot njihov je od Gomore, grozdje im je zuc i puca su im gorka (Pon. 32, 32). I u Jevandjelju je izrecena strasna opomena, tj. da ce se svaka loza koja ne daje dobar plod odseci i baciti u beskonacni oganj. Blagodacu Bozijom u nasem bogonasadjenom vinogradu postoje razlicite loze. Jedan, na primer, pored sladosti delanja ima i rec koja je zacinjena solju Duha Svetog, dok se drugi ukrasava dubokim smirenjem. Jedan se, opet, sve vise razgranava zbog mnogoplodnosti, tj. snazi se i raste duhovno, dodajuci podvige na podvige, a drugi je duboko sa mnogim korenjem urastao u zemlju, tj. postao mnogogranat i bujan, usled cega pruza rasad i za druge loze. On je utvrdjen na dobrom putu, te koristi i drugoj bratiji koji padaju ili su ozalosceni neprijateljskim napadima. Ipak, nemajuci osecanja, vinogradne grane ne saosecaju jedne drugima. Vi, pak, kao osecajni i bogonasadjeni treba da saosecate jedni drugima, da zajedno rastete i donosite plodove kako niko ne bi ostao besplodan, vec kako bi svi bili prepuni plodova od bozanstvenog delanja i ljubazni radi mnostva duhovnih grozdova, tj. vrlina.

2) Slicnim poredjenjima bih hteo jedne da obradujem, a druge da urazumim. Za sve bih, pak, hteo da podignem lestvicu od zemlje do neba mojom smirenom recju kako biste ushodili do visih zrenja i silazi do dubina srca, do razumevanja nepostojanosti i brzoprolaznosti ljudskog zivota, te sujetnosti i krhkosti ljudskih dela. Ja bih recju zeleo da vas prenesem u tamosnji svet i da vam pokazem tamosnja neizreciva i bezbrojna dobra. Zeleo bih da vas stavim pred lice Boga zivoga, Tvorca svega i Vladike i da vam omogucim da razumete kakva je tamosnja strana, tj. kakav je vecni pokoj, kakvo je neopisivo radovanje, nenasito veselje i sveblazeno prebivanje sa andjelima i svima svetima kako biste se, uznevsi se i prosvetivsi se, odvojili od svega sujetnog, kako biste istinskim smatrali samo vecno dobro koje vam je pripremljeno i kako biste sve sadasnje, sto dolazi i odmah iscezava, smatrali nistavnim.

186.

Secajuci se razloga napustanja sveta i dolaska u obitelj, revnujmo da dostignemo [svoj cilj], usvajanjem opomena izbegavajuci saplitanja (3¹/, 15)

Sada izricem rec blazenog Arsenija: “Arsenije, zbog cega si dosao ovamo”. Ja i vas i sebe prizivam da se pitamo zbog cega smo izasli iz sveta i dosli ovamo. I odgovoricu za sve: naravno, da bismo stekli Boga, da bismo postali sinovi Boziji, da bismo nasledili Carstvo nebesko i da bismo prestali da budemo telo i krv koji ne mogu naslediti Carstva Bozijega (1. Kor. 15, 50). Gospod nas je prizvao na sveto zvanje. Uzmite, dakle, krst Hristov i nelicemerno idite za Njim, ne dvoumeci se izmedju Njega i sveta, vec svecelo sve Njemu jedinome predajuci i posvecujuci. Podvizavajte se dobrim podvigom. Podvizavajte se i dovrsite svoj put, hrabro podnoseci sve tesko i skorbno sto susretnete. Olaksanje sebi crpite u nadi na nasledje obecanih dobara.

Mnostvo zlih duhova nam se priblizava i napada na nas i iznutra i spolja. Gospod govori: Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze zle pomisli, preljube, blud, ubistva, kradje (Mk. 7, 2122). Protiv vetrova tih duhova podignimo jedra nase duse kako bismo plovili svojim putem sa opreznoscu, kako ne bismo odmah upali u nevolju nasukavsi se na sprud i podvodno kamenje, tj. na neznanje i skrivanje pomisli. Mesta koja su opitom obelezena kao opasna treba svakako izbegavati kako ne bismo poginuli. Ne treba skretati ni desno, ni levo, vec ici carskim srednjim putem.

Mi ne treba da oklevamo na dobro kao da smo obamrli, niti da suvise zurimo zbog vreline krvi i da skrecemo sa srednjeg puta, kao da moze biti desnijeg puta od desnog. [Sa nama se receno, pak, desava] kada hocemo da se pokazemo bolji od drugih i kada se raspalimo samopouzdanjem, nasledjujuci prorocku opomenu: tesko, tesko onima koji su mudri sami sebi i razumni sami sebi (Is. 5, 21).

187.

Svi zajedno skladno hodimo, napredujuci svako u svojoj vrlini, ne istuci nista svoje i ne odbijajuci nikakav trud u uverenosti da cemo nesumnjivo dobiti Carstvo nebesko (3¹/, 15)

Dodjite da zajedno potecemo. Neka jedan potece poslusanjem bez premisljanja, drugi nepokolebivim trpljenjem, jedan hristopodobnim smirenjem, drugi cuvanjem pomisli, jedan bolnom skrusenoscu, drugi ociscujucim suzama, jedan bratoljubljem bez zavisti, drugi poucnom recju ili izgradjujucim psalmopojanjem po daru blagodati Bozije, i drugi opet ukazivanjem na nacin vrsenja [vrlina]. Neka svako cini ono sto moze: onaj ko moze da uci neka se uci, onaj ko moze da psalmopoje neka psalmopoje, onaj ko moze da se moli neka se moli, onaj ko moze da cini poklone neka cini poklone. Neka samo sve bude sa poboznoscu i trpljenjem. Neka niko ne trazi samo svoje i neka niko ne sledi samo svoje raspolozenje, s obzirom da bi se otudjio od dobrog poslusanja. Neka se medju vama ne cuje: “Ce mogu, ne mili mi se, nisam zdrav”, cak i kad bi receno bilo istinito. Kazem vam istinu pred nevidljivim Bogom i Njegovim izabranim andjelima da ce samo oni koji prinudjavaju sebe (po reci Gospodnjoj, Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviznici ga zadobijaju – Mt. 11, 12) i koji se stesnjavaju u svemu (jer su uska vrata i tesan put Mt. 7, 14) preci iz smrti u zivot (Jn. 5, 24), iz truleznosti u netruleznost, iz tame u svetlost, iz ropstva u usinovljenje Bogu, iz doline placa u presvetlo i sveradosno Carstvo nebesko.

188.

Naseg praoca je prevario neprijatelj; on i nas prelescuje, varljivo nam zlo predstavljajuci kao dobro; poslusavsi ga, praotac se prevario; prevaricemo se i mi ukoliko ga poslusamo; nemojmo ga slusati, vec zatvarajmo usi od svakog njegovog nagovaranja (3¹/, 16)

Da li da se setimo naseg prvog prebivanja u raju i izgnanju, ili vaspostavljanja svega u buducem veku? Oba predmeta znanja su za nas veoma vazna. Nama nije nepoznato kako je nas praotac Adam isteran iz raja. Kakav je, pak, bio uzrok? Gordost i drska nepokornost pred Bogom koji mu je dao i samo bice i zivot. On nije ostao veran danoj zapovesti, vec se ocima ocarao u dusi zeljom za culnim zadovoljstvima. Pomisljajuci da je plod dobar za jelo i krasan izgledom, po nagovoru zene ili pre – na prevaru zmije, on je okusio zabranjeno i od svetlosti dospeo u tamu. Gorko okusanje slatke po izgledu neposlusnosti njega je isteralo iz raja i spustilo u ovaj zivot, pun napora i skorbi.

Mi, pak, treba da se pobrinemo da izbegnemo njegovo stradanje, pazeci da ne upadnemo u iste zamke. Nemojmo dozvoliti sebi da se povedemo za privlacnoscu culnog zadovoljstva, lepote i krasote ni unutrasnjim mislenim mastanjima, ni slucajnim utiscima o telu i culima. Jer, ono sto vidimo ponekad moze da izgleda prekrasno i dobro, iako je na delu drugacije. I ukoliko ga okusimo, ono ce i u nama, kao i u Adamu, izazvati smrt, truleznost i osudu. On je poverovao zmiji koja mu je saptala: U dan u koji okusite od drveta poznanja dobra i zla otvorice vam se oci i postacete kao bogovi (Post. 3, 5). I nama slicno sapuce azdaja da cemo, ukoliko ostvarimo pohotu, zadobiti bezmernu radost i punu slobodu od svega opterecujuceg. Poslusavsi je, on se obmanuo u ocekivanju, izgubivsi sasvim i ono sto je imao, zalosno otpavsi od Boga. A mi? Zar cemo je mi poslusati? Medjutim, njene nam namere nisu nepoznate (2. Kor. 2, 11), kao uostalom ni varljivi mamci.

I ma koliko da nas mami, da nas zove, da izaziva pokrete u dusama nasim, mi treba da je daleko teramo od sebe. Jer, ona pokusava da nas lisi bozanstvenog i blazenog dejstva, da nas istera iz raja zapovesti Gospodnjih i da sa nas skine bogodani andjelski obraz kako bi nas potom survala u preispodnju zemlje. Ogradimo okvire nasih pomisli i zatvorimo vrata, ne stupajuci u razgovor sa njom. Kad ustane gresnik, tj. djavo naspram mene, postadoh gluvonem i ponizih se (Ps. 38, 23) pred Bogom. Uopste cak ne pomisljajuci da nam je pristupio neprijatelj, mi treba da se zapecatimo nepobedivim oruzjem krsta i recima Bogonadahnutih Pisama, ukrepivsi se u gradjenju svog spasenja.

Postarajmo se da svakodnevno napredujemo, ne znajuci za sitost u dobrom delanju i podviznistvu. Nemojmo se uspokojavati [mislju] da napredujemo, da nesto znamo i da nekoga u necemu prevazilazimo. Naprotiv, porevnujmo da sve zapovesti Bozije savrseno ispunimo. Eto naseg dobrog podviga. Eto naseg blazenog ushodjenja i pohvalne trgovine, nepropadljive riznice i zaloga buduceg nasledja vecnih dobara.

189.

1) Iskustvo rdjavih posledica od zadovoljavanja prohteva samougadjanja treba da nas nauci uzdrzavanju; 2) najzad, neka nas njemu nauci secanje na smrt koja je uvek spremna; ona je podsticala mucenike i prepodobne oce, krepeci ih u strogostima samoumrtvljavanja (3¹/, 17)

1) Radujte se i veselite se. Hodite dobro i budite iznad varljivih privlacnosti sveta, mislju stremeci gore ka nebesima i gledajuci tamosnju neizrecivu slavu. Vi znate da citav nas podviznicki trud nije nista u poredjenju sa Carstvom nebeskim, te da sadasnja skorb i nevolja u odnosu na vecno spokojstvo lice na neprijatno sneno mastanje. Mi smo dobro rasudili i dobro ucinili sto smo izasli iz sveta silom Onoga koji nas je pozvao u svoje nebesko Carstvo. Medjutim, mi treba i da zivimo dobro, postepeno napredujuci u vrlini i iz onoga sto nam se desava uceci se da ne dopustamo da nas savladjuje sujetnost. Koliko puta smo se predavali zadovoljstvima? I nista nije ostalo. Koliko puta smo nasicavali stomak? I zadovoljili smo zelju stomaka, ali nismo nista od sitosti zadrzali kao zalihu, izuzev sto smo otezali telom. Ukoliko smo popustali sramnim pomislima, potom smo proklinjali sebe, zanjuci skorb umesto utehe. Ukoliko smo se nasicavali snom, potom smo kukali za sobom kao za beslovesnim. Posle grubosti mi smo se prekorevali i posle smeha smo plakali. Uopste, covek nema nikakvog dobra od culnih zadovoljstava. Ukoliko svagda zelimo da okusamo utehu i rasterecenje cuvajmo zapovesti. U njima nalazimo istinsko zadovoljstvo, prinoseci obilan plod pravde sa osvedocenjem savesti.

2) Pocujte, bratijo. Nemojmo se predavati snu i nemarnosti, niti uzalud trositi svoje vreme. Dolazi cas prestavljenja. I nije li vec i dosao? Bog ce poslati andjela koji ce odmah uzeti dusu i odvesti je. Kuda? Zar se ne uzasavamo slusajuci? Zar ne drhtimo pomisljajuci o recenome? Secajuci se recenoga, sveti mucenici su radosno predavali svoje telo na grebanje, na odsecanje udova, na lomljenje kostiju, zaista postavsi prizor i andjelima i ljudima (1. Kor. 4, 9). I oni su potom bili uvencani. Nasi prepodobni oci, sveti monasi su se podvizavali i telo smatrali neprijateljem. Oni su se nasladjivali gladovanjem, zimu smatrajuci toplotom i lisavanja trpeci kao izobilje. Njih nije savladala ljubav prema roditeljima niti ih je privezanost za decu odvajala od namere. Njih nije remetila naklonost prema braci, niti im je zlato i srebro bilo privlacno, kao uostalom ni dobra odela, ni hrana koja raspaljuje telo. Oni su jeli i odevali se samo da bi preziveli, svakakva lisavanja trpeci kao besplotni. Uzrevnujmo da ih podrazavamo. Zlopatimo se na svaki nacin, podnoseci i glad, i hladnocu, i uvrede, i podsmehe i sve druge neprijatnosti kako se ne bismo lisili Carstva nebeskog.

190.

1) Nama je tesko s obzirom da neprijatelj svagde priprema zamke da bi nas prelestio; znajuci receno, pazimo na sebe i suprotstavljajmo se; 2) podsticimo se [mislju] da cemo uskoro uci u pokoj; 3) urazumljujmo se iz Reci Bozije i spisa otaca (3¹/, 19)

1) Nas podvig je veliki. Tesko je savladati naseg neprijatelja buduci da je njegova zloba protiv nas velika. On nocu ne spava i danju ne drema, niti se zanima bilo kakvim drugim brigama. On se samo sunja oko bogoizabranog stada naseg kako bi ulovio neku neopreznu i neutvrdjenu dusu i progutao je. Vama su poznate njegove zamke. Stoga se i cuvajte. On pobudjuje na greh, nabacujuci pomisao kao udicu i prikrivsi je slascu. Vi, pak, nemojte biti nerazumni kao ribe. Govoreci apostolski, njegove nam namere nisu nepoznate (2. Kor. 2, 11). Stoga se nemojte varati spoljasnjim izgledom, vec izoblicite njegovu podmuklost i oterajte ga. Lisivsi se uspeha, on ce sa gorcinom da se povuce. Evo njegovih iskusavajucih nagovaranja: jednom on predlaze zavist, drugome lenjost, jednome prelazak na drugo mesto, drugome gordost. On ponekad sve predlaze jednome, na svaki nacin nas vukuci u zamku smrti. Pazimo na sebe i imajmo Gospoda sa desne strane duse. I sa Njime ljubljenim i zeljenim mi cemo izbeci zarobljavanje. Neka vas ne tiranise gnev koji je dat jedino protiv neprijatelja zmije. Neka oganj pohote kod vas nema slobodu da vam srca raspaljuje na sramna i neprilicna dela. Vi ljubite jedni druge ukrasivsi se krotoscu i obukavsi se u prekrasno bestrasce.

2) Jos neznatno se prinudite i nazvacete se blazenima. Jos neznatno se naterajte da trcite i dostici cete nebeski, presvetli i prekrasni grad, gde je neopisivi bracni hram devstvenih dusa, gde je narucje Avraamovo, gde je bozanstveni raj i Carstvo nebesko. Imajuci u mislima taj grad, podsticimo se na brze trcanje po putu ka njemu, ne obracajuci paznju na trud i umor.

3) Pazite na bogonadahnute reci Jevandjelja, Apostola, Proroka i dusekorisnih spisa otaca. Njima hranite i nasicujte svoje duse. U delima koja su vam predana blagodusno prebivajte sa trpljenjem, bratoljubljem, uzajamnim pomaganjem i sastradavanjem kako bi se u svima i kroz sve slavilo ime Boga naseg, kome sluzimo i kome se poklanjamo.

191.

1) Trpljenjem pobedimo neprijatelja i udostojimo se neizrecivih dobara radi kojih su se mucenici predavali na muke, a prepodobni na sve strogosti samoumrtvljavanja; 2) podrazavajmo ih udaljavajuci se od svega rdjavog i revnujuci za svako dobro, cime i ushodimo ka savrsenstvu (3¹/, 24)

1) Vi na popristu poslusanja stojite u neprestanoj borbi, primate udarce lisavanja i bicevanje u napadima skorbi, te prolivate krv u odricanju od svoje volje. Ipak, budite hrabri stoga sto sebi pripremate vence, pocasti i nagrade za dobru pobedu. Usprotivite se djavolu, i pobeci ce od vas. Priblizite se Bogu, i On ce ce pribliziti vama (Jak. 4, 78). I veliki ucitelj vaseljene Pavle naredjuje: Obucite ce y sveoruzje Duha Svetog. . . da biste se mogli odrzati nepokolebivi protiv lukavstva djavolskoga (Ef. 6, 11). On se vasim trpljenjem odbija, savladjuje i obara kao nemocan. Vi ga njime gazite nogama, usled cega se na vama ispunjava obecanje: [Dajem vam vlast] da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraziju (Lk. 10, 19). Da, ceda moja. Ukoliko se jos neznatno budemo podvizavali dobicemo blaga, radovanje i slavu koju usta ne mogu izreci, niti um postici. Stoga su mucenici sebe kao ovce predavali na zaklanje, stoga su se prepodobni obukli u najstroze podvige i vrsili ih.

2) I mi ih podrazavajmo, podsticuci jedni druge i pomazuci jedni drugima. Molim vas smireno da medju nama ne postoji neposlusanje koje je Adama isteralo iz raja, ni gordjenje pred Svedrziteljem Bogom, koje je sa neba svrglo Danicu koja je zasijala na samom pocetku, ni stomakougadjanje, koje je Isava navelo da proda svoje prvenastvo, ni slastoljublje, koje je preko lukave Dalide ucinilo da nepobedivi Sampson postane podsmeh pred neprijateljima, ni zavist, koja je Kaina ucinila bratoubicom. Naprotiv, prihvatimo vrline, od jednog usvajajuci krotost, od drugog – revnost, od jednog – trpljenje, od drugog – nepobedivost, od jednog – bratoljublje, od drugog – smirenje, poslusanje i bogoljublje kako bismo bili sinovi svetlosti i dana i sunaslednici sa onima ciji ste zivot podrazavali. Ushodite, bratijo, na visoku goru vrlina i u srca svoja polazite ushodjenja Duha. Budite nebeske lestvice i uzvisujte se kao kedri livanski, istuci gornje i gornje misleci. Sabirajte svoj um kako bi vas kraj zivota zatekao u slicnom nastrojenju i pravo preveo u blazeni raj na beskonacni zivot.

192.

1) Prizovimo i Gospod ce nas izbaviti iz ropstva grehu i neprijateljima; 2) no, posto budes izbavljen, drzi se; inace ces opet upasti u ropstvo; da ne bi postradao, drzi se straha Bozijeg i ljubavi prema Gospodu, podrzavajuci ih sagledavanjem divnih dela Bozijih, tj. stvaranja, promisljanja i izbavljenja; 3) ukoliko zivo sebi predstavis Gospodnja stradanja radi nas, nikakve skorbi i lisavanja te nece pokolebati i odvojiti od puta Bozijeg (3¹/, 25)

1) Sve vise istimo Boga i bice ziva dusa nasa (Is. 55, 3). Priljezno ga prizovimo i On ce pogledati na nas kao na drevni Izrailj, uslisivsi nas vapaj i stenjanje dusa nasih koje tuguju. I On nece poslati Mojsija, nego ce sam doci da nas otme iz ruke mislenog faraona i gorkog ropstva njegovim strastima. Sve dok se nalazimo u grehovnom Egiptu, nas neizbezno progone pomisli koje su mu potcinjene. Videvsi, pak, nase trpljenje, blagi Bog nas znamenjima i cudesima svog prisustva u nama i brojnim ranama izvodi u zemlju bestrasca. I zbog svog oslobodjenja mi mu sa punim radovanjem pevamo pobednicku pesmu.

2) Znajte, medjutim, da se poneko predaje svojim neprijateljima ukoliko je nemaran i ne odrzi se cvrsto u prvom nastrojenju, koje je njime vladalo u vreme obracenja i posle obracenja. Neka se, pak, receno ne desi ni sa jednim od vas. Nacelo i podsticaj unutrasnje dobre izmene i cvrstine u nama jeste useljenje straha Bozijeg u srce od poznanja i zrenja divnih dela i sudbi Bozijih, tj. Njegovog izvodjenja svega u bice iz nebica, stvaranja svetlosti jednom recju, rasprostiranja neba kao svoda, sabiranja kao meh vode morske (Ps. 32, 7) po pisanome, razlivanja vazduha za disanje svega zivog, postavljanja sunca i meseca kao neka dva oka sa mnostvom raznoobraznih zvezda, izvodjenja iz zemlje plodonosnog drveca, trave i cveca, naredjivanja da se iz zemlje pojave sve zveri, a iz mora sve ribe i ptice, stvaranja naseg praoca Adama vlastitim rukama i njegovo smestanje u raj sladosti, odredjenje suncu da izlazi i zalazi, cime postoji dan i noc i cime se meri tok naseg zivota, i narocito Njegove uzvisenosti i bezdana Njegove mudrosti. Njega jedinog treba da se bojimo i jedino pred Njim da treptimo. Medjutim, mi treba i da ga volimo stoga sto je radi nas postao Covek i u svemu se upodobio nama osim u grehu, sto je za nas bio predan i odveden na sud, sto je radi nas pretrpeo udarce, pljuvanje, podsmevanje, bicevanje i najzad raspece i smrt. Sve je On to pretrpeo kao Covek i potom vaskrsao kao Bog, pobedivsi dusegupca djavola i spasavsi svoje omiljeno stvorenje.

3) Ima li koga ko, posle razmisljanja o recenome, ne bi primio svako ismevanje ne samo bez smucenja, nego i sa radoscu? Secajuci se uvreda i kleveta koje je pretrpeo Gospod, nece li svaki rado podneti svakovrsno zloslovlje? Videci da Gospoda udaraju u obraz, nece li svako pozeleti da i sam sa radoscu pretrpi udarac u desni obraz, te da okrene glavu i radi udarca u levu stranu? Misleno predstavljajuci Gospoda koji je raspet, proboden kopljem, koji je okusio zuc i sirce, nece li svako biti . spreman na svaku smrt? Da, ceda moja, molim vas da se razapnemo svetu i strastima. Ukoliko bude neophodno, predajmo se i na udarce, ili barem krotko pretrpimo rane i ubode koje pricinjavaju reci osude i uvrede, te izlivanje krvi od odsecanja svojih prohteva. Na taj nacin cemo biti slicni Hristu, koji je postradao iz covekoljublja. Svi se podstaknite na nelenjosno ispunjavanje svojih poslusanja, okrilivsi se molitvama i razgorevsi se ognjem Duha, te izlivanjem suza i uzdasima smirenja.

193.

1) Pamteci cime ce zavrsiti nas zivot, revnujmo da ugadjamo Bogu, podrazavajuci oce nase; 2) opstim savetovanjem i uzajamnim sadejstvom mi necemo ostati daleko iza njih, iako na delu mnogi receno ne primecuju; 3) za receno nema nepremostivih prepreka, s obzirom da zavisi od naseg proizvoljenja (3¹/, 28)

1) Poznajmo, ceda, sta je zivot nas, kome sluzimo u telu ovom i cemu privodi tajna naseg razresenja sa telom. I drzeci receno u umu, budimo marljivi u ispunjavanju zapovesti Bozijih, te neumorni u gradjenju svog spasenja. U ovom nemarnom rodu se pokazimo kao revnitelji bogougodnog zivota, kao sto su u drevna vremena oci nasi, cvetajuci ovde kao krin poljski i kao raj bogonasadjeni i buduci orosavani vodama Duha, prinosili plodove svih vrlina, udostojivsi se da se nazovu prijateljima Gospodnjim. Oni su ugodili Bogu, prebivajuci isti u zivotu. Hraneci se visokim zrenjima, oni su stekli nebo. Mudro se

koristeci svojim stranstvovanjem na zemlji, oni su sa andjelima postali jedan hor i naselili se sa Bogom.

2) Ko, pak, sada tako hodi? Ko ce uzici na goru Gospodnju (Ps. 23, 3), kao sto je napisano. Ko ce mi dati krila kao golubu, i poletecu Duhom i pocinucu na gori savrsenstva (Ps. 54, 7). I cija ce pravda zasijati u dane njegove (Ps. 71, 7)? Medjutim, i mi opstim savetovanjem i opstim uzajamnim poucavanjem preduzmimo naporda ne zaostanemo za njima.

Nemojmo dopustiti da nas nazovu pokvarenim i preogorcujucim narastajem (up. Ps. 77, 8), koji nije ispravio svoje srce, vec naprotiv – pokoljenjem pravih, koje ce se blagosloviti (up. Ps. 111, 2). Pokazimo se dostojni primanja nagrade za vrline. Podjimo svetim putem otaca nasih, po stupnjevima njihovim hodimo, merimo hvatove njihovog tecenja, ispitujmo njihovo zitije, uzrevnujmo njihovim delima i podrazavajmo nacin njihovog delanja makar neznatno i delimicno, po meri ucenika koji projavljuje opit podrazavanja svog ucitelja. Oni su izobrazavatelji bogopodobnog obraza i umetnici vrlina. Mi [se potrudimo] da izobrazimo makar senku njihovu. Oni su tudjinci i mi budimo tudjinci. Njihova otadzbina je nebo te neka i nasa postojbina bude gornji Jerusalim. Njihovo imanje su zapovesti Bozije, sto i mi treba da istemo. Oni nisu bili vezani (srodnickom) ljubavlju prema telu i krvi, niti su se nasladjivali slastima ovog veka, pa ih nemojmo pozeleti ni mi. Oni su se postarali i postali takvi uz trud, te i mi upotrebimo trud da postanemo slicni. U drevna vremena se zbog njihovog divnog zivota svuda razglasavalo o njima, te je glas dosao i do nas. Neka i nase ime postane poznato potonjim narastajima radi podsticaja na dobro revnovanje. Ima li cega blazenijeg i utesnijeg?

3) I ukoliko hocete [receno], necete imati nikakve smetnje. Ondasnji Bog je i sada isti, Jevandjelje nije zastarelo, zapovesti se nisu izmenile i vreme se nije izokrenulo. Onaj koji je onda promisljao i sada se stara o svima. Zar i sada nisu isti noc i dan, setva i zetva? Neizmenjivi i nepromenjivi Bog nas je uvek isti te i sada kao od pocetka cuva svoje sazdanje. On istim zracima ljubavi osijava sve ljude i nece smrt gresnika za svagda. Jednakost ili izmenjivost za svoj uzrok imaju nase proizvoljenje, tj. od nas zavisi [skretanje] i na dobru i na losu stranu. Prema tome, sta nam smeta za uzrevnujemo u podrazavanju otaca, te u prihvatanju njihovih podviga i sjaja njihovog zivota? I mi koji zivimo u opstezicu mozemo da zablistamo na taj nacin ukoliko zajedno sa drugima projavimo zivot koji je jednak sa zivotom otaca. I receno ce se i zbiti ukoliko na svaki nacin cuvamo svoja srca od najmanjeg skretanja od zapovesti Gospodnjih.

194.

1) Vi kao dobri vocnjak donosite razne plodove; 2) sada su sveti dani (posta) i sve potpomaze nase duhovno ozivljavanje: i uzdrzanje, i sluzbe, i citanje, i sarevnovanje; 3) koristite se svime, a iznad svega budite mirni (3¹/, 29)

1) Za dobru zemlju je veoma korisno blagovremeno orosavanje kisom, koje potpomaze njen prinos obilnih plodova za hranu zivih stvorenja. Neka bi i nase nedeljne pouke koje izlaze iz mojih smirenih usta takodje bile korisne za umnozavanje i rast vrlina koje cuvaju vase casne duse. Vi mi zaista licite na raj koji je ispunjen razlicitim rastinjem: jedan me nasladjuje smirenjem i poslusanjem, drugi me hrani priljeznoscu za svoja dela, jedan me obasipa blagouhanjem pobozne naravi, drugi me ushicuje visokim vrlinama, kao cempres uzvisujuci svoje grane. Jednom recju, svaki od vas se odlikuje nekom vrlinom, cineci i

dela koja joj odgovaraju. Pazite, ceda, da niko nista ne ostavi bez rascenja. Neka niko ne uvene od vreline pohote i neka niko ne bude besplodan zbog gordosti koja unistava svaki plod. Uz

revnujmo i medjusobno se podgrevajmo, jednodusno praveci stub od zemlje do neba, te steknimo vrlinu koja dostize do nebesa.

2) Sada su sveti dani i vi se osvecujete. Za vreme posta i oskudnog jela vi se cistite i dusom i telom. Kroz pravilno psalmopojanje i citanje vi postajete milozvucna lira kojom se

sluzi Duh. Sabirajte se brzo na sluzbe i cinite andjelski hor. Obuhvatajte se ljubavlju, odbacujuci zavist, te jednom zeljom nastojte da svi zajedno budete zapisani na nebesima. Izbegavajuci medjusobne sukobe i iskreno uzajamno mirujuci, vi podrazavate jednomislije besplotnih. Neka vam bude jedna briga i oko jednog se medjusobno borite: da najbolje ispunjavate naredbe i da budete sinovi poslusanja. Nemojte se bogatiti sticanjem vestastvenog dobra, buduci da sve imate i da nista nemate kao vladari sveta i naslednici Carstva nebeskog.

3) Najglavnije je da na delu projavljujete ispravnost prorocke izreke: Gle, sta je dobro, ili sta je krasno, nego da braca zive zajedno. Stoga vas i ja nazivam mirom miomirisnim, koje silazi na bradu Aronovu i rosom Aermonskom, koja silazi na gore Sionske (Ps. 132, 13). Eto kakvim se imenima ukrasavate i kakvim se pohvalama vencavate. Pazite da pokazete da ne nosite tudja imena ili da zivite nedostojno pohvala. Sada od mene [pohvale] dobijate na recima, a y buducem veku cete na delu dobiti pravednu nagradu od pravednog Sudije i svestedrog Nagradodavca.

195.

1) Vi treba da dobijate imena duhovnih otaca i da zivite u jednom monaskom duhu po ustanovljenim pravilima; 2) pamtite zavete pri postrigu i budite im saglasni i unutra i spolja, sto neka bude jedina vasa razlika u odnosu na svetovnjake; 3) za receno ce vas Bog upokojiti u svojim divnim stanovima (3¹/, 30)

1) Ostavivsi roditelje, bracu, srodnike i citav svet, vi ste dosli ovde i postali moja duhovna ceda, preobrazavajuci se u bogougodnom zivotu. Stoga vise ne treba da vas zovemo po imenu onoga ko vas je rodio telesno, vec po imenu duhovnih otaca i praotaca nasih, pokazujuci da ste se sasvim odvojili od prirode i po proizvoljenju prihvatili duhovno rodjenje. Stoga ovde niko nema svoje volje po svom mudrovanju, vec svi zajednicki jednako mudrujemo, jednodusno se Bogu ustremljujuci. I sada se na vama ispunjuje ono sto se pripoveda u Delima, tj. da u naroda koji poverova bese jedno srce ijedna dusa; u ncjedan ne govorase za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bese zajednicko (Dap. 4, 32). Da li razumete ono sto slusate? Ispitajte sebe [i vidite] da li ste cvrsti i nepokolebivi (1. Kor. 15, 58). Ja zelim da vam nagovestim da vi ne treba cak ni misao da dopustate o odstupanju od monaskih poredaka u bilo cemu. Jer, ona je neprijateljsko nasaptavanje. Napomenucu vam i jos nesto: Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori no pravilu (2. Tim. 2, 5). Monah koji preduzima podvige koji nisu po ustanovljenim pravilima nece dostici savrsenstvo i nece dobiti venac.

2) Vi znate i cesto ste slusali kako se ispituju bratija koji primaju shimu. Smisao svega je da se daje i polaze zavet izmedju Boga i coveka [kojim se ustanovljuje da ce covek] gladovati, zedjati, nagotovati, trpeti uvrede, podsmehe i zlopacelja, pa cak i krv proliti za Hrista ukoliko je neophodno. Stoga se nemojte odvracati ukoliko se desi da se pretrpi nesto slicno s obzirom da se podvrgavate onome sto ste obecali podnositi. Zar je ono sto se tada govorilo bilo decija sala? Nikako. To cy bile svestene reci. Njihov svedok je Bog i Njegovi izabrani andjeli. Naprotiv, susrecuci receno mi treba da se radujemo sto nam se pruzila prilika da ispunimo delic obecanog. Za one koji zive napolje pozeljni su pohvala, zadovoljstva i udobnost, a za nas je pozeljno i radosno suprotno. I sama shima nam ukazuje na receno. Oni se raduju zbog svetskog, a mi zbog Bozanskog, oni zbog telesnog, a mi zbog duhovnog, oni zbog naslada, a mi zbog uzdrzanja. Sta nas odvaja i razlikuje od njih? Ne mislite li vi da crna rasa i duga brada cine monaha? Nikako. Ne, pravi monah je onaj ciji se spoljasnji izgled slaze sa unutrasnjim nastrojenjem i raspolozenjem, usled cega moze da kaze: “Ja sam upravo to i ne menjam se”. Da, molim vas, na taj nacin razmisljajte, te prihvatite uzdrzanje, bezmetezje, citanje, uzajamno postovanje, ispovedanje, trudoljublje i svaku drugu pohvalnu osobinu. Slicne crte umnozimo u sebi te cemo prineti dobre plodove. Neka svako sarevnuje sa bratom u dobru i neka ga podrazava bez zavisti.

3) “I ziv sam ja, govori Gospod, i proslavicu one koji me proslavljaju, i pripremicu im mesto pokoja, zemlju zivih, mesto satora divnog (Ps. 41, 5)”. Neka bismo i mi culi receno i ugledali Svetlost sveta i Sunce pravde, nasladjujuci se Njegovom neizrecivom radoscu. Jer, On je sav sladost i zelja. Pomolimo se molitvom i revnosti dodajmo revnost da bismo dostigli onaj svetli dan na radost. Blazena je dusa koja je Gospoda stekla svojim dobrim zivotom i koja ga ima kao stedrog Dobrocinitelja, s obzirom da ce je primiti u vecne obitelji.

196.

1) Pouke govore o najvaznijem delu, tj. spasenju duse; stoga treba da ih slusate sa punom paznjom i zeljom; 2) u suprotnom njihovi saveti nece podejstvovati na dusu; a ukoliko i podejstvuju, nece se dugo zadrzati, vec ce ispariti; 3) stoga ih i slusajte i cuvajte i ispunjavajte te cete dobre plodove poznjeti i ovde, a jos vise u buducnosti (3¹/, 32)

1) Ukoliko udje u trezvoumnu dusu, koja se bodro brine o svom spasenju, Rec Bozija je odmah zagreva i pobudjuje na jos vece i savrsenije ispunjavanje zapovesti. Ukoliko, pak, udje u dusu koja, kao kod mene, spava i nemarno prebiva u zlu, ona ostaje besplodna, te se bez dejstva razliva po vazduhu. Stoga vas molim da ne gledate na mene nistavnog, nego na casnost crkvene pouke buduci da predlaze opstekorisne napomene upravo o najglavnijem, tj. o delu naseg spasenja. [Ona objasnjava] kako da se spasemo, kako da idemo putem Bozijim, kako da izbegnemo zamke djavolje, kako da se ocistimo od strasti, kako da uspemo u vrlinama kroz koje dostizemo vrh savrsenstva, kakva i kolika dobra dela treba da ucinimo da bismo dobili Carstvo nebesko. Sadrzeci takve predmete, nasa pouka za vas treba da je pozeljna i dostojna postovanja.

2) I pored slicnog odnosa, vi u nasim besedama tesko mozete naci i dobiti korist koju trazite stoga sto postoji neprijatelj koji nam se suprotstavlja u svemu i odbija nas od duznosti ukoliko slusamo njegova rdjava nagovaranja. Utoliko se desava da nasa priroda poklizne ka neprilicnom, ne cuvajuci jednako raspolozenje prema poukama i ne ceneci ih. Jer, cuvsi nazidjujucu besedu ili razmisljanje o ishodu odavde kroz vrata smrti u drugi zivot, o izlazenju na sud, o slusanju konacne odluke o udelu za vecnost, o nagradi za citav zivot, ona odmah dolazi do skrusenosti, uzdise, place i stenje da bi, cim prodje nesto vremena, sve opet zaboravila i umesto skrusenosti [opet birala] ogorcenost, umesto prolivanja suza – smeh, umesto uzdisanja – rasejanost, posvuda vrteci licem i ocima. I ostaje da se samo zajedno sa apostolom uzvikne: Ja jadni covek! Ko ce me izbaviti od tela smrti ove (Rim. 7, 24).

3) Nemojmo tako, bratijo moja. Naprotiv, mi treba da slusamo i da se skrusavamo, i da se ustremljujemo ka boljem, da dodajemo oganj na oganj, i da razgorevamo duse svoje ljubavlju prema Bogu i jedni prema drugima, medjusobno se pobudjujuci i podsticuci na poslusanje, smirenje, trudoljublje i na svako drugo dobro delanje naseg andjelskog zivota. Mi za sada samo sejemo, usled cega se trudimo, umaramo i placemo. Medjutim, uskoro cemo se obradovati stoga sto cemo sa radoscu poznjeti zasejano sa suzama i poceti da carujemo zajedno sa Vladikom svih i Bogom, naravno ukoliko usrdno postradamo u nasem samoodrecnom poslusnistvu. Stoga ja necu prestati za vas prizivam da se podvizavamo sve dok ima vremena. Potrudimo se jos malo, pretrpimo jos neznatno dok prodje ovaj zivot koji lici na san. Ja se usudjujem da vas uveravam imenom Bozijim da cete biti uvencani i stupiti u horove nebeskih zitelja, veseleci se i radujuci se u beskonacne vekove.

197.

1) Vojnici za vreme rata nemaju odmora, vec se odmaraju tek kad se vrate kuci; i mi smo u duhovnom ratu citavog zivota i nas pokoj ce biti u drugom zivotu; 2) stoga ratujmo bodro, ni u cemu ne ustupajuci neprijatelju i ne bojeci se njegovih prizracnih zastrasivanja (3¹/, 33)

1) Za one koji ratuju ne postoji gotovo nikakav odmor sve dok traje borba, vec samo veci ili manji sukob sa neprijateljem. Oni cas pripremaju oruzje, cas se smenjuju na strazi, cas idu u izvidjanje, koristeci kratko vreme na san i na jelo i svagda buduci spremni, opterecujuci se strahom od iznenadnog napada. Posto se po okoncanju rata vrate u postojbinu, za njih ce nastati vreme odmora, mira i radosti, te ce se i nagrade za vojnicke zasluge i carski darovi razdeliti.

I kod nas se moze videti nesto slicno. Zar i mi nismo u stalnoj borbi i ne drzimo li se vojnickog poretka? Da, kazem, vam, jos vise negoli oni. Jer, kod nas je sve narocito: i oruzje nije obicno, tj. nije telesno nego silno Bogom za rusenje utvrdjenja (2. Kor. 10, 4), i neprijatelj je poseban, tj. pali duh, djavo, cija vojska jesu sve sile koje su zajedno sa njim i kroz njega spale sa neba. Prema tome, sadasnje vreme nije vreme pokoja i nemarne bezbriznosti, vec vreme borbe. Stoga treba da se ogradimo mislenim sveoruzjem i da, prihvativsi duhovni mac, stupimo u bitku. I posto prodje manje ili vise uspesno odredjeno vreme borbe, Podvigopoloznik nas i Bog ce odrediti kraj bitke i prizvati nas iz sadasnjeg tudjinovanja i stranstvovanja u nase istinsko mesto obitavanja i otadzbinu, o cemu pisu i objasnjavaju i zakon, i proroci, i apostoli i ucitelji.

2) Sada nam je, bratijo, poznato popriste, a poznata nam je i borba. Stojmo hrabro i borimo se nepokolebivo. Mi imamo borbu sa svim svojim rdjavostima: sa mrzovoljom, za stomakougadjanjem, sa mnogim spavanjem, sa necistom pohotom, sa praznoslovljem, sa lakomislenoscu, sa smehom, sa drskoscu i sa svakom drugom necistom strascu. Onaj ko neodstupno stoji, bori se i suprotstavlja se sa upornoscu, neprestanom molitvom i otkrivanjem [pomisli], najzad ce nadvladati neprijatelja i pobediti, usled cega ce se, kao borac Gospodnji, udostojiti neuvenljivog venca slave u Carstvu nebeskom. Molim vas, bratijo i duhovni saborci, da ne okrenemo ledja, da se ne prepustimo obmani, da ne znamo za umor i da se, obarajuci protivnika, ne uplasimo njegovih nemocnih zastrasivanja i strasilista.

Ponekad on pokusava da predstavi nesto veliko i uzasno, sto je, medjutim, za pazljive samo vazdusni privid i senka. Zar slican nije bio i onaj koji je nekada ustao protiv Antonija Velikog, pojavljujuci se cas kao zmija koja puzi, cas kao lav ili vuk, ili kao neka druga opasna zivotinja? Pred tim hrabrim mladicem on se pokazao kao tama i prelest, te je njegovim molitvama bio odbacen daleko. Stoga ni mi ne treba da se bojimo kada neprijatelj protiv nas navede nesto slicno, kada podigne gore pomisli i predstavi strmine strasti. Naprotiv, osenimo se znamenjem zivotvornog krsta u mirnom nastrojenju i on ce pobeci. Sada nam je, bratijo, neophodno trpljenje. Stoga, kao sto je receno, trpimo i podvizavajmo se. Neka svako od vas pazi gde i kako koraca. I ukoliko dela po mojoj smirenoj zapovesti, po opsteziteljnom ustavu i uz odsecanje svoje volje bice mu dobro. Jer, kusajuci on ne jede, pijuci ne pije, spavajuci ne spava i prebivajuci u svetu ostaje iznad sveta, u gradu prebivajuci kao u pustinji. I dovoljno je receno.

198.

1) Mi smo na popristu takmicenja: treba da se naprezemo, inace nista necemo dobiti; 2) ne treba da dremamo; vidite da jedan za drugim odlaze; pozurite da pripremite neophodno za onaj zivot; 3) vi trazite veliko delo, tj. da budete u opstenju sa Bogom; i postici cete trazeno; kako – vernoscu zavetima; 4) u pustinji receno nije bilo lako; sada ste presli u grad i predstoji vam ispit: nemojte se posramiti; 5) eto, govorim vam kako treba da se drzite (3¹/, 34)

1) Znajuci da nam predstoji kupovina koja nema cene (tj. nasledje Carstva nebeskog i beskonacnog zivota), nemojmo biti nemarni, niti se predavati snu lenjosti sve dok zivimo u ovom veku. Trkaliste je otvoreno, staze su ociscene i izmerene, nagrade su odvojene i ocenjivaci su na mestima. Stupite, borci, na takmicenje. Marljivi i revnosni istupaju napred i vencavaju se, dok se lenjivi lisavaju venaca i gube svoju neprocenjivu dusu, odlazeci prazni iz ovog zivota u vecnu muku.

2) Zar ne vidite kako se svakodnevno poneko uzima odavde i, posluzivsi u ovom zivotu, odlazi ka Vladici svome – i star i mlad, i car i rob, i arhijerej i jerej, i nastojatelj i poslusnik? Onaj ko je iskao ovde, naci ce tamo. Onaj ko je odavde poslao riznice, susresce ih tamo. Onaj ko se odrekao ovdasnjeg, sa izobiljem ce dobiti tamosnje. A vama je data blagodat da pobegnete od sveta i da se ujedinite sa Bogom.

3) Vama predstoji bliskost sa Bogom i najiskrenije sluzenje u radosti i veselju. Vase delo i vas podvig je da ostanete verni svom zavetu. Stoga istrajavajte u cinu i vrlini u kojoj se nalazite, ne popustajuci vise i svoje duse pretvarajuci u hram Vladici i Svecaru Bogu.

4) Ja zakljucujem da vas Bog prima u vasem dobrom nastrojenju stoga sto ostajete isti i sto ste se iz bezmeteznih mesta (sa gora) preselili u sumna i mnogoljudna mesta (Carigrad), tj. iz pustinje u grad. Uostalom, onaj ko Bogu prinosi vrlinu kao zrtvu svagde se postuje kao zlato, te slava od njega i radi njega ushodi ka Bogu. Ona je se i odavde uznela. Neki su dobronamerno ili nedobronamerno upravo govorili: “Da vidimo da li ce se odrzati u svom nastrojenju”. Ja se, pak, nadam da cete se vi sacuvati i zadrzati u njemu i da cete se i u gradu ponasati kao u pustinji, i usred gradskog suma ocuvati mir i bezmetezje u svojim dusama. Eto vam pravog ispita. I vi cete zaista biti dostojni divljenja ukoliko izdrzite. Sveti Bogoslov negde kaze: “Nije cudno sto zima donosi mraz i sto sunce sija. Oni deluju bez svog proizvoljenja”. Ni kod vas nije za veliku pohvalu drzati se bezmetezja u pustinji i u usamljenosti cuvati neuznemirenost. Medjutim, sasvim je druga stvar ziveti u gradu kao u usamljenosti i usred sumne guzve biti kao u pustinji. Hvala Bogu sto vas, po molitvama mog i vaseg oca, cuva nepovredjene i cvrste u vasem cinu.

5) Vasa slava i pohvala je u vama samima. Stoga se postarajte da, zbog dela izlazeci iz obitelji, [sve] ispunjavate u poboznom nastrojenju, projavljujuci bogobojazljivost i u hodu, i u drzanju, i u pogledu, i u ophodjenju, i u razgovoru, i u svemu. Da, ceda moja, molim vas. Nemojte dozvoliti da o vama kazu nesto neodobravajuce. Mnogo ociju gleda na vas i mnogo usta govori o nama i protiv nas. “Neka ne kazu. . . Gde je Bog njihov (Ps. 78, 10), gde je vrlina njihova, i ko njima rukovodi. Kako se oni bestidno ponasaju, vrteci ocima tamo-amo i razlivajuci smeh kao neka bludnica”. Pazite da ne ucinite nesrecu svome bratstvu i ubojte se besmrtnog Boga. Svaku rec govorite kao da je slusa sam Gospod i svako delo cinite kao pred ocima Njegovim. Na taj nacin ce vase stanje biti ispravno i vi cete biti kao svetilnik usred carskog grada.

199.

U izrekama se ukazuje na vrline i monaske podvige sa savetom da se u njima napreduje (3¹/, 35)

Za monaha je uzdrzanje veliko oruzje. Ono predstavlja vrata za svaku drugu vrlinu. Ipak, onaj ko je stekao poslusanje jeste Hristov podrazavalac, smirenoumni – andjelolik, a onaj ko sve svoje otkriva ocu – cist kao sunce. Stoga niko ne treba da se skriva, kako ne bi postao neisceljiv.

Trazite ono sto je korisno i ono sto vas podstice na smirenje. Nista suprotno recenome ne dozvoljavajte.

Vi znate gde cemo se uskoro preseliti i sta cemo biti po razlucenju od tela. Stoga budimo pazljivi i drzimo se trezvoumlja. Neka nas um uvek ushodi ka Bogu i sagledava vecna dobra i blazeno nasladjivanje njima, kao i gorcinu udela onih koji su dopali u ad, gde su strasne i bezmerne muke.

Ziv je Gospod i blagosloven Bog: mi se necemo raskajati sto smo primili ovu shimu, sto smo odbacili sve svetsko i kao macem odsekli sve telesno. I ukoliko istrajemo u nasem dobrom podvigu, mi cemo slaviti i veseliti se u sve vekove. Nas podvig je post, bdenje, hrabra spremnost na sve sto zahteva podviznicki zivot, takodje i blagodusno trpljenje svih skorbi i uvreda, prekora, udaraca, progona i izdajstava radi ljubavi Bozije.

Podvizavajte se svi, i veliki i mali, i novi i stari. Svi dobro tecite i sa gotovoscu zurite na bdenja, na poslusanja i poslove. Neka budu prognani od vas lenjost, gnev, svadljivost, zavist, protivrecenje, podozrivost i sve druge strasti. Narocito napredujte u uzajamnoj ljubavi, budite duhom vatreni; Gospodu sluzite; budite u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u molitvi postojani (Rim. 12, 11-12).

200.

1) Ublazivsi bratiju za strogi monaski zivot i ukazavsi u njemu na crte mucenistva, on ih ubedjuje da produze [podvig], podsticuci ih nadom da ce u buducnosti biti zajedno sa mucenicima; 2) uveravajuci nas da cemo u buducnosti u savrsenom vidu dobiti sve cega se sada lisavamo proizvoljno, on nas ubedjuje da se radujemo svim lisavanjima i da se krepko drzimo svog puta; 3) pomenuvsi smrtnost, on priziva da se pripremamo za smrt i, naznacivsi poklone, iste da se molimo za umrlog brata, koji svoju savest nije ocistio od srebroljublja (buduci da su u njegovoj keliji nasli dva srebrnjaka) (3¹/, 36)

1) Zahvaljujem vam, ceda, sto iz tople ljubavi prema Bogu iz dana u dan napredujete u ugadjanju Gospodu, neprestano prebivajuci u poboznosti, dobroj nastrojenosti, podvigu, uzdrzanju, zadovoljavajuci se onim sto se daje, tj. hlebom pod meru i neznatnom [kolicinom] vina, ne zaostajuci za drugima u nosenju napora na poslu i ne ostavljajuci pravilo, tj. brzo se budeci i dolazeci na sabranje, te trpeljivo stojeci do kraja sluzbe, projavljujuci krotost, nezlobivost i izbegavajuci roptanje (kojim se nece izbeci greh). Takvi su podvizi onih koji provode poslusnicki zivot u odsecanju vlastite volje. Oni su na mucenistvu s obzirom da umesto ognja, kotlova sa smolom, [zeleznih] noktiju, maceva i krstova imaju navedene podvige, koje prate i uvrede, bescasce, sohojedenje, iznuravanje tela kroz uzdrzanje, prisiljavanje sebe, trpljenje oskudice u svemu – u odeci, u obuci, u krovu i u svemu ostalom neophodnom za zivot. Hrabro nosimo nas mucenicki podvig u ime Gospoda naseg Isusa Hrista buduci da nam predstoje venci za trpljenje nevolja i stradanja i buduci da cemo se naci u jednom cinu sa svetim mucenicima. Umesto sadasnjih skorbi, lisavanja i uzdaha nama ce se dati vecni zivot, neizreciva radost i neopisivo veselje.

2) Mi ovde nemamo svog grada s obzirom da smo se odrekli i otadzbine, ali cemo tamo biti gradjani gornjeg Jerusalima. Mi nikoga ne treba da zovemo ocem po telu, ali ce nam stoga u onom veku Bog biti Otac. Mi na zemlji nemamo nasledje, ali ce nam se tamo dati nasledje sa Hristom. Mi odbijamo telesne utehe hranom, picem i svim drugim culnim zadovoljstvima, ali je vama poznato da cete se tamo nasladjivati onim sto oko nije videlo, ni uho culo, i sto na srce coveku nije dolazilo. Stoga se radujte. Gledajuci na receno, nemojte padati duhom, nemojte se lenjiti i nemojte se bojati ni sadasnjih, ni buducih teskoca, pa bile i jos teze. No, sta ja govorim? Nemojte obracati paznju ni na oganj, ni na mac, ni na smrt, drzeci se krepko svog puta.

3) Posle upokojenja nase bratije vidite da smo i mi svaki cas blizi smrti: juce je otisao jedan, drugi pre nekoliko dana, na vratima je jos po neko, a posle njih – ko? “Mogu biti ja”, neka kaze svako i neka pocne da se priprema. Hocu da vam saopstim zalost moje duse zbog upokojenog brata Vasilija. On je, naime, otisao ne ocistivsi svoju savest, buduci da su kod njega nasali dva srebrnjaka. Avaj, kakvo slepilo. Na cemu ga je zadrzao djavo? Dva srebrnjaka je smatrao dragocenijim od Carstva nebeskog. Ja sam mu vise puta govorio da [monah] ispunjava svo mesto greha cak i ako uzme samo jedan ovol, ili jednu iglu, ili jednu olovku ili bilo sta drugo i sakrije ga kod sebe. Vi ste receno videli i sami kod svetog Kasijana koji govori da, po svetom Marku, jedan greh ispunjava mesto jedanaest grehova (pri cemu se punota gresnosti meri [brojem] dvanaest). Smatrajuci nesto svojim i posedujuci ga, on je svoju dusu i srce polozio u njega: jer, dusa je gde je i blago. A gde je odricanje? Pomolimo se za njega i jednu nedelju svakodnevno za njega cinimo po tri poklona i po trideset molitava da mu Gospod oprosti sagresenje njegovo.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

201.

Izobrazivsi bratiju koja je savrsena u svim monaskim podvizima, on dodaje: “Budimo uvek takvi, cineci svaki u svoje vreme svoje delo” (3¹/, 37)

Neka bi Bog pogledao na vas nasad. Neka bi vas On, koji je sam nasadio vas istinski vinograd, napojio vodama Duha Svetog i uzdigao do mere savrsenstva i svake istinske plodnosti. Takvo delo, pak, jeste iznad mene i previsuje moju nemoc. Meni prilici da kazem: Ko sam ja, Gospode, i sta je dom oca moga, te si uzvisio mene skvernog i necistog, nedostojnog da se nadjem cak i u redu ovaca. Medjutim, On me prima i strpljiv je sa mnom, istuci i ocekujuci moje obracenje i ispravljenje. Jer, ko ce stati pred Njim i umilostiviti ga za grehe? Ko ce Njegovo stado napasati u kreposti? Ko je blizak Bogu i ko mu moze i druge privoditi? Ja sam od recenoga daleko kao sto je daleko nebo od zemlje. Ipak, ja se radujem sto vi pravo trcite i hodite po zapovestima Bozijim, jedni druge podrazavajuci u dobru i svi zajedno se uzvisavajuci ka savrsenstvu. Zaista u vama obitava Bog, koga blagosiljate i kome sluzite, i Duh Sveti pociva u vasem sabranju. Vas hor jeste andjelski hor, psalmopojanje – pojanje besplotnih, i svo vase drzanje – zaista nebesko ponasanje, u kome nema ni senke tela i krvi, ni samovoljne zelje, ni pogubne brige, ni sujetnog staranja, ni odvratne utehe ni iceg prelestivog. I medju vama nema prelescenog, vec je sve ispunjeno tisine i mira. Vi imate jednu zelju i jednu volju, jednu dusu i srce, jedno tecenje, jedno stremljenje (da dostignete Boga), jedan zivot. Vi ste zaista bogozvano andjeloliko bratstvo. Iako u telu, vi ste iznad tela. I premda ste u svetu, vi ste po bestrascu izvan sveta. Vi ste dostigli dobru meru. Hodeci carskim srednjim putem, vi izbegavate provalije i sa jedne i sa druge strane. Bogu su ugodni vasi podvizi, vase uzdrzanje, vas san i vasa bodrost, cutanje i govor, trud i odmor, molitve i moljenja. Ponekad mi unekoliko umerenije i snishodljivije delujemo zbog svoje nemoci, ali se ubrzo opet hvatamo za strogost. Ukoliko nas jedan cas unekoliko rastroji, drugi opet sve popravlja, jer dolazi jutrenja, pa Liturgija, citanje zitija svetog i pouka. I opet dolazi do svog poretka onaj koji se unekoliko odvojio od njega. Mi smo jedni drugima pomoc i ograda i uz pomoc Boziju i molitava oca naseg djavo nema mesta medju nama. Dodjite i poduhvatimo se svaki svog sluzenja. Neka niko ne vrsi delo Gospodnje sa nemarnoscu bojeci se opomene koja je izrecena za nemarnog i onoga koji ropce. U vreme napora se trudite, a y vreme odmora pocivajte, u vreme sna spavajte i u vreme molitve se cisto molite, placite i prolivajte suze buduci da smo prizvani na plac. U vreme odredjeno za potkrepljenje hranom jedite ono sto je predlozeno sa blagodarnoscu, a u vreme govora govorite razumno. Jer, po Reci Bozijoj, za svaku stvar postoji vreme. Eto kako hodi onaj ko dobro provodi svoje dane. Neka vas u slicnim delima i raspolozenjima utvrdi, ukrepi i odrzi Gospod Bog nas, u slavu svog svetog imena.

202.

1) Odsecanjem svoje volje vi sebe prinosite na zrtvu Bogu; uvek budite takvi i u svemu, i milost Bozija ce biti sa vama; 2) samo sve cinite cisto, smireno i blagoobrazno; 3) bogatite se vrlinama svako po svome daru; jer, ne daje se sve svima, premda u plodovima svega svi ucestvuju, buduci da smo svi – jedno telo (3¹/, 38)

1) Ja zelim da dobijete ocekivana dobra i da budete plodna i ugodna zrtva Bogu kroz svoje poslusanje. Vi, naime, kroz odsecanje svoje volje uvek koljete sebe kao zrtvu i prinosite je na duhovni zrtvenik, tj. na blagougodan miris Vladici Bogu. Stoga i ja revnujem bozanstvenom revnoscu da vas prinos bude neporocan i da se vase sluzenje ne odbaci i ne bude liseno blagonaklonog Bozijeg blagovoljenja. I receno ce biti ukoliko budete revnosni, trpeljivi i postojani u molitvi, smirenju, skrusenosti, bogomisliju, uzdrzanju i u borbi sa protivnicima njihovom savladjivanju. Molim vas da budete takvi i da trpite, da hodate stazama vrline, da se borite i pobedjujete, te cete dobiti nebeske vence.

2) Vi ne hodite n ne trudite se uzalud. Ipak, pazite da se ne spoticete, niti da zbog neznatnog popustanja nemaru ili malih pokliznuca ne srusite sa visine uzdanje vase i ne razorite do kraja duhovni dom vasih vrlina. Stoga, kao cisti sve cisto delajte za cistoga Gospoda, te sve nevino i neporocno posvecujte Zeniku Hristu. Rec vasa da biva svagda u blagodati, solju zacinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 6) i narav vasa neka bude ukrasena blagoscu kako bi prenela blagodat onima koji se priblizavaju. Neka vasim kretanjem, hodom i govorom upravlja Bog kako bi bili na izgradjivanje onima koji vas vide. Zeleo bih da svi budete kao oci nasi, kao Akakije, Dositej, ava Kir, Antioh, Petronije, Evtimije i Sava, pa i kao Antonije Veliki, a ne kao ja, koji sam necist i nerazuman.

3) Bogatite se vrlinama i po danoj vam blagodati punite svoju riznicu suzama, skrusenoscu, dugotrpljenjem, naporima, skorbima. Jer, jedan ima jedno, a drugi drugo po prirodi i Bozijem daru. I nemoj se zalostiti i zavideti ukoliko u jednom prevazilazis bliznjega, a y drugom zaostajes za njim. Svaki [neka zivi] no meri vere kako mu je Bog udelio (Rim. 12, 3). Uostalom, niko se nicega ne lisava. Jer, svi ste vi jedno mnogobrojno telo i vase vrline prelaze sa jednog na drugog po bezmernoj blagosti Bora, koji na svakog misli kao na sve i na sve kao na svakog.

203.

1) Pohvaljujem vas sto, ostavivsi sve, hodite uskim putem; 2) radujte se recenome, s obzirom da je nagrada velika; 3) znajuci receno, hrabrite se i smireno trpite sve sto se desi u okviru poretka naseg zivota (3¹/, 39)

1) Ja vas hvalim pred Bogom i pred ljudima zbog vase vernosti nasim pravilima i vaseg trpeljivog sledovanja za stopama nasih drevnih otaca silom Bozijom i sadejstvom molitava oca naseg. Vi ste uzmogli da primite najbolji zivot, odvojivsi se od tela i krvi i rodivsi se odozgo, od Boga. Jos zivi, vi ste umrli proizvoljenjem. Jos se nalazeci u telu, vi stremite onome sto je iznad tela. Ljubav prema roditeljima vas nije zadrzala i ne zadrzava vas, kao sto vas vise ne zanima ni dom, ni otadzbina. Na vama se ispunjava rec apostola: Nase zivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20). Osim toga, vi trpite skorbi, zlopatite se danonocno, postite, vrsite bdenja, cuvate se cistima, iscrpljujete telo i borite se sa odsecanjem svojih prohteva. Eto tesnog puta koji vodi u zivot, po kome samo malobrojni hode. Naprotiv, po sirokom i prostranom putu, koji vodi u pogibao, hode vrlo mnogi.

2) Radujte se i veselite se stoga sto vam se riznici velika nagrada na nebesima. Ima li sta pozeljnije od dobijanja neizrecive svetlosti nakon trpeljivog prebivanja u poslusanju do kraja? Ima li sta blazenije od udostojavanja da zivite sa andjelima? Ima li sta divnije i cudesnije od postajanja obitavaocima raja, u kome je netruleznost i svako obilje vecnih dobara i gde je voda koja tece u beskonacni zivot? Ima li sta uzvisenije od sijanja sa svima pravednicima i od sunaslednistva Hristu? I sta se moze uporediti sa radoscu i bezmernim odusevljenjem ukoliko se, pri sabranju citave tvorevine pred strasnim prestolom Hrista Boga naseg i prilikom Njegovog javljanja u slavi sa bezbrojnim vojinstvom andjela, nadjete u broju onih koji ce cuti: Hodite blagosloveni, [tj. daleko od onih koji ce cuti]: Idite od mene prokleti?

3) Stoga vam uzvikujem da hrabro podnosimo sve sadasnje skorbi. Smelo se protivimo u telesnoj borbi i gasimo oganj pohote koji se raspaljuje u udovima nasim. Trpeljivo nosimo napore bdenja, posta, poslusanja i rukodelja. Rado odsecajmo svoju volju i smireno podnosimo uvrede od bratije. Pobozno istrajavajmo na crkvenim sabranjima psalmopojanja i molitve. Trpimo siromasnu odecu i obucu. Nemojmo voleti slavu ljudsku i gasimo gnev. Progonimo mrzovolju i lenjost, umeravajmo porive duse i zatvarajmo mnogorecita usta, priucavajuci ih da govore samo neophodno i korisno. I sve ostalo cinimo sto prilici da delamo pred licem svevideceg Boga. Neka vam iznad svega nas Gospod Bog, silni i mocni i divni u svetima svojim, po molitvama oca naseg daruje jednu dusu i jedno srce, jednim Duhom vas cuvajuci nepokolebivim pred Njim.

204.

1) Udaljujte se od svega sto moze da razdrazi necistu pohotu i trpite sve neprijatno, [ocekujuci] veliku nagradu; 2) koliko samo trpe svetovnjaci, sluzeci sujeti; a mi sluzimo Bogu radi Carstva; kako da ne trpimo sve sto nam se desava na tom putu (3/₂, 1)

1) Ja bih hteo da vidim svakog od vas licno i da po mogucnosti sa svakim pogovorim, bolujuci zbog vaseg spasenja. Medjutim, progonstvo nam receno ne dozvoljava, usled cega pismeno molim sve vas (i one koji su jos zajedno i narocito rasejane) da marljivije pazite na sebe, ne dozvoljavajuci sebi nista osim onog sto je naredjeno. Narocito izbegavajte drskost u medjusobnim odnosima. Nemojte dugo razgovarati sa decom, i osobito sa zenama. Ukoliko se i javi neophodnost da ih vidite ili govorite sa njima, budite u najvecoj meri pazljivi, imajuci um gope, a oci dole. Jer, Pismo govori: Ne zagledaj se u devicu. . . Nemoj ostajati dugo sa pevacicom (Sir. 9, 5; 4). Drzite se i ponasajte se kao oni koji znaju da je Bog prisutan i da posmatra svaki vas pokret i dejstvo – i telesno, i dusevno. Ma na koje mesto da se uputite blagodarno podnosite sve teskoce prilikom proganjanja u ocekivanju nagrade koja vam je pripremljena za trpljenje. Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi delo vase i trud ljubavi koju pokazaste za Ime njegovo (Jev. 6, 10) od prvog dana svog odricanja, kada ste ostavili svet i sve svetsko: roditelje, decu, bracu, srodnike i otadzbinu, i samo telo predavsi na nosenje tegoba poslusanja. Kako je samo veliko vase zvanje. I kako vam je jos veca nagrada pripremljena.

2) Zar ne vidite da i oni koji zive u svetu imaju teskoca i nevolja. Oni koji se bave seoskim gazdinstvom podlezu narodnim porezima i zahtevima, usled cega im jedva samima ostaje ponesto za izdrzavanje. Oni koji stupaju u vojnu pesadijsku ili pomorsku sluzbu napadaju ili bivaju napadani, pobedjuju ili su pobedjivani. Mi smo, pak, slobodni od svega navedenoga i udostojavamo se da sluzimo jedinome zivom i istinitom Bogu. Zar nam receno nije dovoljno da bismo se utesili, blagodarili i radovali? Jer, ukoliko budemo ziveli pazljivo, sve cineci pristojno i po pravilu, uzdrzavajuci se od telesnih zelja koje vojuju na dusu, odmah odbijajuci njihove napade i cuvajuci cistotu duse mi cemo se nesumnjivo udostojiti vecnih dobara.

205.

U mesopusno [vreme] se ne treba predavati neuzdrzanju, nego se udubljivati u citano Jevandjelje, te imati odgovarajucu nameru da se zivi svetije kako bismo nasledili Carstvo nebesko (3/₂, 2)

Opsti je zakon da se danasnjeg dana kod verujucih svetovnih ljudi priprema meso. Sta mi vidimo? Vidimo kako se oni sada predaju neuzdrzljivom jedenju mesa i pijenju vina, te raznim igrama i zabavama o kojima je sramno i govoriti (Ef. 5, 12). Trebalo bi, zapravo, da jedu umereno i da blagodare Gospodu za ono sto je predlozeno, pripremajuci se za predstojece jos vece uzdrzanje u svemu. Oni se, pak, povinuju nagovaranju djavola i cine potpuno suprotno. Vama cu reci da mi monasi ne treba tamo da zalazimo ni pomislima, niti da zelimo ono sto oni zele, buduci da nije dostojno zelje, vec svakog poricanja i odbijanja. Mi treba da se okrenemo paznjom i razmisljanjem ka Jevandjelju koje je sada citano o velikom i strasnom danu drugog dolaska Gospoda naseg Isusa Hrista, na kome ce On, kao najpravedniji Sudija, ovce postaviti sebi sa desne, a koze sa leve strane. I onima koji su sa desne strane On ce izgovoriti blazene i zeljene reci: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34), dok ce onima sa leve strane izreci gorku i porazavajucu odluku: Idite od mene prokleti, u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim (Mt. 25, 41). Pomisljajuci na navedenu odluku koja je puna strave, trepeta i izbezumljenosti, i mi i oni sa suzama treba da umilostivljujemo milostivog Boga pre nego sto dodje cas da na delu okusimo ono sto smo culi. Oni, medjutim, po svome provode ove dane. Mi, pak, dosavsi sebi od jevandjelskog kazivanja koje smo culi, stavimo u srce da sa velikim strahom i trepetom sluzimo Gospodu nasem, izgoneci svako zlo iz duse i umesto njega uvodeci svako dobro raspolozenje, tj. stedrost, blagost, smirenoumlje, krotost, dugotrpljenje i sve sto je pohvalno. I pozivevsi dostojno Hristovog Jevandjelja, mi cemo se udostojiti Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

206.

Premda je kod nas uvek post, ipak neka svako doda ponesto u nastupajucem postu; iznad svega uzmite stit vere i kacigu spasenja (3/₂, 3)

Nemojmo iz dana u dan odlagati svoje ispravljenje, kao sto nas uci nas neprijatelj. Jer, ti ne znas sta ce poroditi danasnji dan (Pric. 3, 28). Vec su pred vratima najzeljeniji dani svete cetrdesetnice, koji nam uvode dar posta. I Gospod nas je istu kolicinu vremena postio. Tim orudjem On je pobedio kusaca koji ga je iskusavao. Mi, pak, cinimo drugacije, s obzirom da sve dane svog zivota provodimo u postu. Jer, kod nas nema raskosnih jela od mesa, mi ne zurimo da sutra pijemo pivo, mi se ne raspitujemo gde su gozbe, ne spavamo na lezajima od slonovace, ne jedemo koze koje se jos doje mlekom, ne pijemo iskricava vina, sto sve veleglasni Isaija pripisuje onima koji mudruju telesno. Sve navedeno je daleko od blagocastivih, i jos dalje od naseg casnog opsteziteljnog monastva. Kod nas je i jednostavnih jela malo. Mi nemamo nicega sto do bezumlja razdrazuje dusu. Kod nas je hleb pod meru i nesto malo biljne hrane. Nas nece uplasiti svecasna cetrdesetnica s obzirom da je njena ishrana gotovo jednaka sa hranom ostalih dana. Uostalom, neka i svako od nas ponesto dodaje u nasim isposnickim vrlinama: postu neka dodaje usamljivanje sa rukodeljem, poslusanju – odsustvo smucivanja, cutanju – popustljivost, psalmopojanju – mirno ustrojstvo. Jedan neka se sa velikim usrdjem lati posla, drugi neka cutanje ukrasava pravovremenoscu, jedan neka bude na radost i utehu zalosnoj bratiji, drugi neka umnozi poklone ili sluzenje ili neophodne naloge. Uopste, neka niko ne bude lenj i bez posla. I ono najmanje sto neko prilozi bice ugodno Bogu ukoliko se ucini sa usrdnoscu, kao sto su pokazale dve lepte udovice. Napredujte i u bdenju, u psalmopojanju i u svakom poretku. Iznad svega uzmite stit vere kako biste mogli da izbegnete zamke djavola i da pogasite sve ognjene strele lukavog. I kacigom spasenja pokrijte glavu, utvrdjujuci se u Hristu Isusu Gospodu nasem.

207.

Jedan jedno, a drugi drugo prinosi po ustavu; opste, pak, neka vam svima bude: nista ne ciniti po svojoj volji i paziti na sebe kako kroz pomisli neprijatelju ne bismo dali ulaz u sebe i kako bismo bez prepreka napredovali u svemu dobrom (3/₂, 4)

Dajuci nam zivot, blagi Bog nas nas iz godine u godinu vodi putem ovog zivota. On nas je po svom covekoljublju uveo i u sadasnje vreme posta u kome svako ko je revnostan, kao sto je receno, umnozava svoje podvige po svom proizvoljenju. Onaj ko revnuje na uzdrzanju posti po dva ili tri dana; onaj ko revnuje oko bdenja provodi mnogo vremena u bdenju; onaj ko upraznjava kolenopreklonjenja sada umnozava njihov broj. Slicno je i sa ostalim podviznickim delima. Jednostavno receno, u ove dane moze kod svih da se vidi velika revnost i usrdnost za podvige. Istinski, pak, poslusnik, koji uvek deluje po zakonu poslusanja, svagda ima jednak obraz podvizavanja, nezavisno od vremena. O cemu se radi? On nikad ne hodi po svojoj volji, vec se u svom dejstvovanju upravlja nalozima svog rukovoditelja, sto i predstavlja najvise revnosno delanje, koje zadobija mucenicko odlikovanje. Eto kako cine revnitelji. Uostalom, svima je poznato da se ustavom i po drevnom predanju u vreme posta menja odredjena primena hrane, umnozavaju pokloni i uvecavaju psalmopojanja. Stoga molim da sa radoscu i bez mrstenja primimo dar posta. Mi sa veselim licem treba da ga provodimo u nezlobivosti, u neosudjivanju, u bezgnevlju, u bezazlenosti, u odsustvu zavisti, a narocito u miru i medjusobnoj ljubavi, u krotosti, u poslusnosti, u umnozavanju milosti i dobrih plodova. Iznad svega se drzimo bodre paznje u odnosu na priloge pomisli kako ne bismo otvorili vrata strastima i djavolu dopustili da udje, kao sto uci Pismo: Ukoliko me napadne duh vladatelja, nemoj ostavljati svoga mesta (Prop. 10, 4). Jer, neprijatelj ima vlast da podmece pomisli, ali ne i da ulazi. Mi smo sami svoji gospodari: ukoliko ne otvorimo vrata, on nece uci. Ogradimo svoju dusu kao nevestu Hristovu i sacuvajmo je neranjenom od strela pomisli, cime cemo postati staniste Duha Svetog i udostojiti se da cujemo: Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt. 5, 8). I uopste, apostol govori: Sto god je istinito, sto god je posteno, sto god je pravedno, sto god je cisto, sto god je dostojno ljubavi, sto god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo sto pohvale dostojno, to mislite. . . i cinite, i Bog mira bice s vama (Fil. 4, 89).

208.

Isposnicki napori se olaksavaju navikom, pri trpljenju i istrajnosti, a iznad svega bogomislijem, ciji predmeti se navode (3/₂, 5)

Svaki pocetak je tezak. I pocetak posta je zbog promene ishrane i nacina naseg dejstvovanja obelezen teskocom i naporom. Ipak, trpljenjem i postojanoscu teskoce se olaksavaju i smeksavaju, kao sto je napisano: Jer svako karanje [tj. obucavanje], dok traje, ne cini se daje radost, nego zalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izvezbani (Jev. 12, 11). Prosavsi jednu nedelju posta, mi smo stekli izvestan opit i treba jos usrdnije da se pruzimo ka nastavku, znajuci da usrdnost cini snaznim i dusu i telo, kao sto ih, naprotiv, lenjost cini teskim i tromim. Ipak, nemojmo se naprezati preko mere u svojim podvizima kako bismo zajedno sa duhovnim napretkom i zdravlje sacuvali. Jer, zar je korisno najpre brzo trcati, a potom sasvim oslabiti i zaustaviti se? Bolje je trcati sa odmerenoscu i uzdrzanoscu, imajuci u vidu rastojanje do kraja. Celodnevno naprezanje u trudu i paznji obicno poradja potrebu za popustanjem. Stoga (i za vreme posla i posle njega) dusu hranimo dobrim bogomislijem i duhovnim zrenjima, te pomislima o nebeskom, sladosnom i veselom, a ne o svetskom, sujetnom, smucujucem i gorkom. U Psalmu se peva: Setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4). Nas um treba da je [obuzet] Bogom, nebeskim zrenjima, krasotom raja, vecnim obiteljima, andjelskim zborovima i nasim preselenjem. [On treba da pomislja] gde su sada duse pravednih i gresnih. [On treba da pomislja] kako ce se desiti javljanje Gospoda nasega Isusa Hrista, kada ce, po Reci Bozijoj, nebesa proci, sastojci se raspasti, a zemlja i sve sto je na njoj izgoreti, te dusa opet primiti svoje telo. [On treba da pomislja] kakvo ce biti sabiranje ljudi od Adama do skoncanja veka i kako ce zeljeno i strasno lice Hrista Gospoda biti svetlije od sunca. Najzad, [on treba da pomislja] kakva ce biti konacna odluka, koja pravednike poziva u Carstvo nebesko, a gresnike salje u vecne muke. Eto o cemu treba misliti i brinuti se i u cemu se treba kretati umom. Mi treba da budemo izvan sveta i da nista zajednicko nemamo sa onima koji zive u telu. Od navedenih pomisli mi treba da dospevamo do skrusenosti, suza i prosvecenja, uceci se da ovdasnji zivot provodimo mirno i bezmetezno, sa nadom na buduca vecna dobra.

209.

1) Pre svega Bogu treba blagodariti za bice, za usinovljenje kroz krstenje, za monastvo, za ispovednistvo pred ikonoborcima; 2) [treba blagodariti] za veru od koje je sve i koja se javlja u raznim stepenima, premda je svima dostupna, bez obzira na skromno poreklo i neznanje (3/₂, 6)

1) Bog nam je ukazao na mnoge vrline koje nam pomazu u nasem spasenju. Jedna od prvih jeste blagodarenje. Apostol govori: Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svome kroz Isusa Hrista za sve vas sto se o veri vasoj govori no svemu svetu (Rim. 1, 8). I on uvek i za sve blagodari Bogu. I kao sto je sam blagodario za sve, on je i drugima zapovedao: Na svemu zahvaljujte. I da neko ne bi pomislio da se radi samo o njegovom dobrom savetu, on dodaje: Jer je ovo volja Bozija za vas u Hristu Isusu (1. Sol. 5, 18). I u Lestvici se kaze da u molitvi svemu treba da prethodi blagodarenje: “Na hartiju nase molbe stavimo pre svega iskrenu zahvalnost” Bogu. Kazavsi sta potom sleduje na molitvi, sveti Lestvicnik zakljucuje: “Ovaj nacin molitve je najbolji, kao sto je Gospod preko andjela objavio jednome bratu” (Pouka 28). Zablagodarimo Bogu najpre stoga sto nas je iz nebica priveo u bice, sazdavsi nas za dela dobra, koja… unapred pripremi da u njima hodimo (Ef. 2, 10). Zablagodarimo mu sto nas je usinovio kroz sveto krstenje, kao sto govori Jevandjelje: A onima koji ga primise, tj. onima koji veruju u ime Njegovo dade vlast da budu ceda Bozija; koji se ne rodise od krvi, ni od zelje telesne, ni od zelje muzevljeve, nego od Boga (Jn. 1, 12-13). Zablagodarimo mu sto nam je darovao da stupimo u monaski savrseni zivot, nagovestivsi ga u svojoj reci jednom mladicu: Ako hoces savrsen da budes, idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima… i dodji, uzmi krst svoj i hajde za mnom (Mt. 19, 21; Mk. 10, 21). Zablagodarimo mu i sto nas je uveo u predstojece ispovednistvo (za ikonopostovanje), ne dopustivsi da se prelestimo i padnemo u jereticku zabludu. Jer, mi smo poznali i ispovedamo da je Jedinorodni Sin Boziji primio telo, da se moze opisati po telu, da ima ikonu i da u njoj prima poklonjenje. Koliko se ljudi nalazi izvan Jevandjelja u zabludi i neverju? Koliko je, opet, onih koji su prihvatili Jevandjelje, ali su zabludeli u veri i pretrpeli brodolom kao i ikonoborci, koji ne ispovedaju da se Hristos moze opisati po telu i da ima ikonu, kojoj se treba poklanjati, cime se lisavaju spasonosnosti Njegovog domostroja? Pomisljajuci o recenome, mi imamo zbog cega da srdacno zahvaljujemo Gospodu. Kroz blagodarnost, pak, dolazi skrusenost, od koje se javljaju suze. Suze, pak, [donose] prosvecenje, koje omogucuje napredak u delu spasenja.

2) Zablagodarimo Bogu za veru i za meru vere koju imamo. Jer, sama po sebi, vera je jedna, ali je u zavisnosti od naseg zagrljaja – velika ili mala. I Gospod govori Petru: Maloverni, zasmo posumnja (Mt. 14, 31). On na drugom mestu kaze: O zeno, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoces (Mt. 15, 28). I opet: Ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh (Mt. 8, 10). Na taj nacin je vera jednom mala, a drugi put velika. Neka niko ne govori: “Ja sam neuk i ne mogu da shvatim veru”. Sveblagi Bog, naime, na sve rasprostire luce svoje blagodati. Apostol govori: Jer gledajte, braco, na nas pozvane: nema my ni mnogo mudrih no telu, ni mnogo mocnih, ni mnogo plemenitoga roda; nego sto je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i sto je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i sto je neplemenito pred svetom svetom i ponizeno izabra Bog, i ono sto je nistavno, da unisti ono sto jeste (1. Kor. 1, 26-28). Primecujete li da se i na nas odnosi receno? Da li se secate makar blazenog brata naseg Tadeja, ako vec ne drugih? Nije li on bio Skit? Nije li sluzio kao rob kod ljudi? I nije li on u monastvo stupio posle oslobadjanja od ropstva? Kakav je, medjutim, on bio i u prethodnom i u sadasnjem ispovednistvu? Obuhvativsi svoju veru i obuhvacen svojom verom, on ju je dostojno usvojio, javivsi se kao savrsen muz i udostojivsi se ukrasa venca mucenistva. On se tri dana posle stradanja odavde preselio u drugi zivot. I mi treba da budemo slicni. Nemojmo kao izgovor iznositi svoju neukost, vec trazimo, upoznajmo i uvelicavajmo svoju veru. Jer, vera koja dela kroz ljubav ostvaruje nase spasenje. Od njih obe je spasenje duse. Jer, ni vera, ni ljubav same po sebi ne spasavaju, vec jedino kad su sjedinjene i spojene. Neka bismo se i mi nastrojili da dostignemo u savrsenog coveka, u meru rasta punote Hristove i udostojili se da sa svima svetima [dobijemo] vecna dobra.

210.

Kao pobuda na nosenje bremena posta neka sluzi njegova blagotvornost (uz cuvanje, uostalom, mirnog i ljubaznog nastrojenja) i velika obecanja onima koji nose njegov teret (3/₂, 7)

Post je dobar ukoliko se sacuva i dobro nastrojenje duha, tj. mir, krotost, dobrota, poslusanje, smirenje, saosecanje i svako drugo dobro raspolozenje. Djavo se, medjutim, na svaki nacin stara da u isposnike polozi suprotno, tj. da budu drski, gnevljivi, jarosni, naduveni, cineci da od posta imaju vise stete negoli koristi. Mi, pak, kojima njegove namere nisu nepoznate (2. Kor. 2, 11), treba da se ponasamo mirno, tiho, krotko, pristojno, podnoseci jedan drugoga u ljubavi (Ef. 4, 2) i znajuci da je receno ugodno Bogu. I ukoliko ne budes imao takvo raspolozenje, ti Bogu neces ugoditi cak ni da savijes svoj vrat, da se obuces u dzak i da pepelom pospes glavu. Post pritesnjuje i isusuje telo, ali siri i uvecava dusu. Zbog toga mi ne malaksavamo, nego ako se nas spoljasnji covek i raspada, ipak se unutrasnji obnavlja iz dana y dan. Jer nasa prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno i neizmerno vecno bogatstvo slave (2. Kor. 4, 16-17). Gledajuci na nagradu, mi mozemo blagodusno da podnosimo teskoce vrline, zahvaljujuci Bogu i Ocu koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti; koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje (Kol. 1, 12). Ne pricescujemo li se mi cesto Njegovim Precistim Telom i Krvlju? I sta moze od recenoga biti prijatnije i sladje, s obzirom da oni koji se pricescuju sa cistom savescu nalaze zivot vecni. Ne razgovaramo li mi svakodnevno sa bozanstvenim Davidom i sa ostalim svetim ocima kroz slusanje onoga sto se cita? I ima li cega utesnijeg za duse? Nismo li mi raskinuli svaki odnos sa svetom i sa srodnicima po telu? I opet, sta je blazenije i vise od recenoga? Medjutim, nase zivljenje je na nebesima, otkuda ocekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, koji ce preobraziti nase ponizeno telo, tako da bude saobrazno telu slave Njegove, no sili kojom On moze sve uciniti i sebi pokoriti (Fil. 3, 20-21). Stoga se radujmo i veselimo, preziruci svako telesno zadovoljstvo. Jer je svako telo kao trava, i svaka slava covecija kao cvet travni: osusi se trava, i cvet njen otpade (1. Pt. 1, 24). Delo, pak, vrline ostaje zanavek. Brat Boziji govori: Zlopati li se ko medju vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka peva Bogu (Jak. 5, 13). Onaj, pak, koga iskusava zla strast (a kusac nikada ne prestaje da iskusava) neka trpi slusajuci onoga ko govori: Blazen je covek koji pretrpi iskusenje, jer kad bude oproban primice venac zivota, koji Gospod obeca onima koji ga ljube (Jak. 1, 12). Kad ovo znate, blazeni ste ako to tvorite (Jn. 13, 17).

211.

Pouka o miru i saglasnosti, o plamenoj ljubavi prema Bogu, o marljivom trudu na gradjenju spasenja i uopste o prilicnom monaskom zivotu (3/₂, 8)

Radujem se zbog vas sto hodite u jednomisliju, sto mirno zivite i trpeljivo prohodite vreme posta. Receno vam je na spasenje i na ucvrscenje vase nade. Veliko je blago mir i jednomislije u bratstvu. Po udaljavanju zla nereda i nepostojanosti, protivrecenja i osudjivanja, neposlusnosti i gordosti i svakog drugog lukavstva, oni donose dobro i sebi samima i drugima, kojima daju primer vrline, usled cega je i sami jos vise sticu. Vinovnici sablazni ce naslediti osudu, a oni koji podsticu na vrlinu ce naslediti blagoslov. I neka se nikada ne desi da otpadnemo od dobre nastrojenosti i od pohvalnog ponasanja, ili da prestanemo da volimo Boga.

Jer, napisano je: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dusom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim (Lk. 10, 27). Onaj ko voli na navedeni nacin ne zna za sitost, ni umor, ni iznemoglost, vec neprestano dodaje oganj na oganj i revnost raspaljuje revnoscu, ushodeci iz vrline u vrlinu u srcu svome i prelazeci iz duhovne sile u silu.

Zar ne vidite kako se oni koji se trude oko tela staraju za ono sto je prolazno i trulezno? Zar se pred vasim ocima ne nalaze oni koji prave camce po citave dane, ne dajuci sebi ni najmanji odmor kako bi zaradili nesto novca i svoje domace opskrbili neophodnim za njihove potrebe? A zar mi, koji istemo da se obogatimo onim sto je Bozanstveno, da dobijemo Carstvo nebesko, da se nasladimo vecnim dobrima i da izbegnemo vecne muke, necemo sve uzeti na sebe sa gotovoscu i revnoscu? Zar rado necemo zrtvovati i svoju krv ukoliko bi bilo neophodno da je prolijemo radi Gospoda?

Da, bratijo moja, stojmo bodro, radujmo se u nadi, trpimo skorbi i prebivajmo u molitvama. Pazimo na svoja rukodelja, na psalmopojanje, na stihove i na citanje, uzdrzavajuci svoj um slicnim zanimanjima od skitanja po sujetnim predmetima. Jer, nerad je majka zla, a delanje – cuvanje uma. Nemojmo istupati iz svoje dobre nastrojenosti, vec postujmo poslusanje, poredak, uspokojavanje bliznjega i sve sto pomaze nase spasenje, uvek se moleci za one koji ovde prebivaju i bratiju koji su rasejani na mnogim mestima. Jer, mene boli srce stoga sto ocima ne vidim kako se spasavaju.

212.

Pouke govorim po duznosti; no, da bi se javio plod, pomozite mi vasim napredovanjem uz sadejstvo pouka; vas napredak je i moj, buduci da smo jedno; vi ste ga pokazali ispovednistvom pred ikonoborcima i trpljenjem muka od njih; nemojte posramiti tu svoju odvaznost (3/₂, 9)

Za vas telesni opstanak je neophodno jedno, a za duhovni drugo. Prvo vam daje ekonom, tj. hranu, pice, odecu, a drugo – ja smireni kroz rec i pouku. Prvo se ne daje po prohtevima, a drugo se ispunjava po duznosti. Govoreci vam kratke i oskudne pouke, ja, dakle, ne cinim nista veliko. Naprotiv, ja se bojim i treptim, buduci da za vase duse necu dati odgovor caru, ili vlastelinu, ili nacelniku, vec Sudiji svih i Bogu, pred kojim se poklanja svako koleno nebeskih, zemaljskih i preispodnjih, i koga ispoveda svaki jezik.

Vi, pak, kao bratoljubivi, pomozite i meni i sebi: samima sebi napredovanjem u svakoj vrlini, a meni svojim molitvama. Uostalom, vas uspeh je i moj uspeh, i obrnuto: A vi ste telo Hristovo, i udovi ponaosob (1. Kor. 12, 27); i ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). Posto se ja staram o vasem [dobru], i vi treba da se starate o mom [dobru]: ja sam u vama i vi u meni zbog nase uzajamne ljubavi. Eto zakona dobrog uredjenja istinskog bratstva.

Neka vasa poslusnost meni bude iskrena i nepokolebiva, s obzirom da ste se u njemu rodili, uzrasli, usavrsili za ovaj novi zivot, te blagodacu Hristovom dostigli meru Njegovog ispovedanja (povodom ikonoborstva). Vi se niste ustrasili careva, ni zaplasili nacelnika, ni odstupili pred stradanjem, ranama, progonstvom, tamnicama, smrcu. Stoga ste postali znameniti, kao sto je svima poznato. Nemojte izdavati svoju vrlinu, nemojte postideti svoju pohvalu, neka se vase dobro ime ne promeni u ruzni naziv. Naprotiv, na pohvalnoj proslosti nazidjujte i buducnost, svagda se cuvajuci i unutra i u spolja. Ogradjujte se cuvanjem zapovesti, pobedjujuci svako iskusenje i svaku skorb podnoseci trpeljivo. Znajte da se mi jos nalazimo u podvigu i progonstvu, ne znajuci sta ce roditi sledeci dan. Uostalom, ako je Bog s nama, ko ce protiv nas? On koji svoga Sina ne postedje, nego ga predade za sve nas, kako da nam s Njim i sve ne daruje (Rim. 8, 31-32). Eto kako da se nadate i kako da ste uvereni. Ziveci u navedenoj nadi i uverenju vi cete, uveravam vas, steci nasledje sa svima svetima.

213.

Smrt je blizu: treba da se pripremamo; kako; sve treba ciniti u slavu Boziju; treba da smo jednomisleni i uzajamnostarateljni, da cuvamo cula, da obuzdavamo misli i da revnujemo za dobro u ocekivanju bestrasca (3/₂, 10)

Dan za danom nas zivot se skracuje i mi se priblizavamo smrti. Nama predstoji da se preselimo odavde i da se pridruzimo bratiji i ocima nasim. Stoga se od nas zahteva veliko trezvoumlje, paznja i srdacna priprema. Biblijsko kazivanje o potopu Gospod uporedjuje sa onim sto ce se desiti prilikom Njegovog drugog dolaska: Slicno kao sto bese u dane Lotove: jedjahu, pijahu, kupovahu, prodavahu (Lk. 17, 28) i dodje potop i odnese sve; tako ce biti i dolazak Sina Covecijega (Mt. 24, 39). Mi se cudimo kako su se tadasnji [ljudi] neosetljivo i bezbrizno odnosili prema dolazecem potopu, ne pokazavsi ni strah ni trepet. Medjutim, ne nalazimo li se i mi u bezbriznosti zbog koje njih osudjujemo. Kod nas se ne priprema kovceg koji se gradio sto godina. Medjutim, mi svakodnevno vidimo mrtvacnicu koja se puni i koja ce i nas primiti. Gotovo svakodnevno smrt uzima ponekog od bratije nase i on odlazi. I ono sto se pri tome kod nas desava je daleko strasnije od onoga sto se desavalo (pri potopu). Stoga i treba da smo pazljiviji.

Ja ne kazem: “Nemojte jesti, ni piti, niti se odevati”, vec, po ucenju apostola: Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li sto drugo cinite, sve na slavu Boziju cinite. Ne budite na spoticanje ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Bozijoj (1. Kop. 10, 31-32). Da, bratijo, molim i preklinjem, opet po recima blazenog Pavla, da upotpunite moju radost, tj. da isto mislite, da istu ljubav imate, jednodusni, jednomisleni, nista ne cineci iz prkosa, niti za praznu slavu, nego smirenjem smatrajuci jedan drugoga vecim od sebe(Fil. 2, 23). Ogradimo svoja cula, tj. gledanje, sluh, miris, ukus i dodir, kroz koje ulazi smrt. Obuzdajmo um kako ne bi skretao u neprilicnost, kako ne bi izobrazavao rdjave prizore, kako ne bi poradjao grehovne zelje, od kojih nema ni koristi ni zadovoljstva. Naprotiv, sve vise bolujmo i skrusavajmo se, imajuci u vidu jedino ociscenje duse i napredak u bestrascu, i u njima nalazeci utehu i zadovoljstvo. Nemojmo biti mrzovoljni, vec se drzimo nade da cemo okusiti bestrasce i obradovati se zbog njegovog sticanja. Napregnuto i neprekidno zurimo za njegovim tragom, buduci da revnost dopunjuje ono sto nedostaje, imajuci Boga za Pomocnika. Gospod je blizu onih koji ga cekaju, i dusa koja ga iste naci ce ga. Provodeci zivot na navedeni nacin, mi cemo svakako dobiti Carstvo nebesko.

214.

Secajuci se Boga, secaj se i smrti; nemoj se vezivati za zivot, niti za bilo sta sto se u njemu ceni; receno se najvise trazi od nas koji smo se odrekli od sveta (3/₂, 11)

Kao spasonosno napominjanje, pouka je blagotvorna, buduci da nas podstice na trezvoumlje i bodrost pri vrsenju obaveznih poslova. Ona nas poucava da nikada ne prestajemo da pomisljamo na Boga, da ga volimo ili da se secamo svog odvajanja od tela. Jer, mi cemo se odvojiti od njega i umreti, kao i svi oci nasi, preselivsi se u drugi svet i stupivsi u zivot koji nema kraja. Ovdasnji zivot lici na senku i san, i ogranicen je sa nekoliko godina. Ja ne mislim na vreme od nastanka sveta, vec na zivot svakog coveka, koji retko dolazi do Davidske granice, i jos redje je prelazi. Svi sveti su sav zivot razmisljali o recenome. Apostol svedoci: U veri pomrese svi oni ne docekavsi ostvarenje obecanja, ali ih videse izdaleka, i pozdravise, i priznase da su stranci i prolaznici na zemlji. Jer oni koji tako govore pokazuju da traze Otadzbinu, I da su mislili na onu iz koje su izasli, imali bi vremena da se vrate; ali sad zele bolju, tojest nebesku. Zato se Bog ne stidi njih da se naziva Bog njihov; jer im je pripremio Grad (Jev. 11, 13-16). Eto grada naseg. Eto otadzbine nase. U njoj su oci i bratija nasa i po telu i po duhu. I zasto mi sadasnji zivot jos smatramo dostojnim paznje? Zasto se privezujemo za njegove obicaje? Nerazumno je ne zeleti povratak iz tudjine u domovinu ili iz rata u mir. Mi smo se, pak, voljena bratijo, kao razumni odvojili od sveta i svega sto je u svetu. Stoga citav svoj zivot pomisljajmo na smrt, odbijajuci svaku pohotu, svaki nemar, svaku raslabljenost, svaku mrzovolju, svako zlo kako bismo ugodili Bogu i postali naslednici nebeskih dobara.

215.

Gospod nam je dao mir, koji nas obavezuje da spolja budemo u miru sa svima, a unutrasnje da mirujemo u sebi od strasti i grize savesti (3/₂, 12)

Nedeljni [tj. vaskrsni] dan je dan mira. U njemu je Gospod, pobedivsi neprijatelja, ucenicima rekao: Mir vam (Jn. 20, 21). I svojom recju On nije samo njima dao mir i nije im ga dao samo za jedan dan. Naprotiv, On svima svagda izrice takav mir, pa i nama smirenima. Imajmo mir i budimo mirni u sebi. Po spoljasnjem coveku nemojmo dozvoliti da imamo mrznju ni prema jednom od bratije, vec prema svima budimo ljubazno raspolozeni. Jer, Gospod govori: Po tome ce svi poznati da ste moji ucenici ako budete imali ljubav medju sobom (Jn. 13, 35). Po unutrasnjem, pak, coveku cuvajmo mir i spokojstvo od pogubnih strasti, kako bismo i mi sa apostolom mogli govoriti: Imamo mir u Bogu kroz Gospoda naseg Isusa Hrista, kroz koga i pristupismo s verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Bozije (Rim. 5, 12). Mi smo, medjutim, izmenjive prirode, usled cega se desava da se podvrgavamo nesretnim i skorbnim kolebanjima i uznemirenjima. Ipak, mi odmah treba da pozurimo da se vratimo u predjasnje stanje, trazeci mir u Bogu, kao sto govori apostol: Jer On je mir nas, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razrusi pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvsi telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga coveka, stvarajuci mir i da pomiri sa Bogom ijedne, i druge ujednom telu krstom, ubivsi neprijateljstvo na njemu (Ef. 2, 14-16). Obracajuci se svome Ocu, i Gospod govori o delu koje je ispunio: Delo svrsih koje si mi dao da izvrsim (Jn. 17, 4). On je izmirio zemaljsko i nebesko, i nas cineci sinovima mira i ljubavi. Mozda ce neko reci: “Kako, zar mi nismo u neprestanoj borbi, kao sto govori i apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12)”. Mi cemo odgovoriti da navedene reci ukazuju na vrstu i velicinu borbe, ali ne i na nas kao njene nosioce. Jer, on na drugom mestu govori: Jer oruzje naseg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rusenje utvrdjenja, obarajuci pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Bozijega, i pokoravajuci svaku pomisao na poslusnost Hristu (2. Kor. 10, 45). Onaj ko se nalazi u navedenom raspolozenju ocigledno ponistava borbu i uvodi mir.

216.

Treba slusati pouke i, verujuci im, ispunjavati njihove savete (3/₂, 13)

Ja vam i sada prinosim kratku i oskudnu, ali neodloznu meru slova kako sam ne bih bio osudjen za cutanje, i kako se vi ne biste lisili pouke. Vi se, uostalom, vecim delom poucavate citanjem svetih otaca. Pa ipak, vi imate potrebu i za mojim smirenim poucavanjem. Usudicu se da kazem da u njemu imate cak vecu [potrebu] negoli za njime. Jer, tamo nalazite opsta rasudjivanja, a ovde se govori upravno o vama sa izoblicenjem i ispravljanjem. Kaze se: Oblicicu me, u metnucu pred lice tvoje grehe tvoje (Ps. 49, 21). I Gospod kaze: Da nisam dosao i govorio im, ne bi greha imali; a cad izgovora nemaju za greh svoj (Jn. 15, 22). Naravno, neka se ne desi da se receno odnosi na vas. Jer, ja sa vama ne govorim kao sa nepokornim i gresnim, vec kao sa sinovima poslusanja, kao sa ljubljenim cedima i kao sa jednodusnim satelesnicima i saborcima. Budite hrabri i napredujte da biste bili cisti i besprekorni na dan Hristov, puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boziju (Fil. 1, 10-11). Rec moja je za vas. Ja se nadam da ce Onaj ko je davno iz kamena izveo vodu za Izrailj i iz mog kamenog srca izvesti kratko slovo kako biste se orosili i zablagodarili Gospodu, koji hrani, napaja i upravlja zivot nas u sadasnjem zivovanju kao u pustinji. Posto sam se vec setio drevne povesti, zaustavimo paznju i na ono sto se tada desilo sa nepokornima, o kojima apostol govori: Ali vecina od njih ne bese no Bozijoj volji, jer bise pobijeni u pustinji. A ovo bise primeri nama, da ne zelimo zla kao sto oni zeljese, Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao sto je napisano: Cede narod da jede i pije, i ustade da igra. Niti da bludnicimo, kao sto neki od njih bludnicise, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade. Niti da kusamo Hrista, kao sto neki od njih kusase, i od zmija izgibose. Niti ropcite kao sto neki od njih roptase, i izgibose od istrebitelja (1. Kop. 10, 5-10). Razmisljajuci o recenome, bratijo, bezimo od uzroka gneva Bozijeg, bezimo od zle pohote, bezimo od roptanja, izbegavajmo da kusamo Hrista. Kako je moguce Njega kusati? Padajuci u pomisli neverja i govoreci: “Da li cemo imati sve sto nam je neophodno? Da li cemo izdrzati borbu sa neprijateljem? Da li cemo sve pretrpeti”. Nemojmo ciniti receno, bratijo moja. To cy reci neverja i sumnje, koje ne treba dopustati. Jer, poverovavsi cvrstom verom, mi cemo sve moci pretrpeti. I Noje je poverovao i izbegao pogibao potopa. I Avraam je postao otac mnogih naroda. I Mojsije je prosao kroz Crveno more kao po suvom. I tri mladica i Danilo su ostali nepovredjeni. Jednom recju, verom su se svi sveti opravdali. I mi cemo, verujuci sve podneti i pobediti sa Hristom, udostojivsi se i venca pravde.

217.

1) Oslobodivsi se od zitejskih, svetskih i grehovnih veza, nemojmo dopustiti da se opet vratimo na njih; 2) neka niko ne misli da spoji sluzenje Bogu i ropstvo grehu i strastima (3/₂, 14)

1) Odgoneci nas nerad i podsticuci revnost, apostol je rekao: Gospod je blizu. Ne brinite se ni za sto, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnoscu kazujte Bogu zelje vase (Fil. 4, 5). Nemojmo biti nemarni, vec se krepimo i hrabrimo na delanje na koje nas je prizvao Gospod. On nas je prizvao iz opstenarodnog prebivanja u monaski zivot, On nas je obukao u rizu spasenja i odenuo u odecu veselja, On nasje iskupio od prokletstva zakona postavsi za nas prokletstvo (Gal. 3, 13). Nemojmo dozvoliti da opet postanemo dobrovoljni robovi strasti. Rob koji je otkupljen zlatom nikako nece pristati da opet dopadne ropstva. Naprotiv, udaljivsi se podalje od mesta svog ropstva, on se raduje sto se udostojio da se oslobodi od ropske tiranije. Uostalom, ropstvo samo po sebi nije neko narocito zlo, buduci da apostol govori: Jesi li prizvan kao rob? Nemoj da brines, nego ako i mozes postati slobodan, radije se strpi. Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodnjak je Gospodnji; tako i koji je prizvan kao slobodnjak, rob je Hristov (1. Kop. 7, 21-22). Pa ipak je istina da onaj ko se oslobodio ropstva ne zeli da opet zivi pod njegovim bremenom. Utoliko vise i mi treba da se drzimo daleko od greha, buduci jednom oslobodjeni od njega. Ili mozda ne znamo sta nam je napravio? Nije li nas isterao iz raja? Nije li nas ucinio smrtnima umesto besmrtnim? Nije li nas uveo u mnogoplacevni zivot? Ne postaje li preko njega svako zlo? Stoga ga izbegavajmo kao najveceg neprijatelja i zamrzimo ga kao dostojnog mrznje. Zavolimo, naprotiv, vrlinu koja nas cini andjelima, pa cak i bogovima, po pisanome: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Visnjega svi (Ps. 81, 6).

2) U cemu se, pak, sastoji sustina vrline? U odvajanju od sveta i prilepljivanju uz Boga. Gospod govori: Niko ne moze dva gospodara sluziti. . . Ne mozete sluziti Bogu i mamonu (Mt. 6, 24). Mi ne mozemo stremiti i vrlini i grehu. Jer, kakvu zajednicu ima svetlost s tamom (2. Kor. 6, 14)? Stoga su zapovesti Hristove lake i rasterecujuce, a gresi teski i opterecujuci. Teska je i [okolnost] da se mi naprezemo da spojimo suprotnosti i da smatramo da je moguce da smo blagonakloni prema telesnoj pohoti i da mozemo da se uspesno bavimo duhovnim delima. Okrenimo se sebi [i zakljucimo]: ukoliko smo dostigli meru savrsenstva zablagodarimo Bogu od koga je svaki dar dobri i svaki poklon savrseni (Jak. 1, 17), te se potrudimo da ostanemo cvrsti, strahom Bozijim se cuvajuci neizmenjivim i nepokolebivim u dobrom raspolozenju nasem; a ukoliko smo, pak, u mnogome nepotpuni, pozurimo i napregnimo se da dostignemo savrsenstvo dok jos postoji vreme za delanje, utvrdjujuci se verom, okriljujuci se nadom, vezujuci se ljubavlju, ukrasavajuci se smirenoumljem, veseleci se poslusanjem, ispitujuci se trpljenjem, prosvecujuci se ispovedanjem i svim drugim vrlinama svedoceci da smo istinski monasi, nelazni poslusnici i iskusne sluge Gospodnje u Hristu.

218.

1) Treba pazljivo da slusamo Rec Boziju, odakle nam dolaze sva duhovna raspolozenja; 2) slicno su postupali svi sveti i pruzili svedocanstvo kroz dobre plodove; 3) i mi postupajmo na receni nacin, secajuci se dobrocinstava Gospodnjih(3/₂, 15)

1) Svi ljudi imaju oci i usi, premda i ne vide i ne slusaju svi, vec samo oni koji imaju uvo koje cuje i oko koje vidi. Stoga je i Gospod rekao: Ko ima usi da cuje, neka cuje (Mt. 11, 15). O gluvim usima i prorok govori: Dade im Bog duh neosetljivosti, oci da ne vide i usi da ne cuju (Is. 6, 9; Rim. 11, 8). Stoga ono sto se cita slusajmo pazljivo, a ne nemarno kako ne bismo pretrpeli osudu. Naprotiv, mi treba da mozemo da kazemo: Nauk Gospodnji otvori mi usi (Is. 55, 5). Onaj ko slusa pazi, skrusava se, cisti se, prosvecuje se, raduje se i sve ovdasnje smatra nistavnim. On samo zeli Hrista da zadobije, slusajuci ga kako govori ucenicima: Necu vas ostaviti sirotne; doci cu k vama (Jn. 14, 18). I opet: Vi ste prijatelji moji ako tvorite sto vam ja zapovedam (Jn. 15, 14). I opet: Jos malo i svet me vise nece videti, a vu cete me videti, jer ja zivim, i vi cete ziveti (Jn. 14, 19). I opet: A vu ste oni koji ste se odrzali sa mnom u iskusenjima mojim. I ja vama zavestavam Carstvo, kao sto Otac moj meni zavesta da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome (Lk. 22, 28-30). Slusajuci navedeno, bogoljubac je spreman da svakodnevno umire za Hrista.

2) Eto kako su ziveli svi sveti i sa kakvom resenoscu i svecanoscu su izjavljivali svoju ljubav prema Gospodu. Jeremija govori: Ja se ne umorih iduci za tobom i dan ljudski ne pozeleh (Jer. 17, 16). Sveti David govori: Sta cu uzvratiti Gospodu za sve sto mi je dao (Ps. 115, 3). Apostol govori: Jer je vama darovapo ne samo da verujete u Hrista, nego i da stradate za Njega (Fil. 1, 29). Dela apostolska govore da su se svi apostoli radovali udostojivsi se da podnesu sramotu za ime Njegovo (Dap. 5, 41). Jednom recju, sveti su slicnim uzvicima izrazavali svoju veliku ljubav prema Hristu Gospodu.

3) I mi, bratijo, pazljivo slusajmo ono sto se cita i zavolimo ljubljenoga Boga naseg, svagda mu blagodareci za dobra koja nam je ucinio, tj. sto nas je izabrao od pocetka za spasenje u svetinji naseg sadasnjeg zvanja, sto nam je darovao da mu sluzimo u Pravoslavnoj veri i sto nam je, kao neku obilnu trpezu, predano ucenje svetih. I blagovremeno je da apostolski kazemo: Ako je Bog s nama, ko ce protiv nas? On koji svoga Sina ne postede, nego ga predade za sve nas, kako da nam s Njim i sve ne daruje? Ko ce optuziti izabrane Bozije? Bog je onaj koji opravdava. Ko ce osuditi? Hristos je onaj koji umrije, pa jos i vaskrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas (Rim. 8, 31-34). On hodatajstvuje pred Bogom i Ocem i daje nam Carstvo nebesko.

219.

1) Pomene nemojmo vrsiti samo spoljasnje, nego i duhovno; 2) secajmo se da cemo i mi otici; 3) tim secanjem se podsticimo na pripremanje za ishod (3/₂, 16)

1) Juce smo prilicno vrsili pomen oca naseg. Jer, duhovna deca treba da ukazuju postovanje prema svom ocu. Ipak mi ne treba da mislimo da je pri pominjanju dovoljno da izvrsimo sluzbu spomena i da se telesno utesimo. Naprotiv, mi treba da porodimo i duhovne utehe. Pokrenuvsi cula na kratko vreme, telesna uteha odlece, dok je duhovna uteha nenasita i trajna. Onaj ko je zaplakao, ko se umilio, ko se skrusio srcem zaista je dobro izvrsio spomen svog oca ili brata. Setite se ranijih dana dok je otac bio prisutan, dok je besedio i opstio sa nama, a zatim predstavimo sebi [mesto] na kome se sada nalazi, te sa kime prebiva i sa kim opsti, kao i sva nasa bratija koji su pocinuli. Zar ono sto se pomislja i slusa nece svagda dusu privodi ti u ushicenje?

2) Okrenimo se potom i sebi samima i pomislimo kako cemo nakon kratkog vremena i mi otici odavde i kako ce nas drugi spominjati kao sto mi sada pominjemo svoje prethodnike. Da, takav je nas udeo. Mi smo smrtni ljudi i ne znamo sta ce biti sutra. I sta je zivot nas? Para koja se na kratko pojavljuje i nestaje; prolecni cvet koji izjutra nice i uvece vene. Covek je kao trava, dani njegovi, kao cvet poljski, tako procveta (Ps. 102, 15). Covek se upodobi nistavnosti, dani njegovi kao senka prolaze (Ps. 143, 4). Svako telo je seno i svaka slava ljudska je kao svet trave (Is. 40, 6). Jer ogreje sunce sa zegom, i osusi travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena propade (Jak. 1, 11). I mi cemo uvenuti i preci odavde, kao sto su rekli sveti, cija smo poredjenja naveli.

3) Blazen je onaj koji je razuman i koji trazi Boga (Ps. 13, 2). Blazen je onaj ko se svakodnevno prisiljava na napore i znoj poslusanja, koji ne protivreci, ne ropce, koji je pokoran, spreman za delanje, marljiv u sluzenju, skrusen srcem i uvek se sprema za ishod. Jer, doci ce kraj i nece zadocniti. Doci ce i carski vesnik silazeci sa neba i govoreci dusi: “Eto, sada izlazi. Ocekuje te Car i Bog svih”. Neka bismo se mi, molitvama oca naseg, obreli spremni, bez straha prelazeci u vecni zivot.

220.

1) Kraj cetrdesetnice nas postavlja pred lice Pashe; medjutim, i citav nas zivot stoji pred licem Pashe, premda ne privremene, nego vecne, koja je neizmerno bolja; 2) gledajte na nju, secajuci se sta je o njoj rekao Gospod, i podsticuci se na podviznicke trudove, podrazavajuci svete; 3) nemojte obracati paznju na lukavu zmiju, koja pokusava da nas obmanom navede na lepo i slatko za telo (3/₂, 17)

1) Cetrdesetnica se priblizava kraju i dusa se raduje zbog priblizavanja Pashe, koja predstavlja vreme predaha i okusanja plodova od preduzetih napora. Zbog cega sam, pak, ja progovorio o tome? Stoga da bih vam napomenuo da je i citav nas zivot okrenut ka vecnoj Pasci i ocekuje njeno priblizavanje. Iako je velika i znacajna, ovdasnja Pasha je, po rasudjivanju nasih otaca, samo obraz one Pashe. Ovdasnja Pasha traje jedan dan i prolazi, a ona je neprestana. Od nje se udaljio svaki bol, tuga i uzdah i u njoj [prebiva] radost, veselje i vecna uteha. U njoj je glas onih koji praznuju i skup slavljenika, vidjenje vecnopostojece svetlosti, blazena svetkovina Hristova, trpeza puna vecnih dobara i novo pice, o kome je Hristos rekao: Kazem vam pak da od sada necu piti ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kada cu piti s vama novoga u Carstvu Oca moga (Mt. 26, 29).

2) Pred svoje Vaznesenje na nebo, on je o tom Carstvu rekao svojim ucenicima: Idem da vam prapremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto, opet cu doci, i uzecu vas k sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, u put znate (Jn. 14, 24). I na drugom mestu On opet govori: U onaj dan znacete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama (Jn. 14, 20). I opet: Oce, hocu da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17, 24). Da bi se shvatilo da te reci nisu bile upucene samo apostolima, vec i svim verujucim, On je opet rekao: Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog reci njihove poveruju u mene: da svi jedno budu, kao ti, Oce, sto si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svet veruje da si me ti poslao (Jn. 17, 20-21). Sta je utesnije od ovih reci? I sta je ubedljivije? Koju dusu one ne mogu smeksati? Kakvo srce one nece skrusiti? Takvo srce bi pravedno trebalo nazvati kamenim, a ne ljudskim. Pomisljajuci o recenome, sveti su blagodusno pretrpeli sve sto su podnosili, skorbi smatrajuci radoscu, teskobe – sirinom, stradanja – nasladom, podviznicke napore – utehom, smrt – zivotom. S obzirom da tezimo istom cilju i buduci da istemo Pashu zajedno sa njima, i mi treba da hrabro podnosimo sve neprijatno sto dolazi, ne padajuci pod njegovom tezinom i izbegavajuci malodusnost, sve vise se podsticuci na plameniju revnost.

3) Nemojte obracati paznju na lukavu zmiju koja nam priprema raznovrsne zamke uz pomoc nasih strasti, koja se preobrazava u andjela svetlosti, koja stvari pokazuje onakvima kakve nisu, koja tamu predstavlja kao svetlost, i gorko kao slatko. Ona je prelestila naseg praroditelja, opcinivsi njegovo gledanje i ruzno mu pokazavsi kao prekrasno, da bi ga potom kroz okusanje [ploda] izbacila iz raja. Znajuci, pak, iz opita da je lazljivi obmanjivac, mi nemojmo izaci iz raja zapovesti. Kada nam pokaze prekrasan plod, mi nemojmo na njemu zaustaviti oko duse i tela naseg, vec na svaki nacin okrecimo pogled kako se ne bismo prelestili. I sta je zapravo plod koji izgleda lep? Telesna ljubav i zla pohota svake od pogubnih strasti. Ukoliko ih izbegnemo, mi cemo se spasti i udostojiti da sa svima svetima praznujemo vecnu Pashu.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

221.

1) Posle zime cveta i daje plodove biljno carstvo; i dusa posle lisavanja, skorbi i teskoca duhovno cveta i donosi duhovne plodove, kojima se raduje i hrani Gospod; 2) podnosimo sve nevolje i teskoce naseg podviznickog zivota kako bismo prineli plod, radujuci i hraneci Gospoda, od cega nema nista blazenije; 3) za receno ce nas uverava sam Gospod; kako, dakle, da sa svakom radoscu ne podnosimo svaku teskocu naseg zivota (3/₂, 18)

1) Zima je prosla i nastupilo je prolece. Mi vidimo kako tvorevina Bozija ozivljava: rastinje cveta, zemlja se pokriva zelenilom, ptice pocinju da pevaju i sve ostalo se obnavlja. I mi se svime nasladjujemo i slavimo premudrog Umetnika svega Boga, koji svakog leta kao da presazdaje i preobrazava svu tvar svoju, primetno nas uveravajuci da ono sto je na Njemu nevidljivo, od postanja sveta umom se na stvorenjima jasno vidi, tj. Njegova vecna sila i Bozanstvo (Rim. 1, 20). Mi, uostalom, ne treba da se zadrzavamo samo na recenome, vec da i dalje prostiremo svoj misleni pogled, te da i u samima sebi vidimo ono sto se desava u tvorevini. Kako? Kroz poredjenje. Uzrok obnove vidljive tvorevine jeste zima, u kojoj se zemlja i sve sto je na njoj podvrgava neprijatnom uticaju snega, vetrova i bira. Slicno biva i sa dusom: ukoliko najpre ne pretrpi zimu skorbi, lisavanja i beda, ona nece dati cvet ni plod. Ukoliko, pak, pretrpi sve slicno, prinece ocekivane plodove i dobiti blagoslov od Boga, kao sto je napisano: Jer zemlja koja upija dazd sto cesto na nju pada, i koja radja bilje korisno onima radi kojih se i obradjuje, prima blagoslov od Boga (Jev. 6, 7).

2) I mi treba da podnosimo svaku nevolju, svako lisavanje, svako vidljivo i nevidljivo iskuselje koje nas napada u vreme posta koji tece u gladovanju i zedjanju i u svim ostalim zlopacenjima kako bismo postali plodonosni i kako bismo dobili blagoslov od Boga. Mi treba da prihvatimo kao gosta i nahranimo Gospoda Isusa. Mi se, naime, nasladjujemo gledanjem zelene, rascvetane i plodne tvorevine. I Gospod se raduje gledanjem na nasu dusu koja duhovno cveta i donosi plod. Kakav plod? Ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrotu, veru, krotost, uzdrzanje (Gal. 5, 22-23). Eto cime se On hrani i nasladjuje. I blazen je onaj ko ga time hrani stoga sto ce i On njega nahraniti vecnim dobrima. Blazen je onaj ko ga prima kao gosta jer ce i On njega primiti u Carstvo nebesko. Onaj ko zemaljskog cara primi u svoj dom ima veliku radost i veselje. Nece li se utoliko pre [radovati] onaj ko prima Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima?

3) I mi ga zaista primamo, kao sto se vidi iz Njegovih reci: Ako me neko ljubi, rec moju drzace, i Otac moj ljubice njega; i njemu cemo doci i u njemu cemo se nastaniti (Jn. 14, 23). I opet: Ko ima zapovesti moje i drzi ih, to je onaj koji me ljubi; a koji mene ljubi, toga ce ljubiti Otac moj; i ja cu ga ljubiti i javicu mu se sam (Jn. 14, 21). Zbog navedenih obecanja mi sve treba sa radoscu da trpimo i cinimo, slusajuci apostola koji govori: Sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam sto nedostaje Hristovim patnjama, za telo Njegovo, koje je Crkva (Kol. 1, 24). I sveti Jakov govori: Svaku radost imajte, braco moja, kada padnete u razlicna iskusenja, znajuci da kusanje vase vere gradi trpljenje; a trpljenje neka usavrsuje delo, da budete savrseni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak. 1, 24). Vidite li da se u iskusenjima nalazi radost i u skorbima – veselje? Svetitelji su tako ziveli. I mi se napregnimo da idemo njihovim stopama kako bismo zajedno sa njima nasledili Carstvo nebesko.

222.

Nabrojavsi podviznicke vrline, u kojima se poneki narocito uspevali u [vreme] posta, on dodaje: “Budite takvi uvek ne menjajuci se sa promenom vremena” (3/₂, 19)

Vec se nalazimo na samoj granici posta, buduci da se, kao sto vidite, gotovo zavrsava, Pismena svedocanstva koja su do nas dosla iz davnih vremena uveravaju nas da su se u ovo vreme u svoje obitelji vracali blazeni oci iz okoline Jerusalima. Oni su vreme svete cetrdesetnice provodili u pustinjama. Oni su kao prvine na dar mnogostedrom Vladici i Bogu prinosili visoke vrline u kojima su uznapredovali u svojim pustinjskim podvizima. Ni vi ne prinosite nista malo i neznatno. Naprotiv, prema svojim silama vi prinosite gospodju svih vrlina, tj. ljubav, zatim bogosvetlo smirenoumlje, hristopodobno poslusanje, neuspavljivo trezvoumlje u molitvi i psalmopojanju na bdenju, narocito usrdje u ispunjavanju napora rukodelja. Nije nedostojno pohvale ni presecanje rasejanosti, uzdrzanje od neprilicnih pogleda, skromnost u hodu, blagorazumnost u odgovorima i uzajamnom opstenju. Necu poceti da govorim o obuzdavanju drskosti, odbacivanju pricljivosti, uzdrzanju u hrani, odbacivanju mnogog spavanja, paznji prilikom citanja i najzad, o blazenom i mucenickom odsecanju vlastite volje, koje je trebalo postaviti na prvo mesto, buduci da ga Gospod, kao jedinu istinsku zrtvu, iznad svega trazi od nas. Sve navedene osobine su dobar i prepodoban prinos. Usudicu se da kazem da se od vas niko pred Gospodom nece pojaviti prazan, vec ce svaki prineti svoje dobro. Vi ste, dakle, na temelju svog podviznistva nazidjivali zlato, srebro i drago kamenje, tj. dela koja nece sagoreti na ognju buduceg ispitivanja, a ne greholjublje, ropstvo strastima, sramni govor, stidne pomisli, tajno jedenje, laz, neprijateljevanje i druga dela, koja apostol uporedjuje sa drvima, senom i slamom (1. Kor. 3, 12). Vi ste za kratko vreme isposnickih dana stekli duhovnu riznicu. Stoga nemojmo dopustiti da je sa promenom vremena izgubimo, predavsi se neprijatelju i suparniku. Neka dodje do promene vremena i neka dodju drugi dani. Vi, pak, u svojoj pokornosti volji Bozijoj i u svojoj ljubavi prema Njemu ostanite nepromenjivi. Ili, promenite se, ali jedino dobrom izmenom, manje savrsenstvo zamenjujuci vecim savrsenstvom, od iskre postajuci svetilnik koji gori i od meseca se preobrazivsi u sunce. Samo se nemojte zaustavljati i okretati nazad ka utehama sveta, koje prolaze kao san, premda i podvrgavaju vecnom gorenju u ognju. Prema tome, molim vas da, nastavljajuci dosadasnje prebivanje u bogougodnom nastrojenju, otpraznujemo i praznik Cveti, da otvorimo manastirska vrata i primimo one koji nam dodju, vidjenje i besedu sa njima uredivsi na slavu Boziju. Neka oni koji nas vide po bozanstvenom apostolu kazu da je Bog sa nama kao u svom hramu (1. Kop. 3, 16). Cineci kao sto rekosmo, mi cemo i Svetu i Veliku Pashu otpraznovati bogougodno, saobrazavajuci se strastima Hristovim i obasjavajuci se svetloscu Vaskrsenja.

223.

1) On pominje neko iskusenje koje su svi zajedno dobro podneli; 2) on ukazuje kako tece iskusenje na greh i kako se treba protivi grehu, odbijajuci prilog, i ostalo; 3) da ne bi bilo priloga, ne treba da se vracamo na ranije cak ni mislju, dok spoljasnje treba da se strogo drzimo poretka dobrog ponasanja; 4) vise od svega se cuvajte napustanja obitelji; 5) uopste, neka kod vas sve bude blagoobrazno i pravilno; sve cinite kao pred Gospodom; 6) zavrsen je post, zablagodarimo Gospodu i nemojmo prestati da se popravljamo (3/₂, 20)

1) Gospod je u Jevandjelju rekao: Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas veje kao psenicu. A ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane (Lk. 22, 31-32). Nesto slicno se i sa nama desilo. Ipak, sveblagi Bog nije dozvolio da se ozalostimo preko mere, vec je ucinio sa iskusenjem kraj, da bismo mogli podneti (1. Kop. 10, 13). Vi znate o cemu govorim. Ja sam primio vase bratoljubivo sastradavanje kao bogougodno, spasonosno i pohvalno, po recima apostola: Jer gle, bas to sto se vi no Bogu ozalostiste, kakvu brizljivost stvori u vama, pa pravdanje, pa nezadovoljstvo, pa strah, pa zelju, pa revnost, pa kaznjavanje! U svemu pokazaste sebe cistim u ovoj stvari (2. Kor. 7, 11). Vase raspolozenje zaista bese bratsko, kao sto i zahteva rec istine. Jer, kaze se: I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26).

2) Pogledajte samo kakvo je staranje i naprezanje kod djavola, kako kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere (1. Pt. 5, 8), koga da uhvati kao plen delimicno ili u potpunosti. Uhvativsi nekoga delimicno, on nije zadovoljan, vec se pruza na jos gore sve dok ne izazove grehovnu smrt. On najpre nastoji da prihvatimo prilog [tj. grehovnu pomisao] kako bismo u srcu zamislili nesto lose. Oskrnavivsi i zarazivsi dusu, on je sablaznjuje da istupi iz granica prirode, cineci je bezumnom, beslovesnom i slepom. I ona vec stremi ka neprilicnom, tj. umesto svetlosti – tami, umesto sladosti – gorcini, umesto zivotu smrti. Takva je nesreca od kusaca. Mi, pak, bratijo, na svaki nacin cuvajmo duse svoje, ne dajuci mesta djavolu. Mi odmah treba da odgonimo prilog. A ukoliko budemo savladani, u krajnjoj meri nemojmo se oskrnaviti saglasavanjem. A ako i na tom nivou pretrpimo nesrecu, nemojmo dozvoliti da dugo prebivamo u slicnom nastrojenju kako se ne bismo priklonili grehu.

3) Sa nama se receno desava zbog nasih ranijih pristrasca i zbog prisecanja. Stoga izbegavajmo pristrasca i mladalacka prisecanja. Jer, zalaziti u njih i mastom prebivajuci u njima znaci vracati se srcem u Egipat. Mi, pak, recenoga treba da se cuvamo po unutrasnjem coveku, dok po spoljasnjem treba da cinimo ono sto nas uci apostol: Nikakva rdjava rec da ne izlazi iz usta vasih, nego samo dobra za izgradjivanje onoga sto je notrebno, da donese blagodat onima koji slusaju. I ne zalostite Svetoga Duha Bozijega, kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja. Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite medju sobom blagi, milostivi, prastajuci jedan drugome, kao sto je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 29-32).

4) Izbegavajmo napustanje obitelji kako ne bismo imali uzrok za pad. Avaj. Tvoja bratija je unutra, a ti si napolje. Tvoja bratija je u bezmetezju, a ti si u praznoslovlju. Tvoja bratija je spokojna, a ti prelazis sa mesta na mesto. Otuda su sablazni, otuda padovi. Cemu se podvrgava ovca koja se odvoji od stada? Zar ne postaje plen zverima? Slicno je i sa onim ko pobegne iz obitelji. Neka ne bude toga, bratijo. Neka sve kod vas biva blagoobrazno i uredno, sve sapaznjom i opreznoscu, sve kao pred licem Gospodnjim, koji vidi i skriveno i otkriveno, i dnevno i nocno, i svaki telesni i misleni pokret. Nemojmo, dakle, biti na saplitanje ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Bozijoj. I dovoljno smo rekli.

5) Cetrdesetnica se zavrsava. Uznesimo slavu Bogu koji nas je udostojio da je dovrsimo i koji nam je dao silu da ponesemo njene uobicajene podvige. Trud je prosao i nagrada ostaje. Telo se stanjilo, ali se popravio duh. Popravljajte ga i osvecujte i dalje te ce vasceli duh vas i dusa i telo da se sacuvaju bez poroka za dolazak Gospoda nasega Isusa Hrista (1. Sol. 5, 23).

224.

1) Nemojmo prestati da se secamo stradanja i Vaskrsenja Gospodnjeg, kako nas strasti ne bi ulovile; 2) sada je prolece, koje ozivljava sve telesno; budimo oprezni i strogi prema telu; 3) potrudili smo se u postu; medjutim, posle kraja posta nije kraj trudovima: citav zivot treba da se trudimo nad sobom; 4) cinimo tako (4, 1)

1) Udostojivsi se da blagodacu Hristovom otpraznujemo Svetu Pashu, prihvatimo opet svoja dela. Istovremeno i radimo i secajmo se zivotvornih strasti Spasitelja naseg, Isusa Hrista i Njegovog slavnog Vaskrsenja. Jer, nikako ne treba dozvoliti da sa prolaskom Pashe prodje i nase secanje na njih. Pred oci uma treba uvek da privodimo spasonosne strasti Gospodnje, Njegovo raspece, pogreb i Vaskrsenje. Neprestano se zanimajuci takvim predmetima, mi cemo biti neulovljivi za strasti. Ukoliko nas ponekad usled nepaznje ulove, mi brzo treba da pogledamo na raspetog Isusa, Gospoda slave i odmah ce zasijati iscelenje dusama nasim. Slicno je u davna [vremena] i Izrailj, kad su ga ujedale zmije, pogledao na bakarnu zmiju i odmah se isceljivao (Br. 21, 9). Vama je poznato da zle pomisli ujedaju kao zmije i u dusu ulivaju otrov, koji sa svim staranjem treba odmah izbacivati kako se odugovlacenjem ne bi stvorila neizleciva rana.

2) Vidite, sada je prolece. Ono je roditeljka [tj. buditeljka] krvi (a krv – tela). Telo, pak, zeli protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal. 5, 17), buduci da snazenje tela slabi duh, a snazenje duha slabi telo. Budimo oprezni i u upotrebi hrane, pica, sna i svega drugog drzimo strogu umerenost kako telo ne bi nadvladalo duh, vec kako bi dusa odrzala pobedu nad telom.

3) Trkac na popristu se proglasava pobednikom kada pretrci sve stadije (i prvi dotrci do naznacene crte), a ne kada pretrci samo dve stadije. Ni mi (nismo pobednici ukoliko dolicno provedemo) samo cetrdesetnicu ili Pedesetnicu. Naprotiv, kazem vam da ukoliko sav svoj zivot ne istrajemo u pazljivom podvigu mi necemo izbeci zamke djavola i necemo dobiti pobedne nagrade.

4) Stoga se stalno podvizavajmo dobrim podvigom, prolivajmo znoj radi sticanja vrlina, pritesnjavajmo telo, proganjajmo strasti, svagda noseci na telu umiranje Gospoda Isusa (2. Kor. 4, 10) i svagda sami u sebi osudu na smrt dozivljavajuci (2. Kor. 1, 9). Jer, svakako cemo i mi umreti kao i oci nasa i bratija. I mi cemo se prestaviti i otici na nepoznata mesta, te ugledati prizore koje nismo videli. Ta rec je strasna i onoga ko ima um privodi u istupljenje. Prebivajuci, dakle, u strahu i trepetu, drzimo svoja cula u strogom poretku. Na svaki nacin se cuvajmo od ispraznog slusanja, od stetnog gledanja, od mirisa koji razmazuju i od svakog opasnog koraka, svecelo se posvecujuci Svetome Bogu kako bismo, ugodivsi mu, poslali naslednici vecnih dobara.

225.

1) Prosla je Pasha i prosla je strasna [sedmica]; medjutim, pashalno radovanje i secanje na stradanja Gospodnja treba da su uvek zivi u nama kako ne bismo ziveli za sebe, nego Gospodu koji je umro i vaskrsao za nas; 2) stoga i posle Pashe treba da prebivamo u duhovnim i telesnim podvizima, ne izmisljajuci nikakva opravdanja za njihovo izbegavanje; 3) on ih prekoreva sto su se skupljali zajedno na tajnom mestu iako im je govorio da tako nesto ne cine; on im ukazuje kako da se ponasaju kad se javno skupljaju radi razgovora i kako da se drze u svako drugo vreme; 4) on napominje da se secaju dobre upokojene bratije i da ih podrazavaju, navodeci primer brata Domentijana (4, 2)

1) Pasha je prosla i praznik se zavrsio, ali radovanje ili praznovanje, ako hocete, nije proslo. Jer, mi duhovno treba da se uvek radujemo i praznujemo, po reci apostola: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: Radujte se (Fil. 4, 4). I strasna sedmica je prosla, ali secanje na stradanja Hrista Spasitelja naseg treba da je u nama uvek novo i zivo. [Mi uvek treba da se secamo] da se Gospod slave za nas raspeo i bio pogreben i vaskrsao u treci dan, savaskrsavsi i saozivotvorivsi i nas sa sobom kako mi zivi ne bismo vise ziveli sebi, nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2. Kor. 5, 15) i kako bismo sa smeloscu mogli da kazemo reci apostola: A zivim – ne vise ja, nego zivi u meni Hristos; a sto sad zivim u telu, zivim verom Sina Bozijeg, koji me zavoli i predade sebe za mene (Gal. 2, 20). Zakljucak iz navedene tajne jeste da treba da budemo mrtvi za svet i zivi za Boga.

2) Prema tome, i posle Pashe mi treba da smo trezvoumni i bodri, da se molimo i drzimo umiljenja, da tocimo suze i prosvecujemo se, da uvek umiranje Gospoda Isusa na telu nosimo, da svakodnevno umiremo proizvoljeljem, da se svagda misleno razdvajamo sa telom i odlazimo Gospodu kroz udaljavanje od telesnog mudrovanja. Nemoj govoriti: “Sada nije cetrdesetnica”. Jer, za trezvoumnog je uvek cetrdesetnica. Nemoj govoriti: “Ja se vec odavno podvizavam i imam potrebu za odmorom”. Jer, ovde na zemlji nema odmora. Nemoj govoriti: “Ja sam ostareo u vrlini i ne bojim se”. Jer, strah od izmene i pada nikad ne treba da nas napusta, s obzirom da je satana mnoge ostarele u vrlini survao u jamu greha u jednom casu. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1. Kor. 10, 12) i onaj ko misli da je dobro zasticen neka se pazi da ne bude ostavljen bez ikakve zastite. Neka kod vas uvek postoji opreznost, paznja i stroga mera i u snu, i u jelu, i u picu i u svemu drugom kako bi telo svagda bilo pod pritiskom i obuzdavanjem. U suprotnom ce ono, poskocivsi kao zdrebe, da nas surva u bezdan greha.

3) Ja sam vam u nedavnoj pouci savetovao da se ne odvajate i ne zadrzavate nasamo na skrivenim mestima, pa ipak su neki od vas cinili suprotno. Sta hocete? Da dodjem k vama sa prutom ili sa ljubavlju i duhom krotosti (1. Kor. 4, 21). Ja sam vam govorio i vi niste poslusali. Vi ste videli da je vas brat za tako nesto dobio epitimiju i niste se uzdrzali. Pazite da neko ne padne u slicnu vrstu greha. Pouke se ne govore uzalud i u prazno. Jer Bog nije Bog nereda, nego mira (1. Kop. 14, 33). A sve neka biva blagoobrazno i uredno (1. Kop. 14, 40) da bi se kod nas u svemu proslavljao Gospod. Vi bratijo, koji se sabirate sa raznih [mesta], pazite gde i kako sedate i kako se ophodite. Nemojte biti kao oni koji su dobili razresenje na sve, nego kao svezani Duhom, ne kao oni koje niko ne nadzire, nego kao oni koje nadzire Gospod, koji vidi svaki pokret i svako dejstvo vase. Nemojte lutati tamo-amo, kao da vas neko vuce, vec budite kao stranci koji se odmaraju. Pazite na svoje rukodelje, molitve i psalmopojanje i nista nemojte srebroljubivo sabirati ovde, vec budite zadovoljni onim sto posedujete. Jer, sam Gospod je rekao: Necu me ostaviti, niti cu me prezreti (Nav. 1, 5). Stoga svako od nas sa smeloscu moze da govori: Gosnod je meni pomocnik, i necu se bojati, sta ce mi uciniti covek (Ps. 117, 6).

4) Secajte se bratije vase i gledajuci na svrsetak njihova zivota, ugledajte se na veru njihovu (Jev. 13, 7). Takav je bio blazeni Domentijan koga smo opevali i ciji je spomen sa svetima. Kakvu je on trgovinu ostvario? Kakav je on proveo zivot? Nije li on mnogim naporima i podvizima stekao vecno nasledje? On je bio siromasan covek i neznatan po telu. Medjutim, s obzirom da je izabrao vrlinu i da je zavoleo Boga, i Bog je njega uzvisio, po reci Pisma: Proslavicu samo one koji me proslavljaju i onaj ko me ponizava bice bez casti (1. Car. 2, 30). Zbog takve bratije treba da se radujemo i veselimo. Medjutim, od toga mi necemo imati koristi ukoliko i sami sa svoje strane nesto ne prinesemo. I prinevsi nesto po svojoj sili, mi cemo imati cast sa svetima u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

226.

1) Cuvajmo mir medju sobom kako bismo zatvorili usta onima koji su radi da hule na nas nacin zivota; 2) podstrek za receno neka bude ljubav prema Gospodu, koja je nadahnjivala sve svete; 3) mi se ponekad predajemo izazovima zbog hladnoce ljubavi prema Gospodu; nju, dakle, treba da obnavljamo i snazimo (4, 3)

1) Mi smireni se radujemo kad vidimo da svake godine dolazite ovamo i vas dolazak praznujemo kao drugu Pashu. Svako od vas nam prinosi telesne [darove po meri] onoga sto je njegova ruka sabrala. I mi cemo stoga, kao neko uzdarje, vama predloziti duhovne [darove]. Prema tome, molim vas imenom Gospoda naseg Isusa Hrista da hodite dostojno monaskog zvanja koje ispovedamo i gonjenja koje smo pretrpeli za Gospoda. Vladajte se dobro u svetu, da bi za ono za sto vas opadaju kao zlocince bili posramljeni, videvsi na delu vase dobro ponasanje (1. Pt. 2, 12). Postarajmo se da i za same sebe i za one koji se protive istini cvrsto ustrojimo svoj zivot, odrzavajuci dobro ponasanje u uzajamnim odnosima i u dobrim poduhvatima drzeci se dobrih pravila. Kad se sabiramo u crkvu drzimo apostolska pravila. Apostol govori: Svaki od vas ima psalam, ima pouku, ima jezik. . . i sve neka bude za izgradjivanje (1. Kop. 14, 26). Kada negde odemo po potrebi hodimo pobozno kako bi na nasem licu sijala izvesna blagodat na nazidavanje onih koji vide. Kada se desi da govorimo sa zenom treba da imamo punu paznju i da skromno uzdrzavamo oci od gledanja kako ne bismo primili zaoku i strelu u srce.

2) Jednom recju, sve treba ciniti u slavu Boga, koji nas je zavoleo i predao sebe za nas (up. Ef. 5, 2). Ljubav prema Njemu dovodi do istupljenja onoga ko ga voli, ne dopustajuci mu da pripada sebi, vec jedino Ljubljenome, sto se moze primetiti i kod onih koji vole dusevno ili plotski. Muz koji voli zenu celog sebe predaje voljenoj: on kao da dise njom i o njoj neprestano masta. On ni na sunce koje mu se ukazuje nece da gleda, vec samo na svoju zeljenu. On nece da uzme ucesca u trpezi mu se predlaze zbog zelje da bude jedino sa svojom ljubimicom. Ko je, medjutim, krasniji od Hrista? Sta je sladosnije od Njegove ljubavi? Zar On nije krasan lepotom vecma od sinova ljudskih (Ps. 44, 3)? Nije li On sav sladost i zelja (Pes. 5, 16)? Pokazujuci toplinu svoje ljubavi prema Njemu, sveti uzvikuju: Kao sto cezne jelen za izvorima voda, tako cezne dusa moja tebi, Boze (Ps. 41, 2), ili: Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umre, to svi umrese. I Hristos za sve umre, da oni koji zive ne zive vise sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse (2. Kor. 5, 14-15). Eto kakvom je ljubavlju Bog zavoleo svet. I eto kako su silno i nezadrzivo sveti Njega voleli.

3) Ne voleci ga plameno, mi postajemo plen zlih pomisli i telesnih pohota, umesto zadovoljstva susrecuci skorbi, umesto sladosti – gorcinu i umesto mira – uznemirenost. Mi bratijo treba da se probudimo i otreznimo, te da ocistimo dusu od slicnih pogubnih zelja kako bi u nama obitavao Hristos. Jer, gde je cistota, tamo je i Hristos. Takav je blazeni i pozeljni zivot. Ziveci na taj nacin, mi cemo naslediti Carstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

227.

1) Vi ste postom sabrali duhovna dobra; sada se postarajte da ih sacuvate; 2) stoga treba izbegavati nemarnost, strogo paziti na sebe i dejstvovati sa bodrom opreznoscu; 3) izbegavajte slucajeve koji pobudjuju na greh, cuvajte cula i narocito krotite pomisli; 4) ukoliko ne budete tako cinili, pascete u greh; greh nam je, pak, nacinio i cini mnogo zla (4, 4)

1) Vreme nas priziva da posle praznika opet krenemo sa besedama i obicnim poucavanjem. I ja im pristupam sa usrdnoscu znajuci da sam radi toga postavljen i da cu tesko [odgovarati] ukoliko ne saopstavam rec istine u skladu sa svojim silama. Sta bih vam rekao u sadasnje vreme? Ranije ste, tj. u vreme svete cetrdesetnice, kao u neko pristaniste sabirali duhovno bogatstvo kako biste stupili u Svetu Pashu. I nosili ste sa sobom mnoge i dobre tovare vrlina, tj. post, bdenje, molitvu, trudoljublje i ostala prepodobna staranja. Stoga sada predmet nase izuzetne brige i staranja treba da bude ocuvanje svega navedenog.

2) Jer, ne treba smatrati da u duhovnom pristanistu biva kao u telesnom. Naime, cim stupi u [telesno pristaniste] i usidri se, [covek] se predaje nedejstvenosti i bezbriznosti u odnosu na morske talase i druge neprijatne slucajnosti. Naprotiv, u [duhovnom pristanistu] od pokoja strasti postaju silnije i svirepije i duhovi zlobe (tj. duh bluda, duh stomakougadjanja, duh lakomosti, duh lenjosti, duh gordosti) napadaju sa vecom neukrotivoscu kao nekakva bura. Stoga je veoma umesan strah da se i u pristanistu ne potone na dno. Nekada je sveti David neoprezno pogledao na Urijevu zenu i potom postradao, sto znaju oni koji su citali (2. Car. 11, 1; 4). Pismo govori: Jede Jakov i nasiti se, i odmetnu se ljubljeni (Pon. 32, 15). [Jednom] je neko nepromisljeno dodirnuo [nesto], te se raspalio pohotom i rodio bezakonje.

3) Slusajuci sta se govori, ti treba da pazis: bezi od mesta i prizora koji su opasni zbog pobudjivanja na greh, te oci, sluh, miris, ukus, pipanje, jelo, pice i san svezi strogim pravilima kako te ne bi potopili valovi strasti. Takodje treba znati da se onaj ko plovi po culnom moru nevoljno podvrgava burama i talasima, dok je onaj ko plovi po mislenom moru gospodar i bure i zatisja. Jer, ukoliko hrabro odgoni neumesne pomisli, on ce se ispuniti tisinom, imajuci Svetoga Duha kao Saputnika, kao sto se prica o svetom Arseniju. Medjutim, onaj kome su cula raspustena i ko ne ometa da se u njemu podizu pohote kao neki talasi – u stvari sam u sebi podize najgoru buru. I ukoliko ubrzo ne ukroti uznemirene pomisli, on ce zalosnim glasom zavapiti: Dodjoh u dubine morske, i bura potopi me (Ps. 68, 3). Ja zapravo hocu da kazem da treba da gospodari dobra pomisao i da bolje ne treba da bude savladano od goreg, tj. da duh treba da vlada i da se upravlja ka boljem.

4) Ili, zar ne znate sta je ucinio greh? Nije li on u svet uveo smrt? Nije li iskvario zemlju? Nije li vaseljenu ispunio grobovima od pocetka sveta sve do sada? Jer, covek je bio netrulezan do prestupa zapovesti i nista od navedenoga nije bilo na delu sve dok je prvosazdani nepokolebivo ostajao veran zapovesti koja mu je data. [greh] je vinovnik i vecnih muka; on je potpala neugasivog geenskog ognja; on je hrana nezaustavljivog crva; on je coveka koji se nalazio u casti ucinio slicnim beslovesnoj stoci. Buduci da je mnogobedstven i smrtonosan, mi treba da bezimo od njega po svojim silama, te da biramo vrlinu koja ljude pokazuje kao andjele, koja se protivi demonima, koja progoni sve strasti i koja, najzad, kao nagradu dobija Carstvo nebesko, koje neka bismo dostigli svi mi blagodacu i covekoljubljem Gospoda nasega.

228.

1) Nemojte se predavati nemarnosti, buduci da je smrt uvek blizu, a po smrti sud i nagrada; 2) sluge zemaljskog cara sa strahom se trude da ispune sve – i veliko i malo; zar nisu utoliko pre duzni da se trude oni koji sluze nebeskog Cara; 3) usrdno ispunjavajmo sve i na bogosluzenjima i na poslusanjima; narocito budite iskreno mirni medju sobom (4, 5)

1) Dugotrajnost ovdasnjeg zivota u nama ne treba da radja dosadu, lenjosti ili nemar, vec usrdnost i marljivo staranje o bogougadjanju, s obzirom da smo uvek blizu smrti. Ni jedan rob se ne prepusta nemaru ukoliko se priblizava svom gospodaru, kao uostalom ni poslanik koji treba da da odgovor onome koji ga je poslao. Naprotiv, oni su vrlo zabrinuti, usled cega izgleda kao da su izvan sebe. A zar smo mi nesto drugo? I mi se priblizavamo nasem Gospodu, ili, bolje reci, Gospod se priblizava nama, kao uostalom i Njegov strasni sud, na koji ce svi izaci nagi i otkriveni da bi dali odgovor o prozivljenom te da bi ili dobili Carstvo nebesko, ili vecnu muku. Ko ce se predati nemaru ukoliko pomislja o recenome? Zar se nece svako silnije od ognja rasplamsati revnoscu da cini volju Gospoda svoga kako se ne bi pokazao kao sluga koji je bio svezan za ruke i noge i izbacen iz svadbene odaje (Mt. 22, 13).

2) Ukoliko nas navedeni primeri ne strase, postarajmo se da zivlje sebi predstavimo buduce kroz uporedbu sa onim sto se desava sada. Zar ne vidimo kako se jedni neprijatelji cara muce u tamnicama, dok se drugi kaznjavaju bicevanjem, kako se jedni salju u progonstvo, a drugi lisavaju ociju, i kako su poneki cak u opasnosti da se lise i samog zivota? Ne stoje li i ne sluze li sa strahom i trepetom cak i oni koji nisu ni zbog cega krivi kad ih negde posalju u rat i na druga teska dela? I nema nikoga da se prepire ili da se ne povinuje. I tako je kod smrtnog cara. Ne prilici li utoliko pre da se kod besmrtnog i jedinog Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima sve cini sa strahom i trepetom i da se cini jedino ono sto je naredjeno? Cujete li sta govori Rec Bozija? Ili prezires bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajuci da me dobrota Bozija na pokajanje vodi? Nego svojom upornoscu i nepokajanim srcem sabiras sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji ce dati svakome no delima njegovim (Rim. 2, 46).

3) Neka nas receno zastrasi. Svaki dan provodimo sa svakom paznjom i budnim samocuvanjem. Rano ujutru na znak odmah zivahno ustajmo progoneci san. Posle trezvoumne molite u keliji i na opstem sabranju neka se svaki lati svoga posla – skladisnik u skladistu, kuvar – u kuhinji, i ostali – svaki na svom mestu. Neka [se nigde ne nadje] roptanje, ni neposlusnost, ni vika, ni protivrecenje, ni zloca, koja se tajno cuva i hrani iznutra uz mirnu spoljasnjost da bi zbog neznatnog povoda ujela slicno zmiji i osvetoljubivoj kamili. Desila se neka uvreda i potom prosla. Medjutim, da li se iskreno desilo pokajanje i oprastanje? Nemojte se ponovo razgorevati pomislima, niti pokusavajte da vracate zlo za zlo, ni uvredu za uvredu; nego naprotiv, blagosiljajte, znajuci da ste pozvani da nasledite blagoslov. Jer koji hoce da ljubi zivot i da vidi dane dobre, neka uzdrzi jezik svoj od zla, i usne njegove da ne govore prevare; neka se uklanja od zla i neka cini dobro; neka trazi mir i neka mu stremi. Jer oci Gospodnje obracene su na pravednike, i usi Njegove na molitvu njihovu; a lice Gospodnje protiv onih koji cine zlo (1. Pt. 3, 9-12).

229.

1) Sva tvorevina praznuje Hristovo Vaskrsenje, pokrivajuci se cvetovima i sireci miris; i mi treba da praznujemo taj praznik nad praznicima, sireci iz sebe duhovni miris, pripremivsi ga u sebi sjedinjavanjem svih vrlina; 2) ipak, u ove dane pre svega treba da mirisemo Pravoslavljem u odnosu na ikonoborstvo, koje posramljuje sam Gospod; 3) drzimo i pravu veru i mirisimo vrlinskim zivotom (4, 6)

1) U vreme praznika Hristovog Vaskrsenja i citava tvorevina kao da odbacuje umrtvljenost, tj. kao da odlaze zimski tuzni pokrov i ponovo se rascvetava i ozivljava: zemlja se pokriva zelenilom, drvece liscem, zivotinje skakucu i igraju, more se uspokojava i sve se preobrazava u bolje stanje. Zbog cega ja o tome govorim? Eto, kad se bezdusna i beslovesna tvar raduje presvetlom Vaskrsenju i poprima praznicni izgled, ne treba li utoliko pre mi, koji smo pocastvovani slovesnoscu i obrazom Bozijim, da se ukrasavamo dobrim zivotom i da mirisemo duhom? Zaista, Hristov miris je onaj ko je ukrasen vrlinom, kao sto svedoci apostol: Jer smo mi Hristov miomir Bogu medju onima koji se spasavaju i medju onima koji propadaju: jednima miris smrti za smrt, a drugima miris zivota za zivot (2. Kor. 2, 15-16). Prigodno je da kazemo da je i Adam pre prestupanja zapovesti bio miris Boziji, buduci ukrasen besmrtnoscu i netruleznoscu, te obuzet nebeskim zrenjima. On je bio nasadjen u raju kao neko cvetno i mirisno drvo, mirisuci vrlinama. Mozemo pomenuti i da je patrijarh Isaak, osetivsi prijatan miris od sina svog Jakova, rekao: Evo mirisa moga sina kao mirisa pune njive koju je blagoslovio Gospod (Post. 27, 27). On je, naravno, miris shvatao duhovno. I mi, bratijo, mirisimo blagouhanjem koje cemo sebi, kao iskusni mirisar, pripremiti spajanjem svih vrlina? Takav miris je blagosloven, takav miris je prijatan Bogu, takav miris privlaci andjele i progoni demone. Takvim mirisom su ciste duse privucene da slede za Hristom Gospodom, kao sto se peva u Pesmi nad pesmama (Pes. 1, 23). Tako uvek treba da bude.

2) Medjutim, u sadasnje vreme treba da mirisemo prvenstveno Pravoslavljem usred ikonoborackog bescasca. Ikonoborci uzvikuju: “Bog je bestelesan i ne moze da se izobrazava”. Ioni misle da izgovaraju neku veliku mudrost. O, nerazumnih. Da li vi ispovedate da je Gospod Isus Bog? Pretpostavljam da cete reci: “Da”. Pocujte, medjutim, sta sam govori, javljajuci se po Vaskrsenju svetim apostolima i posvecujuci ih u najskrivenija i nadumna tajinstva spasonosne vere po svom neizrecivom snishodjenju. Radi uveravanja u istinu svog Vaskrsenja, On je kusao hranu premda Njegovo sveto telo po Vaskrsenju nije u njoj imalo potrebu. On je jeo i pio i bio dodirljiv, te je onima koji su mislili da je duh rekao: Vidite ruke moje i noge moje, da sam ja glavom; opipajte me i vidite; jer duh nema tela i kostiju kao sto vidite da ja imam (Lk. 24, 39). Sta ce ikonoboracki hristoborac reci na to? Da li Gospod ima telo i kosti? I moze li stoga biti izobrazavan na ikoni? Ukoliko ne moze drugo, ni prvog nije bilo. Govoreci da ima telo, On (cuteci i sa podrazumevanjem) sam svedoci da moze biti izobrazavan na ikoni. Jer, te dve crte podrazumevaju jedna drugu. Stoga ce ti ikonoborci zajedno sa manihejcima biti osudjeni na vecnu pogibao (2. Sol. 1, 9), kao sto je napisano.

3) Mi, pak, bratijo, [prebivajmo] u pravoslavnom mudro[ljublju], verujuci da je moguce videti Gospoda nasega Isusa Hrista na ikoni i pokloniti mu se na njoj. Uspokojavajuci se na recenome, mi svu svoju revnost obratimo na [napor] da u skladu sa dostojanstvom nase vere pokazujemo i cisti, besprekorni i neporocni zivot kako bismo, ne hramajuci ni na jednu ni na drugu stranu, iskusno hodili i dostigli Carstvo nebesko.

230.

Pomisljajuci o meri uzvisenosti nase prirode Godpodnjim Vaznesenjem, nemojmo dozvoliti da je pomracujemo nedostojnim zivotom (4, 7)

Nama je pred vratima praznik nad praznicima – Vaznesenje [Uznosenje] Spasitelja naseg Isusa Hrista, tj. veliko i natprirodno tajinstvo. Naime, nasa priroda se uzima iza predela vidljivog neba, kao sto je napisano: A Bog, koji je bogat u milosti. . . nas, koji bijasmo mrtvi zbog grehova, ozivi sa Hristo. . . i s Njim zajedno vaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu (Ef. 2, 46), sebi s desne strane na nebesima, iznad svakog nacelstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena sto se moze nazvati, ne samo u ovome veku, nego i u buducem; i sve pokori pod noge Njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, koja je telo Njegovo, punota Onoga koji sve ispunjava u svemu (Ef. 1, 20-23). Vidite li na kakvu je visinu slave podignuta priroda ljudska? Nije li [podignuta] od zemlje na nebo? Nije li iz truleznosti [preneta] u netruleznost? Koliko se samo poneki [ljudi] trude da postanu prijatelji zemaljskog i smrtnog cara? Mi, pak, koji smo nekada bili otudjeni i svesno neprijatelji u zlim delima (Kol. 1, 21), odjednom postajemo ne samo pomireni sa Bogom i Ocem Gospoda nasega Isusa Hrista, vec se uzvisujemo i do usinovljenja. Sada je nasa priroda na nebesima, pri cemu joj se poklanja sva vidljiva i nevidljiva tvorevina. Eto velicine neizrecivog covekoljublja blagog Boga naseg. Misleci o njemu i znajuci njegovu neshvatljivost za nas um, blazeni Pavle se moli da Bog Gospoda nasega Isusa Hrista verujucim dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznaju. . . da bi znali u cemu je nada poziva Njegova, i kakvo je bogatstvo slave nasledja Njegova u svetima, i kakva je neizmerna velicina sile Njegove na njima koji veruju no dejstvu silne moci Njegove, koju ucini u Hristu (Ef. 1, 17-20). Sta je, medjutim, bilo? Sveblagi je dosao nama kroz devstveno rodjenje, potcinio se odgovarajucim zakonima prirode, uzisao na Krst, prikovavsi na njega obveznicu koja nas svojim propisima optuzivase (Kol. 2, 14), sisao u najdonje predele zemlje, razrusio smrtne bolove, vaskrsao, sa sobom podigao ljudsku prirodu i najzad se uzneo u slavi, pokazavsi se kao nas Zastupnik pred Bogom i Ocem. Eto ukratko znacenja ovog svetog praznika. Sagledavajuci ga i shvativsi da smo telo Hristovo, pobozno uspostujmo dar i cuvajmo svoje blagorodstvo. Nemojmo izdati blagodat i nemojmo udove Hristove. . . naciniti udovima bludnice (1. Kor. 6, 15), vec se jos vise ocistimo i u pomislima i u delima, jos vise se odresujuci od telesnih pohota koje vojuju na dusu i vladajuci se dobro (1. Pt. 2, 12). [Neka] nas zivot bude miran, blagopokoran, poslusan, smiren, srdjen, sto ga i cini blazenim. Utehe, pak, i zabave, smeh i neuzdrzanje treba da prepustimo teloljupcima i zivotoljupcima, koji gledajuci ne vide, slusajuci ne cuju i koji imaju okamenjeno srce i opterecene usi kako ne bi razlikovali dobro od zla, svetlost od tame i zivot od smrti. Mi se, pak, bratijo, drzimo ispovednistva u kome stojimo i hvalimo se nadanjem slave Bozije (Rim. 5, 2). Latimo se podviznickih napora u kojima su se podvizavali sveti (medju kojima i sada opevani blazeni Pahomije), zdravoumno gledajmo, zdravoumno slusajmo, zdravoumno pipajmo i svim udovima se zdravoumno sluzimo kako bismo bili naslednici vecnog zivota po obecanju.

231.

1) Gospodnjim Vaznesenjem je vaznesena nasa priroda: stoga uspostujmo velicinu dara i ukrasavajmo sebe svim vrlinama; 2) onaj ko nije takav, nije ud Hristov; stoga neka se pokaje i uprepodobi onaj ko je potcinjen bilo kojoj strasti; onaj ko se povremeno podvrgava pokretima strasti neka zuri da uvek obnovi duhovno nastrojenje; 3) zuri buduci da je smrt uvek blizu, dok po smrti [sledi] osuda nepokajanim (4, 8)

1) Mi praznujemo Vaznesenje Gospodnje, tj. dovrsetak domostroja Gospoda naseg Isusa Hrista. Izvrsivsi sve po volji Ocevoj, On se uzneo u slavi, te ja i nas, vaskrsnuvsi nas, postavio na nebesa u svom svetom telu. Kakvo je bogatstvo slave Njegove i kakva je neizmerna velicina sile Njegove (Ef. 1, 18) kad je smirenu i nistavnu prirodu nasu uzveo na carski presto i kad joj se sve nebeske sile poklanjaju. Pomisljajuci o recenome, ispunimo se straha i trepeta i pobozno uspostujmo velicinu dara, te zivimo dostojno nase Glave, tj. kao udovi Hristovi i kao satelesnici i sanaslednici Njegovi, u cistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemernoj, u reci istine, u sili Bozijoj (2. Kor. 6, 6), sa svakom poslusnoscu i smirenoumljem, sa svakim staranjem i paznjom, nista neumesno ne govoreci i nista ne cineci protiv zapovesti.

2) Prema tome, onaj ko skrnavi telo vec nije ud Hristov, ni onaj ko zlopamti vise nije ud Hristov. Ni onaj ko je obuzet bilo kojom drugom strascu vise nije ud Hristov, usled cega nije dostojan ni da se pricescuje Svetim Tajnama. Jer, apostol govori: Ali covek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od case neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci tela Gospodnjega. Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umire. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osudjeni. A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osudjeni sa svetom (1. Kop. 11, 28). Stoga postanimo prepodobni i ocistimo se kako bismo dostojno bili nazvani udovima Hristovim i kako bismo se dostojno pricestili Svetim Tajnama. Medjutim, nemojmo se cuditi ukoliko nam se desi da se usled nemarnosti razgorimo zlom pohotom, ili gnevom, ili zaviscu, ili mrznjom, ili necim drugim sto je mrsko Bogu. Naprotiv, brzo obnovimo svoju raniju dobru nastrojenost i nemojmo odugovlaciti u zlu. Jer, proizvoljno zadrzavanje u njemu donosi neizvinjivu osudu.

3) Osim toga, zar smrt ne moze da dodje iznenada? Eto, juce smo posetili bolesnog episkopa i nasli ga u velikoj nevolji. On je bio potpuno iscrpljen vrucicom i okretao pogled levo desno, nigde ne nalazeci pomoc. Zar i mi ne mozemo da se odmah podvrgnemo slicnoj [nevolji]? Sta su, pak, te muke u poredjenju sa buducim? San i senka. Onaj oganj se nece ugasiti i onaj crv ne umire, mrak se ne razvejava, uze se ne razresuju, skrgut zuba ne prestaje, kao sto su i sve ostale muke vecne. Zaista, bratijo, razmisljajuci o tome prestanimo da smo strastoljubivi, da zavidimo, da se gnevimo, da osudjujemo, da klevecemo, te nemojmo nista drugo rdjavo ciniti. Naprotiv, postanimo mirotvorci, drzimo dobro nastrojenje, skrusavajmo se, cinimo dobro, bogoljubazno volimo jedni druge i sve naredjeno cinimo rado i sa usrdnoscu kako bismo izbegli vecne muke i dobili vecni zivot.

232.

1) Gospod je obecao drugog Utesitelja, sto se i ostvarilo na Pedesetnicu; eto velikog [dogadjaja[; 2) sta cemo mi uzvratiti; ispovedajmo velicinu Cara; podsticimo se na svako dobro i protiv svega strasnog i telesnog, u cemu se nalazi jedino gorcina; svaka uteha je jedino u Bogu; 3) bezimo od svega neprilicnog (4, 9)

1) Mi praznujemo Pedesetnicu i silazak Duha Svetoga, o cemu govori Gospod: Ako ja ne odem, Utesitelj nece doci k vama; ako li odem, poslacu ga k vama. A kada dodje On. . , uvesce vas u svaku istinu (Jn. 16, 7; 13). Kakvo obecanje! Cime smo samo udostojeni! On nije obecao da ce poslati andjela, ni coveka, vec svog sopstvenog Duha. Prema tome, ispunivsi Ocevo delo, Jedinorodni Sin Boziji uzlazi na nebesa, a Duh Sveti silazi. I On nije drugi Bog, nikako, vec drugi Utesitelj, kao sto je pisano. O, neizrecivog covekoljublja! Bog biva nasa Uteha. On tesi skorbnu i namucenu dusu kako ne bi padala duhom u teskim okolnostima, po svedocanstvu svetog apostola: Spolja borbe, iznutra strahovanja. Ali Bog koji tesi ponizene, utesi nas (2. Kor. 7, 56). On tesi srce koje je zastraseno demonskim strasilistima, kroz smelo uzdanje uzvodeci ga ka nepobedivoj hrabrosti, po svedocenju svetog Davida: Jer si mi ti, Gospode, pomogao, i utesio me (Ps. 85, 17). On tesi i priziva neprijateljski um da stekne mir i tisinu, po svedocenju apostola: Umesto Hrista, dakle, molimo, kao da Bog poziva kroz nas: Molimo u ime Hristovo – pomirite se sa Bogom (2. Kor. 5, 20). Vidis li neshvatljivo snishodjenje? Vidis li neuporedivi dar? Gore se za nas Jedinorodni Sin zalaze pred Ocem, kao sto je napisano: Koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas (Rim. 8, 34). Dole, nas, pak Duh Sveti tesi mnogoobrazno.

2) Sta cemo uzvratiti Gospodu za sve? Nama ostaje samo da prihvatimo psalamsku pesmu i da uzvikujemo: Sve ce kosti moje reci: Gospode, [Gospode], ko je slican tebi? Koji izbavljas siromaha iz ruke jacih od njega, i sirotu i ubogog od grabitelja njihovih(Ps. 34, 10). I opet: Pomoc je nasa u ime Gospoda, Stvoritelja neba i zemlje (Ps. 123, 8). I jos: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani dusa moja u adu (Ps. 93, 17). I: Gospod je meni pomocnik, i necu se bojati, sta ce mi uciniti covek (Ps. 117, 6).

Imajuci takvog Utesitelja, Duha Svetog, nepobedivu silu, Velikog Zastitnika, Boga i Pomocnika, nemojmo se bojati straha neprijateljskog i nemojmo se ustrasiti protivnickih sila, vec hrabro i cvrsto pozurimo na podviznicke i ispovednicke borbe, prozivljavajuci u njima dan za danom i ne prelescujuci se obmanama zmije. Nemojmo iznemogavati pod neprestanim njenim napadima, vec ugasimo telesnu ljubav s obzirom da dom nase duse ispunjava ognjem.

Uveravam vas da ona nije zadovoljstvo, vec opasna bolest, da nije slast vec istupljenje uma i zlo pomracenje. Receno poznaju oni koji su ukrotili besnilo ploti i omili njenu skvernu, te oni koji su se prilepili uz Boga svim srcem. Jer, sta je od Njega sladje i pozeljnije? Onaj [ko ga je stekao] i u telu zivi iznad tela, u svetu iznad sveta, ovde prebivajuci i ziveci iznad vidljivog: njegovu dusu talasi blagodati, koje podizu tiha kretanja Duha, ispunjavaju tisinom po meri moguceg.

3) Zbog cega dopustamo da nas slastoljublje pobedjuje i kvari, menjajuci nas i spustajuci ka zemlji, ka ploti i krvi, sasvim nas otudjujuci od sveblagog Boga naseg? Bezimo od svake strasti: bezimo od srebroljublja, izvora izdajstva, bezimo od neverja, koje nas odvaja od opstenja sa Gospodom, bezimo i od svake druge strasti koja opseda nasu dusu, tj. od gneva, zavisti, mrznje, samoljublja i odvajanja, kako nas smrt ne bi zatekla nespremnim i kako nas ne bi odvojila od Boga. A odvajanje od Boga jeste i odvajanje od Carstva nebeskog. Njega nece izbeci niko od onih koji ne cine ono sto je ugodno Bogu. Da bismo, pak, uzmogli da izbegnemo gnev koji dolazi na sinove protivljenja, pocnimo da neodstupno ugadjamo Bogu, te ocistimo i obnovimo svoje duse. Budite smeli. Gospod je blizu svih koji ga prizivaju.

233.

1) Praznik je svih svetih; ko su oni; sve mucenici: jedni mucenici u krvi, a drugi – podvigom samoumrtvljivanja; 2) ubrojmo se i mi medju njih; nasi tirani (strasti, strasni ljudi i demoni) hoce da odstupimo od Boga i predjemo na njihovu stranu; s obzirom da se ne slazemo, mi nosimo teskoce spoljasnjih lisavanja i unutrasnje borbe; 3) budimo cvrsti do kraja i udostojicemo se udela mucenika (4, 10)

1) Mi smo se udostojili da otpraznujemo praznik nad praznicima, Svetu Pedesetnicu. Sada nam predstoji i praznik svih svetih. Koliko se sada pominje svetih i kakvi se samo pominju? Ko ce izbrojati zvezde nebeske i pesak pokraj mora? Tako su bezbrojni i svetitelji Boziji, svedoci istine Bozije i mucenici, koji su se verno protivili neprijateljskoj sili tirana i hrabro i sa radoscu pretrpeli muke svih vrsta: oganj, mac, zveri, tockove, zelezne nokte i sve drugo sto je mogla da izmisli zloba. Oni su muke smatrali utehom, a prolivanje krvi – radoscu. Sa tim ubedjenjem oni su isli po usijanom ugljevlju, gasili raspaljenu vatru, te svojom prirodom izvrsili ono sto prevazilazi prirodu, porazavajuci tirane i careve. I sta su oni svedocili? Oni svedocahu da je Isus Hristos Sin Boziji i da se Njegovim imenom dariva vecni zivot, kao sto je napisano. Medjutim, da li su svedoci istine samo oni koji su prolili krv? Ce, svedoci su i svi oni koji su poziveli bozanstvenim zivotom, o kojima apostol govori: Potucase se u kozusima i kozjim kozama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne bese dostojan, potucahu se no pustinjama i gorama i no pesterama i no jamama zemaljskim. I nesto nize: Imajuci oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svako breme i greh koji nas lako zavodi, i sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, gledajuci na Isusa, Nacelnika i Savrsitelja vere (Jev. 11, 37-38; 12, 12). Vidis li kako on naziva mucenicima i sve ljubitelje prepodobija, tj. one koji proizvoljno sa trpljenjem provode skorbni zivot?

2) Na taj nacin, bratijo, i mi se pribrojavamo mucenickom zboru. Jer, ljubeci i trpeljivo podnoseci mnogoskorbni put krstonosnog zivota, cuvajuci zavet devstvenosti i ne odricuci se mnogih borbi koje zahteva poslusanje, mi svedocimo da je Isus Hristos Sin Boziji, da postoji sud i nagrada, da pred strasnim sudom Hristovim treba da damo odgovor o zivotu koji smo vodili i o protivljenju djavolu, Hristovom neprijatelju, koji nas muci i bicuje navodjenjem rdjavih pomisli i smrtonosnih pohota, kojima nas navodi da se odreknemo Boga. Zaista, oni koji su se pokvarili u bezakonim pomislima svojim i osecanjima, te se povinuju i slede neprijatelja, samim delima i svojim nastrojenjem govore da za njih nema Boga, po svetom Davidu koji je rekao: Rece bezuman u srcu svome: Nema Boga (Ps. 52, 2). Jer, ukoliko u dusama ljudi najpre ne proizvede zaborav Boga i izvesno odricanje od Njega, neprijatelj um ne moze da navede na pohotu tela, na pristajanje na greh, na vino, na razvrat, na gozbe, na lakomost, na idolopoklonstvo i na svaku drugu neprilicnost. Uspevsi u recenom, on ovladava dusom i odvaja je od Boga, te gura u vecno mucenje zajedno sa sobom. Kako je samo bedna takva prevara i kako je strasan njen kraj.

3) Mi, pak, kao dobri svedoci Hristovi, jos treba da pruzamo dobro svedocenje, jos treba da produzimo da ispovedamo dobro ispovednistvo, radujuci se sa svima svetima sto smo se udostojili da svedocimo o Hristu ne preklanjajuci kolena pred Vaalom, tj. ne pristajuci na pohote tela i druge grehovne slasti. Nemojmo verovati neprijatelju dok nam bude podmetao pomisli odricanja od poslusanja, vec mu se hrabro protivimo. Cak i da [ponekad] pokleknemo, nemojmo biti savladani. Vi znate kakav je plod takvog mucenickog svedocenja. Vi znate da ce svedoci Hristovi, koji su ga pred svima svedocili i za istinsko svedocanstvo podneli neverovatne muke, u buducem veku biti objavljeni kao Njegova sanaslednici, kao sto govori apostol: A kada se javi Hristos, zivot nas, onda cete se i vi s Njime javiti u slavi (Kol. 3, 4). Do kraja zivota produzivsi svedocenje, neka bismo se i mi sa njima udostojili dobijanja vecne nagrade i sa Hristom u vekove prebivali u veselju i radovanju.

234.

1) Neka nasa nedeljna pouka [tj. pouka u vaskrsnji dan] bude secanje na dobra koja nam je Gospod doneo svojim Vaskrsenjem; 2) setivsi se njih, mi ne mozemo a da ne prihvatimo podsticanje na ljubav prema Gospodu koji nas je toliko zavoleo, projavljujuci je ispunjavanjem Njegovih zapovesti i udaljavanjem od svega sto mu je neugodno; 3) radi ukrepljenja tog pobudjivanja dodajmo secanje na smrt; povod za receno nam daje i smrt brata Evdokima (4, 12)

1) Ukoliko smo pazljivi, i sam vaskrsni dan, koji sada praznujemo, vec nam daje dovoljnu pouku. Jer, na danasnji dan Gospod nas Isus Hristos je podigao nas, koji smo grehom bili oboreni dole; na danasnji dan On je oziveo nas, koji smo bili umrtvljeni sagresenjima i neobrezanjem naseg tela; na danasnji dan On nam je opet otvorio raj radi okusanja od drveta zivota, koje je Njegovo Zivotvorno Telo i Krv; na danasnji dan mi, kao podignuti iz mrtvih, prorockim glasom mozemo da uzvikujemo: Gde ti je, smrti, zalac? Gde ti je, pakle, pobeda (1. Kop. 15, 55). Nju je pobedio Onaj ko je rekao: Ce bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). Govoreci apostolskim recima, na danasnji dan Bog i Otac nas vaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu da pokaze u vekovima koji dolaze preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom prema nama u Hristu Isusu (Ef. 2, 67). O, neobjasnjivog li dara. Od cega i ka cemu nas je On priveo? Od smrti u zivot, iz tame u svetlost, iz ropstva na slobodu, od neprijateljstva u iskreno prijateljstvo. Njegova milost se pruzila sve do [okolnosti] da nas je ucinio saobraznim liku Sina Njegova (Rim. 8, 29). Kakve li neizrecive blagodati. Kakve li preizobilne velicine Njegove ljubavi prema nama. On je Jedinorodnog Sina svog dao radi izbavljenja svih nas. Kako da zbog toga ne uzvikujemo: Ko ce izreci sile Gospodnje, uciniti da se cuju sve hvale Njegove (Ps. 105, 2)?

2) Zavolimo Onoga koji je toliko zavoleo nas, umrimo za Onoga koji je umro za nas i nemojmo se vracati telu i krvi, nemojmo se varati prelestima zmije, nemojmo se zanositi zitejskim slastima i nemojmo dozvoliti da okusimo plod greha, od koga [dolazi] smrt. Jer, napisano je: Ako mi gresimo hotimice i posle primljenoga poznanja istine, my vise nema zrtve za grehe, nego samo strasno ocekivanje suda i jarost ognja koji ce progutati protivnike (Jev. 10, 26-27). Stoga sa poboznoscu i strahom sluzimo Gospodu, sa razborom i dobrim stanjem provodimo zivot, sa blagorazumnim trpljenjem ispunjavajmo sluzenja koja se nalazu na nas, sa tacnoscu se drzeci naredjenog ne samo u duhovnim, vec i u telesnim delima, cak i u paljenju drva i sipanju vode.

3) Iznad svega se secajmo da nam neizbezno predstoji smrt. Eto, sada je i nas brat Evdokim otisao Gospodu. I ukoliko nas smrt brata ne urazumi, vec nas [nista] nece preokrenuti. Sta ce nas zadrzati od pogubnih strasti, ukoliko nas tajna smrti ne ubedjuje? Zar je nepoznato da nas strasni cas smrti moze zastati iznenada, jos dok govorimo ili se savetujemo o jednom ili drugom? Taj cas je strasan i nepodnosljiv za one koji su obuzeti gresima, koji svoje padove nisu ocistili pokajanjem, koji zive neuredno, koji su nemarni i svojenaravni. Medjutim, on je sladostan i mnogozeljan za bogoljubive, za blagocastive i vrlinske, za blagopokorne i smirene. Stoga molim i napominjem, bratijo, da takve pomisli primate k srcu, da se udaljujete od strasti prema silama, da ljubavlju grlite Hrista i da napredujete u vrlinama kako biste, dovrsivsi svo tecenje zivota, nasledili Carstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

235.

1) Setivsi se da je neko umiruci rekao: “Iznenadjen sam”, i ispustio duh ne uspevsi da zavrsi rec, on izvodi zakljucak da treba da zivimo u stalnoj spremnosti na smrt; 2) napomenuvsi da je receno lakse ostvariti u opstezicu, on zali one koji zive usamljeni i pohvaljuje one koji zive udvoje ili utroje, a najvise one koji zive u zajednici (4, 13)

1) Danas je vaskrsni dan i meni predstoji da vam govorimo smrti. Vidite li kako cesto bratija i oci jedan za drugim odlaze od nas? Za nas je receno napomena da cemo i mi skoro preci odavde. Medjutim, mi necemo preci u nekakva zemaljska i trulezna mesta, vec u nevestastvena i vecna obitalista, iz kojih vec nema povratka onome ko jednom u njih udje. Zaista je strasna smrt kada slusamo o njoj. Ipak, neuporedivo je strasnija kada je vidimo ocima, kao sto smo okusili pre sest dana pri smrti halkitskog igumana. Mi smo ga zatekli pri poslednjem izdisaju i zaprepastili se pred onim sto se desavalo. On je bio sa nama i u jednom trenutku otisao od nas, buduci predan smrti. Zaista je strasno ono sto se culo i trepetno ono sto se videlo. Jos disuci, blazeni je ispustio glas: “Iznenadjen sam”. Posle te reci on je malo zatresao glavom i rukom, te zamukao, ne uspevsi da kaze o cemu se radilo. Medjutim, mi smo osecali sta je znacila ta nedoumica. Ja vam, uostalom, nisam naveo [primer] da bih bilo kakvu senku naveo na pocivseg. Nikako, vec da bih sebe uplasio i vas podstakao da se pobrinete da vas poslednji cas ne zatekne iznenada i da vam iz grla ne bi u momentu ishoda izasao slican uzvik. Budimo uvek gotovi za taj cas da ga ne bismo sreli sa smucenjem. Jer, napisano je: Pripremih se, i ne smutih se (Ps. 118, 60). Medjutim, mi receno necemo postici ukoliko ne budemo uvek pazili na sebe i ukoliko ne budemo krepko cuvali ono sto cinimo dobro, ukoliko se ne budemo ispravljali pokajanjem za ono u cemu gresimo i ukoliko ne budemo uvek spremni da odemo na nebo. Jer, kome tamo treba da predstanemo? Zar ne Sudiji svih i Bogu, kome se poklanja svako koleno sto je na nebesima i na zemlji i pod zemljom i kome se svaki jezik ispoveda (Fil. 2, 1011). Ikakav odgovor mi treba da damo? Zar ne za sve sto smo u zivotu ucinili delom, recju i pomislju?

2) Receno u meni izaziva uzas svaki put kad ga se secam, i skoro da me dovodi do nesvesti. Vi, uostalom, koji ste blagoposlusni i koji sve staranje polazete na silu poslusanja, o recenome mozete da pomisljate bez straha. Jer, zivot u istinskom poslusanju je zaista [neustrasiv]. Medjutim, kakvo ce opravdanje pred strasnim Hristovim prestolom pripremiti sebi oni koji odbijaju poslusanje i zive nasamo, lutajuci tamo amo i ne nalazeci gde da cvrsto stanu svojim nogama? Avaj, kakva nesreca. Kako je zlo privlacno. Kako su se okrenuli unazad oni koji su pravo hodili putem monaskog zivota? Jer bolje bi im bilo da ne poznase Put pravde, negoli kad ga poznase sto se vratise od predate im svete zapovesti. Njima se dogodilo ono sto veli istinita poslovica: Pas se vraca na svoju bljuvotinu, i: Svinja se okupala pa se u blatu valja (2. Pt. 2, 21-22). A sta je sa tobom, prijatelju? Ti vuces jaram roba. Time se opravdavaju oni koji napustaju obitelj kako bi ziveli nasamo: oni govore da je u obitelji ropstvo. Ti si zbacio jaram sveta i pobegao od njega, oslobodivsi se od svih telesnih obicaja. Neces li, medjutim, uzeti i zenu. . . Jer, te dve stvari su nerazdvojne prinadleznosti sveta i onoga sto je u svetu. Za one, pak, koji vode krstonosni zivot, tudje je i jedno i drugo. Medjutim, razlog toga je, kao i obicno – greh. Posto smo strastoljubivi i srebroljubivi, samo po sebi se uz nas vezuje i zenoljublje. Potom, da ne bi bilo svedoka i izoblicitelja onoga sto se desava tajno, mi necemo da imamo brata kao sazitelja, vec izabiramo usamljenost, ili tacnije – ropstvo [u rukama] lakomosti, s obzirom da smo se vec potpuno predali grehu i postali robovi tela i krvi. Otuda raspad unutrasnjeg poretka, otuda sablazni, otuda padovi. A meni je odatle plac i seta. Ja izoblicavam i pretim, ali me ne slusaju. Neka, medjutim, takvi obrate paznju na ono sto govori Gospod: Da nisam dosao i govorio im, ne bi greha imali; a cad izgovora nemaju za greh svoj (Jn. 15, 22). Ja sam cist od krvi takvih. Trebalo bi ih u potpunosti odseci od nase zajednice po zapovesti (neka ti bude kao neznabozac). Medjutim, ja odlazem stoga sto je sada gonjenje da bi se kako izbavili iz zamke djavola, koji ih je zive ulovio da vrse volju njegovu (2. Tim. 2, 26). Blagosloveni, pak, od Gospoda jeste vi koji zivite zajedno udvoje ili utroje, ili (sto je jos dostojnije pohvale) koji zivite po opsteziteljnom ustavu, sedeci kuci i ne praveci neblagovremene izlaske (izuzev najnuznijih), narocito ne na trgove i praznike, vec sluzeci jedni druge i gospodareci nad svetom. Neka se vama, koji sve cinite bogoljubazno i blagoobrazno, umnozi blagodat i mir i neka ugledate dobra gornjeg Jerusalima u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

236.

1) Budimo bodri, ozivljavajuci se Recju Bozijom i ocekivanjem iznenadnog dolaska Gospoda, u kome ce bodri biti uzeti da ga susretnu; 2) ko su ukraseni vrlinama, na koje se ukazuje u Gospodnjoj reci o blazenstvima; brizljivo gradimo svoje spasenje na taj nacin, ne bojeci se nastupajucih progona, ma cime da su propraceni (4, 14)

1) Mi treba da govorimo i nikada ne treba dugo da cutimo. Jer, cutanje navodi san na dusu, a san je uzrok smrti. Moleci se za izbavljenje od njega, sveti David govori: Prosveti oci moje, da ne zaspim na smrt (Ps. 12, 4). Rec koja se krece u srcu jeste izvor vode koja tece u vecni zivot: sta moze biti korisnije od toga. Znajuci za receno, blazeni apostol govori: Rec Hristova neka obitava u vama bogato i u svakoj mudrosti ucite i urazumljujte cebe (Kol. 3, 16). Vidis li kako nam on naredjuje da se sami medjusobno ucimo i urazumljujemo, a ne da se zadovoljavamo jedino sopstvenim napominjanjem. Ja smireni ispovedam da svaki put kad sa vama besedim osecam veliku korist: prizivam se od meteza ovog zivota, postajem trezvoumniji i dolazim do osecanja svojih sagresenja. Zaista, ovdasnji zivot je mnogometezan i svakodnevno se u usi polazu zle reci i sujetno slusanje, pored toga sto djavo napada pomislima koje su protivne dobru. Sve to treba odagnati recju, cuvati cistu savest i paziti na ono na sto smo naznaceni. A na sta smo naznaceni? Na sluzenje Bogu zivome i istinitome (Jev. 9, 14), i na ocekivanje Sina Njegova s nebesa, koga podize iz mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gneva koji dolazi (1. Sol. 1, 10), kao sto je napisano. Medjutim, ni jedan rob ne drema, ne odmara se i ne spava u ocekivanju svoga gospodara. Kao odgovoran njegovom sudu, on je trezan, bodar i nespokojan zbog susreta sa njim, o cemu opet apostol jasno govori: Jer ce sam Gospod sa zapovescu, glasom arhandjela i sa trubom Bozijom, sici s neba, i prvo ce mrtvi u Hristu vaskrsnuti; a potom mi zivi koji ostanemo bicemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretenje Gospodu u vazduhu, i tako cemo svagda s Gospodom biti (1. Sol. 4D617).

2) O kojima se radi? O siromasnim duhom, o onima koji placu, koji su cisti srcem, krotki, mirotvorci, milostivi, o onima koji nose breme poslusanja i koji cuvaju nerusivo ispovedanje. Oni ce biti sa Njim. Oni, pak, koji cine rdjava dela, neposlusni, nepokorni, odstupnici od ispovedanja, oni koji odbijaju poslusanje i koji cine svakakva druga zla nece biti ni uzneseni na oblacima, niti ce sa Gospodom biti, vec ce (sto je najjadnije) biti osudjeni na vecnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile Njegove (2. Sol. 1, 9). Tako nesto neka se o nama ne pomisli, niti kaze. Stoga treba na svaki nacin da se staramo o delu svog spasenja, znajuci da je i gonjenje pred nama i da nam se iskusenja priblizavaju. Nemojmo se, pak, uplasiti i nemojmo se ustrasiti od iskusenja koja ustaju na nas. Ako je Bog s nama, ko ce protiv nas (Rim. 8, 31). Ukoliko je u ranijim gonjenjima bio sa nama, zbog cega i u sadasnjim ne bi bio sa nama smirenima, dajuci nam krepost i silu za sve, po svome obecanju. Ta i sta ce nam ucini protivnici nasi? Da li ce nas opet prognati? Medjutim, Gospodnja je zemlja i punoca njena (Ps. 23, 1). Da li ce nas opet zakljucati u tamnicu? Medjutim, nema niceg sladjeg od tamnice ukoliko u nju dospes zbog Hrista. Da li ce opet da nas bicuju? Time ce nam, medjutim, dostaviti vece vence. A sta ako nas usmrte? Ta, i Gospod nas je bio usmrcen. Stoga apostol i govori: Ako s Njim umresmo, s Njim cemo i ziveti; ako trpimo, s Njim cemo i carovati (2. Tim. 2, 11-12). Takav je bio blazeni Teodor, najveci Hristov svedok, ciji spomen sada vrsimo. On je sve sa radoscu pretrpeo za Hrista. Sa takvom verom i smireni posluzimo Gospodu. Sa takvim uzdanjem pretrpimo svaku skorb i teskobu nevolja koje dolaze da bismo se i zbog poslusanja i zbog ispovedanja udostojili nasledja Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

237.

1) Progonstvo; on savetuje da se raduju zbog toga; 2) on izoblicava neprilicnost ikonoborackog rasudjivanja; 3) on objasnjava zbog cega govori protiv njih; 4) on priziva da se sluzi istini ne samo recima, nego i delom ili dostojnim zivotom (4, 15)

1) Juce smo praznovali spomen svetog Pretece Gospodnjeg i spomenuli nas monaski zivot. Tada smo, medjutim, bili svi zajedno i u dom Boziji hodjasmo jednodusno (Ps. 54, 15). Sada smo, pak, rasejani kojekuda, po raznim mestima i naseljima. Medjutim, posto smo rasejani radi Boga, mi treba da se radujemo, po danoj nam zapovesti. Jer, Gospod je rekao: Radujte se u veselite se, jer je velika nagrada vasa na nebesima (Mt. 5, 12). Osim toga, mi se time upodobljujemo i Gospodu, koji je rekao: Ako mene gonise, i vas ce goniti, ako moju rec odrzase, i vasu ce odrzati. Ali sve ce vam ovo ciniti zbog imena moga, jer ne poznaju Onoga koji me posla (Jn. 15, 20-21).

2) Zaista, Judejci su, na primajuci Sina, pokazali da ne poznaju Oca. I ikonoborci, ne primajuci ikonu Hristovu, pokazuju da ne poznaju Hrista. Istina je ocigledna, ali je postize jedan od hiljadu. Pogledajte kako se kod njih razdvaja njihovo zlomisljenje: oni cas govore da nikako ne treba postavljati ikonu Hristovu, cas kazu da je moguce, premda samo u istom znacenju sa znacima koji se upotrebljavaju u ratu i u lovu. Oni, medjutim, tvrde da im se ne treba poklanjati, kao sto se ne treba klanjati liku konja, bika, lava, tigra, zmije, ribe ili ptice. Ko nece zastenjati slusajuci receno i ko nece proliti suze sto se ne stide da ikonu Hristovu, pred kojom trepte andjeli i drhte demoni, porede sa likovima cetvoronozaca, gmizavaca, riba i ptica isto smatraju da je, slicno njima, ne treba postovati. Kakve li strasne izmisljotine, i kakve li jos strasnije drskosti. I sta jos? Lik coveka imenuju covekom, bika – bikom, kamilu – kamilom, i uopste po imenu slikanog imenuju lik. Medjutim, oni ne dozvoljavaju da se ikona Hrista Boga Gospoda, Majke Bozije ili nekog od svetih nazove po imenu, cak ni u prenosnom smislu, vec jednostavno govore “ikona”, izbegavajuci da kazu cija je kako ne bi, po njihovom misljenju, pogresili. Takve nerazumnosti i takve hule su oni prepuni. Vi, pak, bratijo, pazite sta su rekli sveti oci nasi i znajte da je sveto i postovano i mesto gde se Hristos rodio, usled cega svako prihvata, cuva i postuje kao svestenu riznicu pesak ili kamen koji je sa njega dobio. Utoliko je pre dostojna postovanja i poklonjenja ikona Hristova, na kojoj se On, kao u ogledalu, jasno vidi i izaziva osecanja koja su mu svojstvena kao da je prisutan. Jer, svojstvo izobrazenja je da predstavlja lice izobrazenoga.

3) Zaleci srcem zbog ikonoboracke zablude i bojeci se kazne zbog cutanja, ja smireni po neophodnosti govorim ono sto govorim, premda malo i kratko. Inoslavni ne prestaju nasamo i javno, pismeno i usmeno da pokrecu svoj hulni jezik na Hrista. Zbog cega da i mi, sedeci kuci, ne porazgovaramo medju sobom o onome sto nam prilici u sadasnjim okolnostima? Jer, kako bismo pretrpeli gnev Boziji ukoliko bismo postupili drugacije? Osim toga, kakvi bismo bili podrazavaoci otaca nasih, koji su cutanje i sakrivanje u slicnim slucajevima pravedno nazivali izdajstvom istine.

4) Prema tome, treba govoriti i slusati, sluzeci istini i recju i delom. Noseci sa sobom samo torbu i zezal, sveti apostoli su ne samo bozanstvenom propovedju, nego i neporocnim zivotom pokorili vaseljenu, prosvecujuci pomracene i solju mudrosti soleci one koji su obljutavili. Ukoliko ih podrazavamo, bratijo, i mi cemo zasluziti odobravanje. Mi treba da smo zadovoljni onim sto imamo i da nismo srebroljubivi. Mi treba da smo siromastvoljubivi, da ne izlazimo bez potrebe, niti da se upoznajemo sa zenama, od kojih dolazi smrt. Ukoliko budemo postupali na navedeni nacin, u nama ce se proslaviti Bog, uvecace se predstojece ispovedanje, a protivnici ce se bar malo posramiti i oraspoloziti ka obracenju. Ukoliko je drugacije, postoji opasnost da umesto ublazavanja zasluzimo vecnu osudu. Sam Bog mira, koji sve preokrece i pretvara na dobro, neka umiri Crkvu svoju, a nas neka sacuva vernima istini i uvede nas usvoje Carstvo nebesko.

238.

1) Sad je vreme zetve; na nju lici i nasa duhovna zetva; 2) nasi plodovi su vrline; 3) zitnica je smirenje; 4) vreme je citav zivot; 5) sredstva su svi nasi podvizi i poslusanja (4, 16)

1) Sadasnje vreme jeste vreme zetve, vreme truda i znoja, u kome se ispunjava psalamska rec: Tad izlazi covek na delo svoje, i na posao svoj do vecera (Ps. 103, 23), ne dajuci sebi pokoja sve dok ne zavrsi zetvu, ne ovrse poznjeveno i dobijeno seme ne unese u zitnicu. Sta reci na to? Kada je za telesno sticanje neophodan takav napor, nije li jos neophodniji za duhovno [sticanje]? Nama predstoji zetva, kao sto se kaze kod apostola: A ovo velim: Ko skrto seje, skrto ce i znjeti, a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima ce i znjeti (2. Kor. 9, 6). I opet Gospod govori svojim ucenicima: Ne kazete li vi da su jos cetiri meseca pa ce nastati zetva? Eto, velim vam: podignite oci svoje i vidite njive kako se vec zute za zetvu. I koji zanje prima platu, i sabira rod za zivot vecni, da se raduje zajedno i koji sije i koji zanje (Jn. 4, 35-36). Eto, ukazano vam je na zetvu.

2) Izadjimo sa punim usrdjem na zetvu i saberimo plodove, premda ne telesne i prolazne, vec duhovne i one koji ostaju zavecni zivot: osvecenje i mir, ljubav i radost, blagodusnost i trpljenje, milosrdje i krotost, i svaku drugu vrlinu. Eto duhovnih plodova koje treba sakupljati sa rasudjivanjem, tj. sa paznjom da se sa dobrom ne pomesa i nesto zlo. Naime, mi treba da volimo bez pristrasca, da revnujemo za dobro bez zavisti, da govorimo o bratu bez neprijateljstva, i uopste – da iskreno cinimo dobru i ugodnu i savrsenu volju Boziju (up. Rim. 12, 2).

3) Unosenje plodova u zitnicu za nas ce predstavljati njihovo cvrsto smestanje u riznicu smirenoumlja, po ukazanju samog Gospoda, koji govori: Tako i vi kad izvrsite sve sto vam je zapovedjeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo ucinili sto smo duzni uciniti (Lk. 17, 10). I apostol nas rukovodi, govoreci: Sta li imas sto nisi primio? A ako si primio, sta se hvalis kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7).

4) Eto kakva je nasa zetva i kakav je nas trud koji nam ne predstoji samo dva ili tri meseca, nego do samog kraja naseg zivota. Medjutim, ukoliko se uporedi sa buducim vekom, on ce izgledati kao jedan dan. Jer, tamo nece biti kraja, vec ce se svako hraniti u vekove od plodova svoga truda, vecno se radujuci.

5) Mi jedino treba da umrtvimo udove svoje koji su na zemlji: blud, necistotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo (Kol. 3, 5), i da smireno ponesemo breme poslusanja, podrzavajuci jedne druge, noseci bremena jedni drugih, i ispunjujuci zakon Hristov (Gal. 6, 2). Blazen je onaj ko pred svima saginje glavu i ko se najvise trudi, buduci da je nagrada veca ukoliko je trud veci. Onaj ko na sebe uzme poslednje poslusanje bice uspostovan prvenstvom, kao sto govori Gospod: I posto cede dozva Dvanaestoricu i rece im: Koji xoce da bude prvi neka bude poslednji od sviju i svima sluga. Jer Sin Coveciji nije dosao da mu sluze nego da sluzi, i da dade dusu svoju u otkup za mnoge (Mk. 9, 35; 10, 45). Razmislimo o recenome, bratijo, i prinudimo se da dejstvujemo na [opisan nacin] kako bismo se udostojili da cujemo onaj glas: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim cu me postaviti; udji u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21).

239.

1) Zetva je; svi se trude neumorno; i mi, svako na svom delu, treba da se trudimo; 2) tamo mogu da se pozivaju na svoje nemoci, a mi ne mozemo; jer, neophodno je samo ushteti i potraziti; 3) na taj nacin su dejstvovali oci i sada okusaju od plodova (4, 17)

1) Vreme je zetve, kao sto vidite, i svaki zemljoradnik se pokrece na sabiranje semena. Ni naporan trud ni sunce koje opaljuje ne umara delatnika, koji se trudi od jutra do mraka, cas se savijajuci, cas se ispravljajuci, sve dok ne zavrsi posao koji mu predstoji. A mi, koji se nazivamo Hristovim slugama i koji provodimo monaski zivot, da li takodje imamo zetvu? Imamo je. Na nju je Gospod nas Isus Hristos ukazao svojim ucenicima, govoreci: Ne kazete li vi da su jos cetiri meseca pa ce nastati zetva? Eto, velim vam: podignite oci svoje i vidite njive kako se vec zute za zetvu. I koji zanje prima platu, i sabira rod za zivot vecni, da se raduje zajedno i koji si je i koji zanje (Jn. 4, 35-36). Ocigledno je da i kod nas postoji setva i zetva, premda ne u neko odredjeno vreme, vec uvek i svagda. Stoga, bratijo, mi treba da zanjemo usrdno: onaj koji uci treba da zanje ucenje, predstojatelj staranje o svima, ekonom – ekonomiju, sluzitelj – sluzenje, poslusnik – poslusanje, bezmeteznik – bezmetezje, molitvenik prebivanje u molitvi i svi – sve po svojim silama. Nikako ne bi bilo prilicno da telesni [ljudi] marljivo pristupaju svojim poslovima, a da duhovni [ljudi] duhovnim delima prilaze lenjo i nemarno. [Ne prilici] ni da oni ne odstupaju od svojih napora iako se oblivaju znojem, a mi da imamo odvratnost prema podviznickom usrdju. Zar nama ne predstoji Carstvo nebesko, vecni zivoti neizreciva radost? I da li je moguce steci bilo sta veliko i zeljeno predavajuci se lenjosti? Nikako. Prema tome, treba se probuditi od sna lenjosti i nemara, i sa svom revnoscu se latiti posla, buduci da se ne iste nesto trulezno i brzoprolazno, vec netrulezno i vecno. Na taj nacin se i o nama moze reci: Trudove plodova svojih jesces; blazen si, i dobro ce ti biti (Ps. 127, 2).

2) Neka niko ne govori: “Ja sam nemocan i ne mogu da zanjem”. Nemocni telom ne moze da podnese telesne napore. Medjutim, u duhovnom delanju je dovoljna volja da bi se cinilo dobro: ti imas suzu, skrusenost, cuvanje uma, mir i svetost [tj. zdravoumlje, cistotu], koji su Bogu najmiliji (Jev. 12, 14). Neka niko ne govori: “Razbio sam se od pada i ne mogu da ustanem i hodim pravo”. Ti samo treba da ushtes i pokusas, te ce te podici Onaj koji podize sa zemlje siromaha, i sa djubrista uzdize ubogoga (Ps. 112, 7). Zar ne ustaje onaj ko pada? I da li se ne vraca onaj ko zadje (Jer. 8, 4). Ziv sam ja, govori Gospod, i necu smrti gresnika, nego da se obrati necastivi od puta svoga i bude ziv (Jez. 3, 11). Mozemo li imati opravdani razlog i obrazlozeno izvinjenje sto sa svom revnoscu ne pristupamo vrsenju zapovesti kako bismo dobili obecanja dobra?

3) Pogledaj kako su se trudili sveti oci, tj. kako su sejali, znjeli, sabirali u svoje zitnice i kako se sada raduju, ocekujuci javljanje poslednjeg dana u kome ce zasijati kao sunce. Nemojmo, bratijo, dozvoliti da budemo odstranjeni od tih blazenih. Nemojmo radi neznatnih, nistavnih i kratkovremenih zadovoljstava da izdamo nase spasenje, [nasledjujuci] i besmrtno mucenje. Naprotiv, u skladu sa silama napregnimo se da idemo za njima, sve podnoseci i sve trpeci kako bismo nasledili Carstvo nebesko u Isusu Hristu, Gospodu nasem.

240.

1) Umiruci, svetovnjaci ostavljaju zavestanje; i monasi imaju zavestanje; kakvo da smo stranci i dosljaci ovde i da ne treba da trazimo ovdasnje; 2} cujmo navedeno zavestanje i latimo se njegovog ispunjavanja; 3) podrazavajmo oce, koji su slicno postupali (4, 18)

1) Vreme zetve [tj. vrucine] raslabljuje telo, bdenje cini teskim, a ponekad razlenjuje i za slusanje pouka. Medjutim, po ustanovljenju apostola, mi treba da budemo kao oni koji svakodnevno umiru. Onaj, pak, ko umire obicno govori svoje poslednje nadgrobne i oprostajne reci, cime slusaoce cini pazljivima. Ni mi se nemojmo lenjiti da slusamo i pazimo na ono sto se govori kao da prisustvujemo citanju zavestanja. Zavestanje ljudi koji zive telesno kao telesno i govori o telesnom, tj. o nasledstvu koje se ostavlja zeni, deci, braci i srodnicima. Ono jos daje poneke naloge, kao sto obicno biva. U nasem, pak, zivotu zavestanje ne objavljuje nista slicno. A sta, zapravo? Ono [govori] da smo stranci i dosljaci na zemlji i da nista ne donesmo na svet, usled cega je jasno da nista ne mozemo ni odneti (1. Tim. 6, 7) prelazeci iz truleznosti u netruleznost, iz bescasca u slavu, iz smrtnosti u besmrtnost. Stoga onaj ko bi takvo zavestanje nazvao Jevandjeljem uopste ne bi pogresio, buduci da je i apostol priznavao da mu je umreti i sa Hristom biti. . . mnogo bolje(Fil. 1, 23). Na drugom mestu [on] opet kaze; Jer ja se vec prinosim na zrtvu, i vreme moga odlaska nastade. Dobar rat ratovah, trku zavrsih, veru odrzah. Sad me ceka venac pravde, koji ce mi u Onaj dan dati Gospod, pravedni Sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji s ljubavlju ocekuju dolazak njegov (2. Tim. 4, b8).

2) Vidite li kako on govori o nasem prestavljenju odavde kao da blagovesti Jevandjelje. Prema tome, posto je nase zavestanje Jevandjelje, sa sladoscu poslusajmo sta se govori u njemu i revnosno se latimo podviga, ne obracajuci paznju i srce ni nasta zitejsko, ni prema roditeljima, ni braci, ni srodnicima, ni prema icemu tvarnom, podrazavajuci jednog od svetih otaca koji je, izlazeci iz svoje kelije, na svoju glavu stavljao pokrivalo da ne bi gledao suncev sjaj. Kada su ga pitali za uzrok, on je odgovorio: “Zasto bih zeleo da vidim privremenu svetlost”. Istupivsi iz granica svega tvarnog, taj bogoljubivi muz se latio jedino ljubavi prema Bogu i zrenja. On razmatra i podnebesnu tvar, diveci se i hvaleci najviseg umetnika – Boga. Ipak, uskoro presavsi sve culno, on se pogruzava u zrenje nevidljivih stvari, crpeci radost i opojno duhovno veselje.

3) Slican je bio i patrijarh Avraam, buduci da je napisano: Verom se naseli on u zemlji obecanoj kao u tudjoj, i u satorima stanovase sa Isakom u Jakovom, sunaslednicima istoga obecanja. Jer ocekivase grad koji ima temelje, kome je neimar i tvorac Bog (Jev. 11, 9-10). Takav je i veliki Mojsije, koji verom ostavi Egipat, ne pobojavsi se jarosti careve, jer se cvrsto drzase Nevidljivoga, kao da ga vidi (Jev. 11, 27). Takvi su i svi sveti koji nisu gledali na vidljivo, nego na nevidljivo i koji nisu stremili vremenskom, nego vecnom, cime su se obrazovali po bozanstvenom podrazavanju po meri dostupnosti. Takvo stremljenje treba da prihvatimo i mi. Mi nikada ne treba da dozvolimo sebi da pozelimo lepote ovoga veka, niti da se divimo onima koji zive po telu. Naprotiv, zastenjimo zbog njih buduci da su prihvatili sujetu sticanja zlata i srebra i telesnih zadovoljstava, iako su primili blagovest o nasledju obecanih dobara. Mi, pak, bratijo, govoreci apostolski, koji otkrivenim licem odrazavamo slavu Gospodnju (2. Kor. 3, 18), istimo gornje i pocnimo da mislimo o gornjem, gde Hristos sedi s desne strane Boga (Kol. ZD) kako bi se i za nas moglo reci: Vi niste od sveta (Jn. 15, 19), i: Vase zivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20). Neka bismo tamo i predstali bez osude na dan nagradjivanja po pravednom sudu Bozijem, tj. pred strasnim prestolom Hristovim i neka bismo culi zeljeni glas prizvanja na nasledje Carstva nebeskog.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

241.

1) Trpljenje je najveca vrlina; ona je put svetih; napredujmo i mi u njoj; 2) hoces li da napredujes – odseci svoju volju te ces sve lako trpeti; osim toga, trudi se u trpljenju; jer, ukoliko vise pretrpis, utoliko ces biti bolji i visi; 3) on obavestava da zive manastirski i primaju one koji zele da dodju kod njih, premda su u izgnanstvu; on dodaje: “Stariji i staresine pruzajte mladjima primer u svemu” (4, 19)

1) Revnosno podnosimo sve naporno i skorbno radi Boga sa nadom na nagradu. Apostol govori: A nada koja se vidi nije nada. Jer kad ko vidi nesto, kako i da se nada? Ako li se nadamo onome sto ne vidimo, cekamo sa strpljenjem (Rim. 8, 2425). Na taj nacin je trpljenje najveca vrlina. Zbog trpljenja su mucenici ukraseni nebeskim dijademama. Trpljenjem su i prepodobni stekli vence pravde. I mi projavljujmo trpljenje u poslusanju, u smirenju, u bezgnevlju, u ispunjavanju sluzenja i u svemu sto zahteva podvig istrajnosti. Na taj nacin cemo i mi sa njima dobiti nagradu.

2) Meni je poznato poslusnicko breme i bol odsecanja volje, ali mi je poznata i sladost takvog zivota. Jer, po odsecanju vlastite volje put je lagan i spasenje lako. Prema tome, treba samo odseci volju da bi se odmah pojavio spokojan i blazen zivot. U opstezicu ima napora, ali ima u uteha. Onaj ko se trudi vise od brata imace i vecu nagradu. Apostol govori: Svaki ce primiti svoju platu prema svome trudu (1. Kop. 3, 8). Onaj ko se iz ljubavi potcinjava drugome bice u svoje vreme uspostovan prvenstvom. Jer, Gospod je rekao: I koji hoce medju vama da bude prvi, neka vam bude sluga (Mt. 20, 27). Mozda neko ne moze da se prihvati suvise teskog posla? Ipak, ne treba da je nemaran i za one poslove koje moze da izvrsi. Neka se u svemu slavi Bog i neka niko ne bude nepodesan za ono sto je korisno bratstvu. Mi smo o recenome vec cesto govorili, ali ni sada ne napominjemo bez potrebe. Naime, pred nama lezi veliki podvig. U Pismu se kaze: Eto, ja sam pred lice tvoje postavio zivot i smrt (Pon. 30, 19). Mi i govorimo, i tesimo, i ucimo i savetujemo da bismo se drzali zivota i izbegavali vecnu smrt. I ja znam i ubedjen sam da ono sto se govori nije nekorisno ni za mene smirenog, ni za vas koji slusate.

3) Ja necu da vi ne znate da mi zivimo kao u manastiru, iako smo prognani radi Reci Bozije. Stoga mi one koji dolaze sa zeljom da se odreknu sveta ne vracamo nazad. Mi receno ostvarujemo preko nase bratije koja je rasejana na sve strane: mi njima zapovedamo da primaju takve i po mogucnosti pribrajaju bratstvu. Istina, mnogi su otisli od nas, ali su nam mnogi i pristupili, usled cega se nase bratstvo uvecava. Bog se slavi kod nas. On ce i nas proslaviti u sebi, po obecanju. Ipak, kakvo je staresinstvo, takvi su i potcinjeni. Stoga molim one koji su na[polozaju] glave da prepodobno, pravedno i pobozno pozivimo naprimer drugima, sobom napravljajuci druge ka ispravnosti i u reci i u zivotu. Neka medju nama nema ni neprilicnog uzvika, ni prepirackih razgovora. Nikakva rdjava rec da ne izlazi iz usta vasih, nego samo dobra za izgradjivanje onoga sto je potrebno (Ef. 4, 29) kako se nase delo medju njima ne bi oskrnavilo, vec kako bismo se, blagougodivsi u svemu Gospodu, blagom Bogu nasem, udostojili dobijanja obecanih dobara.

242.

1) Preobrazenje je obraz buduceg veka; za tu svetlost i krasotu smo mi prednaznaceni, buduci za nju i stvoreni prvobitno; 2) posto je tako, zavolimo tu svetlost i krasotu, odvracajuci se od svega bezobraznog, strasnog i necistog; 3) ukoliko se desi nesto slicno [tj. necisto), pozurimo da se ocistimo; neka niko ne govori: “Ja ne mogu”, s obzirom da je Bog obecao da ce receno uciniti iskateljima; postoji mnostvo primera; 4) prema tome, recenome se ostaje tudj samo po proizvoljnoj ravnodusnosti i nemarnosti (4, 20)

1) Udostojivsi se da sada praznujemo pretpraznistvo Preobrazenja Gospodnjeg, mi smo u vezi sa njim sastavili i pouku, kratkom recju ispunjavajuci svoj dug. Svi Gospodnji praznici napominju tajinstvo javljanja u telu Spasitelja naseg Isusa Hrista, naime, [cinjenicu] da se rodio, krstio, raspeo, bio pogreben, vaskrsao treceg dana i uzneo se u slavi. Praznik, pak, Preobrazenja zivopise stanje buduceg veka. U Preobrazenju je lice Gospodnje zasijalo kao sunce, a odeca Njegova je postala bela kao svetlost. Na takav nacin ce On doci opet sa nebesa kao munja, u sili i slavi mnogoj da sudi svima. Sa Njim su na gori bili sveti Petar, Jakov i Jovan. I tada ce sa Njim biti izabrani u Carstvu nebeskom, nasladjujuci se neizrecivim bogojavljenjem i neobjasnjivim radovanjem. Ko je spreman za tako nesto? Ko je dostojan da udje u tu radost? Jedino onaj ko ima cist i neporocan zivot. Cist kao najcistija svetlost, Bog nas kod sebe prima samo ciste. On je u nas polozio cistu dusu, te je cistu i trazi od nas. Ona je sazdana po obrazu i podobiju Bozijem. Kao izobrazenje Bozanstvene lepote, ona u njoj i ucestvuje. Znajuci receno, psalmopojac govori: Gospode, voljom tvojom daj snagu lepoti mojoj (Ps. 29, 8), tj. krasoti duse. Inace ce ona, skrenuvsi u bezobrazne grehovne strasti i postavsi bezobrazna, otpasti od Boga i lisiti se bozanstvenih nagrada.

2) Mi, dakle, ispovedamo da imamo prekrasnu i prelepu dusu i da takvu, kao zalog, treba da je predstavimo Bogu u poslednji dan vaskrsenja. Stoga molim i prosim da zavolimo tu njenu krasotu i da sacuvamo takvu njenu lepotu, ne obracajuci paznju i srce na krasote ovoga veka i na lepote tela i krvi. Jer, one i nisu lepota, vec kumir lepote, ili pre – prah i pepeo. Receno mi vidimo i na onome sto se desava pred nasim ocima: najlepsi i najkrasniji se sutra polaze u grob, ispusta smrad i sve odvraca od sebe. Prema tome, ovde nema niceg lepog i dostojnog divljenja osim vrline, kojoj iznad svega i treba da stremimo.

3) Mi ispovedamo da se cesto desava da se slaba dusa oskrnavljuje necistim pomislima. Jer, ko ce ce pohvaliti da ima cisto srce (Pric. 20, 9). Stoga treba brzo da se ocistimo i uzvedemo na ranije dobro nastrojenje. U suprotnom, tj. zakasnivsi u zlu, ona ce privuci smrt. Neka niko ne govori: “Ne mogu da se ocistim s obzirom da sam obremenjen mnogim gresima”. Treba cuti Gospoda koji govori: I ako gresi vasi budu kao skerlet, ubelicu ih kao sneg, i ako budu kao crvena tkanina, ubelicu ih kao vunu (Is. 1, 8). Vidite li neizrecivo covekoljublje Bozije, po kome ne samo da obecava da ce ocistiti pokajnika, vec i da ce ga uzvesti na vrh blagoobrazne krasote? Primeri za receno su pred nasim ocima. David je bio prorok, ali je pao u greh bluda i ubistva. Ipak, on nije pao u ocajanje vec je, brzo pribegnuvsi pokajanju, opet dobio prorocki dar. Car Manasija je pedeset pet godina Izrailja udaljavao od istinskog Boga, ali se pokajao i zadobio spasenje. Po odricanju od Gospoda, vrhovni apostol je upotrebio lek suza i opet dobio breme apostolstva. Prosavsi cutanjem pored bezbrojnih primera, [pomenucu] da je Marija Egipcanka dosla do krajnje granice neciste pohote, da bi se potom dolicno pokajala i uzisla na sam vrh vrline.

4) Na taj nacin, nema opravdanja da se pozivamo na nemoc i nesposobnost ukoliko iskreno pozelimo da se spasemo i ukoliko sa revnoscu pristupimo delu. Receno je nemoguce samo onome ko je potpuno neosetljiv i proizvoljno se predaje u ruke smrti. Stoga i cujemo: Zbog cega umirete, dome Izrailjev, govori Gospod (Jez. 18, 31). Zbog cega mi izabiremo vecnu smrt kad nam predstoji besmrtni zivot? Nas blagi Vladika svakodnevno vapije: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti (Mt. 11, 28). Medjutim, mi necemo da sa sebe zbacimo breme svojih grehova. On uzvikuje: Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom nece hoditi u tami, nego ce imati svetlost zivota (Jn. 8, 12). Mi se, medjutim, okrecemo na suprotnu stranu i samim delima izricemo hulnu rec: Odstupi od nas. Mi necemo da znamo za puteve tvoje (Jov 21, 14). Posle toga nama samo predstoji da cujemo presudu i odbacivanje: Idite svetloscu ognja vaseg i plamenom koji ste raspalili (Is. 50, 11). Ipak, mi treba da znamo da, po recima apostola, oni koji tako nesto cine nece naslediti Carstva Bozijega (Gal. 5, 21). Neka se ne desi da se tako nesto s pravom kaze i za nas. Gospod govori: Vi ste prijatelji moji ako tvorite sto vam ja zapovedam (Jn. 15, 14). Cinimo sve sto je zapovedjeno kako bismo se udostojili da budemo prijatelji Gospodnji i nasledimo Carstvo nebesko.

243.

1) Prestavio se blazeni Mihajlo, sinadski mitropolit; uspostujmo njegov spomen buduci da je molitvenik za nas; 2) steknimo i pouku od njegove koncine, tj. da se uvek spremamo za ishod [iz tela]; smrt, naime, moze uvek da nas zatekne, kao sto vidimo u bezbrojnim primerima; 3) neka niko ne govori: “Ne mogu”, s obzirom da [receno zavisi] od nase volje (4, 21)

1) Nas duhovni otac, najsvetiji sinadski mitropolit Mihajlo se prestavio Gospodu. Njegov zivot je bio pohvalan, a rec silna. Mi verujemo da cemo i u predstojecem ispovednistvu, zajedno sa drugim ocima i ispovednicima, imati i njegovo zastupnistvo pred Gospodom. Stoga neka se ne prevaznose u sebi zloimeniti ikonoborci govoreci da su Hristovi ispovednici rastuzeni (zbog smrti svetog Mihajla). Naprotiv, neka znaju daje prestavljenje takvih lica za Crkvu Boziju nepokolebiva tvrdjava, za nas koji smo ostali – utvrdjenje u istini, a za njihovu pomracenu prelest – izoblicenje.

2) Coveka spasava vera koja kroz ljubav dela (Gal. 5, 6). Stoga vas i sada i uvek molim da verno ispunjavamo Bozanstvene zapovesti i da uvek budemo spremni za ishod, tj. za smrtni cas, s obzirom na njegovu neizvesnost. Vi, naime, znate da je otac nas, koga smo pomenuli, odjednom bio obuzet silnim bolovima i vrelom vrucicom, da bi sledeceg dana postao bezglasan, a treceg dana predao duh svoj Gospodu. Pre njega znameniti petropavlovski iguman Atanasije nije ni jedan dan prelezao u bolesti, vec je gotovo odmah bio uzet iz ljudske sredine. Mi cujemo da neki umiru porazeni munjom, a da se drugi utapaju u moru. Jednom recju, ima mnogo neocekivanih slucajeva zbog kojih treba da pazimo na sebe. Mi treba da se bojimo da nas djavo iz dana u dan ne obmanjuje zaboravljanjem smrti, te da nas iznenada ne privede poslednjem casu u krajnjoj izbezumljenosti, pri cemu necemo biti u stanju da bilo sta ucinimo na delu pokajanja. Zar nas ne plase navedeni primeri? Zar ne dolazimo do trepeta kad pomisljamo da u tom casu svezani jezik ni glasa ne moze da ispusti? Dusa koja izlazi, odvajana od tela, nema nikog ko bi joj pomogao iako mozda ima mnogo prisutnih koji placu. [Njoj moze pomoci samo] dobra savest. Stoga vas molim i prosim da se postaramo da uvek prebivamo u ispovedanju, u suzama, u molitvama, u poslusanju, u smirenoumlju, u usrdnom sluzenju i u svakom dobrom delanju kako nas poslednji cas ne bi zastao u nemaru i bezbriznosti i kako ne bismo, po [recima] molitve svetog Davida, zaspali na smrt (Ps. 12, 4).

3) No, mozda ce neko reci: “Ja zelim, ali ne mogu”. Kakve li reci? Kad bi se radilo o necemu sto izlazi iz prirodnog poretka, ja bih se saglasio da je nemoguce, na primer, leteti povazduhu, ili hoditi po moru, ili govoriti nosom, ili mirisati jezikom. Sve slicno je nemoguce i neprirodno. Medjutim, ukoliko se radi o onome sto je prirodno i sto zavisi od proizvoljenja, slicna rec je lazna. Jer, kao sto mozemo da smo rasejani i da se smejemo, mi mozemo i da se smiravamo i da prolivamo suze. Kao sto mozemo da se skrnavimo gresnim zeljama i pletenjem neumesnih pomisli, mi mozemo i da se sacuvamo neporocnim i cistim od strasti. Kao sto mozemo da se ogorcimo i da smo uporni u zlu, mi mozemo i da imamo umiljenje i da se skrusavamo. Moze da se desi da nas je zla pohota, presavsi u naviku, ucinila nemocnim za dobro i silnim za zlo. Ipak, ne treba ocajavati, nikako, vec treba opet da se rado lacamo za delo i da se na svaki nacin staramo da ne samo ni jedan dan, nego ni jedan cas ne provodimo nemarno. Naprotiv, uvek treba da smo trezvoumni i bodri, neporocni i cisti i da se prilepljujemo uz Boga, kako bismo i mi mogli reci; Prilepi se dusa moja uz tebe, a mene prihvati desnica tvoja (Ps. 62, 9). Na taj nacin, dobro prosavsi ovdasnje prebivanje, mi cemo se preseliti sa dobrom nadom i dobiti Carstvo nebesko.

244.

1) Vrativsi se sa sahrane halkidonskog episkopa Jovana, on pohvaljuje bratiju sto ih je nasao u obicnom dobrom poretku i zeli da uvek budu takvi; 2) potom izoblicava nerazumnost nekih glasina o kojima je cuo; prva glasina: episkop je bio svet i po veri i po zivotu – kako je onda tako umro (od proliva); druga glasina: mi po vaskrsenju necemo prepoznavati jedni druge, buduci da tela trule i raznose se neznano kuda; 3) na kraju iznosi savet: “Cuvajte veru, buduci da vidite koliko ima zastranjivanja, te zivite sveto, s obzirom da znate kakvim i kolikim vetrovima na nas duva neprijatelj” (4, 22)

1) Na kratko se odvojivsi od vas prethodnih dana, ja sam se opet vratio i zatekao vas u medjusobnom miru i dobrom nastrojenju. I ja sam zablagodario Gospodu zbog vaseg poretka, koji je svojstven poslusnicima koji su iskusni i utvrdjeni u dobru. U njemu se jos vise utvrdjujte blagodacu Gospoda naseg Isusa Hrista kako biste i u mom smirenom prisustvu i u mom odsustvu uvek ostajali zdravi i nepovredjeni. Uzrok mog odvajanja bese, kao sto znate, smrt blazenog halkidonskog mitropolita Jovana. Dobrim podvigom se podvizavajuci, put skoncavsi i veru odrzavsi, on je otisao Gospodu da primi venac ispovednistva sa ranijim svetim ocima i bratijom nasom.

2) Medjutim, poneki su u nedoumici sto je on umro od iscrpljujuceg proliva i [pitaju se]: “Da je bio dobar, zar bi lose zavrsio”. Oni su bolesni od nepoznavanja stvari, buduci da se dobra ili losa smrt ne odredjuje nacinom koncine. Naprotiv, [dobra smrt se odredjuje] ocuvanjem Pravoslavne vere i besprekornim zivotom. A pokojni je upravo takav bio. Nema niceg prekornog u [cinjenici] da je [covek] skoncao od vodene bolesti, od proliva ili od neceg drugog razornog, na suvom ili na moru. Jer, [nacin] ne zavisi od nas, vec od skrivenih sudova Bozijih. Bog zna sta je za koga korisnije: On ustrojava i produzetak zivota i njegovu koncinu.

Drugi neki se, na propast onih koji slusaju, spore [tvrdeci] da se pri preporodu [tj. u novom zivotu], kada Sin Boziji dodje da sudi svima, mi necemo medjusobno poznavati. Jer, govore, tako nesto nece biti moguce s obzirom da cemo od truleznih, kakvi smo, postati netrulezni i besmrtni, usled cega nece biti ni Jelina, ni Judejca, ni varvarina, ni Skita, ni roba, ni slobodnjaka, ni muskarca, ni zene, vec ce svi biti andjeloliki. Ja, pak, tvrdim da ce biti moguce da se prepoznamo. Najpre, setite se da [je receno]: Sto je ljudima nemoguce Bogu je moguce (Lk. 18, 27). Osim toga, mi ni samo vaskrsenje ne ispovedamo na osnovu ljudskih mudrovanja. Jer, za to mudrovanje je savrseno neshvatljivo kako ce istrulelo telo, koje je posvuda razneseno, koje su zveri pojele, ptice iskljuvale ili ribe progutale, poslednjeg dana biti sabrano i vaskrsnuto. Pa ipak, neizrecivom silom Bozijom svako telo ce se sabrati u celinu i vaskrsnuti. I svaka dusa ce poznati svoje sopstveno telo, sa kojim je prozivela na zemlji. A ukoliko pozna svoje telo, nesumnjivo ce poznati i telo svoga brata.

Osim toga, takvo mudrovanje vodi odricanju buduceg suda. Jer, sud ne biva nad nepoznatim licima: niko ne privodi na sud ljude koji ne znaju za sebe i druge, vec poznate, kao sto je napisano: Oblicicu me, u metnucu pred lice tvoje grehe tvoje (Ps. 49, 21). Prema tome, ukoliko ne budemo prepoznavali jedni druge, nama se nece ni suditi. A ako nam se ne sudi, mi necemo dobiti dostojnu nagradu za svoja dela. Prema tome, kako ce se ispuniti ono sto je Gospod rekao apostolima: Sescete i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19, 28), ukoliko oni ne budu znali one koje sude?

Na taj nacin se odasvud dokazuje da je neumesna takva pretpostavka i da je po necastivosti ravna Origenovom basnoslovlju. Mi, pak, bratijo, verujmo da cemo vaskrsnuti i da cemo prepoznavati jedni druge premda ne u svojstvima truleznosti, kao sto smo sada, nego u krasoti netruleznosti po neizrecivom Bozijem htenju, kao sto su i nasi praroditelji u raju i pre prestupa prepoznavali jedno drugo, buduci netrulezni. Oni su se i posle prestupa, tj. podvrgnuvsi se truleznosti, takodje prepoznavali. Stoga treba verovati da ce i u buducem veku brat prepoznavati brata, otac cedo, zena muza, prijatelj prijatelja, dodacu – i podviznik podviznika, ispovednik ispovednika, mucenik svog sastradalnika, apostol apostola i svi sve, kako bi staniste svih koji se vesele bilo kod Boga, koji zajedno sa svim ostalim darovima udeljuje i uzajamno prepoznavanje.

3) Molim vas da krepko cuvamo svetu veru, s obzirom da vidite koliko ima skretanja od nje. Mi smo duzni da blagodarimo Bogu sto nismo upali ni u kakvu zabludu, vec smo dobili i drzimo Pravoslavnu veru. Na isti nacin i zivot treba da nam bude neporocan, s obzirom da znate da djavo danonocno na nas veje [svoj] vetar. Ipak, on nista ne moze da nam ucini ukoliko nas svagda nas nalazi ogradjene verom i ljubavlju prema Hristu Gospodu. Stoga stojmo i od nas ce pobeci ta azdaja. Placimo da bismo pogasili raspaljene strele pohote. Smirimo se pod krepku ruku Boziju i On ce nas uzvisiti. Istrajmo u savrsenom trpljenju i djavo ce isceznuti, a mi cemo spaseni uci u Carstvo nebesko.

245.

1) Postoji obican i duhovni praznik; postoji obicna i duhovna trgovina; 2) i mi smo trgovci; nasi biseri su vrline; najskupoceniji biser je Hristos Gospod; neka svako od nas bude mudar trgovac; 3) nas trg su poslusanja, koja su ujedno i biseri, i kupovina i cena (4, 23)

1) Na nekim mestima se povremeno desavaju praznici, kao i sada u Nikomidiji. Na te praznike se skupljaju ljudi i prodaju i kupuju. [Njihovo skupljanje] traje kratko, s obzirom da se brzo razilaze. Medjutim, dusevni praznik jeste jedan i neprekidan, s obzirom da se rasprostire na citav zivot. Predmeti kupovine i prodaje u njemu nisu zlato i srebro, nisu odelo i druge prolazne i trulezne stvari, vec spasenje duse, vecni zivot i Carstvo nebesko. Za njih ljudi treba da pokazu sveukupno staranje. Medjutim, oni se o njima neznatno brinu, svo usrdje okrecuci na sujetne i trulezne stvari.

2) Nemojmo, bratijo, dozvoliti da skrenemo sa naseg glavnog cilja i od dobre kupovine, vec slusajmo Gospoda koji govori:Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. 17, 21). Svakodnevno se najusrdnije trudimo da ga steknemo, ne sakupljajuci zlato i srebro, vec pravu veru i neporocan zivot, poslusanje, trpljenje, smirenoumlje, velikodusnost i ljubav, koja je sveza savrsenstva (Kol. 3, 14). Vi ste dobri trgovci koji ste ostavili sve i umesto svega kupili dobri, predobri i najskupoceniji biser – Hrista, u trenutku kad ste resili da uzmete krst i da idete za Njim u prepodobiju i pravdi. Praznik je vreme radovanja i nedremljive bodrosti. Stoga i mi budimo radosni i bodri, na sadasnjem prazniku kupujuci svoje spasenje. Dobar je prodavac onaj ko u svemu dejstvuje sa poboznom paznjom i nikada ne izlazi iz sebe. Dobar je kupac onaj ko radosno prima bescasce. Dobar je menjac onaj ko daje krv i prima Duh kroz trpljenje s kojim ostvaruje poslusanje.

3) Posto se nasa rec kosnula poslusanja, uspostujmo one koji u kuhinji ispunjavaju svoj red [sluzbe] s obzirom da se vise trude [od drugih] i da nose breme ostalih, ljubavlju ispunjavajuci zakon Hristov. Uspostujmo i one koji se staraju o neophodnim potrebama bratije kao dobre i iskusne ekonome u Gospodu. Uspostujmo i one koji rado i pobozno ucestvuju u psalmopojanju, jer su dostojni velike nagrade. Pogledaj kakav je zivot nas, kakvo dejstvovanje, kakva blazena kupovina, koju su obavljali i svi sveti oci nasi sa punom usrdnoscu. Dobro je obavivsi i uspesno okoncavsi, i mi cemo se sa radoscu vratiti kuci, po reci svetoga Davida: Povrati se, o duso moja, u spokoj tvoj, jer ti Gospod ucini dobro (Ps. 114, 7). Neka bismo svi mi u cas smrti ispustili takav glas kao molitvu na odlasku, kako bismo potom dobili vecni zivot u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

246.

1) Bog je Sina svog Jedinorodnog poslao u svet kao Iscelitelja svih nasih duhovnih i telesnih bolesti i Darodavca svih dobara; i svako po sebi zna sta je On ucinio i sta sada cini; 2) i kako da se ne voli takav Dobrocinitelj iz sve duse; i kako, pak, da ne mrzimo naseg zlotvora i upropastitelja (4, 24)

1) Nastupio je pocetak nove godine. Na ovaj dan se u Jevandjelju citaju sledece reci: Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovestim siromasima; posla me da iscelim skrusene u srcu; da propovedam zarobljenima da ce biti pusteni, i slepima da ce progledati; da oslobodim potlacene; i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju (Lk. 4, 18-19). Posto je Sina Bozijeg Jedinorodnog Otac poslao u svet kao Iscelitelja, potrazimo kod Njega prosvecenje ociju nasih kao slepi, oslobodjenje kao zarobljenici, utehu kao skruseni. Ko je, pak, slep? Onaj ko je oslepljen pristrascem. Ko je zarobljenik? Onaj ko se zavodi neumesnim pomislima. Ko je skrusen? Onaj ko je obremenjen gresima. Sve takve isceljuje Gospod. Jer, On nije samo Lekar tela, vec i dusa. On nije bio prisutan telesno samo sa onima koji su onda ziveli, vec je i sada uz sve prisutan nevidljivo i takodje cini dobro uzimajuci greh sveta i lececi svaku bolest i svaki nedug. Neka stoga niko ne ostane neprosvecen i neisceljen, vec neka pristupi sa verom da bi dobio blagoslov od Gospoda, i milost od Boga Spasa svoga (Ps. 23, 5). O, neizrecivog covekoljublja. On nas je iz nebica priveo u bice, potom nas je pale podigao, da bi nam, kao trece, darovao blagodat monaskog savrsenstva. Cak i ako jos gresimo, On se ne odvraca, vec prima one koji pristupaju. Kada smo skruseni, On daje utehu, kada placemo – tesi, kada trcimo maze uljem, kada smo iscrpljeni – krepi, kada smo ranjeni – leci, kada smo gotovi da se rinemo na samo dno ada – pruza ruku i covekoljubivo izbavlja iz nevolje. Stoga bi po pravdi svako mogao da kaze: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani dusa moja u adu (Ps. 93, 17). Gurnut posrnuh da padnem, i Gospod me prihvati (Ps. 117, 13). Svako zna u kakva je padao iskusenja i kako je odmah Boga nalazio kao Pomocnika u svojim skorbima. Osim toga, nas gladne Sveblagi telesno hrani godisnjim plodovima, a duhovno – Precistim Tajnama vise negoli majka i dojilja, zeleci nas i grleci sa ljubavlju. Majka mlekom hrani svoje cedo neko vreme, dok nam nas Vladika i Otac svoje sopstveno telo uvek daje na hranu i pice. O, neispitljive dobrote. O, neprevazidjenog dara.

2) Ko nece ljubiti takvog Dobrocinitelja? Kako da se On ne zeli? I kako da se uz Njega ne vezemo do neraskidivosti? I zaista, ukoliko prema Njemu ne budemo na taj nacin raspolozeni, zavapice nebo i zastenjace zemlja na nas, dok ce nas kamenje izobliciti za neosetljivost. Da do toga ne bi doslo, latimo se ljubavi prema Njemu, krajnje mrzeci djavola i odvracajuci se od njega. Dobrocinitelja treba voleti i zeleti po meri Njegovih dobrocinstava, kao sto i lukavog treba mrzeti po meri zlodela i odvracati se od njega. Jer, on je gubitelj naseg zivota. On je, po reci Gospodnjoj, covekoubica od pocetka (Jn. 8, 44). On je rod nas isekao na bezbroj sekti, cijim mudrovanjem ga kao grehovnim strelama ranjava i iste da ga sasvim proguta. I kad ga ne bismo mrzeli, ne bi mogla da se nadje dostojna kazna koja bi nas mucila po zasluzi: jer, mi bismo bili blagonakloni prema svom neprijatelju i ubici. Bezimo, pak, bratijo, od njega, bezimo prema svojim silama. Sta znaci to bezanje? Ono je uzdrzanje od zlih dela i pomisli, kao i prilepljivanje uz Boga i posvecivanje dobrim delima. Stoga se latimo dobra sa svim smirenjem, krotoscu i blagopokorno sluzeci Gospodu u uverenju da ni jedno dobro koje nije ogradjeno smirenjem nije zrelo i trajno. Ukoliko postoje oni koji nadmeno misle o sebi, neka se smire pod krepku ruku Boziju kako ne bi uzalud trcali, vec kako bi se udostojili Carstva nebeskog.

247.

1) Sada je vreme berbe vinograda, odakle mozemo izvesti pouku za sebe, s obzirom da smo i mi vinograd; kao vinograd Boziji mi treba da prinosimo grozdove vrlina, svecelo se posvecujuci Gospodu; 2) nemojmo se vracati nazad, niti hoditi dvema stazama; 3) kada neprijatelj pocne da nas iskusava, stupimo u borbu i savladacemo ga (4, 25)

1) Danas cemo se recju dotaci onoga sto nam je pred ocima. O cemu je rec? Pocelo se sa branjem grozdja. Mi vidimo da se kod grana koje su obremenjene grozdjem javlja radost i blagoslov, a kod oskudnih – tuga i gorcina. “Sta mi imamo sa tim”, reci ce neko od slusalaca. Imamo vrlo mnogo, s obzirom da se prenosno i mi zovemo vinogradom Gospodnjim. Gospode, Gospode, pogledaj s neba i vidi i poseti vinograd ovaj, i utvrdi ga, njega koga zasadi desnica tvoja (Ps. 79, 1516). Ne govori li Gospod i u Jevandjelju: Ja sam cokot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. 15, 5). Budimo u nasem blagom Vladici s obzirom da je Njegov nasad slican vinogradu i prinesimo mu grozdje vrlina kako bismo se udostojili Njegovog blagoslova. I neka se ne desi da, prinoseci trnje i cicak strasti, potpadnemo pod osudu: Svako drvo koje dobra roda ne radja sece se i u oganj baca (Lk. 3, 9). U odnosu na nas secenje se odnosi na smrt, a bacanje u oganj – na oganj vecni, u koji ce biti baceni svi koji cine rdjava dela, koji odstupaju od ispovedanja [vere], koji tela svoja kvare porocima, oblaci bezvodni, koje vetrovi vitlaju; drveta jesenja, besplodna, dvaput umrla, i iz korena iscupana; besni talasi morski koji se penusaju svojim sramotama; zvezde lutalice, za koje se mrak tame cuva zanavek (Jd. 12-13). Stoga apostol Pavle vapije: Bezite od bluda, Svaki greh koji covek ucini van tela je, a koji bludnici svome telu gresi. Ili ne znate daje telo vase hram Svetoga Duha koji je u vama, koga imate od Boga i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo (1. Kor. 6, 18-10).

2) Kako da se ne stidimo neba i zemlje ukoliko se ponovo vracamo nazad mi, koji smo kupljeni casnom Krvlju Hristovom? Kako da ne crvenimo pred samima sobom sto se spolja pokazujemo svetlima, a iznutra smo puni svake necistote? Dokle cemo hramati na oba kolena? Kada cemo se, najzad, utvrditi na jednom putu? Jer, mudri govori: Tesko gresniku koji hodi na dve staze (Sir. 2, 12), tj. po stazi greha i vrline, s obzirom da one nemaju nista zajednicko. Ne moze se blagoumnim nazvati sluga koji cas sluzi svom gospodaru, cas njegovom neprijatelju. Mi treba u potpunosti da se posvetimo Bogu, s obzirom da jedino na taj nacin mozemo da postanemo pricesnici zivota po Bogu. Stoga se nemojmo zadrzavati na culnom kao beslovesne zivotinje, vec dusevnim silama uzidjimo ka zrenju nebeskog, cula obracajuci od truleznog ka netruleznom i od brzoprolaznog ka neprolaznom.

3) Nemojmo, takodje, dopustiti da nas mudrijas zla kvari srca nasa otrovom zlih pomisli. Naprotiv, cim on poseje pohotnu slast, ili kakvo drugo zlo, mi treba da pozurimo da od sebe brzo odgurnemo lukavog lazljivca. Kako? Molitvama i moljenjima, suzama i uzdasima i srdacnom skrusenoscu. Takva je nasa nevidljiva borba i takvo je neobjavljeno sukobljavanje. Podrazavajuci telesne vojnike, mi treba da gorimo duhom i da progonimo svoje nevidljive neprijatelje. Primajuci rane, oni ne odstupaju imajuci nadu na nagrade. Ni mi ne treba da se povlacimo cak i ako nas pokriju bezbrojne rane, vec treba da stojimo i borimo se buduci ukrepljivani Bozijom pomoci. Ja vas za to molim s obzirom da se radi toga i trudim, govoreci vam svoje kratke pouke. Ja se radujem zbog onih koji dobro hode i uzdisem zbog onih koji se pokliznu. Stoga svi treba da pravo hodimo, da cinimo dobro, da smo trpeljivi u psalmopojanju i molitvama, u sluzbama, u poslusanjima, u smirenju i Bog mira ce biti sa nama.

248.

1) Dobivsi dar osvecenja, postarajmo se da ga sacuvamo, narocito bezeci od telesne pohote: ona je protivna stanju blagodati, svrgava u ropstvo i donosi strasljivost; 2) njeno umrtvljavanje pruza sve suprotno (4, 26)

1) Ja se veoma radujem kada dolazi neki Gospodnji praznik. I pravo je. Jer, ulazeci u zrenje tajinstva radi koga je ustanovljen praznik mi se prosvecujemo. Tako je i sada, na dan Uzdizanja casnog i zivotvornog Krsta. Jer, velika je radost sto smo se udostojili ne samo da vidimo, nego i da celivamo i zagrlimo drvo na kome su stajale noge Gospoda naseg Isusa Hrista, i na kome je On raspet i prolio svoju zivotvornu Krv. Poneko se mnogo trudi da stekne mnogo propadljivog zlata. A mi odjednom imamo dar: tek sto smo celivali Krst, mi smo primili prosvecenje, osvecenje i izbavljenje. Tako je blagodat brza i tako se dar vernima daje bez truda. Za cuvanje, pak, takve blagodati neophodan je trud molitve i bodre paznje, narocito stoga sto se na ono sto je lako steceno obicno lako[misleno] gleda i ne cuva se kao sto treba. Eto zbog cega vam i uzvikujem da se cuvamo od slicne pogreske i da pocnemo da marljivo cuvamo dar.

Mi svoja osvecena usta ne treba da skrnavimo laznim recima i sujetnim razgovorima. Mi svoje osvecene oci ne treba da pomracimo bludnim pogledima, niti da svoje obasjano srce ocrnimo skvernim secanjima. Apostol vapije: Da ne caruje, dakle, greh u vasemu smrtnom telu, da ga slusate u pohotama njegovim; niti dajite udove svoje grehu za oruzje nepravde; nego predajte sebe Bogu, kao ozivljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oruzje pravde. Jer greh nece vama ovladati, posto niste pod zakonom nego pod blagodacu (Rim. 6, 1214). Vidis li da je greh carovao u zakonu, dok nas pravda, koja se zacarila u blagodati, izbavlja od svakog greha. Jer, napisano je: Ali se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda Isusa Xpucma u Duhom Boga nasega (l. Kop. 6, 11).

Uspostujmo, molim, ociscenje i sacuvajmo osvecenje. Kad smo vec postali postovani, zbog cega sami sebe survavamo u bescasce? Zasto se preko mere staramo o telu koje cemo uskoro ostaviti u grobu? Zbog cega pohotnu slast smatramo prijatnoscu, kada je zaista smrtonosna bolest? Slast pohote jeste djavolova udica i razgoreva neugasivi oganj. Pa ipak, mi ljudi stremimo ka njoj kao robovi, sami sebe predajuci u plen.

Ja sam slusao kako je jedan od onih koji su bili obuzeti tom strascu govorio da je bolje staviti omcu na vrat, negoli robovati tom grehu. Jer, on kao zestoki gospodar svome robu naredjuje: “Idi”, i on ide, “dodji”, i on dolazi, “ucini to”, i on cini. Na isti nacin on svom potcinjenom naredjuje da cini i gore [stvari]: “Govori sramno”, i on govori, “ucini rdjavo”, i on cini.

Takav obicno stenje i trese se kao Kain: ploveci po moru on podozreva brodolom, prolazi li po pustinji – boji se da ne padne u ruke razbojnika, udari li grom – cini mu se da je radi njega [puklo], bljesne li munja – boji se da ga ne opali. Videci, on ne vidi i slusajuci ne cuje, imajuci rastrojena cula. Sta je uzasnije od takvog zivota? Meni se cini da je bolje biti predan zverovima, negoli pogubnim strastima, s obzirom da od prvih gine samo telo, a od drugih i dusa i telo.

2) Kod vrlinskog [coveka] biva sasvim drugacije. Buduci slobodan od greha (ne samo od slasti pohote, nego i od svake druge strasti), on se raduje i okusa zadovoljstvo u samom sebi. On caruje pravdom i nije mu strasno ni na moru, ni na kopnu buduci da u njemu zivi Bog, koga priziva u opasnim slucajevima: Cecu se bojati zla, jer si ti sa mnom (Ps. 22, 4); necu se uplasiti od mnostva naroda, koji me okolo napadaju (Ps. 3, 7); zato se necemo uplasiti kad se zemlja zatrese, i premeste se gore u srca mora (Ps. 45, 3). Vidis li sta znaci dobar zivot? On je pravi blazeni zivot. Njega smo i mi dobili po Bozijoj milosti. O njemu sada treba da bude sve nase staranje i briga. Uzrevnujmo da jos vise napredujemo u njemu, u svemu se potcinjavajuci sa poboznoscu i na delu projavljujuci svako poslusanje, smirenoumlje i dusevnu cistotu.

249.

1) Gledajuci kako se zasejavaju polja, steknimo pouku da se zasejavamo semenjem duhovnih raspolozenja; 2) noc raste: pobrinite se da se uzdrzite od mnogog spavanja, kao i od svakog izlisnog zadovoljavanja telesnih potreba; 3) car se vratio sa pohoda; ipak, nemojte padati duhom: prebacimo na Gospoda tugu svoju (4, 27)

1) Sada je kod vreme za sejanje vestastvenog semena, tj. psenice i drugog. Mi vidimo kako ljudi od ranog jutra zure na to delo i do noci se neumorno trude, na svaki nacin se starajuci da dobro i dovoljno poseju za svoje godisnje telesne potrebe. Zbog cega, pak, mi, sejaci duhovne setve, spavamo i ostajemo nezasejani sa neophodnim? I kako cemo potom izdrzati vecnu glad? I kakvo cemo opravdanje navesti za svoju nedejstvenost? Bolje je da se probudimo iz sna i da pocnemo da delamo jos usrdnije od onih koji seju vestastveno. Ko skrto seje, skrto ce u znjeti, a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima ce u znjeti (2. Kor. 9, 6). Sta, pak, mi da sejemo? Molitve, moljenja, iskanja, blagodarenja, veru, nadu, ljubav. Eto semena blagocasca. Eto cime se hrani dusa. Na vestastvenoj zetvi zemljoradnik strpljivo ceka ujutru i uvece da dodje kisa. U nasoj duhovnoj, pak, setvi mi sami smo gospodari kise i rose, tj. placa i skrusenosti. Posto je delo u nasoj vlasti, ja molim da sejemo mnogo i da obilno zalivamo, te ce se umnoziti porod nase pravde, kako bismo, kad nastane duhovna zetva, mogli ruke i krilo da napunimo duhovnim snopovima, te da se udostojimo da cujemo: Blagoslov Gospodnji na vama (Ps. 128, 8). Blagoslovismo vas iz doma Gospodnjeg (Ps. 117, 26). Trudove plodova svojih jesces; blazen si, i dobro ce mu biti (Ps. 127, 2). Takva je nasa rec o tome.

2) Hocu da vam, bratijo, napomenem da su noci kod nas pocele da rastu po meri smanjivanja dana. Vama je poznato da bdenje isusuje telo, a da ga mnogo spavanje deblja. Medjutim, zajedno sa debljanjem tela i strasti se hrane. Tim povodom imam nesto da vam kazem. Sta, naime? Svaki od vas ima psalam, ima pouku, ima molitvu. Sve neka se srazmerno obavlja i sve neka bude za izgradjivanje duse (1. Kor. 14, 26), na blagoustrojstvo duha, da vas satana ne iskusa vasim neuzdrzanjem (1. Kor. 7, 5). I ja ne govorim samo o snu, vec i o hrani i picu i o svemu drugom. Jer, prekrasno je sve sto je po meri, s obzirom da nas cuva od skretanja na jednu ili drugu stranu i od saplitanja.

3) I sada cu nesto reci. Posto se samodrzac [car] vratio sa pohoda, u vasim srcima ce se mozda podici pomisli o [smeru]kojim ce poci crkvena dela, a posebno i nasa. Mi o recenome imamo rukovodstvo Pisma: Prenesi na Gospoda brigu svoju (Ps. 54, 23) i On ce uciniti. Ako je Bog s nama, ko ce protiv nas (Rim. 8, 31). Proslih godina je On cuvao nas zivot i izbavljao nas od raznih iskusenja i skorbi. Mi se nadamo da ce nas i ubuduce cuvati. Mi samo treba da zivimo dostojno Jevandjelja, da imamo nebeski zivot i da smo na zemlji kao stranci i dosljaci. Jer, ko je od onih koji su odvajkada usli u ovdasnji zivot ostao u njemu zasvagda? Nisu li svi koji su dosli opet izasli kao iz strane zemlje? Jer, nase ovdasnje prebivanje jeste stranstvovanje, a nas istinski boravak i nasledje jeste u drugom zivotu. Preselivsi se u njega, neka bismo se udostojili da sa svima svetima postanemo naslednici Carstva nebeskog.

250.

1) On ukazuje na veliko dobro obnavljanja zivota u Hristu Isusu; 2) kakvo je naznacenje tri sile duse i kako ih je iskvario pad; 3) on priziva da se ispravno deluje svim silama [duse] i da se cuva blagorodstvo kojim smo u Gospodu oblagorodjeni; 4) on zakljucuje: “Tako su dejstvovali oci, tako dejstvujmo i mi” (4, 30)

1) Gospod nas Isus Hristos ima veliko i neizrecivo covekoljublje prema nama. On ne samo da je dosavsi blagovestio mir nama koji smo daleko i onima koji su blizu (Ef. 2, 17), po napisanom, vec je i, uzisavsi na nebesa, ostavio svete apostole da nam slicno blagoveste, po pisanju blazenog Pavla: Molimo u ime Hristovo – pomirite se sa Bogom. Jer Njega, koji nije znao greha, ucini grehom nas radi, da mi postanemo pravda Bozija u Njemu (2. Kor. 5, 20-21). Eto bezmernog staranja o nama. Eto neizrecivog covekoljublja. Njega, koji nije znao greha, ucini grehom nas radi. Kako i na koji nacin? On ne govori o grehu kao bezakonom delu koje se sa pravom osudjuje. Nikako. Jer, On greha ne ucini, niti se nadje prevara u ustima njegovim (1. Pt. 2, 22). [On hoce da kaze] da se On obukao u nasu prirodu koja je povredjena grehom da bi nemoci nase uzeo i bolesti poneo (Mt. 8, 17), da bi se za nas raspeo i podvrgao se najsramnijoj smrti. Eto sta znaci: Njega… ucini grehom nas radi. Radi cega? Da mi postanemo pravda Bozija u Njemu. Kako? Kroz izbavljenje od greha koji je dostojan osude i kroz zivot i kretanje u Njemu. Zbog toga [apostol] navodi: A saradjujuci s Njim, molimo vas da ne primite uzalud blagodat Boziju (2. Kor. 6, 1). Vidite li kako [nas] uverava i ubedjuje. Sta znaci: Da ne primite uzalud blagodat Boziju. Znaci da mi ne treba da se vracamo nazad, da se ne predajemo strastima od kojih smo se odrekli i da ne narusavamo zavete koje smo dali pred Bogom i andjelima kao svedocima. Nego sta? Da hodimo u novom zivotu (Rim. 6, 4), u cistom, neporocnom, vrlinskom i nebeskom zivotu.

2) Dosavsi dovde, hteo bih da vam pokazem jednu skrivenu silu reci. O cemu se radi? Ljudska dusa ima tri sile: slovesnu, razdrazajnu i zelateljnu. Delo slovesne sile je da veruje u Svetu Trojicu. Delo razdrazajne sile je da se gnevi na zmiju kusaca i da ga ne pusta u blizinu. Delo, pak, zelateljne sile jeda zeli i voli Boga koji nas je stvorio. Izmenivsi, pak, i preokrenuvsi dusevne sile, djavo je preko njih poceo da nam sprema propast. Kako? On je zelateljnu silu kod naseg praoca sablaznio na okusanje zabranjenog, razdrazajnu silu je kod Kaina pobudio na ubistvo brata Avelja i slovesnom silom je covecanstvo zaveo na idolopoklonstvo. Eto kakav je nacin delovanja zavidljivog neprijatelja naseg.

3) Mi, pak, treba da ostanemo u onome u cemu smo stvoreni: svima trima silama mi treba da se utvrdjujemo u dobru i da se ukrasavamo Duhom, ne dozvoljavajuci da izgubimo blagorodstvo kojim nas je oblagorodio Gospod, usinovljujuci nas Bogu i Ocu. Jevandjelje govori: A onima koji ga primise dade vlast da budu ceda Bozija (Jn. 1, 12). Posto smo postali ceda Bozija, nemojmo dopustiti da postanemo deca gneva. Posto smo imenovani naslednicima Bozijim, nemojmo dozvoliti da postanemo naslednici neugasivog ognja. Posto smo priznati za udove Hristove, nemojmo od sebe nacini udove bludnice. Nemojmo se obazirati na svet i na ono sto je u svetu. Nemojmo okretati oci na lepotu sadasnjeg zivota, koja je sujetna i brzoprolazna. Pretpostavimo da smo se nasitili zadovoljenjem pohote tela i krvi: Medjutim, kakva je korist u krvi mojoj, kada budem silazio u propast (Ps. 29, 10). Pogledajmo u grobove i uvidimo cime zavrsava pohotna slast. Pretpostavimo da smo okruzeni imanjima i novcem. I sta? Nismo li nagi usli u svet? Nagi cemo i izici iz njega, ne noseci nista osim ispravnih ili rdjavih dela. Stoga sveti David i vapije: Jedno molih od Gospoda, i to trazah: da zivim u domu Gospodnjem sve dane zivota moga, da gledam krasotu Gospodnju i da posecujem hram sveti Njegov (Ps. 26, 4).

4) Eto blazenog zivota. Eto dobrog udela koji su izabrali sveti oci nasi, kao i blazeni ispovednik Pavle, koga sada pominjemo. Mi smo nesto malo culi o vrsti i velicini njegovih borbi i podviga. Podrazavajuci njega, i mi usrdno produzimo napore naseg podviznistva i podnosimo teret gonjenja koga smo se udostojili, ne odstupajuci od uobicajenih nasih delanja. Neumorno hodimo svojim putem. Ukoliko se i spotaknemo, pozurimo da ustanemo, savladjujuci neprijatelja svog djavola kako bismo i mi dobili venac pravde sa svima svetima u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

251.

1) On od svoje bolesti prelazi na misao o smrti i od stradanja u bolesti – na vecne muke; 2) on prica kako su se u dosadasnjem gonjenju jedni proslavili, a drugi posramili i sasvim izgubili; 3) drugima on upucuje rec zalosti, izoblicenja i zastrasivanja posledicama (4, 31)

1) Ja sam bio bolestan i vasim molitvama sam opet ozdravio. Medjutim, dokle cemo se mi na taj nacin vracati zdravlju? Naravno, doci ce smrtni cas kada vise nece biti mesta za takvo vracanje. Doci ce on i odvojice me od vas: on ce me poslati odavde na drugu stranu. Ipak, vi zbog toga ne treba da pomisljate o sirotanstvu. Naime, ne laze Onaj koji je rekao: Necu vas ostaviti sirotne (Jn, 14, 18), i: Evo, ja sam sa vama u sve dane do svrsetka veka (Mt. 28, 20). Osim toga, mi cemo se ugledati onoga dana. Samo kada bi bilo moguce reci [da cemo se videti] u neizrecivoj radosti i beskrajnom zivotu. Sta sam, pak, prepatio za vreme bolesti vi znate. Obuzet jezom, ja sam se podvrgao nepodnosljivoj drhtavici, da bih uskoro bio obuzet palecom vrucicom citavog dana. Stradajuci, ja sam tada pomislio nece li tako i u buducem veku od muka u tartaru prevoditi u geenu ognjenu, s obzirom da ce bedni covek biti osudjen na dve (ili i vise) muka. I bilo da ce se covek podvrci jednoj ili dvema mukama, vec iz sadasnjih stradanja se moze zakljuciti da je neizdrziv gnev Boziji prema gresnicima. Obuzevsi se strahom i trepetom, mi stoga treba na svaki nacin da se potrudimo da ne upadnemo u one neizdrzljive muke.

2) Eto, i sadasnje gonjenje je za pojedine posluzilo kao povod za projavljivanje vrlina, usled cega su prosijali kao svetila vasioni, drzeci reci zivota na moju pohvalu, ako bih mogao da kazem, za dan Hristov (Fil. 2, 1516). Koliko su dobra oni ucinili? I kakvo su savrsenstvo dostigli? Oni su se sami spasli i[druge] spasavaju. Postavsi opitni kroz trpljenje iskusenja i ocistivsi se kao zlato u topionici kroz izgaranje u ognju skorbi i stradanja, oni i druge privlace [stradanju], postavsi spasitelji mnogih – i svojih, i tudjih. Za druge, uostalom malobrojne, pak, gonjenje bese povod za rdjava dela zbog njihovog samovoljnog zivota, koji nije bio obuzdavan zakonom poslusanja i koji im je ostavljao slobodu da vrse svoja stidna [dela]. Stoga je za njih veoma umesno reci recima Pisma: Potamne kao cadj izgled njihov (Plac. 4, 8).

3) Takvim cu i ja zavapiti: “Sinovi bezakonja, vi ste ostavili Gospoda, izmenili zakone monaskog zivota i ne umete pravo da hodite, vec se kao hromi klatite tamo amo. Vi ste se odvojili od svojih saputnika i postali zenoljubivi. Jedni od vas zive usamljeni, a drugi uzimaju robove ili se cak upustaju u trgovinu, pobudjivani srebroljubljem. Vas ne plasi ni prorocko karanje, ni apostolska opomena, ni saveti moga smirenja. Jedan od [vas] je, zarobljen lepotom, skliznuo u otimacinu i cak u odricanje od Boga. Sta cinis, nesretni sine pogibli? Koliko puta si pevao: Kuda cu poci od Duha tvoga, i od lica tvoga gde cu pobeci (Ps. 138, 7). Ili hoces, potpuno zaveden, da se udruzis sa zmijom koja je prelestila Evu i koja je zajedno sa njom iz raja izagnala naseg praoca Adama? Ne mislis li da se jos odreknes Hrista, sa kojim si se sjedinio kroz zavet devstvenosti, te da se spojis sa grehom, kroz koji je smrt usla u svet? Zar ne cujes sta uzvikuje Jevandjelje o onima koji postupaju na takav nacin: Crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Zar ne obracas paznju na ono sto govori apostol: A bludnicima i preljubnicima sudice Bog (Jev. 13, 4) Sta stices vrsenjem greha? Zar ne stices mrak i ubod srca macem? Zar se ne survavas u dubinu ocajanja? Zar ne dobijas samog satanu, koji te sada, kao nekada Judu, prinudjava da se uhvatis za omcu? Otrezni se, pomraceni. Bezi od smrtne zamke, izgubljeni. Nemoj dozvoliti da se zapetljas u adsku zamku, koja bi te prinudila da ovde zivis Kainovim zivotom, stenjuci, tresuci se i bezeci od svakog poznatog lica, dok bi u buducem zivotu bio osudjen na geenu ognjenu, tj. kada dodje Gospod… da se proslavi u svetima svojim i pokaze se divan u svima (2. Sol. 1, 10) koji su verno hodili u zapovestima Njegovim. On ce njima dati dostojne nagrade, a protivnike ce poslati u beskrajne muke koje su im pripremljene”.

252.

1) Bogojavljenje na um privodi velicinu dobara od dolaska Gospodnjeg na zemlju u telu; 2) sta cemo mi uzvratiti – mi dajemo svoj zivot u krstonosnim podvizima i sadasnje ispovednistvo pred ikonoborcima; samo istrajmo cvrsto i u jednom i u drugom (4, 32)

1) Eto, priblizava se praznik Bogojavljenja. Dan radosti je pred vratima, zaista velike radosti, kakve nije bilo od veka. Jer, Sin Boziji nam dolazi nishodeci nam kroz rodjenje od Djeve i licno nam se javljajuci, a ne vise kroz zagonetke i simvole, kao sto su ga vidjali starozavetni oci. Nista blazenije se nije desilo u svim pokolenjima i ni jedno cudo Bozije od veka nije bilo divnije. Stoga andjeli blagoveste o tajni koja se izvrsila, zvezda ukazuje da se na zemlji rodio Prenebeski, pastiri zure da ugledaju spasenje koje im je blagovesteno, mudraci nose carske poklone i peva se neobicno nova pesma o neobicno novom delu Bozijem, kojim se Bog na visini proslavlja i na zemlji siri mir. Apostol svedoci: Jer On je mir nas, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razrusi pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvsi telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga coveka, stvarajuci mir; i da pomiri sa Bogom i jedne, i druge ujednom telu krstom, ubivsi neprijateljstvo na njemu (Ef. 2, 1416). Receno su od veka hteli da vide proroci i pravednici, ali nisu videli osim u veri. Mi, pak, i sagledasmo i ruke nase opipase Njega, po pisanome. Videli smo… i objavljujemo o Slovu zivota: Zivot se javi(1. Jn. 1, 1-2) i mi primismo usinovljenje.

2) No, sta cemo uzvratiti Gospodu za sve sto nam je dao (Ps. 115, 3). Predupredjujuci odgovor, sveti David je uzviknuo: Casu spasenja primicu i ime Gospodnje prizvacu (Ps. 115, 4). I mi se, bratijo, radujmo sto smo se udostojili da uzvratimo Gospodu za sve sto nam je dao. Kakvo je to uzvracanje? Krstonosni zivot koji smo prihvatili i ispovednistvo u kome stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Bozije (Rim. 5, 2). I receno treba da praznujemo kroz citav zivot, a ne samo jedan dan. Oni koji se upravljaju telom i nalaze se u plenu strasti ne mogu da praznuju, cak i ako lice na one koji praznuju, buduci da su robovi strasti i prodani grehu, kao sto je napisano: Svaki koji cini greh rob je grehu. A rob ne ostaje u kuci vavek, sin ostaje vavek (Jn. 8, 3435). Mi smo se udostojili da se nazovemo sinovima po blagodati, usled cega cemo u kuci ostati vavek samo ako prvobitnu vepy do kraja cvrsto odrzimo (Jev. 3, 14). Ukrepljivani Duhom Svetim, stojmo, dakle, u nasem monaskom cinu i starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubavi dobra dela (Jev. 10, 24), u poslusanju, smirenju, krotosti i u svim drugim prekrasnim staranjima, ne slabeci u svojoj resenosti, vec dodajuci usrdje na usrdje, utoliko vise sto vidimo da se priblizava dan Gospodnji. Jer, priblizava se veliki i slavni dan u kome ce Sudija svih da se otkriveno javi i bude vidjen u slavi u kojoj su ga videli apostoli pri Bozanstvenom Preobrazenju, svakome dajuci po delima njegovim. Neka bismo i mi sa svima svetima videli kako sa blagoprijatnim licem gleda na nas i kako nas prima u Carstvo svoje nebesko.

253.

1) Izrailju koji stranstvovase u pustinji bese obecan pokoj; medjutim, nisu svi usli u njega; i nama je obecan pokoj; ali moze se desiti da ne udjemo svi u njega; 2) sta da radimo da bismo usli – ne treba da postupamo kao sto su oni postupali (4, 34)

1) Eto prelazimo iz godine u godinu, iz jednog vremena godine u drugo, od praznika ka prazniku i nema nikakvog zaustavljanja u ovom zivotu. Svakako, mi cemo morati doci i do njegovog kraja i preci u pokoj svoj. Napisano je: Jer ko je usao u odmor Njegov i sam je pocinuo od dela svojih, kao i Bog od svojih (Jev. 4, 10). O kakvom se pokoju radi? O Carstvu nebeskom, na koje nas apostol podstice, govoreci: Postarajmo se, dakle, da udjemo u taj pocinak, da ne bi ko nao no istom primeru nepokornosti (Jev. 4, 11). Sta onhoce da kaze? Bog je Izrailjcima obecao da ce ih uvesti u obecanu zemlju. Oni, medjutim, nisu usli stoga sto su se pokazali kao nepokorni i ogorcili ga. Ni mi, dakle, nikada necemo uci u Carstvo nebesko ukoliko smo nepokorni Njegovim zapovestima. Gospod govori: Cetrdeset godina negodovah narastaju onom, i rekoh: Vazda se zabludjuju srcem (svojim), i oni ne poznase puteve moje, tako se zakleh u gnevu svome: Nece uci u pokoj moj (Ps. 94, 1011). Tako je bilo kod njih. Kod nas se, pak, pokornost od svakog ocekuje tokom citavog zivota, a ne samo cetrdeset godina. Ukoliko se ne postaramo da ispunimo sve zapovesti, Bog i za nas moze reci:Nece uci u pokoj moj. Kosti onih koji nisu usli pale su u pustinji. Ukoliko ni mi ne udjemo, i nasa tela i duse ce biti baceni u geenu ognjenu. I ta kazna ce biti neuporedivo teza, buduci daje napisano: Kad neko prestupi Zakon Mojcujev, no iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko ce sada tezu kaznu zasluziti onaj koji gazi Sina Bozijega, i Krv Zaveta kojom je osvecen za nesvetu drzi, i Duha blagodati vredja (Jev. 10, 28-29).

2) Koji uzrok je njima pregradio ulazak? Neverje, roptanje, hula, protivrecenje, ogorcenost, gordost, blud. Eto sta ih je pogubilo. Bezimo i mi od tih strasti kao od ognja, verujuci obecanjima Bozijim, buduci da je mocan da ispuni ono sto je obecao. Nemojmo roptati (up. 1. Kop. 10, 10), ni huliti, niti se ogorcavati, ni protivreciti. Budimo medju sobom blagi, milostivi, prastajuci jedan drugome, kao sto je i Bog u Hristu oprostio nama (EF. 4, 32), svagda noseci na telu umiranje Gospoda Isusa (2. Kor. 4, 10) i uvek buduci gotovi na smrt za Gospoda. Svagda se obnavljajmo molitvama, moljenjima, suzama, zrenjima nebeskih vidjenja. Ziveci na taj nacin mi necemo uci u zemlju kojom tece med i mleko, kao drevni, vec u zemlju krotkih, gde je izvor zivota i besmrtnosti, gde je krasota nebeskog Jerusalima, gde je radost i veselje, gde je blistanje blazene i zivonacelne Trojice…

254.

1) Devstvenost je iznad bracnog zivota; 2) blagodareci Bogu sto nas je udostojio tog zvanja, pazimo da ne padnemo; 3) koje cemo sredstvo upotrebiti – borbu i pobedu viseg nad nizim, cemu su usmereni svi nasi podvizi; 4) dodacu joj jednu rec: vratio se brat Memnon; primite ga sa bratskom ljubavlju, kao sto je u prici otac primio sina koji je bio otisao od njega (4, 35)

1) Takmicari se na trkalistima sastaju jednom godisnje na kratko vreme, a potom se natecanje zavrsava: pobednici i pobedjeni, kao i gledaoci se razilaze. Oni, pak, koji su na popristu devstvenosti ne hode jedan dan, vec citav zivot. Njihov put i njihovo hodjenje po njemu su nevidljivi, kao sto je nevidljiva i borba koju imaju sa nevidljivim neprijateljima. Devstvenost je najvisa vrlina, koja doseze do samih nebesa. Ljudi se po nacinu zivota dele na dve [grupe]: na one koji zive bracno i na one koji zive bezbracno. Oni koji zive bracnim [zivotom] sastavljaju donji svet, a bezbracni ispunjavaju gornji svet. Jedni podlezu robovanju truleznosti, a drugi se udostojavaju da blistaju netruleznoscu. Onaj ko bi video coveka sa krilima sa pravom bi se zadivio, s obzirom da vidi izgled i coveka i andjela. Slicno ioni koji podviznicki cuvaju devstvenost predstavljaju neko cudesno vidjenje i za andjele i za ljude. Jer, oni su i u telu i iznad tela, u svetu i iznad sveta. Za onoga, naime, ko se odrice od sveta kazu da je izabrao nadsvetski nacin zivota. I Gospod u Jevandjelju kaze: Jer ima uskopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uskopljenika koje su ljudi uskopili; a ima uskopljenika koji su sami sebe uskopili Carstva radi nebeskoga. Ko moze primiti, neka primi (Mt. 19, 12). Vidite li da je za mnoge taj dar nesmestiv. On je ostavljen samo za one koji se raspinju nacinom svog zivota.

2) Radujmo se i saradujmo se medjusobno, blagodarimo i bezmerno zahvaljujmo sto smo po Bozijem covekoljublju prizvani da tako veliko zvanje, kojim se Bog proslavlja i kome se ljudi dive. Osim toga, trudimo se da vodimo sto pazljiviji zivot, s obzirom da su mnogi padali sa takve visine i u davna vremena, i danas. Jedni su se bili naduli prevaznosenjem, drugi su bili porazeni nemarnoscu i neradom, sto dusu privodi u pogibao.

3) Koje je sredstvo kojim se izbavljamo od recenoga? Ptica u svom letu nalazi sredstvo da se izbavi od bede. Jer, osetivsi blizinu lovca, ona rastavlja krila i prelece na drugo mesto, izbegavajuci ulovljavanje. I mi kada pristupi lovac dusa nasih, tj. djavo treba da, okriljeni duhom, zrenjem poletimo gore, trazeci ono sto je gore… i misleci o onome sto je gore (Kol. 3, 12). Ukoliko nam predlaze pohotnu slast, mi treba da se postidimo blagorodstva duse. Ukoliko pokrece dejstvo greha, mi svom mislju treba da zamislimo strogost suda. Suprotstavljajuci jedno drugom i pomisli odbijajuci pomislima, mi cemo se spasti od pogubnika. A kakav je venac podviga? Za telesne borce postoji trulezni venac, a za nas – netrulezni. Oni imaju privremenu radost, a mi – vecno veselje. I blazeni smo mi ako smelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo odrzimo (Jev. 3, 6). Stoga molim da istrajemo u molitvama i moljenjima, u skrusenosti i suzama, u smirenoumlju, poslusanju, ispovednistvu i u drugim podviznickim delanjima, te da, uz Boziju pomoc, odnesemo pobedu nad neprijateljem. O tome je dovoljno.

4) Sada [recimo] nesto o bratu Memnonu. On se nekako povratio i vratio, usled cega treba da ga primimo, kako, , . ne bi bio savladan od prevelike zalosti (2. Kor. 2, 7). Hocu ipak da vam kazem da je svaki koji cini greh ne samo rob… grehu (Jn. 8, 34), po reci Gospodnjoj, vec i mrzak ljubiteljima vrline. Oni bi se cak i postideli da ga celivaju kako se ne bi okaljali njegovim grehom. Medjutim, posto ni Gospod nas Isus Hristos nije odbacio bludnog sina koji se vratio, posto je sve rasuo sa bludnicama, ni mi necemo odbiti ovog brata, vec cemo ga druzeljubivo primiti i sa blagodarnoscu se razveseliti se zbog njegovog povratka, moleci se za njegovo spasenje. Ispunjavajuci zapovest kao ucenici Gospoda Spasa naseg, mi cemo biti dostojni da nasledimo Carstvo nebesko.

255.

1) Koliko je kod nas bratije skoncalo u izgnanstvu za ikonopostovanje i od muka; oni su svedoci istine Pravoslavlja; jeretici nista slicno nemaju, buduci da osecaju da im osnove nisu cvrste; mi smo, pak, nazidani na temelju apostola i proroka; 2) za spasenje je nama neophodno jedino da na tom temelju zidamo zlato i srebro, i drago kamenje, tj. svet i neporocni zivot, cisteci se pokajanjem cim se desi da sagresimo u bilo cemu (4, 36)

1) Pocinuo je brat nas Teodul. On bese jedan od boljih: po poslusanju iskusan i po ispovednistvu cvrst. On je primio rane za Hrista, te je u tamnici i u izgnanju okoncao zivot. Sta moze biti radosnije od recenoga? Mnogo nase bratije (preko sto njih) su bili prognani na [razna] mesta i, zasijavsi poput zvezda, ostavili svoja svestena tela kao svedocanstvo Pravoslavlja onima koji sada zive i potonjim rodovima. I ja ne govorim samo o nasem bratstvu, nego i o bratiji iz drugih manastira, koji su svoj zivot zavrsili u izgnanstvu. Eto najveceg utvrdjenja Crkve Bozije. Ona ima oblak svedoka o poklonjenju ikoni Gospoda naseg Isusa Hrista, Preciste Bogorodice i svih svetih Njegovih. Cak i kad nista drugo ne bismo imali u rukama, receno bi bilo dovoljno za dokazivanje istine onima kojima imaju um. Neka se postide protivnici, tj. inoslavni. Jer, ko je od njih, boreci se za svoju veru, bilo kada podneo takva stradanja? Niko i nikada. Oni slicno zivotinjama u noci svoje jeresi caruju i bivaju smeli. Medjutim, kada se pojavi svetlost dana i kada kao Danica zasija Pravoslavlje, oni se skrivaju u jazbine svog lukavog mudrovanja. I neka plutaju pri svetlosti svog ognja, koji su sami zazegli. Mi, pak, koji smo nazidani na temelju apostola i proroka i bogonosnih otaca nasih, ostanimo tvrdo ukorenjeni i ubuduce, ni malo se ne kolebajuci ljudskim zastrasivanjem.

2) Po apostolskoj zapovesti, nama za sticanje spasenja predstoji da, na osnovi nase prave vere, zidamo zlato, srebro i drago kamenje, a ne drva, seno i slamu (up. 1. Kop. 3, 12), tj. hranu za oganj. Onoga ko je na taj nacin utvrdjen, nista ne moze pokolebati u njegovoj veri u Gospoda. Napisano je: Hristos nas je iskupio od prokletstva zakona postavsi za nas prokletstvo (Gal. 3, 13). Nemojmo dopustiti da opet potpadnemo pod prokletstvo. Hristos nas je omio u Krvi svojoj, banji preporoda i obnovljenja Duhom Svetim. Nemojmo dozvoliti sebi da se ponovo vratimo sramnim delima, od kojih smo se odrekli. Ukoliko ne ucinimo tako, moze se desiti da nam u dan svog otkrivanja kaze: “Ja sam vas ucinio svojim satelesnicima, a vi ste moje udove ucinili udovima bludnice; ja sam vas omio od grehova vasih, tako da nemate ni mrlje ni bore, ili sto tome slicno (Ef. 5, 27), a vi ste se opet oblozili smradom strasti i ocrnili sa prljavstinom grehova; ja sam vas obilno ispunio umnom svetloscu kroz Duha Svetoga, a vi ste svoj um nacinili stanistem besnih strasti; ja sam vas ucinio sanaslednicima vecnih dobara, a vi ste izabrali da budete sanaslednici mog protivnika: Idite od mene prokleti, u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim (Mt. 25, 41)”. Neka mi nikada ne bismo culi taj strasni glas, niti okusili takav neizdrzljivi gnev. Stoga sa svakom revnoscu uzrevnujmo da steknemo cistotu, suze i srdacnu skrusenost, ispunjavajuci svoja poslusanja bez roptanja. Budimo bodri na delu Bozijem danonocno kako neprijatelj, prokravsi se, ne bi progutao nepazljivu dusu. Zamke zmije se jedva izbegavaju pri budnosti. Pri spavanju, da li ce se one izbeci? Medjutim, neko ce reci: “Nasa priroda je pala i nemocna”. Ja sam sa tim saglasan i nalazim se u istoj prirodi. Ipak, evo sta molim: cim se desi nesto [sto je izraz nemoci], neka se odmah javi pokajanje, ispovedanje, skrusenost srca i zivo stremljenje ka vaspostavljanju ranijeg dobrog stanja. Tako dejstvujuci svakodnevno, mi cemo dostici ono sto istemo. Dostigavsi, pak, ono sto istemo, mi cemo se udostojiti da cujemo i zeljeni glas: Hodite [blagosloveni]… , i postati naslednici Carstva nebeskog.

256.

1) Praznike treba praznovati sa duhovnom utehom; 2) praznici prolaze, a i citav zivot ce proci, sto ne treba da zaboravljamo, vec da uvek budemo gotovi za ishod; 3) za njega treba da uredjujemo svoj zivot po spoljasnjem i jos vise – unutrasnjem coveku; 4) mi ne treba da odstupamo ni od cega neophodnog (4, 37)

1) Prosli su praznici i Bozica i Krstenja Gospodnjeg [tj. Bogojavljenja], koje smo praznovali u cast Gospoda Boga naseg u ovakvoj krajnosti [tj. u izgnanstvu]. Nemojmo, medjutim, biti zalosni zbog toga, vec se vrlo radujmo sto za Onoga, koji je radi nas sebe ponizio uzevsi oblicje sluge (Fil, 2, 7), mi trpimo izgnanstvo i zivimo u tudjoj zemlji. Jer, praznovati upravo znaci prilepljivati se uz Boga kroz udaljavanje od vestastvenog i bespristrasnost prema svetu i svemu svetskome. Jer, sta cemo reci o onima koji zive u pustinjama, gorama i provalijama zemaljskim? Zar oni ne praznuju? Oni jos bolje od drugih praznuju u svom bezmetezju. Oni praznuju uzvisenije i bogoprilicnije od onih koji imaju mogucnosti da praznike provode u utehama, pirovima, jelima i picu, zaboravljajuci da sami sebe varaju. Njih stoga i Pismo oplakuje, govoreci: Nasladjivaste se na zemlji, i ziveste raskalasno; uhraniste srca vasa, kao na dan zaklanja (Jak. 5, 5). Jer, takvi su postali slicni svinjama koje su spremne za zaklanje: Njihov bog je trbuh, i slava u sramoti njihovoj (Fil. 3, 19). Prema tome, praznici se bolje praznuju ukoliko pazimo na sebe i ukoliko provodimo zivot koji je dostojan naseg zvanja i ispovedanja Hrista.

2) Nemojmo, medjutim, ispustati iz vida da dani nasi beze kao na konjima, dok vreme, kao nekakav tocak koji se okrece, jedne uvodi u zivot kroz rodjenje, a druge izvodi odavde kroz smrt. I ona ih ne izvodi samo u jednom uzrastu i ne samo u jednakoj pravovremenosti, vec i starce pre mladih, i mlade pre staraca, i oceve pre dece, i decu pre oceva, a ponekad i mnoge ljude zajedno svakog uzrasta. Tako je blagovoleo da ustanovi Bog kako bismo se mi, usled neizvesnosti smrtnog casa, svakog casa pripremali za ishod. Budimo trezvoumni i bodri kako nas smrt ne bi, dosavsi neocekivano, nasla nespremne. Jer, tada cemo se raskajati, premda bez koristi i ploda. Zar ne znate da sam prethodnih dana ja neocekivano pao u bolest? I umalo se dusa mojanije uselila u ad. I premda sam se sada popravio, ipak ne za svagda. Jer, svakako mi, ostarelom, vec predstoji da vas ostavim i preselim se ka ocima i braci mojoj. Molite se da se receno desi u mojoj punoj svesti u Hristu i u savrsenom ociscenju savesti za sav moj zivot. Posto su me obuzele muke u bolesti, ja sam pomisljao i govorio sam sebi: “Kada je ova muka [teska], kakva ce tek biti u buducem veku? I kad mi ne podnosimo tri ili cetiri dana stradanja, kako cemo pretrpeti vecne muke”.

3) Ja vam savetujem da o recenome i vi razmisljate, te da svagda o njemu razmisljajuci zivite pazljivo. Po spoljasnjem coveku [zivite] sa svakom poboznoscu, smirenoumljem, trudoljubljem i trpljenjem, a no unutrasnjem – sa cuvanjem srca i sa [nastojanjem] da vam velika, lukava i zla zmija ne nasaptava [zle pomisli] i ne napada vas, kako od hrama Bozijeg ne biste pravili obitaliste strasti. Na svaki nacin se starajte da se pokazete cisti pred Gospodom, jos ovde, pre buduceg veka, pocevsi da zivite blazenim zivotom. Jer, sta je blazenije od zivota sa cistim srcem i u miru sa Bogom. Receno, uostalom, nije moguce ukoliko ne prethode napori, molitve, suze, skrusenost, revnost, gorenje duha. I pri svemu tome, neprijatelj ne prestaje da nas napada i da u nama raspaljuje iznenadnu, neocekivanu i nevidljivu borbu. Nju on pokrece stoga sto vidi da se staramo da uzidjemo na nebesa i da se udostojimo neizrecive radosti.

4) Medjutim, stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. 8, 18). Stoga se sa svom usrdnoscu i sa svom kreposcu vere i nade podvizavajmo u vodjenju borbe kako bismo razrusili sve zamke demonske. Mi treba da podrazavamo takmicare na trkalistu koji se naprezu da trce. Oni se pri kraju trke zadisu i dospevaju veoma blizu nesvestice. Ipak, kod njih je trka kratka i venac trulezan, dok kod nas bitka traje celog zivota, usled cega je i venac netrulezan, kao sto su i sve druge nagrade vecne. Neka bismo ih mi i dobili blagodacu i covekoljubljem Gospoda naseg Isusa Hrista.

257.

1) Treba da podrazavamo svete oce; medjutim, podrazavaj one koji su istog roda zivota sa tobom, inace ce proizaci steta; 2) potom on navodi primere; 3) nemoj se prihvatati onoga sto nije tvoje; ukoliko si kinovijat – podrazavaj kinovijate; potom ukazuje na lica; 4) pustinja pripada pustinjacima, a ti trpi opsteziteljne teskoce, kao i ja (4, 38)

1) Citajuci zitija otaca nasih i razmatrajuci ih, mi se divimo. I pravo je. Jer, zaista su divni oci nasi buduci da su u telu ziveli andjelopodobno sa svim bestrascem i ugodili Bogu. Medjutim, mi ne treba samo da im se divimo, vec i da ih podrazavamo prema mogucnostima. Uostalom, treba da ih podrazavamo sa rasudjivanjem, tj. konovijat – kinovijata, bezmeteznik bezmeteznika, pustinjak – pustinjaka, iguman – igumana. Jer, kakva je korist da podrazavamo onoga ko ne vodi isti nacin zivota sa nama. Jer, mi ne samo da ne bismo imali nikakve koristi, vec bismo ocigledni imali i stete. Mnogi su iz navodnog bogoljublja ostavljali svoj nacin zivota, ustremljavajuci se ka drugome. Ipak, oni su samo svoj izgubili, dok zeljeni nisu stekli.

2) Kao dokaz recenoga seticemo se onoga sto se desilo u nasem rodu, ostavljajuci drevna kazivanja. Kakvu je korist pojcu donelo penjanje na stub? Nisu li ga sneli u izvansebnosti? I sada on nije ni kinovijat, ni stubnik. Kakvu je korist doneo stub i izvesnome Sapritu? Nije li on sa njega sisao radi Pravoslavlja, da bi potom pao u jeres i postao izdajnik, te je sada najzesci medju progoniteljima? No, pogledajmo i na nase bratstvo. Nas Petar je ostareo u poslusnistvu i dobro u njemu napredovao. Potom je otisao u pustinju vucen poboznoscu? Kako se, medjutim, vratio odande i kakav je kraj imao znate i sami jer ste videli svojim ocima. Nije li i Amfilohije, koji jos zivi, najpre postao stubnik, potom zatvornik, da bi sada sramno lutao tamo amo.

3) Sve receno je bilo i desava se po djavolskom iskusenju koje navodi da se borimo za tudje, kako bismo i svoje izgubili. Stoga apostol vapije: Svaki, braco, u cemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom (1. Kor. 7, 24). Ako si prizvan kao bezmeteznik, ti nemas sta da razmisljas o opstezicu. Ako si prizvan kao kinovijat, ti nemas sta da nagadjas o bezmetezju. Neka svako u svom cinu ugadja Gospodu. Svako u svom cinu ima primere po kojima treba da uredjuje svoj zivot. Ti podrazavaj one koji su prosijali u opstezicu. Koje, dakle? Ne samo drevne svetitelje, nego i one koji su u nasem bratstvu bili i jesu. Podrazavaj blazenog Domentijana, cija je vera ognjena. Podrazavaj blazenog Zosimu, cije je poslusanje nelicemerno. Podrazavaj blazenog Marka, koji je, primajuci uvrede i bescasca kao pocast, umeo da svoje stanje sacuva nepokolebivim. Podrazavaj Terentija, koji se, sluzeci bolesnicima u kuhinji, nikada nije predavao malodusnosti, niti uklanjao od truda, vec se nije slagao da predje na drugo poslusanje kada su mu nudili. On je pretpostavljao da se zlopati na starom poslusanju. Podrazavaj i drugu mnogu bratiju, koji su izuzetni u svojim poslusanjima i cija imena se nalaze u knjizi zivih. Eto koga da podrazavas, a ne pustinjake.

4) Neka pustinja i gore ostanu za avu Joanikija i njemu slicne. Ti zavoli poslusanje i odsecanje svoje volje. On u sadasnje vreme ne trpi gonjenje, a ti si gonjen za pravdu. On nije zakljucan u tamnicu, a ti prebivas u tamnici radi Gospoda. On nije tucen, a ti si pretrpeo udarce za Hrista. Sve sto si ti pretrpeo jeste neuporedivo vise od spokojnog pustinjskog prebivanja. Ja smireni cu reci nesto i o sebi samom. Posto sam nedostojno postavljen za vasu glavu, treba li da se udaljim u pustinju i da ostavim nastojateljstvo, ili treba da zapocnem neki drugi nacin zivota. Medjutim, glavi i pastiru nije svojstveno da tako postupa, buduci da je duzan da svoju dusu polozi za ovce svoje. Ni vi ne treba da pomisljate, niti delate nesto drugo od onoga sto sada jeste. Jer, od toga dolazi besplodnost i nered predstojeceg zivota, a od trpeljivog prebivanja u poretku zavedenog poslusnickog zivota dolazi duhovna plodnost. Stoga neka svaki hodi onako kako ga je Gospod podario i prizvao. Neka tako zivi i ugadja Gospodu da bi se udostojio da cuje: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim cu me postaviti; udji u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21).

258.

1) On pokazuje sta je monah; 2) potom izobrazava u cemu su se sadasnji monasi udaljili od ranijih; 3) potom napominje da je to [odstupanje] protivno Reci Bozijoj; 4) najzad (objasnjava) kako da se pokazu ispravni u recenome i pobudjuje ih na nspravku (4, 39)

1) Nista nije blazenije i uzvisenije od naseg zivota. Jedino treba da zivimo po svom imenu i da nemamo suprotno zivljenje. Monah je onaj ko jedino na Boga gleda, jedino Boga zeli, jedino Bogu stremi, jedino Bogu hoce da ugodi i jedino u Bogu nalazi mir, postajuci vinovnik mira i medju drugima. Onaj, pak, kod koga postoji razdor, zavist, deoba, po pisanome jeste kratkovid… zaboravivsi svoje ociscenje od starih grehova (2. Pt. 1, 9).

2) Krivi znaju zbog cega sam ja to rekao. I nisam rekao da bih vas ogorcio, vec da bih vas utvrdio da ubuduce ne padate u ista sagresenja. Nasi oci nisu prihvatali ogovaranje: onaj kobi cuo ogovaranje zatvarao je usi, ili bi ga okretao na dobru stranu. Sada, pak, mi lako otkrivamo sluh klevetniku i slusamo ga sa zeljom sa kojom nikada u crkvi nismo slusali citaca. Kod nasih otaca se nije govorilo nista neprepodobno, vec sve tiho i pristojno, dok sada govore sa gnevom, vikom i iskrivljenim licem. Moze li sta biti ruznije? Kod nasih otaca nije bilo roptanja, vec je svako sa blagodarenjem primao ono sto mu se davalo, usled cega je gorko postajalo slatko, i neprijatno prijatno. Sada, pak, mi ropcemo i osudjujemo ne samo sami za sebe, vec i pred svima, kako bismo stvorili sto vise roptaca i vise Boga ozalostili.

3) Ne treba tako da bude, bratijo moja, ne treba. To nije monasko delo. I nije mali greh osudjivanja i vredjanja. Jer, receno je da opadaci… nece naslediti Carstvo Bozije (1. Kor. 6, 10). Ni roptanje nije mali greh, buduci da je napisano: Nemojte roptati kao sto neki od njih (Izrailjaca u pustinji) roptase, i izgibose od istrebitelja (l. Kop. 10, 10). Ni praznoslovlje nije mali greh, s obzirom da je pisano: Nikakva rdjava rec da ne izlazi iz usta vasih, nego samo dobra za izgradjivanje onoga sto je potrebno, da donese blagodat onima koji slusaju. I ne zalostite Svetoga Duha Bozijega, kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja (Ef. 4, 29-30). Vidite li cime opominje apostol? Mi, naime, praznoslovljem zalostimo Duha Svetoga. Ili, zar se ne bojimo sto cemo na dan suda biti duzni da, po reci samog Gospoda, damo odgovor za svaku praznu rec?

4) Zasto posle svega ne pazimo na sebe? Zbog cega se ne pripremamo da budemo u dobrom stanju pred onim sto ce nas zadesiti? [Recimo] da su te uvredili. Podnesi uvredu velikodusno i podavi u sebi ogorcenje, kao sto je cinio sveti David: Smutih se i ne govorih (Ps. 76, 5). Na taj nacin ce uvreda proci, a tvoja vrlina ostati vavek. [Recimo] da je postavljena hrana koja ti ne odgovara. Ti, medjutim, blagodari za ono sto se ima. Jer, ono sto ti osudjujes i smatras losim drugi bi zeleli makar da probaju. Uostalom, kad se sa nama ne bi desavalo nesto slicno kako bismo mogli dokazati svoju poslusnost? I kakva je njegova pohvala? Ni uzdrzanjem, naime, ni bdenjem, ni lezanjem na goloj zemlji, niti sa bilo kojim drugim podvigom mi ne mozemo da se pokazemo iskusni u zivotu kao sa odsecanjem svoje volje, tj. sa mucenistvom koje je nerazdvojno od opsteziteljnog zivota. Sveti apostol Petar zapoveda: Odbacivsi, dakle, svaku zlobu i svako lukavstvo i licemerje, i zavist i sva ogovaranja, zarko zelite razumnoga i pravoga mleka, kao novorodjena deca, da o njemu uzrastete za spasenje, ako vec okusiste daje blag Hristos Gospod (1. Pt. 2, 13), ako zelite vecni zivot, ako ne odbijate da sledite dobre savete i ako ne se umarate i ne padate duhom, svagda se odvracajuci od sagresenja i padova. Postajuci iskusni na taj nacin, mi cemo se nesumnjivo udostojiti vecnog zivota u Hristu Isusu.

259.

1) Mi treba da se secamo onoga sto nam je darovano domostrojem Ovaplocenja; 2) treba da zivimo obnovljenim zivotom, tj. po njegovom duhu; 3) treba da bezimo od vethosti, tj. od pohotne slasti i zavisti, od kojih dolazi svo zlo; 4) treba da revnujemo za svako dobro, voleci i nevolje radi njega (4, 40)

1) Mi treba da smo zeljni slusanja Reci Bozije kao sto zedni zele da piju, i gladni da jedu. Jer, mi od slusanja dobijamo veoma mnogo: od nemarnih postajemo revnosni, od revnosnih najrevnosniji. Kakvu rec mi sada slusamo? Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima zivot vecni (Jn. 3, 16). I On ga nije jednostavno dao, vec ga je [dao] do smrti, i mo do smrti na krstu (Fil. 2, 8). Mi smo bili robovi djavola zbog Adamove neposlusnosti, savladani smrcu, prodani grehu i potcinjeni truleznosti. Medjutim, dosao je Jedinorodni Sin Boziji, kao sto je pisano, i cede dao za izbavljenje svih, te ne samo da nas je izbavio od vlasti smrti, nego nas je i omio od nasih grehova svojom Krvlju (Otk. 1, 5), nacinivsi nas naslednicima svoga Carstva. Vidis li Njegovu krepku i silnu ljubav? Vidis li bezmernu milost Njegovog covekoljublja? Kako su nepostizne Njegove milosti i kako su neispitljive Njegove stedrosti, koje je bogato izlio na nas kroz Isusa Hrista, Spasitelja naseg.

2) Sta cemo na to reci mi, bedni i sta cemo pomisliti? Da li cemo se opet vratiti na greh? Hocemo li pozeleti ropstvo? Hocemo li izabrati bescasce, truleznost i osudu? Ne bilo. Mi koji umresmo grehu, kako cemo jos ziveti u njemu? Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt Njegovu se krstismo? Tako se s Njim pogrebosmo kroz krstenje u smrt, da bi, kao sto Hristos ustade iz mrtvih slavom Ocevom, tako i mi hodili u novom zivotu (Rim. 6, 24). Hodimo, dakle, bratijo, u novom zivotu kako sto smo obecali iznova prilikom primanja shime. Zivimo u pravdi i prepodobiju, kao sto i dolikuje svetima (Ef. 5, 3), u miru i jednomisliju, u casnosti, u blagorodstvu i poboznosti, u svetosti i bestrascu, ne povodeci se za predjasnjim zeljama iz vremena vasega neznanja (1. Pt. 1, 14), vec kao od ognja bezeci od ranijih pristrasca, buduci utvrdjeni na kamenu vere nase.

3) Eto sta je obnovljenje. A sta je vethost? Grehovna slast, kojom je bio ulovljen nas praotac Adam (postavsi izgnanik iz raja i potpavsi pod breme sadasnjeg mnogoplacevnog zivota naseg) i zavist, kojom se raspalio Kain i ubio svog brata Avelja (stoga sto je prednost data njegovim darovima, usled cega je potom citavog zivota stenjao i drhtao). Od dve navedene strasti u svet je uslo bezbrojno zlo, zbog koga je dosao potop (koji je istrebio sve zivo na zemlji), te gorki udeo Sodoma i Gomora (koji su ognjem i sumporom pretvoreni u pepeo radi ukazanja na njihovu necastivost). Vidite li sta su ucinili greh i pohota ociju sa nadmenoscu zivljenja?

4) Kao sto je vec receno, mi smo miloscu Bozijom prizvani, dobili slobodu i potekli ka usinovljenju. Stoga stojmo u slobodi kojom nas je oslobodio Hristos i sacuvajmo u slavi kojom nas je proslavio, izbegavajuci sve nistavno i sve smatrajuci bezvrednim zbog Hrista. Bescasce smatrajmo cascu, zalost radoscu, rane – nasladom, gonjenje – blazenstvom, smrt – zivotom, kao sto su cinili i pomenuti sveti oci nasi i bratija, cija su imena u knjizi zivih. I mi cemo, ziveci na takav nacin, sijati kao svetila vasioni, drzeci reci zivota (Fil. 2, 15-16), dok cemo se u buducem zivotu udostojiti nasledja Carstva Bozijeg.

260.

1) On ukazuje da uvid u zitija svetih u nama ozivljava sve dobro i odbija sve lose; 2) potom priziva da ih svako po vrsti svog poslusanja podrazava; 3) [najzad] savetuje da se izbegava neposlusnost, lenjost i roptanje (4, 41)

1) U ove dane, citajuci zitija svetih otaca nasih, mi crpemo veliku korist i ucestvujemo u radosti koja se ne moze opisati. Jer, sta je sladje od razmatranja njihovih besmrtnih dela, cuda i pobede nad demonima? Meni se cini da cak i kamenje oseca tu korist, a ne samo slovesan covek. Od toga se prosvecuje um covekov, odbijajuci pomracujuce mudrovanje tela, dok dusa stice umilenje, uzlazeci ka bozanstvenoj ljubavi. Najistinitije se moze reci da je (sabor svetih) Boziji edemski raj koji je ispunjen i ukrasen raznovrsnim duhovnim plodovima, a ne vestastvenim rastinjem. U njemu mirise miris zivota. U njemu zmija ne ujeda, vec dobija rane, i ne izgoni, vec biva izgnana, kao sto i prilici. S obzirom da je Carstvo Bozije u nama, nece pogresiti onaj ko svete nazove Carstvom nebeskim. U njima je pocinuo sveblagi Bog. I kao neki stedroljubivi Car, On svojim slugama deli darove. I sta bi nam posle recenoga predstavljala zemaljska carstva? Sta predstavlja nistavna slava i stomak koji ce se ukinuti? Sta je zlato i srebro, i svetle odece, i svaka druga sujeta? Ono se cak ne moze ni porediti sa [nebeskim], kao uostalom ni svetlost sa tamom, zivot sa smrcu i istina sa snom.

2) Ukoliko je sve kao sto smo rekli, radujmo se radoscu neiskazanom i proslavljenom (1. Pt. 1, 8) sto smo dobili bolji deo isto smo poceli da pripadamo izabranom rodu, koji sija nebeskim blagorodstvom. I nemojmo se samo radovati, vec porevnujmo i da podrazavamo njihove vrline prema svojim silama kao bi bilo ocigledno da ne nosimo prazno ime, [tj. da se ne desi] a imamo izgled poboznosti, a da smo se sile njene… odrekli (2. Tim. 3, 5). Dolazeci u apoteku, svako bira lek prema svojoj bolesti. Zeleci da dobro podrazavamo svete, i mi treba da izabiramo primere koji su srodni sa nasim zivotom, crpeci korist iz njihovog zivota. Ja nedostojni cu gledati na one koji su bili dostojni pastiri, ekonom – na one koji su verno i razborito upravljali gazdinstvom, a skladisnik – na one koji su rasudljivo i savesno drzali skladiste. Slicno treba da postupa i kanonarh, kuvar, trpezarac i svi ostali, u skladu sa svojim poslusanjem. Dobri primeri ce se naci za sve, ukoliko samo hocemo da ih vidimo i da ih podrazavamo.

3) Neka ni kod koga ne bude neposlusanja. Cim si pozvan, javi se. Jer, govoriti: “Doci cu, sacekaj malo”, nije bezgresno delo, niti izmice osudi, narocito ukoliko je upuceno ekonomu. Neka se niko ne odrice svog poslusanja, vec neka ga do smrti blagonaklono ispunjava, sto i predstavlja monasko savrsenstvo. Neka niko ne ropce, osudjujuci nase mesto sto nema jednog ili drugog. Jer, on potpada pod sud onih koji su roptali u pustinji i cija je pogibao uzasna (Bro. 16). O kome se radi? O neznalicama, netrpeljivcima i onima koji imaju detinji um. Oni nisu dostojni ni da vazduh udisu, a kamoli da primaju tolike utehe. Uostalom, sveblagi Bog nas neka urazumi nerazumne, razumne jos vise umudri i sve spase u svom Carstvu, u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

261.

1) Sve ono sto se zeli po duhu sveta jeste kratkotrajno, dok je jedino vrlina vecno blazena; 2) nju ublazavaju cak i ovde, kao sto vidimo iz svakodnevnog spominjanja svetih u Crkvi; 3) a sta ce biti tamo – tamo ce sveti biti kao sunce i bice sa Hristom; 4) porevnujmo da se udostojimo recenog i da izbegavamo suprotno (4, 42)

1) Neki od ljudi hvale bogatstvo, neki vlast, neki uspeh, neki nasladu. Medjutim, nista od navedenoga nije dostojno ublazavanja, stoga sto ne prebiva za svagda, vec nestaje zajedno sa sadasnjim vekom. Cak ni ovde, navedeno ne tesi na dugo. Ono se samo pokazuje i odmah iscezava, kao san. Jedino je vrlina dostojna ublazavanja kao posed koji je vecan i koji svoje posednike cini blazenim. Setimo se koliko je od vajkada bilo vlastelina i onih koji su se tesili. Pa ipak, ni jedan nema spomen sa pohvalom. Medjutim, slava vrlinskih [ljudi] jeste neugasiva.

2) Receno se moze videti iz onoga sto mi cinimo. Juce smo ublazavali svetog Zlatoustog, a sada ublazavamo uvekspominjanog Jefrema, da bismo sutra ublazavali drugog svetitelja. Na taj nacin oni kao svetilnici tokom citave godine jedan za drugim sijaju na svodu Crkve. Njihov spomen otvara nasa usta na hvalu i osvetljava nase hodjenje po Bogu. Stoga je istinita svestena rec: Jer koje unapred pozna, unapred i odredi, da budu saobrazni liku Sina Njegova, da on bude Prvorodjeni medju mnogom bracom. A koje unapred odredi, one i prizva; a koje prizva one i opravda; a koje opravda one u proslavi (Rim. 8, 29-30). Sta cemo na to reci? Zar mi nismo zajednicari takvog prizvanja i slave? Naravno da jesmo. Ni nama smirenima nije tudj krstonosni zivot i nagrada blazenstva. Jer, mi sve do sada trpimo gonjenje, mimo ranijih podviga dobrog ispovednistva. Koliko je samo divna sila vrline. Ista samo ona daruje onima koji se nje drze.

3) I to je ovde. A sta ce biti u buducem veku? Ko uopste moze izobraziti ono blazenstvo i onu slavu? Gospod o tome govori: Tada ce ce pravednici zasjati kao sunce (Mt. 13, 43). On sam jeste Sunce pravde i obecao je da ce i pravednici, koji su mu saobrazni, zablistati kao sunce. I apostol tvrdi: S Njim stradamo da se s Njim i proslavimo (Rim. 8, 17). Gospod je od Oca molio: Oce, hocu da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17, 24). Vidite li gde cemo otici? Gde Hristos sedi s desne strane Boga (Kol. 3, 1), gde je radost i veselje, gde su horovi andjela i Crkva prvorodnih koji su napisani na nebesima, gde su bratija koji imaju isti cin sa nama. Tamo cemo i mi uskoro otici i tamo cemo se obradovati Njemu, koji snagom svojom gospodari vekom (Ps. 65, 67). On ne gospodari nad vekom tokom hiljadu ili deset hiljada godine, vec nad vekom koji ne stari i koji nema kraja.

4) Ko je dostojan recenoga? Onaj ko je revnosan, te se svakog dana i casa drzi trezvoumlja i bodrosti kako ne bi zadremao dusom. Jer, ukoliko dremamo, strasti kao zveri napadaju na nas i savladjuju dusu. Sve, pak, dok prebivamo na strazi i bdimo nad sobom, otimac nas nece pokrasti, niti ce nas oteti zmija. Prema tome, neophodno je bdeti i umom razmatrati ono sto smo ranije naveli, kao i njegovu suprotnost, tj. muke koje prete onima koji se protive volji Bozijoj, neugasivi oganj, tamu najkrajnju, neuspavljivog crva i sve drugo. Jer, ispunivsi se takvim pomislima, mi cemo moci da mimoidjemo zamke djavolske, da bez prekora predjemo tamo i dobijemo Carstvo nebesko.

262.

1) Videli smo mnoga dobrocinstva Gospodnja pri prelasku iz pustinje ovamo: stoga treba da blagodarimo ne samo recima, nego i delom; 2) cime cemo uzvratiti zivimo u slavu Boziju, budimo miris Hristov, uzidjimo na goru da bismo videli; 3) stoga ostavimo donje i ukrasimo se gornjim; 4) receno nije daleko od nas, buduci da je u nama (4, 43)

1) Svagda se nasladjujuci Bozijim dobrocinstvima, mi uvek treba i da mu blagodarimo od toplog srca u napregnutoj molitvi. Pogledajte i sadasnje dobrocinstvo. Mi smo, bojeci se Agarjana, bili prinudjeni da pobegnemo. I On nas je za mnogo dana hranio na mestu u koje smo bili odbaceni, kao u pustinji. Nije li nam i ovde potom otvorio vrata milosrdja, [pruzajuci] nam i prekrasni hram i pristojna stanista kod naseg jednodusnog brata? Kako je samo veliko Bozije staranje o nama. Sta On nije ucinio od onoga sto je trebalo uciniti? Tokom naseg bekstva On nam je udelio hleb, vino, ribu i ostalo neophodno prema potrebi, pa cak i vise od potrebe, usled cega su se divili oni koji su receno posmatrali. Mi bedni stoga ne treba samo da blagodarimo, vec i da duse svoje do krvi polazemo. Stoga molim da u sebi razgorimo najkrepkiju ljubav prema Njemu i da se svecelo prilepimo uz Njega, dajuci mu najljubaznije uzdarje.

2) Kako cemo mu uzvratiti uzdarje? Zivimo i ovde u slavu Njegovog imena, kako bi se na nama ispunilo ono sto je rekao:Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca vaseg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). I apostol negde govori: A hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, u kroz nas javlja miris poznanja svoga na svakome mestu; jer smo mi Hristov miomir Bogu medju onima koji se spasavaju i medju onima koji propadaju (2. Kor. 2, 14-15). Vidis li da je vrlinski [covek] miomir Hristov, ma gde ziveo. Vrlina po svojoj prirodi nije skrivena. Stoga onaj ko je upraznjava postaje svima poznat, kao sto je napisano: Ne moze se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Grad je dusa ljudska, a gora – visina vrlina. Oni koji su se popeli na nju sijaju kao svetila vasioni, drzeci reci zivota na pohvalu sebi samima za dan Hristov (Fil. 2, 1516). Popnimo se i mi, braco, na tu svetu goru.

3) Medjutim, mi na nju ne mozemo da se popnemo ukoliko najpre ne ostavimo donje, tj. zelje tela i pomisli, kao i pogubna zadovoljstva ovog zivota. Udaljavanje od njih i jeste ushodjenje ka vrlini. Prema tome, neka se srce ocisti od skvernih pomisli, neka se oko ozdravoumi da gleda pravo, neka se uho zatvori za slusanje zlog, neka se jeziku zabrani da govori isprazno, neka se ruka uzdrzava od neprilicnih dodira, neka se noga usmeri na miran put, neka se svi udovi obuce odgovarajucem dobru i neka se osvete blagoobraznoscu Hristovom. Zemaljski car blagonaklono pozdravlja onoga ko je lep i ukrasen telesno. Nebeski Car, pak, jeste blagonaklon prema onome ko je ukrasen duhom, cak i ako je po spoljasnjosti siromah, slep, hrom i ima ostale nedostatke, koje ljudi preziru. Otuda su neblagorodni – blagorodni, neslavni slavni, siromasni – bogati. Stoga su blazeni apostoli od ribara postali lica koja nacelstvuju po citavoj zemlji. Otuda je sveti Antonije bio mudriji od mudraca, iako nije ucio nauke. Otuda je, da navedem primer koji nam je blizi, nas Tadej, Skiti rob, kao sto znate, uzisao na visinu ispovedanja Hrista i postao slavan u svetu.

4) 0 neizrecivog covekoljublja blagog Boga naseg prema nama. On nam je darovao lagan pristup sebi. Jer, nije neophodan ni posrednik, ni novac, ni ocekivanje povoljnog slucaja. Treba samo ushteti i sve je ucinjeno. Prema tome, zelis li da budes veliki na nebesima? Izaberi da ovde budes poslednji. Zelis li da se nazoves sinom Bozijim? Umiri dusu svoju od strasti. Zelis li da te vide oci Bozije? Drzi se pravde. Ko je, pak, dostojan za receno? Onaj ko rado prima ucenje, ko voli pravdu, ko stremi da se obogati nebeskim dobrima. Neka bismo i mi, u slicnom raspolozenju ispunjavajuci zivotvorne zapovesti, dobili Carstvo nebesko sa svima svetima u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

263.

1) Neka svako usrdno ispunjava svoje poslusanje, kao pred Bogom; 2) ja cu ispunjavati svoje, a vi svoje, te cemo biti udovi medjusobno, ustrojavajuci opste dobrobice (4, 44)

1) I onaj ko ispunjava poslusanje i onaj ko ga nalaze treba sa svakom paznjom i usrdjem, tj. podviznicki da vrse svoje delo: i ekonom, i podekonom, i skladisnik, i kuvar, i trpezarac i svaki drugi, kako ne bi potpali pod groznu kletvu koja kaze: Proklet je covek koji delo Gospodnje vrsi sa nemarnoscu (Jer. 48, 10), vec kako bi postali dostojni Gospodnje naklonosti, po recenome: Ko je, dakle, taj verni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domacima da im daje hranu na vreme? Blago tome slugi koga gospodar njegov, dosavsi, nadje da cini tako. Zaista vam kazem: postavice ga nad svim imanjem svojim (Mt. 24, 45-47). Vidis li kakvu i koliku cast On daje onome ko dobro sluzi? Ocigledno je onome ko ne sluzi dobro pripada suprotan udeo. Stoga vas molim da svako savesno ispunjava poslusanje koje mu je povereno, cime proslavlja Boga i stice svoje spasenje. Ekonom neka ekonomski udovoljava telesnim potrebama, svakome dajuci ono sto prilici izbegavajuci licemerstvo i pristrasce i drzeci se blagonaklonosti i bratske ljubavi. Skladisnik neka pazi da bratstvo opskrbljuje hranom, svoje delo vrseci iskreno i sa jedinstvenom zeljom da ih uspokoji. Neka on u skladistu nema nicega pokvarenog. Cuvajuci savest u kuvanju i pravljenju hrane, kuvar neka [ima misao da] svoje sluzenje prinosi samome Bogu. Neka trpezarac, drzeci trpezu cistom, kao i sve sudove u njoj, sluzi bratiji kao Gospodu. Neka slicno deluju i ostali na svojim poslusanjima.

2) Ja ne govorim da bih vas podigao jedne protiv drugih, vec da bi se svako u onome u cemu je prizvan postarao da ispuni svoj dug da sluzi drugima, imajuci pred svojim umnim ocima Boga, od koga i treba da ocekuje celu nagradu. I zar meni smirenome nije poveren poseban domostroj? Jeste, cak najveci. Meni predstoji da se staram i bdim nad dusama vasim, da umoljavam i urazumljujem svakoga, da zasebno i u zajednici sa svima saopstavam pravdu Boziju i mac koji dolazi, dok vi bez lenjosti treba da ispunjavate svoja poslusanja. Budimo na taj nacin jedno telo i jedan duh, kao sto smo prizvani u jednoj nadi naseg prizvanja, voleci jedni druge kao medjusobne udove, trpeci jedni druge, starajuci se jedni o drugima i noseci bremena jedni drugih kako u vreme ishoda (kad je vec kasno) ne bismo zazalili zbog uzalud utrosenog vremena u nemaru. Naprotiv, uvek budimo dobro pripremljeni za taj ishod i odlazimo sa iskrenom nadom, sa dobrom savesti, dobijajuci Carstvo nebesko.

264.

1) On izoblicava [bratiju] koji su se potukli; 2) on ukazuje na gordost kao na uzrok koji uci: “Ako me samo pipne, i ja cu njega”, dovodeci potom i do dela; 3) sredstvo protiv nje je ukorenjivanje u srcu dobrih namera (4, 45)

1) Ja se od vas nisam odvojio na dugo. Ipak, kada sam se vratio nasao sam nered o kome treba da vam saopstim. Nered je [bio veliki]: neki su, pruzivsi svoje ruke, besno dohvatili druge sa gnevom i vikom. Za jednog od njih nije cudno, s obzirom da je jos svetovnjak i da nije primljen u bratstvo. Za drugoga je, medjutim, krajnje cudno buduci da je monah, tj. buduci da je trebalo da se raspeo svetu i da je telo prikovao na krst. Kako si ti brate sisao sa krsta, kako si se oslobodio od eksera i kako si ruke svoje po judejski polozio na Isusa Hrista? Jer, On sam je rekao: Kad uciniste jednome od ove najmanje brace, meni uciniste (Mt. 25, 40). Zar se ti nisi ustrasio pred licem Onoga koji je to rekao? Zar se nisi postideo andjela cuvara tvog zivota? Zar se nisi uplasio bratije i tudjih lica koji su te gledali? Gospod je zapovedio: Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca vaseg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Tebe je, naprotiv, tvoje rdjavo delo pokrilo mrakom, usled cega se huli ime Bozije. Tesko meni gresnome. Na kakvu smo mi visinu zivota pozvani, i gde smo se survali, ponasajuci se kao zlonaravni svetovnjaci. Ti kazes da je on zapoceo svadju. Zar ti, medjutim, nisi cuo kako je krotko Gospod odgovorio slugi koji ga je udario u obraz: Ako zlo rekoh, dokazi da je zlo; ako li dobro, zasto me bijes (Jn. 18, 23). I opet je na Krstu [rekao]: Oce, oprosti im, jer ne znaju sta cine (Lk. 23, 34). Znajuci receno, trebalo je da blagosiljas kada je prekorevaju, da se molis za one koji te tuku i da cutis kada te vredjaju (1. Kop. 4, 12-13). Ne podrazavajuci dobro, ti si, pak, postao podrazavalac drugog. Apostol je zapovedio: Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4, 31). Vi ste, medjutim, dosli do tuce, vukli se za kosu i medjusobno se davili. Zakon Boziji je prezren. Govoreci prorockom recju: Uzalud kovac kuje srebro (Jer. 6, 29). Uzalud se i ja smireni trudim do zamora. Uostalom, ja necu prestati da cinim svoje delo, utoliko pre sto imam mnogo pazljivih slusalaca.

2) Gde je uzrok takvog bescasca? Jer, ne treba samo izobliciti greh, vec i ukazati na lek. Zla savest je izabrala zlu novost, tj. gordo mudrovanje o sebi i zamisao zlog srca. “Ukoliko mi on kaze nesto, i ja cu mu odgovoriti”. “Ukoliko mi on ucini nesto, i ja cu mu uzvratiti”. I kada se desi smucenje iz bilo kog povoda, mi napolje iznosimo ono sto smo smisljali u skrivenosti. Jer, ne laze Onaj koji je rekao: Jer od suviska srca usta govore. Dobar covek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao covek iz zle riznice iznosi zlo (Mt. 12, 34-35).

3) Neka nase srce postane skrivnica dobrih namera. Tada ne samo da necemo iznositi nista lukavo, vec necemo ni poceti da se tucemo, nego cemo okrenuti i [levi] obraz ukoliko nas udare u desni (Mt. 5, 39). I ma sta da se desi, mi cemo postupiti po jevandjelskoj zapovesti. Zasto umirete, dome Izrailjev (Jez. 33, 11). I nama je prikladno reci: Zbog cega iz dana u dan isprazno i uzalud trosimo svoj zivot, pokazujuci se znalci u jelima i u pijenju vina, a neznalice u delanju zapovesti Bozijih. Nije li bolje da se ukrepimo u sebi kako se ubuduce ne bismo ogorcavali, srdili, jarostili i vikali, od cega, inace, kao strele ponekad iskacu uvredljive reci, pa i ponesto jos losije. Zapovedam vam pred Bogom koji svemu zivot daje i pred Hristom Isusom koji posvedoci pred Pontijem Pilatom dobro ispovedanje: Da odrzite zapovest cistu i besprekornu (1. Tim. 6, 13-14) kako me ne biste prinudili da vas podvrgnem najtezim epitimijama. Naprotiv, svagda i u svemu delajte prilicno i u redu kako biste mene gresnog uspokojili, Bogu ugodili i udostojili se vecnih dobara.

265.

1) On jos prekoreva one koji su se potukli; 2) potom sve priziva na mir, koristeci podstrek iz Svete Pricesti; 3) zatim neprimetno dodaje rec o devstvenosti, koju pohvaljuje; 4) sredstvo za njeno [dostizanje] jeste kajanje u ognju straha Bozijeg i kaljenje u suzama (4, 46)

1) Ni ja ne treba da se nasitim spasonosnim besedama, ni vi dusekorisnim slusanjem. Mi za oboje treba da imamo nenasitu zelju kao oni koji su zedni da zahvate vodu, sto ce sluziti kao znak napretka i osnova spasenja. Jer, reci utiru put delima: dobre – dobrima, a suprotne – suprotnim. Mi, pak, zelimo da cinimo dobro. Stoga treba da se koristimo dobrim poukama i blagim razgovorima, izbegavajuci gresenje u duznostima. Uceci nas, i apostol govori: Nikakva rdjava rec da ne izlazi iz usta vasih, nego samo dobra za izgradjivanje onoga sto je potrebno, da donese blagodat onima koji slusaju. I ne zalostite Svetoga Duha Bozijega, kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja. I dalje: Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite medju sobom blagi, milostivi, prastajuci jedan drugome, kao sto je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 2932). Vidite li sta on zapoveda? Kakve li samo tacnosti u odredjenju zapovesti. Na drugom mestu on govori jos stroze: A koji su Hristovi, razapese telo sa strastima i zeljama (Gal. 5, 24). Oni, naime, kao da su nepokretni za grehovno dejstvo. Na osnovu recenoga rasudi kakve su osude dostojni oni koji su se potukli. Oni ne samo da su se posvadjali, vec su i ruke podigli jedan na drugoga. Zar ti koji si jos svetovnjak i koji si tek pribrojan nama dizes ruku na monaha? I zar se ti, monase, usudjujes da stapom bijes onoga ko se priprema za zavet poslusanja? Ne, ti vec nisi monah [usamljenik], vec monomah [jednoborac], ti nisi podviznik, nego razbojnik, ti nisi cedo mira, nego cedo gneva. I zar udarci nisu dosli od uvredljivih reci? I zar ponekad za udarcima ne slede i ubistva? Stoga ce oni koji tako postupaju biti podvrgnuti odgovarajucoj epitimiji kako ne bi dosli do jos goreg.

2) Vi ljubljeni, kao ucenici krotkog i miroljubivog Vladike, treba da medju sobom zivite krotko i mirno: Imajte mir sa svima i svetost, bez koje niko nece videti Gospoda (Jev. 12, 14). Stidite se Vladicinog Tela i Krvi, jer se udostojavamo da ih se pricescujemo. Dusa koja prima Preciste Darove ne treba da dopusti da se smucuje, da besni i da ima neprilicne zelje. Usta koja crpu iz besmrtnog istocnika ne treba da izgovaraju neciste i smrdljive reci. Oci koje su osvecene Casnom Krvlju ne treba da gledaju zverski, niti da dozvoljavaju da se u njima odslikavaju bludni prizori. Ruka koja prima Bozanstvenu skrivnicu ne treba da dodiruje nista neprilicno.

3) Najzad, i svi udovi, kao Hristovi udovi, treba da se cuvaju i odrzavaju [u cistoti]. Naravno, svaka vrlina je velika i pozeljna. Pa ipak, ni jedna nije pozeljnija od devstvenosti. Ona je najpre zasijala u raju, pre nego sto je zmija svojim nadmudrivanjem prevarila praroditelje. Devstvenost se udostojila da bude Hristova majka. Devstvenost ljude cini andjelima i svet uzvodi ka netruleznosti.

4) Mozda ce neko pitati kako da je steknemo. Jedino bezbrojnim naporima i znojem. Jer, veliko staranje i ogromni napori neophodni su za veliko delo. Ostar mac dobro sece napadace. I dusa koja je u strahu Bozijem iskovana kao u ognju i koja je prekaljena u vodi suza treba da sece demonske pomisli, loveci ih kao plen. I ukoliko otupi, nju opet treba ostriti kako bi ih ubijala ne samo na hiljade, nego i na desetine hiljada, kao stose peva o Davidu. Jer, mnogi su koji nas napadaju s visine (Ps. 55, 3) i bezbrojni su duhovi zlobe koji protiv nas ratuju. Onaj ko im se protivi do kraja jeste Hristov vojnik: on i dobija vence.

Neka bi milost Bozija dala oprostaj onima koji su sagresili, a vi koji dobro hodite neka biste dobili ukrepljenje u revnosti za ispunjavanje svake zapovesti Bozije i za sticanje Carstva nebeskog.

266.

1) Revnosni [monah] se ne uzdrzava samo od rdjavih dela, nego i od pomisli, cime stice mir Boziji, u kome se opija bozanstvenim zrenjima; 2) pazimo na sebe i nemojmo dozvoliti da se pomisli zadrzavaju u dusi, narocito bludne i gnevljive (4, 47)

1) Nemarni i neoprezni grehom smatraju samo cin bezakonja, tj. preljubu, blud, raspustenost, necistotu i svako drugo zlodelo, protiv kojih je i zakon strog. Medjutim, revnosni [covek] i onaj ko zeli da se sa svom tacnoscu saobrazi sa zapovestima ne smatra nevinim ni neprilicna mislena mastanja, od kojih u telu proizilaze neprilicni pokreti, usled cega se na svaki nacin stara da ih u sebi ukine, te da prebiva u pokoju u odnosu na pogubne strasti. Receno i znaci imati mir u Bogu kroz Gospoda naseg Isusa Hrista, kako napominje i apostol (Rim. 5, 1). Ucvrstivsi se u njemu, dusa se raduje velikom radoscu i nasladjuje nenasitom sladoscu, voleci da ulazi u pomisli o Bogu i da se, sve do samozaborava, udubljuje u zrenje neizrecive velicine Njegove. Ukoliko se desi da izadje iz slicnog stanja i da je zakaci beslovesna pohota, ona se smucuje i uznemirava kao brod koji je u nevolji zbog ustalasanog mora. I ukoliko joj Gospod ne dodje u pomoc, ona ce biti u opasnosti da pretrpi brodolom.

2) Stoga treba paziti da se porocne misli ne zadrzavaju u nama. Naprotiv, njih treba odmah cupati iz korena. Jer, ukoliko nadje mesto da udje unutra, zmija ce se ugurati i vec nece otici sve dok ne porodi smrt. Stoga Pismo govori da ce zmija gledati na petu coveka, tj. na kraj delanja, dok ce covek gledati na glavu zmije, tj. na prvo pojavljivanje grehovne pomisli u dusi (Post. 3, 15). Stojmo, dakle, hrabro protiv napada pomisli, unistavajuci ih pre raspaljivanja pohote i sekuci slano more greha, kako bismo zajedno sa Davidom mogli reci: Prodjosmo kroz oganj i vodu, i izveo si nas u odmor (Ps. 65, 12). Uostalom, dusu ne uznemirava i ne menja samo jedna strast. Nju jos vise uznemirava gnev, buduci da se kaze: Gnev je njihov na podobije zmije (Ps. 57, 5), i jos: Jarost ce y nedrima bezumnih pocinuti (Prop. 7, 10), i najzad: Stremljenj ejarosti je njegov pad (Sir. 1, 22). Od cega se radja takva strast? Od gordeljivog mudrovanja o sebi i od prezrivog mudrovanja o drugima, od smatranja sebe necim znacajnim (Gal. 6, 3), i od nadimanja nad nizima. Podrazavajuci Gospoda, smireni srcem jeste krotak i tih, nesporljiv i besuman. Ukoliko se i desi [prepirka], on radije prima negoli sto cini uvredu i radije prima udarac negoli sto ga daje.

267.

1) Poslusanja su medjusobno povezana; treba jedni drugima da pomazemo, te da uvek, bez odbijanja i kasnjenja slusamo one koji odredjuju poslusanja; 2) nemojte se predavati smucujucim pomislima, koje dolaze od lukavog; 3) radi recenoga prihvatite trpljenje, koje je u svemu neophodno (4, 48)

1) O cemu bismo sada pogovorili? Govoricu o spoljasnjem obrazu naseg zivota ili o zivotu po ustavu. Jer, premda smo u izgnanstvu, mi ipak zivimo kao u opstezicu, tj. ne jedan ili dvojica zajedno, vec mnogi. Iako nemamo udobnosti opstezica, mi do neophodnog dolazimo sa trudom, pa cak ne samo [da imamo] za sebe, nego i za druge. Jer, neprestano nam dolaze oci i bratija, atakodje i stranci i siromasni. I sve primiti i zadovoljiti zahteva veliki duh i znatan trud. Stoga ekonom mora da bude rasudljiv i pazljiv, kao poslenik Boziji. Medjutim, uspeha ipak nece biti ukoliko ekonom ne bude imao podekonoma koji ce se sa njim slagati i biti jednako budan. Ni podekonom nece takodje ni u cemu uspeti ukoliko ne bude imao skladisnika koji ce ga u svemu slediti. Ni skladisniku nece ici po zelji ukoliko ne bude imao dobrog pomocnika u kuvaru. Ni kuvaru, opet, ni ostalim za njim nece ici kako treba ukoliko ne budu imali druge saradnike. U jednom telu je mnogo udova i svi udovi se staraju jedan o drugom. I ako strada jedan yd, c njim stradaju svi udovi; aako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). Slicno je i u bratstvu: ukoliko se ne ocuva navedeni poredak nece biti ni opstezica, ni mira, ni jednomislija, vec ce biti podela, deoba i razilazenja. Ko ce, dakle, smeti da bilo sta cini po svojoj pojedinacnoj zelji ili da se bavi svojim pojedinacnim delom ili rukodeljem kada je vec svanulo, ne izlazeci na zajednicko i opstekorisno delo? I kako ce bilo ko smeti da se ne odazove na neko delo i da se ne potcini onima koji imaju vlast nad njim? Takav vec nije poslusnik, nego neposlusnik, ne brat, nego stranac. Ukoliko je i bilo toga ranije, ubuduce se cuvajte kako zbog krivice i nereda ne biste poneli epitimiju. Zar ne cujete sta naredjuje apostol: A budite medju sobom blagi, milostivi, prastajuci jedan drugome, kao sto je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 32). I mi takvi budimo medjusobno, noseci bremena jedni drugih i ispunjavajuci zakon Hristov, kao sto je napisano(Gal. 6, 2).

2) Ja sam vas ranije molio a i sada vas molim da ne iznemogavamo pod tezinom pomisli, vec da sa radoscu Duha Svetog obavljamo podvig borbe koji nam predstoji, gledajuci na Nacelnika vere i Savrsitelja Isusa, koji daje molitvu onome ko se moli i pobedu onome ko zeli da pobedi. He secate li se kako se nedavno podigla nepogoda, da bi se potom vazduh ocistio? Slicno biva i sa pomislima: unekoliko uznemire, a potom odu. O, kad nas uopste ne bi uznemiravale. I zasto da mi nemamo uvek mira u dusama svojim? Medjutim, tako nesto je nemoguce s obzirom da smo promenjivi: mi ni jednog dana ne ostajemo isti, a kamoli za svagda. Ti, pak, pogledaj na upornu zlobu djavola: i kad ga teraju, on opet dolazi. I premda je tama, on se pretvara u andjela svetlosti, pokusavajuci da nas zauzme obmanom. Neka, pak, zmija odstupi od nas, koji svagda treba da govorimo: “Necemo se odreci tebe, Hriste, i necemo uciniti laznim svoje ispovedanje”. Ili, zar ne znate iz kakvog stanja smo mi dosli? Zar iz tame nismo dosli na svetlo? Zar iz neznanja nismo stupili u znanje? Zar iz bescasca nismo usli u cast? Mi imamo i slovo, i znanje i hvalu. I vi ste sinovi, istinski casni, obuceni u zlato zbog vaseg zlatnog poslusanja.

3) Sta jos nedostaje? Trpljenje. Apostol govori: Jer vam je trpljenje potrebno, da posto izvrsite volju Boziju primite ono sto je obecano (Jev. 10, 36). Kakvo obecanje? Sam Gospod je rekao: Idem da vam pripremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto, opet cu doci, i uzecu vas k sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate (Jn. 14, 24). I radost vasu niko nece uzeti od vas (Jn. 16, 22). Pomisljajuci o recenome i naziruci neizrecivu i nezamislivu slavu koja ce se otkriti na svetima sve podnosimo velikodusno. Ukoliko naidje glad gladujmo, ukoliko imamo svega – budimo zadovoljni, ukoliko bude neophodno da umremo – umrimo kako bismo nasledili vecni zivot u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

268.

1) Na poklade je [uobicajena] razuzdanost culnih zadovoljstava, koja je tudja duhu Hriscanstva; 2) blagodarimo Gospodu sto nas je izveo iz sveta i uveo u nas tih zivot, iz koga je prosijalo mnogo svetih koje i mi podrazavamo; 3) budimo mu verni, pripremajuci se za predstojece podvige ispovednistva (4, 49)

1) Nastupajuce dane [belih poklada] ljudi obicno smatraju praznicnim zbog gozbi i nepristojnosti koje se desavaju, ne razumevajuci da oni kroz uzdrzanje od mesa ukazuju na opste uzdrzanje, a ne na prejedanje i pijanstvo, sto inace prilici jelinskim praznicima. Hriscani sve mogu da upotrebljavaju, premda staranje o telu, po ucenju apostola, ne treba da pretvaraju u pohotu (Rim. 13, 14). Postavsi zakon, medjutim, zlo svet vodi kuda hoce. Mi stoga treba da izbegavamo neuzdrzanje cak i u onome sto smemo da upotrebljavamo: jer, neuzdrzanje je mati greha. Sve dok se u raju uzdrzavao od okusanja onoga sto je bilo zabranjeno, nas praotac Adam se radovao i veselio, ispunjavajuci se bozanstvenim ozarenjima i nailascima. Kada je, pak, narusio uzdrzanje i okusio od drveta neposlusnosti, on je odmah bio isteran iz raja sladosti. Za njega je neuzdrzanje postalo roditeljka smrti. Od presicenosti hlebom Sodomljani su poceli da besne u sramnim strastima, usled cega su na sebe navukli gnev Boziji i bili progutani ognjem i sumporom. I mrski Isav je, povucen svojim zednim ocima, za jedno jelo prodao svoje prvenastvo. I za narod Boziji [se kaze]: Sedose ljudi da jedu i piju i ustase da igraju (Izl. 32, 6). Isto se cini i u danasnje dane: svetkovine i pijanstvo, uzvici i demonski plesovi i danju i do kasne noci. Neuzdrzanje je zlo i kroz njega je u svet usla smrt.

2) Mi treba da blagodarimo Bogu sto nas je izbavio od takve ispraznosti i uveo u blazeni zivot, gde postoji umerenost, a ne neuzdrzanje, trezvoumlje – a ne pijanstvo, mir – a neizgubljenost, bezmeteznost – a ne buka, blagodarenje – a ne sramni govor, cistota, svetinja i zdravoumlje – a ne raspusnost. Iz takvog zivota zasijali su svi nasi bozanstveni oci koji su, uz Boziju pomoc, satrli strasti, prognali demone, postali ravnoandjelski, cinili cuda, dobili nebesku slavu i postali predmet divljenja u svetu. Jedan takav je bio blazeni Antonije, ciji zivot smo citali i videli kako ga je Bog proslavio u podnebesju. Zemaljski carevi su smatrali velikim sto mu pisu i sto su od njega mogli da procitaju napisanu rec. Zivot tih blazenih provodimo i mi smireni. I da i na delu revnujemo sa njima svedoci savrsenstvo nasih monaha, odricanje od sveta, otudjivanje od otadzbine, od roda i svih poznanika, potcinjavanje, poslusnost, kao i ispovednistvo koje nam predstoji, zbog koga se i nalazimo u progonstvu.

3) Radujmo se i saradujmo se medjusobno sto nam je Bog dao sve receno i sto provodimo duhovni zivot u kome, ukoliko hocemo, mozemo da praznujemo svaki dan i da se radujemo neuvenljivom radoscu. Stoga molim da se jos jace latimo za nas podvig i za ispovednistvo koje nam predstoji. Jer, vec se proneo sluh da samodrzac razmatra nase delo, usled cega moze uskoro da se pojavi carski poslanik. Nemojmo se, medjutim, smucivati onim sto se govori: Ako je Bog s nama, ko ce protiv nas (Rim. 8, 31). Ukoliko nam je pomogao u prethodnim okolnostima, pomoci ce nam svakako i ubuduce. Mi samo treba hrabro da stojimo i da pazimo na sebe. On ce nam dati silu u svemu kako bismo mu blagougodno poziveli do kraja i dobili Carstvo nebesko.

269.

1) Proganjanja su pred vratima: susretnimo ih blagodusno, uzdajuci se u pomoc Boziju i hrabreci se obecanjima za pretrpljena gonjenja za veru; 2) sa jereticima ne treba imati opstenje; narocito treba izbegavati one koji su na recima verni, a u srcu jeretici; 3) ikonoborstvo ratuje protiv dogmata Ovaplocenja Boga Slova i protiv zapovesti postovanja Boga i poklonjenja Njemu (4, 51)

1) Sada bi trebalo govoriti o uzdrzanju s obzirom da nam je pred vratima sveta cetrdesetnica. Medjutim, price koje se svagde sire ne dozvoljavaju nam da receno ucinimo, vec nasu misao i rec prenose na drugo. Vec sam vam rekao da samodrzac razmatra nase delo i da se vec govori da nam preti preko nikomidijskog [nacelnika]. I ukoliko mi odgovorimo bogodolicno, on svakako nece podneti, vec ce pozuriti da uradi ono sto je zamislio. I sta bismo rekli? Treba da se pripremimo na nova gonjenja u uverenosti da ce se po umnozenju stradanja umnoziti i utehe Svetoga Duha, kao sto govori apostol: Da kao sto su stradanja Hristova obilna u nama, tako je kroz Hrista obilna i uteha nasa. Ako li se mucimo, za vasu je utehu i spasenje, koje se postize podnosenjem onih istih stradanja koja i mi trpimo; ako li se utesavamo, za vasu je utehu i spasenje; i nadanje je nase pouzdano za vas, znajuci da kao sto ste zajednicari stradanja tako ste i utehe (2. Kor. 1, 57). Svojim recima apostol nam pokazuje da mi zajedno ucestvujemo u stradanjima i u utehama buduci da smo jedno telo ijedan duh, kao sto smo i pozvani u jednu nadu zvanja naseg (Ef. 4, 4). Nemojmo padati duhom i nemojmo biti malodusni, vec se resimo da cvrsto stojimo za delo Bozije svi zajedno kao dobri vojnici Hristovi, noseci svoje oruzje koje nije telesno nego silno Bogom za rusenje utvrdjenja (2. Kor. 10, 4), naime razboritost, hrabrost, zdravoumlje i pravdu. Njima ispunimo ono sto je rekao Gospod: Akad vas poteraju u jednom gradu, bezite u drugi (Mt. 10, 23). I odlazeci nemojmo se brinuti sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cime cemo se odenuti (Mt. 6, 31). Jer, On sam je rekao: Necu me ostaviti niti cu me prezreti (Nav. 1, 5). On ce nam i tamo otvoriti vrata milosti i u svemu biti nas Pomocnik. Kako da se ne radujemo kad imamo takva obecanja? Kako da se ne veselimo sto smo ucenici Gospodnji? Slicno su gonili i svete apostole, kojima je Gospod govorio: Blazeni ste kada vas sramote i progone i lazuci govore protiv vas svakojake rdjave reci, zbog mene. Radujte se i veselite se, Jer je velika nagrada vasa na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas(Mt. 5, 11-12). Prema tome, sadasnjica je radosna i uveseljavajuca s obzirom da nam pruza neizrecivu radost, vecni zivot i beskrajno Carstvo.

2) Na put neznabozaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite (Mt. 10, 5). Mi receno treba da shvatimo u vezi sa jereticima. Prema tome, nemojmo ulaziti u njihove crkve i u njihova stanista. Naprotiv, mi treba da [trazimo] sinove mira i blagocastivo seme, te da se kod njih zaustavljamo i primamo hranu, kao i ranijih godina. Cuvajmo se od onih koji se pretvaraju da drze istinu i koji govore da su pravi rukovoditelji, premda nisu, vec se nalaze u zabludi, varajuci i varajuci se (2. Tim. 3, 13). Njihova je osuda pravedna (Rim. 3, 8). Cuvajmo nepokolebivu veru i neporocni zivot, ne umanjujuci i ne ostecujuci ni jedno ni drugo, vec ostajuci celoviti i savrseni.

3) Predmet predstojeceg ispovednistva jeste dogmat o Ovaplocenju Gospoda naseg Isusa Hrista. Onaj ko ne ispoveda da se Gospod nas Isus Hristos moze izobraziti zivopisom u stvari ne ispoveda da je bio vidljiv u telu. Jer, biti vidljiv u telu i biti predmet za ikonopis jeste ista stvar. Potom, onaj ko se ne poklanja svetoj ikoni Gospodnjoj, ne poklanja se ni samom Gospodu. Ono sto je na ikoni izobrazeno jeste Prvoobraz i onaj ko gleda na ikonu pred sobom vidi Prvoobraz. Govoreci da se poklanjaju Gospodu ikonoborci lazu. Na njih mogu da se primene reci Pisma: Govore da znaju Boga, a delima ga se odricu (Tit. 1, 16). Mi se, pak, poklanjamo Hristu i Njegovoj ikoni, Bogorodici i njenoj ikoni, svetima i njihovim ikonama. Mi smo receno kao apostolsko ucenje primili od svetih otaca nasih. Ja vam, ceda i bratijo, predajem taj zalog vere kroz Duha Svetog koji zivi u nama i vi ga sacuvajte ceo i nepovredjen. Molite se za nas smirene da nam Gospod da rec kad otvorimo usta svoja (Ef. 6, 19) kako bismo sa smeloscu rekli istinu i kako se ne bi posramila nada nasa, vec kako bismo zajedno sa vama besprekorno dovrsili podvig koji nam predstoji i dobili Carstvo nebesko.

270.

1) On opet prekoreva razuzdanost poklada i uopste svetovni zivot, blagodareci Bogu sto je monahe izbavio od njega; 2) treba tugovati zbog svetovnjaka koji zive po duhu sveta, podrazavajuci apostole, proroke i sve svete (4, 52)

1) Ja cesto ublazavam vas zivot, sto ne cinim lazuci, vec istinski, zeleci da izrazim zaljenje zbog onih koji zive svetski i da vas ucinim revnosnijim. Vi i sami znate sta oni sada cine: svetkovine i pijanstva, pesme i plesove i sve druge pronalaske lukavog u svetu. Po pisanome, njihova je osuda pravedna (Rim. 3, 8). Nas zivot, pak, nije takav. Mi danonocno hvalimo Gospoda po ustavu koji su nam predali nasi sveti oci. Kod nas psalmopojanje sledi za psalmopojanjem, citanje za citanjem, molitva za molitvom. Zatim, nama je u mislima bdenje nad pomislima, a u srcu – poucavanje u bozanstvenim recima. Mi imamo blagovremeno bezmetezje, prilicnu besedu, medjusobno sluzenje. Kod nas je sve vagom i merom uzakonjeno, premda se za praznik obicno predlaze i izvesna uteha. Cuj sta Gospod govori Judi: Sto cinis, cini brze. A ovo ne razumede niko od onih sto behu za trpezom zasto mu rece. A neki misljahu, buduci da u Jude bese kesa, da mu Isus rece: Kupi sto nam treba za praznik; ili da dade stogod siromasima (Jn. 13, 27-29). Vidis li da je kod njih i za praznik postojala briga o siromasima? I mi smireni se, kako vidite, staramo da ispunimo receno. Neka je blagosloven Bog koji nas je udostojio da postanemo zajednicari takvog zivota. On nas na njega nije prizvao zbog dela pravednih koja mi ucinismo, (jer nista na zemlji dobro ne ucinismo), nego no svojoj milosti (Tit. 3, 5). Stoga svako od nas sa skrusenim srcem svagda treba da govori: Sta sam ja, Gospode, i sta je dom oca moga, me si me zavoleo (2. Car. 7, 18).

2) I nase delo je slicno. U svetu ce se retko naci slicno. U njemu posle noci dolazi dan sa brigama i poslovima ovoga sveta u samoobmanutosti bogatstvom i u drugim brigama, pri cemu covek nema vremena ni da uzdahne. I ljudi se cas dogovaraju medjusobno, cas se sa neprijatnoscu sukobljavaju. Prorok kaze: Kletva i laz, i ubistvo, i kradja, i preljuba razlise se no zemlji (Os. 4, 2). [Razlilo se] i mnogo toga drugog, sto je tesko i navesti. Setivsi se svega, blazeni Zlatoust je rekao da ce se tesko i najmanji deo sveta spasti. Eto strasne, ali istinite reci. Covek koji ima dobra osecanja ne moze a da se ne zalosti i tuguje zbog recenoga. Jer, zar mi nismo svi braca jedni drugima? Nismo li mi svi iste krvi? Nismo li mi svi od jednog blata? Svako oseca zalost ukoliko ugleda zivotinju kako se kliza po strmini u propast. Nije li utoliko zalosnije videti pogibao brace i jednovernih? Iz istog razloga je blazeni apostol oplakivao neprijatelje Krsta Hristovog i sa neprestanim bolom u srcu se molio za njih (rim. 9, 23). Prorok Jeremija je plakao zbog Izrailja i svoj plac je svestrano opisao u Pismu. I veliki Mojsije je vapijao Bogu: I sada, ako im ostavis greh njihov, ostavi. Ako li ga ne ostavis, i mene izbrisi iz knjige tvoje (Izl. 32, 32). I svi sveti su se, obuzeti slicnim sastradavanjem, molili za ljude koji su se nalazili u slicnom stanju. Ukoliko hocemo da idemo za njima, ni mi ne treba da se staramo za svoje, nego svako i za ono sto je drugih (Fil. 2, 4), moleci se za svet, zaleci i bolujuci srcem zbog onih koji zive razvratnim zivotom, koji su obuzeti jeresima, koji su pomraceni neznabostvom. I ukratko, apostol nam zapoveda: Molim… da se cine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude (1. Tim. 2, 1). Postupajuci na taj nacin mi cemo najpre sebi doneti korist, skrusavajuci se i cisteci se od strasnih navika. Izbavivsi se od njih, mi cemo dobiti vecni zivot u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

271.

1) Cetrdesetnica je presekla buku i metez i svetovnjake prizvala na blagocastivi poredak; 2) post obnavlja dusu i cini je Bozijim stanistem; stoga ga treba susretati s radoscu i drzati ga; 3) posteci telesno, treba da postimo i duhovno od strasti i pohota, koje neprijatelj predstavlja privlacnim po izgledu, iako su u stvari bezobrazne i gorke; 4) uza sve, postujmo isposnicki i crkveni poredak, kao uostalom i vancrkveni (4, 54)

1) Vreme cetrdesetnice u poredjenju sa vremenom cele godine lici na neko tiho pristaniste u kome ljudi, sticuci se, dobijaju duhovni mir. Jer, predstojece vreme nije spasonosno samo za monahe, vec i za svetovnjake, za velike i za male, za nacelnike i potcinjene, za careve i svestenike, i za svaki rod i uzrast. Gradovi i sela se uspokojavaju od suma i meteza, umesto cega se svagde oglasavaju psalmopojanje i slavoslovlja, molitve i moljenja, kojima se umilostivljava nas blagi Bog i umiruje nas duh ukoliko mu iskrenog srca i sa strahom i trepetom pripadamo i placemo pred Njim, obecavajuci da cemo se ubuduce popraviti i poboljsati. Medjutim, neka se svetovnjacima obracaju crkveni predstojatelji. Ja, pak, koji sam postavljen za glavu vas najcasnijih, svoju rec obracam vama i ukratko iznosim ono sto prilici.

2) Post je obnova duse. Jer, apostol govori: Ukoliko se nas spoljasnji covek i raspada, utoliko se unutrasnji obnavlja iz dana u dan (2. Kor. 4, 16). I ukoliko se obnavlja, on poprima i blagoobraznost po uzoru prvosazdane lepote. Ulepsavajuci se, pak, on k sebi ljubavno privlaci Onoga koji je rekao: Ja i Otac njemu cemo doci iu njemu cemo se nastaniti (Jn. 14, 23). Post, dakle, svojim obicnim dejstvom cini da postajemo staniste Bozije. Stoga treba da ga prihvatimo sa radoscu, ne opterecujuci se jednostavnoscu i oskudnoscu hrane. Mi, naime, vidimo da je Gospod silan da nam dostavi raznovrsnu i bogatu hranu, buduci da je hlebom i vodom nahranio hiljade ljudi u pustinji. Osim toga, nenaviknutost na takvu ishranu ce, olaksana revnoscu, prestati da bude neprijatna.

3) Uostalom, post se ne ogranicava na oskudnost hrane, vec zahteva uzdrzanje i od svega rdjavog, po kazivanju svetih otaca nasih. Uzdrzavajmo se od mrzovolje, nemarnosti, lenjosti, zavisti, ljubomore, zle naravi, samougadjanja. Uzdrzavajmo se i od telesne pohote, s obzirom da mnogoobrazna zmija napada i na isposnika. Iz Pisma cujemo da je plod koji me je umrtvio bio krasan na izgled i dobar za jelo. Obrati, medjutim, paznju da je on bio nazvan krasan po izgledu, a ne po prirodi. Slast pohote [se moze uporediti] sa covekom koji uzme nar prijatne spoljasnje crvene boje i koji se, potom, iznutra pokaze kao truo. Ona pritvorno obecava necuvenu slast, da bi se, po zadovoljenju, pokazala gorcom od zuci. Ona probada dusu ostrije od maca koji je ostar sa obe strane. Slicno je postradao i nas praroditelj Adam, koga je prevarila zmija. Dotakavsi se zabranjene hrane, on je umesto zivota nasao smrt. Slicno su postradali i svi koji su od tog vremena do danas na podoban nacin bili prelesceni. Sam buduci tama, [djavo] se pretvara u andjela svetlosti. Na slican nacin on ume da zlo preobrazava u dobro, gorko u slatko, ruzno u lepo, smrtonosno u ozivljavajuce, cime svezlobni ne prestaje da uvek prelescuje svet. Mi, pak, nemojmo dozvoliti da nas prelescuje slicnim mamcima. Nemojmo dozvoliti da postradamo kao ptice koje, gladno se bacajuci na vidljivu hranu, upadaju u zamke lovca. Naprotiv, rasudjivanjem skinimo varljive pokrovce sa zla, te ga pogledajmo golo kao sto jeste, cime cemo ga lako izbeci.

4) Budimo bodri u psalmopojanju, usrdni u pesmama i pazljivi u citanju. Preklanjajmo kolena po meri koja je odredjena za svaki cas i radimo svojim rukama stoga sto je rad dobar. Osim toga, onaj ko ne radi smatrace se nedostojnim okusanja hrane. Nosimo bremena jedni drugih i narocito se postarajmo da medju sobom budemo blagi, milostivi… krotki, poslusni, puni milosti i dobrih plodova (Ef. 4, 32; Jak. 3, 17). I mir Boziji, koji prevazilazi svaki um, sacuvace srca vasa i misli vase u Hristu Isusu (Fil. 4, 7). Neka biste se ovde udostojili da besprekorno docekate svetli dan Hristovog Vaskrsenja, a u buducem veku, po vaskrsenju mrtvih, da dobijete Carstvo nebesko.

272.

1) Dom duse treba graditi sa vecom ljubavlju negoli zitejski; 2) gradja za dusevni dom jesu vrline, tj. strah Boziji i ostalo, narocito uzdrzanje; 3) svako dnevno isposnicko kusanje hrane je bolje negoli dvodnevno ili trodnevno jedenje, po svedocenju bozanstvenih ukazanja i po primerima otaca (4, 55)

1) Ljudi koji zive [svetovnim] zivotom ne daju sebi mira ni danju ni nocu kada podizu skupoceni dom, radeci, premisljajuci i starajuci se sve dok delo ne dovedu do zeljenog kraja. Njihovo staranje za delo je veliko, usled cega im je um citav (na gradilistu): oni zive i zamisljaju kako da sto bolje naprave tavanicu i krov, kako da pod ukrase raznim mramorom i kako da pridaju odgovarajucu lepotu svemu ostalom kako bi sve predstavljalo prijatni izgled za ljubitelje slicnih stvari. I onoga ko bi pokusao da ih odvrati od slicnih briga, oni bi docekali sa velikom nelagodnoscu, smatrajuci da im cini veliku uvredu. Mi, medjutim, dizemo netrulezno, a ne trulezno staniste, koje se ne sastavlja od kamenja i drveta, vec od duhovnih darova. I zar cemo se mi razlenjiti i biti iza njih u revnosti za takvo delo? Zar takva nepravilnost ne bi bila preterana? Njihovo zdanje ce, nakon prihvatanja mnogo plotoljubivuh ljudi i posle promene mnogih gospodara, najzad biti napusteno, zapusteno i sruseno. Nase, pak, prima Duha Svetog, po reci bozanstvenog apostola: Vi ste hram Boziji i… Duh Boziji obitava u vama (1. Kop. 3, 16). I on ce sa onima koji ga poseduju, posto budu uzeti odavde, ici zajedno i bice sa njima nerazdvojno u vekove.

2) Iz kakve se gradje zida takvo zdanje? Iz vrlina koje se usvajaju. Uzmi najpre strah Boziji i polozi ga kao temelj, s obzirom da je pocetak mudrosti… strah Gospodnji (Ps. 110, 10). Potom [uzmi] razboritost, hrabrost, zdravoumlje i pravednost. Drzeci se medjusobno i savezom ljubavi sastavljeni i povezivani pomocu svih zglavaka (Ef. 4, 16), oni rastu u hram sveti u Gospodu (Ef. 2, 21), kao sto je pisano. Takav hram svagda zidajmo u sebi, bratijo, i nemojmo prestati da ga ukrasavamo svakom lepotom vrlina kako bismo se udostojili da u njemu obitava Sveti Duh, te kako bismo privlacnom lepotom zivota na sebe privukli oci andjela i svetih. Jedna od vrlina jeste i uzdrzanje i nju mi sada upraznjavamo vise od drugih. Stoga uznesimo Bogu slavu sto smo jedno njegovo popriste vec presli. Neka su nasa lica i izmenila svoju spoljasnjost. Ta izmena je dobra, buduci da sija bledocom uzdrzanja. Neka su se nasa usta ispunila gorcinom zuci usled zakasnelog uzimanja hrane. Ipak, nas duh se bogato nasladio, okrilivsi se nadom. Prema tome, radujmo se, izabravsi bolje i oraspolozivsi se za njega.

3) Mozda ce neko reci da se svakodnevnim uzimanjem hrane krnji savrsenstvo posta. Nikako. Jer, Gospod nam inace ne bi naredio da svakodnevno istemo nasusni hleb. Ni proroka Iliju gavran ne bi svakodnevno hranio u pustinji. Ni [sveti] Pavle, koji se pre bozanstvenog Antonija naselio u pustinji, ne bi svakodnevno odozgo primao hleb. Ni sam sveti Antonije ne bi svakodnevno okusanje hrane pretpostavio postu [tj. neuzimanju hrane] koji je duzi od jednog dana ili nedeljnom postu. I ja cu navesti razlog za receno. Trudeci se tokom celog dana, nase telo se umara i iznemogava, te ima potrebu za odmorom i potkrepljenjem. Stoga je Sazdatelj ustrojio da se ono svakodnevno potkrepljuje primanjem hrane kako bi opet bilo sposobno za dalji trud. Telo, pak, onih koji po dva, po tri ili vise dana ne uzimaju hranu postaje iscrpljeno i raslabljeno, usled cega vise nisu u stanju da prave poklone sa drugima, niti da glasno pevaju kao sto prilici, niti da ispunjavaju dela poslusanja. Prema tome, svakodnevno primanje hrane ne dozvoljava se samo nemocnima, vec se ostavlja i savrsenima, po otackom pravilu koje nam je predato. Neka bi se nama dalo zdravlje tela i krepost duha kako bismo posluzili Bogu zivome i istinitome u ocekivanju poslednjeg dana u kome neka biste zasijali sa svima svetima kao sunce i nasledili Carstvo nebesko.

273.

1) Nedelja posta je prosla; smirivsi telo, mi smo dusi pridali vrednost, kako bi bila ugodna Zeniku Hristu; 2) dusa je nevesta Hristova: cuvajmo je cistom za njenog Zenika; 3) stoga treba pritesnjavati telo; 4) receno je tesko, ali je nagrada velika (4, 57)

1) Propostivsi prvu sedmicu, mi jedni drugima izgledamo unekoliko drugaciji nego sto smo bili, s obzirom da smo oslabili i pobledeli. Medjutim, apostol govori: Ako se nas spoljasnji covek i raspada, ipak se unutrasnji obnavlja iz dana u dan (2. Kor. 4, 16). Telo koje se obilno hrani obicno se rascveta i ispuni. U duhovnom smislu takva postaje i dusa kroz uzdrzanje. Smirivsi, naime, telo mi smo dusi pridali krasotu. Zeleci tu krasotu, sveti David se molio: Gospode, voljom tvojom daj snagu lepoti mojoj (Ps. 29, 8). Blazeni apostol govori da nas je tom lepotom obrucio Hristu: Jer revnujem za vas Bozijom revnoscu, jer vas obrucih muzu jedinome, da devojku cistu privedem Hristu. Ali se bojim da kao sto Evu prevari zmija lukavstvom svojim, da se tako i misli vase ne odvrate od prostodusnosti koja je u Hristu (2. Kop. 11, 2-3). Vidis li velicinu dara? Mi smo se udostojili da Hrista imamo za Zenika. Vidis li kako se onaj ko nas je obrucio boji za nasu cvrstinu?

2) Prema tome, nasa dusa lici na obrucenu devojku. Takva devojka se uzdrzava od vidjanja sa muskarcima, na sve nacine se starajuci da ostane cista za vreme vencanja. I dusa treba sasvim staranjem da se cuva cistom od pogubnih strasti greha do samog svog ishoda. I ukoliko iz tela kao iz svoje devojacke odaje izadje lepa, sijajuci dobrim delima, ona ce obradovati andjele. Ukoliko, pak, bude oruznjena gresima, ona ce obradovati demone na Hristovu zalost, o cemu je uostalom zalosno i misliti i govoriti.

3) Stoga mi pritesnjavamo svoje telo i prema njemu se strogo odnosimo, cime kao uzdom zadrzavamo porive ploti kako ne bi svrgla upravitelja – um. Mi, uostalom, tako [treba da postupamo] ne samo u vreme posta, vec i citavog zivota. Jer, podviznicki zivot jeste obuzdavanje strasti, gospodarenje nad pomislima i neprestana borba sa nevidljivim neprijateljima.

4) Telu svakako nije lako. Ipak, nasa prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno i neizmerno vecno bogatstvo slave, s obzirom da ne gledamo na ovo sto se vidi, nego na ono sto se ne vidi (2. Kor. 4, 17-18). Prema tome, radi nevidljivih dobara, u koja andjeli zele zaviriti (1. Pt. 1, 12), radi Zenika Hrista, kome smo obruceni, ja vas preklinjem i molim da sacuvamo cistu dusu svoju od zlih dela i od necistih pomisli koje nas oskrnavljuju, kao sto je rekao Gospod. Nemojmo pomisljati nista lose, s obzirom da se od pomisli, kao od ognja, razgoreva pohota. Naprotiv, drzimo se daleko od strati. Pri samom prilogu odbijajmo kusaca i dobrim delima obasjavajmo dusu. Sveusrdno se latimo uzdrzanja koje nam predstoji kako bismo se cisti preselili odavde, sa neizrecivom radoscu usli na nebesa i udostojili se nasladjivanja veseljem bracne nebeske Hristove odaje.

274.

1) Napali su ikonoborci, ali su izdrzali; on bodri, uveravajuci da ce Bog gotovost da se sve pretrpi primiti kao samo delo; 2) [on govori] o postu: “Produzimo srcano, premda ne po svojoj volji”; 3) potom pohvaljuje isposnicke napore; 4) [najzad] priziva da se svako delo vrsi u svoje vreme (4, 61)

1) Juce je bila bura, a sada je tisina. Juce su bili talasi, a sada je spokojstvo. Neka je blagosloven Bog koji je i iskusenje odagnao i nama dao krepost da ostanemo nepokolebivi, cak i pri ocekivanju onoga cime su nam pretili. Takvi su istinski Hriscani? Takvi su nelazni monasi. Oni su uvek spremni da se prepuste nevoljama radi vrline i nista ne pretpostavljaju zapovesti Bozijoj. (Neprijatelji gonitelji) su dosli i rekli sta su rekli. Potom su otisli vise postidjeni svojim postupkom, negoli sto su nas ispunili strahom. Vama ce, pak, Gospod dati punu nagradu stoga sto ste izabrali da budete gonjeni za Njega. Bogat miloscu, On obicno vencava onoga ko je izabrao dobro i za samu odlucnu nameru. Iskusenje jos nije proslo, vec jos uvek preti s obzirom da su se svagde razisle naredbe upravitelja da niko ne ostane tudj jeretickom mudrovanju. Stoga cujmo sta govori apostol: Mudro se vladajte prema onima koji su izvan, koristeci vreme, Rec vasa da biva svagda u blagodati, solju zacinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 56). On nas poucava da se ne bacamo u iskusenja tek tako, niti da precutkujemo Rec Boziju. Gospod govori: Ako li odstupi [pravednik], nece biti novolji dusi mojoj (Jev. 10, 38). O tome je dovoljno.

2) Post se vec dovoljno pomerio napred i pobudjuje nas dasa sve vecim usrdjem stremimo dalje po proizvoljenju, tj. ne sa zaloscu ili prinudno. Jer Bog ljubi dragovoljnog isposnika (2. Kor. 9, 7). Uostalom, opsteziteljni zakon ne dozvoljava da se svako ponasa kako hoce. Opsta granica uzdrzanja za poslusne jeste odsecanje vlastite volje.

3) Post je dobar stoga sto ukrocuje strasti i telo potcinjava duhu. Suze su dobre stoga sto srce omivaju od grehova i stavljaju ga cistim pred Boga. Molitva je dobra stoga sto okriljuje um i cini ga sabesednikom Bogu. Ljubav je dobra stoga sto svagde prezire svoje na korist bliznjeg. Revnost je dobra stoga sto olaksava napore i duh cini mladim, dok starca oraspolozuje da dejstvuje sa mladickom brzinom.

4) Budimo blagodusni i revnosni. U vreme psalmopojanja budimo usrdni, u vreme rada budimo revnosni, u vreme cutanja budimo razumni, u vreme razgovora budimo umereni. Jednom recju, sve cinimo uredno i po cinu, kao sto nam je zapovedjeno, uzdrzavajuci se od svake smutnje i prepiranja. Poklone i obicna molitvoslovlja treba ciniti prema silama, uz cuvanje telesnog zdravlja. Neka vas Bog mira dovede do carice dana, tj. svetlog Vaskrsenja Hristovog, i neka vas udostoji Carstva nebeskog, koje nije jelo ni pice, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim. 14, 17). Njima neka nas obogati Bog u Isusu Hristu, Gospodu nasem.

275.

1) Mi ne treba da opstimo sa jereticima, cak i kad nas prisiljavaju; uz pomoc Boziju sve cemo pretrpeti; 2) blazeno je postati sudeonik Hristovih stradanja; 3) budimo odvazni (4, 62)

1) Nalazeci se izvan manastira, mi smo se snasli prema mogucnostima i prema okolnostima. Sada, pak, kada gonitelji ne nastavljaju gonjenje protiv Hrista, mi treba da cujemo prorocku rec: Izadjite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod (Is. 52, 11; 2. Kor. 6, 17). Poneki rade drugacije. Oni ce stoga sami za sebe dati odgovor Gospodu u dan suda. Meni se cini da su oni koji idu zajedno sa njima u stvari ravnodusni u odnosu na jeretike. Vidite li kako nas izbegavanje da idemo za njima odvaja od sveta i ujedno vodi ka skorbi, ka teskobi, ka gladi, ka tamnici, ka smrti. Ali u svemu ovome pobedjujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37). Videvsi da nam je dusa zedna Njega, On nam daje silu da radi Njega podnesemo stradanja, o cemu, pored drugih, svedoce i cetrdeset mucenika, ciji spomen sada vrsimo. Mi ne mozemo reci da su oni imali drugaciju prirodu. Oni su Boga zavoleli istinskim srcem, usled cega su u svoje nemocno telo primili silu da pobede nevidljivog neprijatelja i da izvrse podvig koji opevaju svi Hriscani.

2) Zaista je blazen onaj ko se udostojio da unekoliko postane zajednicar Hristovih strasti: da bude gonjen kao sto je On bio gonjen, da bude uhvacen kao sto je On bio uhvacen, da pretrpi bicevanje kao sto ga je On pretrpeo, da bude vredjan kao sto je On bio vredjan, da bude zakljucan u tamnicu kao sto je On bio zakljucan. Shvati zbog cega je napisano: Ako s Njim umresmo, s Njim cemo i ziveti; ako trpimo, s Njim cemo i carovati; ako li se odreknemo, i On ce se nas odreci; ako li izneverimo, On ostaje veran, jer se ne moze samoga sebe odreci (2. Tim. 2, 11-13). Vidite li kakva su obecanja i kakve opomene?

3) Oraspolozimo se i podvizavajmo se kako ne bismo posramili ono sto smo vec pretrpeli blagodacu Hristovom: izgnanje, tamnicu, bicevanje. I sta da kazemo? Mozda nismo svi sedeli u tamnici, ali opstenje zivota jeste i opstenje stradanja. Jer, ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kor. 12, 26). Budimo za svagda jedno telo, jedan duh, kao sto smo i pozvani u jednu nadu zvanja svoga (Ef. 4, 4), imajuci Hrista za Glavu kako bismo ugodili Bogu u dobili Carstvo nebesko.

276.

On saopstava pripovest kako su u Bugarskoj verni Hriscani pre izabrali da pretrpe smrt, negoli da za vreme svete cetrdesetnice jedu meso, odakle zakljucuje da se ikonoborcima treba protiviti do smrti (4, 63)

U danasnjoj pouci jednom pripovescu hocu da vas oraspolozim na utehu. Evo o cemu se radi. Oni koji dobro znaju govore da je u Bugarskoj izasla zla naredba od tamosnjeg cara da Hriscani i braca nasa koji se nalaze u zarobljenistvu u vreme svete cetrdesetnice jedu meso, te da one koji se povinuju ostave zive, a one koji se ne pokore ubijaju. I rec necastivog je dobila silu. Sabrao se narod sa zenom i decom i nastao je plac i veliki vapaj. Sa jedne strane bese zastita hriscanskog zakona, a ca druge strah od telesne smrti. I najzad je dosla zalosna vest: bili su pobedjeni i preklonili se pred necastivom naredbom. Medjutim, cetrnaestorica su se odvojili i, stavsi naspram njih, poceli da ih ubedjuju da ne ustupaju i da se ne pokore, tj. da se ne saglase da, nasuprot hriscanskom zakonu, jedu meso. Na njihove reci iz naroda su se culi uzvici i ubedjivanje da treba ustupiti neophodnosti i potom pokajanjem zagladiti krivicu, izbegavajuci da se tek tako predaju smrti. Medjutim, njih receno nije ni malo ubedilo i umeksalo: oni su stojali na svome, gledajuci na Boga i na obecano blazenstvo. Videvsi nepokolebivu cvrstinu tih muzeva, Skit je zamislio da preko jednog pokoleba i prekloni na svoju stranu i ostale. Ubivsi jednog i njegovu zenu i decu razdavsi Skitima, on se nadao da ce druge pokolebati i savladati… Medjutim, oni su jos vise postali nepokolebivi, uzvikujuci: “Hriscani smo i drzimo se casti brata naseg, koji je umro”. U tom ispovednistvu oni su svi bili prebijeni do smrti i skoncali u Gospodu.

Vidite li kako je i sada na snazi blagovest Carstva Bozijeg? Gospod govori: Koji ljubi oca ili mater vecma nego mene, nije mene dostojan… i koji ne uzme krst svoj i ne podje za mnom, nije mene dostojan. I opet: I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dusu ne mogu ubiti; nego se vise bojte onoga koji moze i dusu i telo pogubiti u paklu (Mt. 10, 37; 38; 28). Oni su poslusali jevandjelske zapovesti, ostali poslusni Gospodu i ovencali se vencem mucenistva, podrazavajuci svete Makaveje. Jedino, njihov broj bese dvostruk, s obzirom da onih bese sedam, a njih cetrnaest. Jedni su postradali stoga sto nisu hteli da jedu svinjsko meso, a drugi stoga sto za vreme posta nisu hteli da okuse nikakvo meso, tj. da prestupe hriscanski zakon. O, blazenih li muzeva. O, blazene li trgovine: za jedan trenutak vremena steci vecni pokoj.

Sta ce na receno odgovoriti oni koji opstenje sa jereticima ne smatraju odricanjem? Tamo se desilo odricanje naroda zbog saglasnosti da jedu prosto meso u vreme posta. Ovde se, pak, [utoliko pre radi o odricanju] buduci da postoji opstenje u zrtvi koja se necastivo prinosi. Gde su oni koji govore da stradanje za Hristovu ikonu nije mucenistvo? Tamo su mucenicki podvig primili zbog nesaglasnosti da naruse zakon Hristove Crkve. Ovde se, pak, jos svetliji mucenicki podvig preduzima zbog nesaglasnosti da se odreknemo samog Hrista u Njegovoj ikoni. Medjutim, tako govore mracni ljudi pomracenog razuma zbog svojih jeretickih mudrovanja. Oni svojim padom pokusavaju i drugima da postave prepreku u pravoverju i pravom hodjenju. Mi, medjutim, proslavimo blagog Boga naseg, koji proslavlja one koji ga proslavljaju i koji i u ovom rodu javlja mucenike. Mi treba da pomisljamo da su ljudi bedni po izgledu, malouceni i uz zenu i decu ipak sve ostavili iz ljubavi prema Hristu. Utoliko pre mi koji nismo ozenjeni i koji smo ostavili svet treba da, kad zaiste vreme, budemo slicni svetim revniteljima vere i blagocasca.

Medjutim, receno treba da ostvarimo tek u svoje vreme, ukoliko Hristos zahteva. Za sada cvrsto stojmo u mucenistvu koje se neprestano vrsi u savesti. Nemojmo prekloniti kolena pred Vaalom i nemojmo ustupati i gubiti od pomisli. Gasimo raspaljene strele lukavog suzama, molitvama, skrusenoscu i odgovarajucim zlopacenjem tela, kako bismo i mi sa apostolom mogli reci: Svaki dan umirem, tako mi, braco, vase pohvale, koju imam u Hristu Isusu Gospodu nasem (1. Kop. 15, 31), i ujedno sa svetim Davidom: Jer tebe radi usmrcuju nas sav dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps. 43, 23). Neka bismo se sa njima udostojili da postanemo i naslednici Carstva nebeskog.

277.

1) Evo Blagovesti; pocetak domostroja [Ovaplocenja] nas obavezuje da ga duhovno praznujemo; 2) potom se moli i zalosti zbog onih koji ga ne primaju i ne koriste se njime; 3) on podrazava apostola Pavla i proroka Mojsija (4, 64)

1) Dosle su Blagovesti, tj. pocetak Gospodnjih praznika. Mi ne treba da ga praznujemo jednostavno kao mnogi, vec sa razumevanjem tajinstva koje se praznuje. O kakvom se tajinstvu radi? Sin Boziji postaje Sin Coveciji i kao Posrednicu izabira Presvetu Djevu. On se useljava u nju i cini je svojim hramom, postajuci savrseni Covek. Radi cega? Napisano je: Da iskupi one koji su nod zakonom, da primimo usinovljenje (Gal. 4, 5), da vise ne bismo bili robovi, nego slobodnjaci, da vise ne bismo bili strasni, vec bestrasni, da vise ne bismo bili svetoljupci, nego bogoljupci, da vise ne bismo hodili po ploti, nego po duhu. Jer koji su no telu telesno misle, a koji su no Duhu duhovno. Jer je telesno mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje zivot i mir. Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu posto se ne pokorava zakonu Bozijem, niti pak moze. A koji su no telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim. 8, 58). Ukratko receno, takvo je znacenje tajinstva. Stoga mi treba duhovno da praznujemo u njegovu cast i da se duhovno ponasamo dok traje, tj. da smo u pravednosti i prepodobiju, u ljubavi, u krotosti, u miru, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetom, kako se ne bismo pokazali besplodni i nedejstveni u odnosu na domostroj Gospoda naseg.

2) Osim toga, mi treba da se molimo i skrusavamo zbog sveta. Zbog cega? Stoga sto je Sin Boziji dosao da spase svet, asvet ga je odbacio. Njega odbacuju plemena i narodi, Njega odbacuju varvarski narodi, Njega odbacuju i oni koji prizivaju Njegovo sveto ime neispravnoscu svoje vere i rdjavoscu svog zivota. Sta On nije ucinio od onoga sto je trebalo uciniti? Buduci Bog, On je postao Covek; smirio je sebe i bio poslusan do smrti, cak krsne smrti; dao nam je da okusimo Telo Njegovo i da pijemo Krv Njegovu; udostojio nas je da ga zovemo svojim Ocem, i Bratom, i Glavom, i Uciteljem, i Zenikom, i Sanaslednikom. Ucinio je i mnogo drugog, sto ne mora ni da pominjemo. Pa ipak ga odbacuju. Njega. odbacuju i On trpi. I govori: Jer ne dodjoh da sudim svetu, nego da spasem svet (Jn. 12, 47). Sta bismo mogli reci? Istinski ucenici zale zbog odricanja saucenika, cime javljaju svoju ljubav i prema Ucitelju, i prema ucenicima. Na isti nacin i istinske sluge stradaju srcem zbog nevernosti svoje brace.

3) Stoga veliki apostol naredjuje da se cine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude, za careve i za sve koji su na vlasti (1. Tim. 2, 1). On na drugom mestu govori o samom sebi: Istinu govorim u Hristu, ne lazem, to mi svedoci savest moja Duhom Svetim, da mi je vrlo zao i srce me moje boli bez prestanka; jer bih zeleo da ja sam budem odlucen od Hrista za bracu svoju, srodnike moje no telu (Rim. 9, 13). Vidis li silu ljubavi? Vidis li visinu covekoljublja? Slicno i Mojsije govori Bogu: Ako im ostavis greh njihov, ostavi. Ako li ga ne ostavis, i mene izbrisi iz knjige tvoje, u koju si me zapisao (Izl. 32, 32). I mi kao istinski, ane kao lazni ucenici ne treba da se staramo samo za sebe, nego iza bratiju, i za ceo svet, zalosteci se i moleci se. Na taj nacin cineci ono sto je Bogu ugodno, mi cemo postati naslednici vecnog zivota.

278.

1) Na dan Blagovesti on pohvaljuje devstvenost; 2) pomenuvsi da je neprijatelj napada, on ubedjuje da je snazno cuvamo (4, 65)

1) Na dan Blagovesti cu pokusati da vam nesto ukratko kazem o znacaju zaveta devstvenosti koji smo primili na sebe. Kome je arhandjeo Gavrilo rekao: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom (Lk. 1, 28). Zar ne – Presvetoj Djevi? I od koga se ovaplotio i ocovecio sam Bog Slovo? Zar ne – od blazene Djeve? Prema tome, ta devstvenost je proizrasla Zivot svih. Ta devstvenost je carica vrlina. Ta devstvenost je nevesta i nevesto voditeljka Hristova. Ako hocete, cujmo sta govori blazeni apostol Pavle: Ko je neozenjen brine se za Gospodnje, kako ce ugoditi Gospodu; a koje ozenjen brine se za ovosvetsko, kako ce ugoditi zeni. Razlikuje se i zena od devojke. Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako ce ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za ovosvetsko, kako ce ugoditi muzu (1. Kop. 7, 32-34). Vidite li znacenje reci? U braku ne postoji vreme da se brine o ugadjanju Gospodu, vec samo svetu. Stoga se devstvenosti daje dobri udeo. I u Carstvu nebeskom ce se devstvenosti dati prvenstvo. U Otkrivenju svetog Jovana Bogoslova je napisano: Ovo su oni koji se ne oskvrnise sa zenama, jer su devstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god podje (Otk. 14, 4).

2) Eto kakvog se preimucstva udostojavaju oni koji su izabrali devstvenost. Oni idu za Hristom i raduju se sa Njim. Nemojmo, medjutim, zaboraviti da se upropastitelj naseg zivota, tj. djavo silno napreze da visoko i natprirodno delo srusi ponajvise strascu koja mu je suprotna. I ko ce izbrojati one koje je od veka uspeo da srusi? Sta moze biti zalosnije od toga? Mi, pak, cuvajmo dusu svoju kao zenicu oka cistom za Zenika Hrista, ne predajuci poverenu nam skrivnicu devstvenosti. Nemojmo dozvoliti da postradamo kao sto stradaju ribe koje, buduci prevarene mamcem, gutaju udicu i nalaze smrt. Jer, telesna slast jeste udica koja ne hrani, vec unistava, koja ne ozivljuje, vec usmrcuje. Neka se silom Bozijom izbavimo od nje i ubuduce ostanemo cisti i nesablaznjeni sve dok ima daha u nasim nozdrvama kako bismo se kao pobednici preselili odavde i dobiliCarstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

279.

1) Pasha je zeljeni praznik; no duhovna Pasha, tj. ociscenje od grehova i strasti jos je pozeljnija; 2) i onaj ko nema drugo i ne moze praznovati Pashu; 3) vi, pak, niste takvi; kod nas postoji dobar poredak koji vodi Bogu; 4) revnujmo za duhovnu Pashu kako bismo je se i u buducem veku udostojili (4, 67)

1) Vec presavsi polovinu posta uz pomoc Boziju, mi vidimo kako se priblizava Pasha. Zbog cega mi, pak, napregnuto zelimo da dostignemo Pashu koja dolazi i odlazi? He cinimo limi isto vec mnogo godina? Proci ce i sadasnja Pasha. Jer, u ovom veku nista ne stoji nepokretno, vec dani prolaze kao senka (Jov 7, 9) i zivot nas trci brze od trkaca (Jov 9, 25), sve dok ne dostigne svoju granicu. Sta, zar ces reci da Pasha nije pozeljna? Naravno da je pozeljna, cak veoma. Kako da ne. Postoji, medjutim, Pasha koja se vrsi svakodnevno. Koja? Ociscenje grehova, skrusenost srca, suze umilenja, cistota savesti, umrtvljenje udova koji su na zemlji, tj. bluda, necistote, strasti, zle pohote i svakog greha koji se vrsi delom. Onaj ko se udostoji da bude u slicnom dobrom nastrojenju Gospodnju Pashu, tj. mnogozeljeni praznik vrsi svaki dan, a ne jednom godisnje.

2) Kako ce, pak, praznovati Pashu onaj ko nema receno, vec je obuzet strastima? Kako moze da praznuje onaj kome je stomak bog, ili koga raspaljuje pohota tela, ili koga grize zavist, ili ko je pogruzen u srebroljublje, ili ko je zarobljen tastinom, ili ko je obuzet drugim strastima? Zar ce neko za onoga koji izgara od vrucice reci da spokojno pociva? I da li ce neko reci da onaj ko je pretrpeo brodolom ima uspesnu plovidbu? Nikako. Onaj ko se nalazi u tami ne stoji u svetlosti. Ni onaj ko prebiva u grehovnim delima ne moze da praznuje Pashu.

3) Ali sto se vas tice, ljubljeni, iako ovako govorimo, ubedjeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju (Jev. 6, 9). Jer, nas zivot upravo jeste pripremanje za praznik. Sta mi, naime, cinimo? Kod nas je psalmopojanje za psalmopojanjem, citanje za citanjem, poucavanje za poucavanjem, molitva za molitvom. Oni sukao neki krug koji nas vodi Bogu i sjedinjuje sa Njim. Dobrog li nacina zivota. Blazenog li i triblazenog zivota.

4) Prema tome, ustremimo se da svakodnevno praznujemo ukazanu pozeljnu Pashu prema silama, tj. umrtvljenje strasti i vaskrsenje vrlina, podrazavajuci Gospoda: Jer On postrada za nas, ostavljajuci nam primer da idemo Njegovim stopama (1. Pt. 2, 21). Ja ne govorim [sa namerom] da postanem sudija drugih buduci da ce svaki svoje breme nositi (Gal. 6, 5), vec da bismo, osecajuci blagodat koju nam je Bog dao, zahvalili Darodavcu i proslavili Dobrocinitelja. Jer, On ne samo da ovde daje sve neophodno, veci onima koji mu usrdno sluze do kraja dariva sva obecana dobra, vecnu nebesku Pashu. Neka bismo nju svi dobili blagodacu i covekoljubljem Gospoda naseg Isusa Hrista.

280.

Blazeno je sastradavati Hristu; podsticimo se i pripremimo se na stradanja (4, 70)

Cetrdesetnica je vec pri kraju. Kao njena kruna priblizava se spomen na zivotvorne strasti Hristove, iz kojih mi mozemo da pocrpemo veliku utehu za sebe. Jer, kad je Gospod i Bog nas bio uhvacen zbog nasih grehova, hoce li biti veliko ukoliko i mi, nepotrebne sluge, budemo uhvaceni zbog Njega? Kad je On bio svezan, odveden i zakljucan u tamnicu, da li ce biti cudno ukoliko mi slicno postradamo za Gospoda i Vladiku? Mi treba sve da pretrpimo, cak i ako nas podvrgnu bicevanju. Pretrpimo cak i ako treba da podnesemo samare. Podnesimo cak i pljuvanje. Najzad, ako treba i da umremo, predajmo sebe na uvek blazenu smrt.

Blago onome ko se u bilo cemu od navedenog pokazao kao zajednicar Hristovih strasti. Eto blazenstva. Eto besmrtnosti. Zar ne cujemo sta govori apostol: Ubuduce da mi niko ne stvara teskoce, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svome nosim (Gal. 6, 17). On kao da [kaze]: “Neka me niko ne prezire jer ja na telu svome nosim ukrase Svecara Hrista”. Slican je bio sveti Ignjatije, koji se nazvao Bogonoscem s obzirom da je na sebi nosio Hristova stradanja. Slican je bio i sveti Evstratije, koji je za vreme svojih stradanja uzviknuo: “Sada sam poznao da u meni zivi Hristos”.

O, blazenih li uzvika. O, triblazenih li dusa. Jer, ciji spomen mi vrsimo? U ciji spomen podizemo svestene hramove? Cijim mostima se poklanjamo? Mucenickim, ispovednickim, prepodobnim. Oni su ovde od Gospoda dobili veliku slavu. Kakvo ce tek proslavljenje dobiti u buducem veku? Ono se ne moze zamisliti i izraziti. Eto dobre trgovine. Eto blazene zamene: malim trudom i podvigom steci vecna i beskrajna dobra.

Podrazavajmo ih i mi. Pomesajmo svoju krv sa najsvetijom Krvlju Gospodnjom. Jer, i sada je tako nesto moguce, s obzirom da se priroda nije izmenila i buduci da se nije izmenio Onaj koji je rekao: Ja sam Gospod Bog vas i ne menjam se (Mal. 3, 6). On sve podjednako voli, za sve je umro, svima predstoji kao neiscrpna sladost i zeli da se svi spasu, sto za Njega predstavlja bogatstvo. Jer, apostol govori: On je bogat za sve koji ga prizivaju (Rim. 10, 12).

Prema tome, prizovimo ga i u sadasnjim okolnostima i dace silu i krepost dusama nasim. Zagrlimo ga i On ce unistiti nase vidljive i nevidljive neprijatelje. Sacekajmo ga i On ce nas ovencati u dan vaskrsenja mrtvih, u dan javljanja Njegove slave. Neka bismo se tada udostojili da bez osude predstanemo Njegovom prestolu i da damo dobar odgovor.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

281.

1) Razmotrivsi stradanja Gospodnja pobudimo se na sastradavanje; 2) vi ste vec sastradavali, ali i ubuduce istrajte u sastradavanju i u svim drugim vrlinama; 3) podsticimo se nadom da cemo se sa Njim i proslaviti; kakva ce samo tada biti radost sastradalnicima i kakva tuga onima koji su se izmakli; 4) pomisljajuci o recenome, cuvajmo se u cistoti i napredujmo u svemu dobrom (4, 72)

1) Danasnji dan (Velika Sreda) jeste svet i postovan buduci da u njemu Gospod pocinje da prima krsna stradanja za nas, po reci Davida koji je rekao: Zasto se uzbunise narodi i plemena smislise zaludne stvari? Sabrase se carevi zemaljski, i knezovi se okupise zajedno na Gospoda i na Pomazanika Njegovog (Ps. 2, 12). Oni su se sabrali, sastavivsi zao savet protiv svoga Vladike, na kome se lukavi Juda odrice od svog Ucitelja i prodaje ga. Potom je sledio izdajnicki poljubac, vezivanje i odvodjenje Gospoda svih od strane neprijatelja na sud. Posto je stao pred njega, Sudiju svih pitaju? I posto je odgovorio (o, strasnog li sluha), Njega sluga udara po obrazu, sto On dugotrpeljivo podnosi i govori: Ako zlo rekoh, dokazi daje zlo; ako li dobro, zasto me bijes (Jn. 18, 23). Potom ga klevetaju i osudjuju, zatim prima izrugivanja, podsmehe, izigravanja, udarce, samare, udare trskom po glavi, bicevanje, prikivanje na Krst. Popevsi se na njega, On se moli za svoje ubice: Oce, oprosti im, jer ne znaju sta cine (Lk. 23, 34). Najzad ga poje sa zuci i sircetom i – Besmrtni umire, predavsi duh svoj Bogu i Ocu. I mrtvome mu probadaju rebra. Takva su ukratko stradanja Gospodnja. I onaj ko razborito slusa jevandjelska kazivanja o njima vise se nece ni gneviti, ni ogorcavati, ni besneti, ni gorditi, ni nadimati nad bratom, ni zavideti, ni predavati slavoljublju, vec ce se na svaki nacin starati da bude smiren, da se skrusava, da se smatra zemljom i pepelom, da zeli ucestvovanje u Hristovim strastima, da bude saobrazan Njegovoj smrti kako bi imao udela i u slavi Njegovog Vaskrsenja.

2) I vi budite smeli, reci cu vam. Jer, vi ste vec uzeli udela u Vladicinim strastima. Pogledajte gde ste. Niste li radi Njegovih reci i radi svedocenja o Njemu u izgnanstvu i progonstvu? Niste li i ranije trpeli zakljucavanje u tamnicu? Niste li prolili krv usred uvreda i izrugivanja? Nisu li neki od bratije nase hrabro skoncali usred stradanja? Eto u cemu je nasa pohvala u Gospodu. Eto kakav je dar nas. Medjutim, posto nasa cvrstina nije pouzdana usled nase izmenjivosti i usled nemogucnosti da zasigurno tvrdimo sta ce roditi sledeci dan, ja vas molim da u Gospodu stojite nepokolebivo i neizmenjivo, jednodusno i jednomisleno se sapodvizavajuci za jevandjelsku veru, ni u cemu da se ne plaseci protivnika (Fil. 1, 28), nikako ni u cemu ne dajuci spoticanje (2. Kor. 6, 3), nego se u svemu pokazujuci kao sluge Bozije (2. Kor. 6, 4), tj. u poslusanju, u smirenoumlju, u krotosti, u velikodusnosti. Jer vam je trpljenje potrebno, da posto izvrsite volju Boziju primite ono sto je obecano. Jer jos malo, vrlo malo, pa ce doci Onaj koji treba da dodje i nece odocniti (Jev. 10, 3637).

3) Ukoliko ce doci i nece zakasniti, zasto bismo malaksavali zbog nevolja (Ef. 3, 13) i zasto pre ne bismo bili gotovi da za Gospoda umiremo svaki dan? Jer, napisano je: Ako s Njim umresmo, s Njim cemo i ziveti; ako trpimo, s Njim cemo i carovati;ako li se odreknemo, i On ce se nas odreci; ako li izneverimo, On ostaje veran, jer se ne moze samoga sebe odreci (2. Tim. 2, 11-13). Kakvu ce samo radost imati sveti kada ugledaju Gospoda koji silazi sa nebesa sa andjelima sile svoje, prizivajuci ih ka neizrecivoj radosti, ovencavajuci ih i nameravajuci da sa njima zivi u vekove. I kakvu ce, opet, imati zalost oni koji nisu poverovali u Jevandjelje i koji su prestupali Njegove zapovesti, tj. oni koji ce, po napisanome, biti osudjeni na vecnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile Njegove kada dodje u onaj Dan da se proslavi u svetima svojim i pokaze se divan u svima verujucima (2. Sol. 1, 9-10).

4) Sagledavajuci i razmisljajuci o recenom, ocistimo sebe od svake necistote tela i duha, tvoreci svetinju u strahu Bozijem (2. Kor. 7, 1), stremeci ka boljem i hitajuci ka savrsenstvu. Mrzeci zlo drzimo se dobra. U bratoljublju budimo jedni prema drugima nezni; cascu cinimo jedni druge vecim od sebe. U revnosti ne budimo leni; budimo duhom vatreni; Gospodu sluzimo. Budimo u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u molitvi postojani (Rim. 12, 9-12). Prebivajuci u takvoj neporocnosti iskreno mi cemo nastupajucu Pashu otpraznovati na dostojan nacin i udostojiti se da vecno okusamo nebeska dobra.

282.

1) Predivno je sto takav Gospod strada; 2) sva tvar se uzasnula; zar cemo mi ostati bez ucesca; 3) za toliku ljubav uzvratimo ljubavlju i spremnoscu da sve pretrpimo i u poretku naseg zivota i u progonima (4, 73)

1) Secanje na stradanja Gospoda naseg Isusa Hrista dusu uvek privodi u skrusenost i umilenje, narocito u ove dane (Veliki Petak), u koje su se i izvrsila. Koja stradanja? Ubilacki savet protiv Gospoda, Njegovo hvatanje od strane Judejaca, vodjenje na smrt, stajanje pred Pilatovim sudom, sudjenje, raspitivanje, samari, pljuvanje, vredjanje, ismejavanje, podizanje na Krst, prikivanje ruku i nogu, okusanje zuci, probadanje rebara i sve ostalo sto se desilo i sto svet ne moze da smesti, niti coveciji (pa ni andjelski) jezik da izrazi. Predstavimo sebi o kako velikom i neobjasnjivom tajinstvu se radi. Gospoda, koji otkriveno vidi savete srca i koji zna svaku ljudsku pomisao, vode na savet koji ga osudjuje na smrt. Onaj koji drzi sve mocnom recju svojom (Jev. 1, 3), predaje se u ruke ljudi gresnika. Onaj koji vezuje vodu u oblacima i blagovremeno orosuje zemlju, vodi se vezan. Onoga koji je nebo izmerio pedljom i zemlju sakom i koji je gore postavio na vagu (Is. 40, 12), sluga udara rukom. Onaj ko je zemlju ukrasio raznovrsnim cvecem, vencava se na posramljenje vencem od trnja. Onaj ko je posred raja nasadio drvo zivota, prikiva se na drvetu radi ismevanja. O, kako strasnog i natprirodnog prizora.

2) Sunce je to videlo i smrklo se, video je mesec i potamneo, osetila je zemlja i zatresla se, osetilo je kamenje i raspalo se. Sva tvar se zgrozila pri vredjanju Gospoda. Bezdusni i neosetljivi sastojci su od tih prizora i od straha Bozijeg izasli iz svog poretka, postavsi kao odusevljeni i osecajni. Zar mi koji smo udostojeni slovesnosti i za koje je umro Hristos u ove dane necemo da se skrusimo i zaplacemo? I zar ne bismo bili beslovesniji od beslovesnih, i neosetljiviji od kamenja? Ne bilo. Naprotiv, dospevsi u bogodolicno istupljenje i izmenivsi se dobrom promenom, prolijmo suze, predajmo strasti na zaklanje, podnosenjem uvreda uzvratimo za uvrede nanete Gospodu, pretrpimo rane zbog Njegovih rana delimicno na delu poslusanja, a delimicno u predstojecem ispovednistvu.

3) Zar ne vidimo koliko je u svemu tome pobuda na bozanstvenu ljubav? Ko je podneo zakljucavanje u tamnicu? Ko se predao na zaklanje radi ljubljenoga? Sveblagi Bog je radi nas osudjenih podneo bezbrojna stradanja. Stoga je blazeni apostol, pomisljajuci o recenome i nalazeci se u silnom osecanju ljubavi prema Bogu, sa pravom rekao: Jer sam uveren da nas ni smrt, ni zivot, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadasnjost, ni buducnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar nece moci odvojiti od ljubavi Bozije, koja je u Hristu Isusu Gospodu nasem (Rim. 8, 38-39). Jer Bog tako zavole svet daje Sina svoga Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima zivot vecni (Jn. 3, 16). Nemajuci nista dostojno od dela svojih da uzvrate na takvu ljubav, sveti su sami sebe, tj. tela svoja i krv svoju prineli u naporima podviznistva i u zlopacenjima, pojuci sa blazenim Davidom: Sta cu uzvratiti Gospodu za sve sto mi je dao (Ps. 115, 3). Slicnim glasom i mi svagda vapijmo Gospodu, nenasitim raspolozenjem duse mu sluzeci neprestano i sve vise stremeci ka boljem kako bismo sa svima svetima bili naslednici vecnih dobara.

283.

1) Radujem se zbog vasih uspeha u dobru; 2) nemojte se, medjutim, zaustavljati, vec se pruzajte dalje, podrazavajuci svete i podsticuci se obecanjima (4, 81)

1) Ja sa vama vodim razgovor po zelji, a ne po prinudi, premda je i neophodno da sa vama besedim. Ja revnujem za vas Bozijom revnoscu (2. Kor. 11, 2), premda i jesam gresan. I ja se zbog vaseg napretka radujem velikom radoscu. Ukoliko vas cesto i oskorbim, kao nedavno, [namera] mi je da poznate ljubav koju prema vama imam izobilno (s obzirom da onaj ko voli marljivo vaspitava i nije nemaran prema kaznjavanju: Jer koji je to sin koga otac ne kara – Jev. 12, 7) i da budete savrseni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak. 1, 4). I ispovedam da ste poslusni i pokorni i da strogo ispunjavate otacke zapovesti kao mozda niko u ovom rodu od onih koji se nalaze u poslusnistvu. I govorim bez lazi jer je sve istina. I ko je u toj meri jednodusan sa ocem i ko toliko sledi igumana u svemu sto je saglasno sa zapovestima Gospodnjim kao vi, koji ste iskusni i u jednom i u drugom? Kao dokaz neka posluze gonjenja, izgnanja, tamnice, zlopacenje, suprotstavljanje do krvi u podvigu protiv greha (Jev. 12, 4). I receno nije vase, vec je dar Boziji, od koga neka vam bude i pohvala. Neka drugi imaju novac, imanja, manastire i drugu opskrbljenost. Meni jeza dobru slavu dovoljno da imam vas i da se vama ukrasavam. Jer, vi ste moja radost i venac slave, zivot i svako dobro.

2) Jedino vas molim da ne odstupate od vaseg dobrog proizvoljenja, da ne polazete granicu dobru i ushodjenju po stupnjevima savrsenstva. Oni koji se paste oko sticanja vestastvenih imanja ne nalaze sitost u uvelicavanju bogatstva. Ni vi u duhovnom usavrsavanju nemojte prestajati da se prostirete napred do poslednjeg svog izdisaja. Jer mislim da stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. 8, 18). Zar u zitijama svetih ne vidite sa kakvim su oni trudom i znojem prohodili svoj zivot? Zar ne vidite sa kakvim su prolivanjem krvi i sa kakvim stradanjem sveti mucenici zavrsili svoj zivot? Zbog cega? Da bi stekli Hrista. Jer je ovo sto se vidi privremeno, a ono sto se ne vidi, vecno (2. Kor. 4, 18). Zar sunce nije dobro? I ono ce, medjutim, najzad potamneti. I mesec nije li dobar? No, i on ce prestati da daje svetlost. I zar zvezde nisu dobre? Ipak, i one ce pasti. Zar nebo nije dobro? Ipak, i ono ce ostareti kao odeca. I sve ce se izmeniti: bice novo nebo i nova zemlja, kao sto ne pisano. I zapocece neizrecivo blazeni zivot u Hristu i sa Hristom. Takva su nasa obecanja. I takvim napominjanjem pomazimo sami sebi u pobedjivanju culnog natculnim. Bozanstvenom ljubavlju podavljujmo telesnu ljubav, po ucenju apostola: Trazite ono sto je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome sto je gore, a ne sto je na zemlji (Kol. 3, 12). Nemojte se valjati u glibu pohote, niti se davite u blatu strasti, ciji je kraj pogibao. . . Medjutim, nase zivljenje je na nebesima, otkuda ocekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista (Fil. 3, 19-20).

284.

1) Dobivsi ranu ja sam pribegao lecenju i eto – razgovaram sa vama, odakle izvlacim pouku da cim neko dobije grehovnu ranu odmah treba da zuri ka lekarstvu pokajanja; 2) nemojte kasniti, jer smrt moze da dodje; izaci, pak, na sud bez ociscenja zaista je strasno; 3) pazi na sebe i ne slusaj neprijatelja koji te uci da odlazes [pokajanje] (4, 82)

1) Ozalostila vas je rana na mojoj nozi. I pravo je. Jer, vi mi saosecate i u radosti i u tuzi, kao bratoljubivi i oceljubivi. Otuda cu ja uzeti predmet za svoju pouku. Na koji nacin? Kada sam zbog svojih grehova dobio ranu, bilo je neophodno brzo lekarstvo i odgovarajuci pokoj, usled cega tokom tri dana nisam mogao da opstim sa vama. I posto je po milosti Bozijoj bolest izlecena, ja sam opet sa vama. I eto, govorim sa vama. Slicno je i sa dusevnim ranama. Neko je, recimo, dobio ranu u srcu od vidjenja ili slusanja. Ili se poveo za demonskom pomisli i raspalio se zlom pohotom, gnevom, jaroscu, mrznjom, zaviscu, protivrecenjem, neposlusnoscu ili nekom drugom pogubnom strascu. On treba odmah da pristupi lecenju, tj. pokajanju, skrusenosti, placu, uzdisanju i srdacnom bolu, kao i drugim lekovima preumljenja. I izlecivsi se, on opet treba da dodje do prethodnog dobrog poretka. U suprotnom ce se na greh nadovezivati greh, i rana na ranu, i strast ce postati neizleciva, usled cega cemo se razboleti grehom na smrt.

2) Neka medju vama, bratijo moja, ne bude tako. Ponajpre, vi treba da pazite na sebe, tj. da ne gresite. Jer, ima li sta sladje i blazenije od ciste duse i uma koji nije ranjen strastima? Ukoliko se desi da pogresimo usled sklonosti [na greh] nase prirode, mi treba odmah da se ispravimo, ne ostavljajuci ni jedan cas u sebi nesto neisceljeno. Jer, smrt je lopov i ne znamo u koji ce cas doci: da li u ponoc ili u zoru. A izaci iz tela i stati pred sud Hristov nepripremljen jeste vrlo opasno i krajnje strasno. Jer, apostol govori: Jer je rec Bozija ziva i delotvorna, ostrija od svakog dvosekloga maca, i prodire sve do razdiobe duse i duha, zglobova i srzi, i sudi namere i pomisli srca, I nema tvari sakrivene pred njim, nego je sve obnazeno i otkriveno pred ocima Onoga kome cemo odgovarati (Jev. 4, 12-13). I ako se pravednik jedva spasava, bezboznik i gresnik gde ce se javiti (1. Pt. 4, 18). Danila proroka je uhvatio uzas i istupljenje kada je u vidjenju ugledao sud Boziji. Sta cemo tek doziveti mi kada u stvarnosti dodjemo na taj sud? [On] govori: Ognjena reka je tekla ishodeci pred Njim. Hiljade hiljada mu sluzahu i desetine hiljada mu predstojahu. Sud zasede i knjige se otvorise (Dan. 7, 10). Ko ce opstati i ko ce sacuvati smelost kada se receno desi? Niko osim onog ko ima pravu veru i dobra dela, osim onog ko je stekao hrabrost, pravednost i zdravoumlje, osim sina posdusanja i osim savrsenog u potcinjavanju.

3) Stoga treba da pazimo na sebe sa svakom opreznoscu i da svaki cas sa strahom ocekujemo ishod. I nece se sakriti nas neprijatelj covekoubica, koji nas potkrada i koji nas svagda nagovara da sadasnje vreme provodimo u neradu i nemaru, te da postupanje po zapovestima odlozimo za buducnost. Mi ga, pak, svagda odbijajmo i udaljujmo silom Bozijom. Ja smireni se sada i obracam vama sa recju kako biste se, cuvsi pet reci iz usta mojih, utesili zajedno sa mnom napominjanjem koje vam predlazem. Jer, napominjanje je dobro stoga sto uvek obnavlja dusu. Podrazavajuci nase oce, ja znam i uveren sam da cemo napredovati u gradjenju svog spasenja, da cemo umilostiviti Boga i udostojiti se da dobijemo Njegovo Carstvo.

285.

1) On poziva na blagodarenje Bogu sto ih i u tudjoj zemlji stedro dariva svakim opskrbljenjem; 2) da se, pak, ne bi lisili milosti, on ih ubedjuje da revnosno ugadjaju Bogu u veri i u uzdanju (4, 83)

1) Mi treba da blagodarimo Bogu za dobrocinstva koja nam cini, narocito u nasem prebivanju u tudjoj strani. Jer, i nalazeci se u progonstvu, mi provodimo zivot kao u manastiru ne zadovoljavajuci samo svoje potrebe, vec i onih koji nam dolaze. Jer, vidite da nam mnogo nase bratije dolazi sa svih strana. I gde bi se oni pre obratili nego Bogu i nasem smirenju? Osim toga, zar ne vidite koliko drugih stranih otaca i bratije dolazi kod nas, u svemu trpeci bedu i nedostatak? Gotovo da ni jedan dan ne prodje a da ne primimo po nekog. Pa ipak, kod nas nije bilo nedostatka u neophodnom. Naprotiv, svega imamo u obilju. Stoga mi jedino mozemo da kazemo da zaista ne laze Onaj ko je rekao: Nego istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati (Mt. 6, 33). I zaista, mi imamo na raspolaganju plodove psenice, vina i jeleja (Ps. 4, 8) i drugih potreba iznad ocekivanja, pri cemu nemamo dovoljno sila da ispustimo glas blagodarenja blagosti Bozijoj. A ako se i desi da u tom smislu budemo stesnjeni i obremenjeni, treba samo videti kakva potom dolazi nagrada i kakva se potom uznosi hvala Bogu. Sami nastojatelji manastira se dive sto je nama Bog dao da cinimo ono za sta je njima nedostalo snage. Radi cega? Da bi se u tome poznala sila Bozija po veri i uzdanju nasem. I meni se cini da je ono sto se sada desava kod nas veoma slicno onome sto je bilo u vreme prebivanja Izrailja u pustinji? Vec je cetvrta godina kako ne sejemo i ne zanjemo, a Bog nam sve vreme daje neoskudnu hranu telesnu. On nam nije dao manu kao kisu sa neba, ali nam je otvarao zitnice onih koji imaju u izobilju i pruzao ono sto je potrebno za nasicenje gladnih. On nam nije vodu istocio iz kamena, ali je za nas istocio vinske sasude rukama blagocastivih. On nas je ustedrio i sa mnogim drugim, o cemu sada nije jednostavno govoriti. I zar receno nije divno, zapanjujuce i pohvalo? I reci cu jos nesto apostolskim recima: Mi smo kao siromasni koji mnoge bogate, kao oni koji nista nemaju a sve poseduju (2. Kor. 6, 10).

2) Eto darova blagoga Boga i Njegovih dobrocinstava. I mi imamo strah da svojom neosetljivoscu za Njegovo posebno postovanje prema nama ne oskorbimo svog Dobrotvora. Stoga svi zajedno, bratijo, budimo veoma pazljivi. I mi koji smo ovde i oni koji su odvojeni sveusrdno ispunjavajmo zapovesti Gospodnje i starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra dela (Jev. 10, 24), ne dozvoljavajuci sebi da zivimo nemarno, ne cineci volju tela i pomisli, ne prepustajuci se roptanju (slicno drevnim roptacima) i ne iskusavajuci Gospoda (slicno negdasnjim kusacima) dvoumljenjem da li moze i ubuduce da nam cini [dobro]. Jer, napisano je: Sve je moguce onome koji veruje (Mk. 9, 23). Prema tome, ukoliko budemo iskreno verovali, Gospod ce nam po nasem iskanju dati sve sto je neophodno za spasenje nase i za telesni zivot. I mi cemo uspesno proci pustinju ovoga zivota, osvetljavani svetloscu istine. Naoruzani duhovnim oruzjem, mi cemo duhovnog Amalika obratiti u bekstvo i uci u Carstvo nebesko (a ne u obecanu zemlju, s obzirom da ne istemo privremeno i prolazno). Jer, veran je Onaj ko je rekao: Blazeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5, 10).

286.

1) Spoljasnja iskusenja su ljudska i laksa; 2) demonska su teza; i njih cemo, pak, pobediti uz pomoc Boziju, ukoliko ne oslabimo u protivljenju; 3) eto neprestane borbe i mucenistva (4, 84)

1) U nevoljama koje su nas sustigle blagovremeno je da zajedno sa apostolom kazemo: Drugo nas iskusenje nije snaslo osim covecijega (1. Kor. 10, 13). Ja govorim imajuci u vidu Teoktista, dobrog starca, koji je nas po svemu. O kakvom se iskusenju radi? On je zatocen na ostrvu Halkit, dok su njegovog starca potcinjeni oklevetali da ne pominje samodrsca, usled cega je bio zestoko pretucen. Iskusenja se rasplamsavaju i nas vecinom smatraju njihovim vinovnicima. Jer, kako se moze dopustiti da onaj ko upravlja manastirom sam po sebi ne pominje samodrsca? Ili kako dopustiti da oci i bratija koji su se izbavili iz zatocenistva i prebivaju u gradovima smucuju jeretike. Izidjite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se necistog (2. Kor. 6, 17). Oni koji suprotno postupaju dozivljavaju skorbne protivnosti. Stoga smo se mi smireni udaljili od onih koji zive u gradovima i zivimo u njihovoj okolini kako ne bismo dali povod onima koji traze povoda (2. Kor. 11D2). I Gospod nas je do sada sacuvao netaknutima. On ce nas i ubuduce sacuvati ukoliko pazimo na sebe, tj. ukoliko ne govorimo bez razboritosti i ukoliko svoje usi ne pruzamo na [slusanje] sujetnih i nedobronamernih reci. Apostol govori: Rec vasa da biva svagda u blagodati, solju zacinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 6). I brat Boziji opet govori: Tako govorite i tako tvorite kao oni koji ce zakonom slobode biti sudjeni (Jak. 2, 12). Stoga mozemo biti uvereni da necemo upasti u neblagovremeno iskusenje, vec cemo se izbaviti od sadasnjih zala kao od zamke.

2) Receno i jeste ljudsko, tj. lako iskusenje. A demonsko je veoma tesko i sakriveno. Neprijatelj je svakog dana, casa i minute prisutan i iskusava nas, usled cega je veoma tesko protiviti mu se i tesko odneti pobedu nad njim. Ipak, staranje i revnost uspevaju da ucine ono sto prilici i sto se trazi. Revnosno se protivimo i uz pomoc Hristovu cemo pobediti, buduci da On zajedno sa nama podnosi iskusenja. Stoga je i rekao: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. 15, 5). Budimo revnosni da ne padnemo u navedeno iskusenje i da ne budemo pod rukom djavola. Ovdasnje zatocenje na ostrvu na kratko vreme zapravo i nije zatocenje. Pravo zatocenje je biti odbacen od Boga i bacen u tamu najkrajnju. I ovdasnje bicevanje od nekoliko udaraca nije bicevanje. Pravo bicevanje je tamo gde ce udarci biti bezbrojni i stradanja beskonacna. Gospod govori: I izici ce oni koji su cinili dobro u vaskrsenje zivota, a oni koji su cinili zlo u vaskrsenje suda (Jn. 5, 29). Toga se bojmo i strasimo, jacajuci svakom snagom, no sili slave (Kol. 1, 11) Duha Svetoga koji je u nama, obarajuci pomisli, popisanome, i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Bozijega, i pokoravajuci svaku pomisao na poslusnost Hristu, buduci neprestano gotovi da kaznimo svaku neposlusnost (2. Kor. 10, 46).

3) Eto neprestane borbe. Eto mnogostradalnog mucenistva. Jer, onaj koga svagda udaraju pomisli pa se ipak ne predaje, i onaj ko ne preklanja kolena pred Vaalom, vec se suprotstavlja i savladjuje strasti pohote, gneva, jarosti i straha u stvari svakodnevno trpi mucenje i sa apostolom moze da kaze: Svaki dan umirem, tako mi, braco, vase pohvale, koju imam u Hristu Isusu Gospodu nasem (1. Kor. 15, 31). I na kraju podviga on ce moci smelo da doda: Dobrim podvigom se podvizavah, put zavrsih, veru odrzah. Sad me ceka venac pravde, koji ce mi u Onaj dan dami Gospod, pravedni Sudija (2. Tim. 4, 78). Neka bismo svi mi imali mogucnost da kazemo slicno, ukrasivsi se vencem pravde i usavsi u Carstvo nebesko.

287.

1) Nasa priroda je sanjiva i lenjiva; rec, pak, o obecanjima je budi; 2) na delu su receno pokazali prepodobni i mucenici; 3) zasto mi spavamo: ustanimo i izidjimo na slobodu od pohote i strasti; 4) okusimo rajske radosti i sladosti (4, 83)

1) Govoreci Timoteju, apostol pokazuje kakav podvig ucitelj treba da ima za svoje ucenike: Propovedaj rec, nastoj u vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, utesi, sa svakom strpljivoscu i poukom. Jer ce doci vreme kada zdrave nauke nece podnositi (2. Tim. 4, 23). Nasa priroda je sklona lenjosti i stremi dole, zaboravljajuci na ucenje. Stoga je svagda neophodno da se udarcima reci, kao nekakvom palicom, budi iz sna kako bi videla radost koja joj predstoji. I zaista, zar nam nije obecano Carstvo nebesko, i besmrtni zivot, i rajska sladost, i ravnoandjelska cast, i vecni pokoj?

2) Zbog cega [mi trpimo] okove i tamnice, zbog cega – progone i zlopacenje, zbog cega – muke i smrti? Zar ne zbog dobijanja obecanih dobara i izbegavanja strasnih muka? Pogledaj sa kakvom radoscu mucenici prolivaju krv, sa kakvom spremnoscu idu pod mac, u oganj, ka zverima i na svaku drugu vrstu mucenja. Pogledaj takodje sa kakvim zadovoljstvom prepodobni umrtvljavaju i opterecuju svoje telo, nista ne smatrajuci pozeljnijim od vrline.

3) Zasto onda mi dremamo? Zbog cega se rasplinjujemo u pogubnim i truleznim strastima, koje ranjavaju srce ostrije odstrela? Zato izidjite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod(2. Kor. 6, 17). Izadjimo od njih kao iz Sodome i Gomore, koji su sagoreli u ognju i sumporu. Odbacimo mudrovanje tela, koje se protivi i bori protiv duha. Oslobodimo se od porobljujucih pristrasca i naci cemo pokoj dusama nasim. Sta moze biti spokojnije od duse koja nije uznemirena strastima i koja ima mir u Bogu?

4) Eto radosti i veselja, eto blazene utehe i sladosti. Dali zelimo da okusimo od te sladosti? Mi, medjutim, treba da bezimo od telesne slasti, koja radja truleznost i smrt. Apostol govori: Jer koji seje u telo svoje, od tela ce u poznjeti trulez, ako sejeu duh, od Duha ce poznjeti zivot vecni (Gal. 6, 8). Da li zelimo da postanemo slavni? Prezrimo ispraznu ljudsku slavu i obucimo se u smirenoumlje, ukrasivsi se svim dobrim delima. Na taj nacin cemo i sadasnji zivot dobro zavrsiti i dobiti buduca dobra blagodacu i covekoljubljem Gospoda naseg IsusaHrista.

288.

1) Sadasnje gonjenje je slabije, ipak, treba trpeti; sadasnji rod ce imati pohvalu u trpljenju; 2) uvek budimo spremni da neustrasivo susretnemo napade na Pravoslavlje; 3) sa nevidljivim nasim, pak, goniteljem borimo se neprestano; 4) budimo krepki u nadanju na Boga, koji ce nam dati snage (4, 86)

1) Poslednje tri godine mi vodimo neki novi zivot: mi nismo potpuno gonjeni, ali ne mozemo ni da kazemo da nismo gonjeni. Mi vidimo jedni druge i zivimo jedni pored drugih, sto predstavlja delo covekoljublja Bozijeg. On je video da iznemogavamo tokom ranijeg gonjenja, te je zatvorio tamnice, ali ipak gonjenje zbog Pravoslavlja po svojim nepoznatim sudovima nije prekratio. Eto kako je sada. Uostalom, gledajuci uopsteno na stvar, ja smatram da je malo progonjenih za Gospoda. Videci, pak, koliko svakodnevno nase bratije dolazi ovamo ja osecam izvesno olaksanje u srcu zbog broja onih koji nisu preklonili svoja kolena pred Vaalom, vec su se sacuvali za Gospoda kao svetle zvezde na svakom mestu Njegove vladavine. Slicnu pohvalu ima i sadasnji rod za sledece [pokolenje]. Jer, Bog je zaista u nama i Crkva nije izgubila svoju silu po nelaznom obecanju Gospodnjem. Oni koji je odvajkada napadaju rasprsili su se kao morska pena, dok ona kao nesalomljivi kamen prebiva u veri i ispovednistvu.

2) Stoga mi treba da se radujemo i likujemo. Medjutim, istovremeno treba da se drzimo trezvoumlja i budnosti, te da budemo pripravni kako opet iznenada ne bi nastalo iskusenje. Jer, ispovednistvo treba sacuvati ne samo jednom ili dvaput, ili cak ne pri mnogim iskusenjima, vec citavog zivota, sve do samog njegovog kraja, ne bojeci se ni zlih glasina, ni biceva koji su spremni da razderu telo, ni tamnica koje unistavaju telo, niti bilo kakvih ljudskih napada. Strasnim treba smatrati jedino Boga, po cijem se migu sve krece, a bojati se treba jedino vecnih muka koje su neiskazano mucne. Sadasnje, pak, sve – i radosno i skorbno prolazi brzo kao san, zbog cega je i napisano:Strela decija postase udarci njihovi (Ps. 63, 8).

3) Sa njima ipak treba da se borimo, narocito sa nasim nevidljivim goniteljem, koji nas napada svaki dan. On ne prestaje da nas udara, premda ne culnim bicevima, vec nevidljivim pomislima. On nas ne opaljuje vestastvenim ognjem, vec zlom pohotom. On i svim drugim strastima iskusava i opseda nase duse. Stojte, dakle, opasavsi bedra svoja istinom i obukavsi se u oklop pravde, i obuvsi noge u pripravnost za jevandjelje mira; a iznad svega uzmite stit vere, o koji cete moci pogasiti sve ognjene strele necastivoga; i kacigu spasenja uzmite, i mac Duha, koji je rec Bozija (Ef. 6, 14-17). Eto apostolskih zapovesti. Njih i mismireni izgovaramo i molimo da niste malodusni u nevoljama i da ne iznemogavate u iskusenjima znajuci da se dobija vise venaca ukoliko se pretrpi vise iskusenja.

4) Neka nam Bog daruje silu, buduci da je silan i da ce uciniti ono sto je obecao. On je mocan da nas ukrepi da podnesemo ne samo rane, nego i oganj, i mac, i zveri, i sve drugo slicno. Ubedjen u receno, apostol govori: Ali u svemu ovome pobedjujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo. Jer sam uveren da nas ni smrt, ni zivot, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadasnjost, ni buducnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar nece moci odvojiti od ljubavi Bozije, koja je u Hristu Isusu Gospodu nasem (Rim. 8, 37-39). Ukoliko se raspolozimo da delujemo na navedeni nacin, mi cemo se nalaziti u neprestanom mucenickom podvigu, usled cega ce nam i udeo biti sa mucenicima.

289.

1) Progoni su dar: treba ziveti dostojno dara; on objasnjava kako; 2) iz suprotnog, on narocito prekoreva zivot osobenjaka, koji ima rdjave posledice: lakomost, nemar, pad; 3) on sve nagovara na trezvouman i usrdan zivot (4, 87)

1) Kroz gonjenje Bog nam je dao najveci dar, kao sto sam kaze u Jevandjelju: Blazeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5, 10). Pazimo da se ne desi da, ziveci nedostojno recenog blazenstva, gonjenje ne obratimo u svoju osudu. Gonjeni, najpre, ne treba da ima usamljenicki zivot, vec da zivi zajedno sa drugom bratijom. Jer, Gospod kaze: Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja medju njima (Mt. 18, 20). Potom, on ne treba da izlazi napolje (osim u krajnjoj potrebi), vec da prebivana mestu u kome je primljen kao stranac, zanimajuci se molitvom, moljenjem, citanjem, psalmopojanjem, rukodeljem i drugim dobrim delima, koja su uobicajena kod nas. On treba da izbegava vidjenje sa zenama i da se udaljuje od svakog brata koji zivi neuredno (2. Sol. 3, 11), da bude dobrodusan, blagodaran, pun uzdanja, zadovoljan sa onim sto se ima i spreman za primanje stradanja za Hrista. Jer, gde je gonjenje obicno postoje i stradanja.

2) Oni koji zive usamljeno nasledjuju teskocu, buduci da mudri govori: Tesko usamljenome. Jer, kad padne, nema ko da ga podigne (Prop. 4, 10). Oni, pak, koji imaju sluge gube svoju monasku slobodu, a koji kupuju polja, vinograde, volove i mule na sebe navlace Gijezijevu gubu. Odatle se radjaju srebroljublje, lakomost, nepostojanost, odsustvo zelje da se zivi sa ostalom bratijom, navika da se ide na svoj nacin i po svojoj volji, huljenje imena Bozijeg zbog nas medju neznaboscima, kao sto je napisano (Rim. 2, 24), i dusevni pad. I kako da ne padne onaj ko zivi nemarno. Apostol govori: Ne znate li da ste hram Boziji i da Duh Boziji obitava u vama? Ako neko razara hram Boziji, razorice njega Bog (1. Kor. 3, 16-17). On opet govori: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muzeloznici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaci, ni otimaci, nece naslediti Carstvo Bozije (1. Kor. 6, 9-10). I receno se govori o onima koji zive u opstezicu. A o vama [se ne govori] tako. Vec kako? A koji su Hristovi, razapese telo sa strastima i zeljama (Gal. 5, 24), i jos: Vi niste od sveta (Jn. 15, 19), i jos: Nase zivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20).

3) Zbog cega mi gubimo svoje blazenstvo? Zbog cega ponizavamo blagorodstvo svog zvanja? Zbog cega ne podrazavamo nasu bratiju koji dobro zive i ciji je zivot slavan i pohvalan pred Bogom i ljudima? Nije li vreme da se vec jednom otreznimo? Nije mi vreme da se povratimo u svoj cin? Nije li vreme da se pobrinemo za svoje spasenje, stavivsi pred svoje oci svoj ishod i stajanje pred Hristovim sudistem? Mi cemo morati da damo odgovor za svaku praznu rec? Kakav cemo tek odgovor dati za velike i teske grehe? Otreznimo se bar u vece svog zivota, odbacimo strasti, odbacimo dela tame i obucimo se u oruzje svetlosti (Rim. 13, 12), na svaki nacin cuvajuci svoje srce i ugadjajuci Gospodu da bismo se spasli i postali naslednici vecnih dobara.

290.

1) Otisao je pokojnik pred mojim ocima; i sa nama ce isto biti; zasto negujemo telo; 2) on je bio uznemiren na smrtnom odru, buduci da dolazi do napada pomisli koje je [covek 1 voleo: dobre tese, a zle muce; 3) nemojmo sebe vezivati ni strastima, ni strasnim pomislima (4, 88)

1) Ima je icega blagotvornijeg i spasonosnijeg za dusu od secanja na smrt? Da vam o njemu govorim ja sam pobudjen smrcu elejskog episkopa, koga vi niste videli kako umire. Mi smo, pak, videli i stekli veliku korist. Mi smo se umilili srcem, videci u sebi ono sto smo videli u njemu. On je izasao i otisao, i vise se nece vratiti u ovaj zivot. Vise mu nisu potrebni ni nebo, ni zemlja, ni more, ni sunce, ni mesec, ni zvezde. On vise nece disati ovim vazduhom, niti ispustati glas iz grla. On nece gledati ocima, ni slusati usima, ni mirisati nosom, ni pipati rukama, ni hoditi nogama. On nece vise nista ciniti od onoga sto je svojstveno ovom zivotu – ni veliko, ni malo. Za njega su zatvorena njegova vrata za svagda i on sada ocekuje sud i nagradu. A nagrada se jos priprema, po napisanome: I svi ovi, osvedoceni u veri, ne dobise obecanje; zato sto je Bog nesto bolje predvideo za nas, da ne bi oni bez nas dostigli savrsenstvo (Jev. 11, 3940). A sta mi mozemo ocekivati? Nista drugo. Zar se necemo podvrci i mi istome? Zar se necemo na isti nacin vratiti u zemlju iz koje smo uzeti? Zar necemo na isti nacin umreti i pretvoriti se u prah i pepeo? Pogledajmo u grobove i shvatimo kako ce zavrsiti nas sastav, koji je sada ziv. Zasto toliko negujemo bedno telo koje ce uskoro da predamo zemlji i crvima? Zasto se oblazemo strastima sa kojima cemo se susresti pri ishodu?

2) Jedva disuci, umiruci je govorio kako su mu se javila dva lica, muskarac i zena, i izoblicavali ga bez zalosti, usled cega je stenjao, zvao u pomoc, tresao se i uzasavao se ishoda iz tela. Vidite li kakva je osuda smrti? Demoni istupaju kao nasi izoblicitelji i osudjivaci. U vreme ishoda cemo ugledati pomisli koje smo rado primali i sprovodili u delo. Mi treba da gledamo Gospoda pred sobom svagda (Ps. 15, 8), da smatramo da je blizu andjeo cuvar naseg zivota i da zamisljamo svetitelje kako bismo i pri poslednjem izdisaju videti slicne misli. Ukoliko, pak, u sebi slikamo grehovne obraze i slazemo demonske pomisli, mi cemo ih susresti i [pri izdisaju], sto ce biti zalosno i pogubno.

3) Podvizavajmo se da ne budemo obuzeti takvim idolima u vreme ishoda, vec da se nadjemo cista srca kako bismo sa smeloscu mogli i mi da kazemo: U miru cu zajedno usnuti i pocinuti (Ps. 4, 9). Jer, za vrlinskog smrt jeste san, kao sto je i Gospod rekao: Lazar, prijatelj nas, zaspao je, no idem da ga probudim (Jn. 11, 11). Ukoliko je ona san, ocigledno je da je i vinovnica uspokojenja, buduci nacelo vecnog zivota, kao sto govori apostol: No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, me postade prvenac onih koji su umrli (1. Kor. 15, 20), i nesto dalje: Pobeda prozdre smrt. Gde ti je, smrti, zalac? Gde ti je, pakle, pobeda? A zalac je smrti greh, asila je greha zakon. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda nasega Isusa Hrista (1. Kor. 15, 54-57). I Gospod govori: Onome ko pobedi dacu da jede od drveta zivota koje je u raju Boga moga (Otk. 2, 7). Eto, otkriveno je popriste Carstva nebeskog. Eto, predstoji triblazeni podvig. Pobednik ce [dobiti] venac i okusanje vecnog zivota. Potrudimo se da i mi pobedimo djavola, da satremo strasti, da se u potpunosti ocistimo od svakog zla i steknemo vrline kako bismo postali stanovnici raja i udostojili se da okusamo od drveta zivota.

291.

1) Spasenje treba graditi neprestano i sa usrdnom revnoscu; 2) vojnici su usrdni u sluzbi zemaljskom caru; zar cemo mi biti lenji da sluzimo nebeskom Caru radi nebeskog; 3) gledajte na svete: kakvog samo roda ljudi nema medju njima; medjutim, nema ni jednog lenjivog i nemarnog; ima i palih medju njima, koji su se [potom] pokajali i revnosno i trudoljubivo ugadjali Bogu; 4) neka ustane nemarni, neka obrati paznju na apostol[ove reci] i neka uzrevnuje (4, 89)

1) Postoji vreme za svaku stvar pod nebesima (Prop. 3, 1), govori mudri. Vreme, pak, za gradjenje naseg spasenja je svagda i svagde. Jer, apostol govori: Radujte se svagda, molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte (1. Sol. 5, 16-18). Navedenim trima vrlinama se odredjuje nase spasenje. Jer, radost je znak cinjenja svake pravednosti, neprestana molitva ne daje mesta djavolu da nas napada, a blagodarenje je svedocanstvo o ljubavi prema Bogu. Odasvud se ogradivsi tim delanjem, revnosno ugadjajmo Bogu, ne predajuci se malodusnosti ni u kakvom slucaju i ne raslabljujuci se nemarom ni u ispunjavanju poslusanja, ni u psalmopojanju, ni u rukodelju, vec sve vrseci sa usrdnim raspolozenjem kao dobri upravitelji raznovrsne blagodati Bozije (1. Pt. 4, 10).

2) Zar ne vidimo kako vojnici sa usrdjem zure zajedno sa svojim carem na delo svoje? Na kakvo delo? U rat, na klanje, nasmrt. I oni se radi prolazne slave i radi brzoprolaznog bogatstva sa gotovoscu ustremljuju na sve. A mi smo prizvani u Carstvo nebesko, u neizrecivu radost i zivot vecni. Hocemo li, dakle, biti lenjivi i nemarni, ili cemo se sa svom revnoscu i bodroscu pokazati kao dobri vojnici Hristovi?

3) Citajte knjigu koju drzim u ruci i uvidecete i poznati crte izuzetnosti svetih otaca. Koliko je velika kod njih revnost. Kakvo je silno gorenje duha. Kakvi podvizi. I kako ih je proslavio sveblagi Bog, pokazavsi ih kao neke bogove kroz znamenja i cuda koja su cinili. I proslavili su se ne samo oni koji su od pocetka bili dobri i nisu poznali greha, vec i oni koji su skrenuli sa dobrog puta i padali u teske grehe, da bi se potom ispravili najboljim pokajanjem. Stoga niko nema opravdanje za nemar i nebrigu za spasenje. Jer, [uzrok za propast] jeste jedino neosetljivost i okamenjeno srce, koje se oblikuje nepokajanim zivotom.

4) Takvome apostol uzvikuje: Ustani ti koji spavas i vaskrsni iz mrtvih, i obasjace me Xpucmoc (Ef. 5, 14). Ili prezires bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajuci dame dobrota Bozija na pokajanje vodi? Nego svojom upornoscu i nepokajanim srcem sabiras sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji ce dati svakome no delima njegovim (Rim. 2, 46). Pogledaj, nemarni, i uboj se opomene, te ustani iz sna nemarnosti. Eto, otisao je prepodobno i brat Kandid. Pre njega je otisao neko drugi, a i posle njega ce neko. I nema nikoga ko bi za svagda ostao ovde. Svi cemo preci. Ipak, blago onome ko je dobro poziveo s obzirom da je uspesno obavio svoju kupovinu, te se dosao da dobije vecnu, revnoscu i marljivoscu stekavsi bolje. Medjutim, trziste jos postoji i razmena za Carstvo nebesko jos predstoji. Stoga pridjite, molim vas, i svi pozurimo na kupovinu Bozanstvenih i netruleznih dobara kako bismo zajedno sa svom nasom bratijom postali naslednici Carstva nebeskog.

292.

1) Zapovedam svima da se neoslabno staraju za spasenje; 2) treba se uzdrzavati od sudjenja drugih na osnovu vidljivog, buduci da je glavno unutrasnje ustrojstvo; 3) neka svako revnuje za unutrasnje, ne primajuci rdjave pomisli i ne popustajuci pokretima strasti, koje narusavaju citavu unutrasnjost (4, 90)

1) One koji revnuju za spasenje duse molim da jos vise revnuju, a nemarne molim da ustanu iz nerada i nemara. Evo sad [tj. u ovom zivotu] je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Ukoliko ga izgubimo, vise necemo naci drugo. Neka kod nas ni jedan dan ne prodje u neradu i nemaru, vec se na svaki nacin pobrinimo da uriznicimo ponesto od vecnih dobara: moljenje, molitvu, prozbe, blagodarenja, skrusene suze, prosvecenje uma, nebeska zrenja.

2) Ipak, nemojmo suditi o onome sto se nalazi u nasoj bratiji po onome sto se nalazi u nama. Naprotiv, mi treba da dobro mislimo kako svako u sebi skriveno gradi svoje spasenje, cak i ako spolja izgleda drugacije. Zar se kod nasih otaca nije desavalo da su oni koji nisu izgledali nesto narocito neuporedivo svetlije zasijali od onih koji su izgledali kao izuzetni? I u nasem bratstvu se mnogo puta desavalo da su vise od drugih prosijali oni koji su smatrani kao neznatni i neslavni, narocito u vreme ispovednistva. Zbog cega? Meni izgleda da se[uzrok] nalazi u unutrasnjem stanju, a ne u spolja vidljivoj marljivosti i revnosti. Jer, carstvo vrlina se nalazi [u coveku] koji ima mirno stanje i cistotu srca, krotost i bezmeteznost. Na njega i Gospod gleda, po pisanome: Na koga cu pogledati ako ne na krotkog i cutljivog, i na onog ko trepti od mojih reci (Is. 66, 2).

3) Uzrevnujmo kako bi svako sebe Gospodu predstavio sa cistom savescu, ne otvarajuci vrata djavolu kroz primanje grehovnih pomisli. Znajte da, primajuci ih, mi stradamo, postajemo divlji, menjamo se i sabiramo svaku gorcinu pod vidom zadovoljstva. I opet, kad se otreznimo i vratimo dolicnome, mi osecamo veliki mir i tisinu sladju od meda, te kao da se skrivamo u pristaniste posle bure. Vrlina je, dakle, slatka, ljupka i pozeljna, a greh je gorak, poguban i odvratan. Stoga je za divljenje sto nas ipak pleni greh i sto se ne prilepljujemo uz vrlinu. Vecinom receno biva zbog nemoci nase prirode i stoga sto covekova misao od mladosti njegove priljezno stremi zlu (Post. 8, 21). Ipak, nemojmo kasniti i nemojmo zaliti usrdje da bismo se vratili na dobar put. Videci nas trud, Gospod ce se osvetiti za nas, te ce nam za bolno nase usrdje uzvratiti vecnim nagradama, dok ce nas za trpljenje skorbi ovencati vencem pravde, pribrojati svetima i udostojiti Carstva svoga.

293.

1) Pazimo i bodro ratujmo, s obzirom da je mnogo neuspavljivih neprijatelja; ipak, ne treba da ih se bojimo s obzirom da imamo silne pomocnike i nepobedivo oruzje; 2) u vidljivoj borbi se za pobedu dobijaju venci; u nasoj, pak, nevidljivoj borbi pobednik (tj. vencenosac) je vec onaj ko se ne predaje neprijatelju; 3) pokazimo srcanost u suprotstavljanju i bicemo blazeni (4, 91)

1) Napregnuto i neprestano pazimo na sebe s obzirom dani dan ni noc ne odstupaju oni koji vode borbu protiv nas. O kome se radi? O duhovima zlobe, gospodarima tame ovoga veka, kojih ima bezbroj i ciji je bes protiv nas neopisiv. Ipak, mi ne treba da se bojimo, niti da ih se uzasavamo. Mi imamo Saborca i Zastupnika, tj. Duha Svetoga i Gospoda naseg Isusa Hrista, koji nemoci nase uze i bolesti ponese (Mt. 8, 17), koji je i sam stradao buduci kusan, te moze pomoci onima koji bivaju kusani (Jev. 2, 18) i kome sa smeloscu uzvikujemo: Sudi, Gospode, onima koji mi cine nepravdu, vojuj protiv vojujucih na me. Uzmi oruzje i stit, i ustani u pomoc moju; izvuci mac i prepreci (put) nasuprot gonitelja mojih (Ps. 34, 1-3). Jer, zaista nas gone neprijatelji nasi i zedni su nase pogibije, polazuci sablazni na nase puteve i na svaki nacin pokusavajuci da nas gurnu u rov greha. Mi im se, pak, kao vojnici suprotstavljamo, obuceni u oklop vere i ljubavi is kacigom nade spasenja (1. Sol. 5, 8). I tim oruzjem se odbija neprijatelj.

2) I divno je sto mi u samoj borbi dobijamo vence. U telesnoj borbi na borilistima borac ne dobija venac ukoliko ne obori svog protivnika. A kod nas se venac dobija i ukoliko borac ne obori svog protivnika. Receno je jasno iz onoga sto je bilo otkriveno jednom od svetih otaca nasih. Naime, nekog ucenika je sedam puta napadala [pomisao] da ode na pocinak bez blagoslova starca. Medjutim, on je sedam puta savladao napad, da bi za trpljenje dobio sedam venaca. Prema tome, ukoliko zbog samog protivljenja dobijamo vence, molim vas da se hrabro protivite napadacima, ne iznemogavajuci zbog dugotrajnosti borbe. Nije li svetu Saru cetrdeset godina silno napadao demon bluda? Pa ipak, ona nije iznemogla i pala u malodusnost. Poznato je takodje da je jedan poslusnik, koji je imao istu borbu, odbio da se iguman pomoli za njega kako bi mu se prekratila bitka, s obzirom da se za trpljenje pripremaju pobednicki venci.

3) Za prevladavanje, pak, te borbe najsilniji su molitva, suze i skrusenost srca. Prema tome, kada nas napadne neprijatelj, ili cak i kad nas, zbog nase nepazljivosti, rani, pustivsi nam strelu pohote u srce, mi odmah upotrebimo molitvu protiv njega i on ce bez zadrzavanja pobeci. Prolijmo suze i ugasice se ugalj prelesne strasti. Smirimo se i podignuce nas Gospod. I blazen je onaj ko se neprestano prinudjavana na delo Bozije, trpeci skorbi poslusanja i cuvajuci svoju neporocnost nedirnutom. Dostigavsi kraj podviga, on ce sa punom utehom i zadovoljstvom preci odavde. On se od sluha zloga nece se uplasiti (Ps. 111, 7), po pevanju svetoga Davida. Zar mi ne vidimo kako se vojnici koji su u ratu pokazali hrabrost sa slavljem i radoscu vracaju u domovinu, pokazujuci znakove borbe i pobede? Nama se cini da ce i onaj ko je u nevidljivoj borbi pokazao hrabrost i podvizavao se dobrim podvigom takodje biti slavno proslavljen u velikom gradu, ciji je Neimar i Tvorac Bog. Njega ce pohvaliti andjeli i uvencati Gospod. On ce naslediti vecne utehe. Neka bismo ih se i mi udostojili blagodacu Gospoda naseg Isusa Hrista.

294.

Skorbi i gonjenja salje Bog radi ispitivanja; po ispitivanju On ih prekida; name gonjenje se produzuje stoga sto se mi jos nismo do krvi suprotstavili (4, 92)

Zelja naseg srca i molitva Bogu jeste mir Crkve Bozije. Jer, sta je blagotvornije od mira, tj. od tihog i bezmeteznog zivota u nasim obiteljima? Ipak, i dugotrajnost gonjenja moze da bude korisna s obzirom da daje povod da se projave najiskusniji u veri. Stoga apostol govori: Zato sam dobre volje u nemocima, u porugama, u nevoljama, u gonjenjima, u teskobama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan (2. Kor. 12, 10). Stoga ostavimo pitanja o dugotrajnosti, vec svu brigu polozimo na Boga koji zna kako da blagotvorno ustrojava trajanje navedenih i drugih okolnosti. Pocuj sta govori Pismo: Bog iskusavase Avraama (Post. 22, 1). Ti ces reci: “Iskusavao ga je, ali kratko”. He, naprotiv. On ga je iskusavao tokom mnogih godina i mnogim iskusenjima. I tek kad je video da je postao savrsen u veri, On je rekao: Sada poznah da se bojis Boga jer nisi postedeo sina svog ljubljenog mene radi (Post. 22, 12). Iskusavao je on i Jova jos vecim iskusenjima mnogo godina. Videvsi da je savrsen u trpljenju, On je rekao: Zar mislis da sam ti zbog neceg drugog ucinio sto sam ucinio a ne da se pokazes pravedan (Jov 40, 3). On je na slican nacin i ostale proroke, i svete apostole, i blazene mucenike, i sve prepodobne i pravedne mnogim skorbima i tokom mnogih godina ispitivao, te potom svedocio o njima i primao ih. Slicno i o nama treba pretpostaviti. Jos se ne suprotstavismo do krvi boreci se protiv greha (Jev. 12, 4). Mi jos nismo dovoljno goreli u ognju skorbi i jos nismo dovoljno na opitu pokazali iskrenost nase vere. Stoga se jos produzava gonjenje.

295.

1) Ma koliko da je gresan, [covek] moze da se pokaje, sto govore primeri Davida-razbojnika, Marije Egipcanke i drugih; 2) nemoj misliti da su se oni navodno i ovde nasladili grehom i da ce u buducnosti okusiti rajska dobra: kod gresnika nema radosti, buduci da je jedino vrlina radostotvorna (4, 93)

1) Nema nepremostive prepreke za onoga ko iskreno zeli da se spase. I nije nemoguce da se pokaje i obrati Bogu cak ni onaj ko je dosao do krajnje granice zla. I postoji mnogo svedocanstava da navedena rec nije laz. Jedno od mnogih svedocanstava jeste pokajanje Davida, nacelnika razbojnika, pripovest o kome smo nedavno citali u crkvi. U njoj se vidi da je on ranije bio covekoubica i ispunjen svakog zla, te da se pokajao i pristupio Bogu, da bi potom dostigao savrsenstvo i cak isceljivao posednute djavolom. I andjeo mu je rekao: “Davide, Davide, Bog ti je oprostio grehe i od sada ces ciniti znamenja”. U njoj se takodje vidi i Bozije covekoljublje: On ne samo da mu je oprostio covekoubistva, vec ga je pokazao i cudotvorcem. Hoces li da vidis i drugo svedocanstvo? Pogledaj na Manasiju koji je pedeset dve godine Izrailja odvajao od Boga i terao ga da sluzi bezdusnim idolima. Pa ipak, pokajavsi se iskreno on se spasao. U duhovnoj radosti on je zapevao Bogu pesmu koju Crkva Bozija do danas peva. Onih, pak, koji su se poveli za telesnom ljubavlju i potom se pokajali ima bezbroj. Medju njima je bozanstveni David, koji je posle preljube i ubistva opet dobio dar prorostva. Tu je i Marija Egipcanka koja je posle nenasitog gresenja grehom te vrste uzisla do andjelolikosti i udostojila se dara prozorljivosti. I tako dalje. Stoga niko nema opravdanja da misli i govori da neko od onih koji su se nagresili ne moze kroz pokajanje da potece spasenju.

2) Na umu imajuci slicne primere, i mi steknimo jos vecu revnost za spasenje i jos vecu nadu na njegovo dostizanje, verujuci da ce Bog, koji je po neizrecivoj milosti svojoj prizvao i spasao i one koji su pali u dubinu zla, spasti i nas koji mu danonocno sluzimo. Slusajuci, medjutim, o obracenju gresnika neka niko ne govori: “Znaci, on se nasladio ovdasnjim dobrima, pa ce se nasladiti i tamosnjim”. Onaj ko je savladan gresima ne nasladjuje se ni ovdasnjim ni tamosnjim dobrima. Jer, kakva je sladost ciniti blud, ugadjati stomaku, biti srebroljubiv, otimati i biti zarobljen i drugim strastima? Zar slicni pohotljivci nerope y ognju slicno bolesnima od vrucice? Stoga je ispravnije reci da takvi i ovde trpe kaznu, a i u buducem veku ce biti predani vecnim mukama zbog ovdasnjih pogubnih i truleznih uteha. Udeo onih koji grese i koji su razvratni jeste stenjanje i kidanje, a ne okusanje slasti. Onaj, pak, ko je zavoleo vrlinu i ko zivi vrlinski poseduje i jedna i druga dobra, okusajuci neizrecivu sladost kroz bestrasce, kao i svi sveti koji se svagda raduju u Gospodu i koji u poredjenju sa ljubavlju prema Bogu sve ostalo smatraju drugostepenim. Podrazavajuci ih, i mi treba da se radujemo i saradujemo jedni drugima, revnujuci za svoje spasenje i drzeci se podviga trpljenja, poslusanja, odsecanja svoje volje i drugih delanja kako bismo, usavrsivsi se njima, postali naslednici vecnog zivota.

296.

1) Svetovni ljudi mnogo trpe radi nistavnih dobara; zar mi necemo trpeti radi vecnih dobara; 2) osim toga, kakve su nase teskoce i sta se ocekuje; 3) sve blagodusno podnosimo sa nevarljivom nadom (4, 94)

1) Monaski zivot je teskoban i skorban, sto je ocigledno iz Gospodnjih reci: Ako hoce ko za mnom ici, neka se odrekne cebe, i uzme krst svoj i za mnom da ide (Mt. 16, 24). Medjutim, i svetovni zivot je mucan, kao sto glasno svedoci ono sto vidimo u njemu. Ipak, ostavimo svetovnjake da se nose sa svojom skorbi, a mi se, kako i prilici, okrenimo na svoju. Nasa skorb biva sa radoscu Duha Svetog, s obzirom da i ono sto izgleda kao zalosno ima udela u radosti zbog nade koja se upucuje na nebesa. Nece li stoga biti sramno za nas sto oni radi neke male slave i nagrade mnogo trpe, a mi radi velikih nebeskih dobara necemo da blagodusno podnosimo nistavne zalosti koje nas susrecu?

2) I sta su zapravo nase skorbi? Neko delo koje nam je protiv nase volje naznaceno, neka naredba koja nam se ne svidja, nesto neprijatno u hrani, picu, odeci, obuci, mestu i vrsti poslusanja, ili sta drugo slicno sto nas opterecuje. Pa ipak, sve navedeno iako je skorbno, ne bi trebalo da nas odvoji od duznosti: Jer mislim da stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. 8, 18). Cak i kad bi nas svakog dana pekli na ognju, radi nje bi trebalo sve da podnosimo. Utoliko pre treba da trpimo laka i podnosljiva iskusenja. Ja vam ne govorim da bih razdrazio skorbna cula, vec da bismo poznali ljubav kojom nas je zavoleo blagi Bog nas, koji nas je izveo iz svetovnog zivota i ubrojio u svesteno i nebesko zvanje. I ono sto zahteva od nas, On ne zahteva za sebe. On ni u cemu nema potrebu, buduci bogat u svemu, vec hoce da mi sebi ucinimo dobro i spasemo se.

3) Stoga, odlozivsi svaku dvojedusnost, u trpljenju sticimo svoje duse, drzeci se iznad svakog nadolazeceg iskusenja i ne dajuci nikakvoj pomisli da ovlada nama u trenutku kada, radi naseg ispitivanja i obucavanja, bude popusteno da nas susretne nesto skorbno, sto ce ozalostiti nasu dusu, kako bismo i mi imali smelosti da sa apostolom kazemo: Svacim smo ugnjetavani, ali ne potisteni; zbunjivani, ali ne ocajni; progonjeni, ali nismo ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni; svagda noseci na telu umiranje Gospoda Isusa (2. Kor. 4, 8-10). Takvom blagonastrojenoscu i blagoustrojstvom zivota ugodivsi Bogu, i mi cemo postati naslednici Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

297.

1) Putnici sve trpe u nadi na pokoj; i mi sve trpimo u nadi na vecni pokoj kako bi se u nama proslavljao Bog; 2) kada se, pak, u nama Bog proslavlja: kada vide nasa dobra dela; budimo takvi; 3) radi recenoga podrazavajmo svete oce, apostole i samog Gospoda; 4) Gospod je sve trpeo radi nas: trpimo i mi; inace nam nema spasenja; 5) ja sam trpeo: smirite se i vi pod krepku ruku Boziju (4, 95)

1) Onaj ko je na dugom i teskom putovanju mora da se trudi i trpi, podvrgavajuci se raznim neprijatnostima putovanja. Onu nadi na pokojno pristaniste podnosi neprijatnosti i savladjuje teskoce, pruzajuci se ka napred sa svim usrdjem i revnoscu. Na sta nas upucuje takva prica? I mi smo na tesnom i skorbnom, dugom i teskom putu u ovom zivotu. I drugaciji put i ne moze biti s obzirom da za citav zivot treba sa sacuvamo devstvenost i zdravoumlje, potcinjavanje i poslusanje. Pri tome, mi treba da obaramo pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Bozijega, i da pokoravamo svaku pomisao na poslusnost Hristu (2. Kor. 10, 45), kao i da cinimo sve drugo sto je sa recenim neraskidivo povezano po poretku monaskog zivota. I ovde, medjutim, postoji dobar kraj. Sta, naime? Zivot vecni, koji je nelazni Bog obecao onima koji ga ocekuju sa trpljenjem. Radi tog vecnog zivota sa blagodarnoscu i trpljenjem podnosimo sve teskoce sadasnjeg zivota, proslavljajuci Boga i u telu nasem i u duhu.

2) Kako se, pak, proslavlja Bog navescu putem rasudjivanja o jednom slucaju. Pre dva dana su ovde dosli svetovnjaci da nas vide. I videci kako prebivamo u jednomisliju, kako rukama ispunjavamo trud poslusanja i kako ustima ponavljamo Davidove pesme, oni su proslavili Boga i zablagodarili mu, stekavsi pouku. Na taj nacin se na nama ispunilo ono sto je Gospod rekao: Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca vaseg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Viste u ovom slucaju proslavili Boga u svom telu i u duhu. I dalje se starajte da ga proslavite u svim okolnostima, drzeci se bogodolicno i udaljujuci se od neprilicnog, po savetu svetog Davida: Nemoj revnovati lukavima, niti zavidi onima koji cine bezakonje; jer ce se kao trava brzo osusiti, i kao lisce zeleni brzo ce otpasti (Ps. 36, 12). Naprotiv, revnuj vrlinskim i dobrim.

3) U zitejskim okolnostima oni koji su se posvetili izvesnom zanatu revnuju da pravila svog omiljenog posla pozajme od najboljih majstora, a ne od najgorih: stolar od iskusnog stolara, zivopisac od najboljeg zivopisca. Uopste, niko nece stati da podrazava neiskusne i neznalice. Ukoliko uopste bude nekog podrazavao, podrazavace samo najiskusnije i znalce. Ukoliko takvo pravilo i zakon vazi za vestastveno i trulezno, zar utoliko pre i u umetnosti nad umetnostima i u nauci nad naukama ne bi trebalo da uredjujemo svoj zivot po primeru svetih muzeva, a ne po njihovoj suprotnosti? Podrazavajmo one koji su od mladosti do starosti prebivali u poslusanju, tj. ne samo drevne starce, nego i one koji su prosijali u nasem bratstvu. Podrazavajmo one koji su jednostavnoscu razarali lukavstva djavolja. Podrazavajmo one koji su u poslusanju bez premisljanja dobro upravili svoj podviznicki put. Ako hocete, podrazavajmo onoga koji je zapovedio: Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista (1. Kop. 11, 1), i na drugom mestu: Ugledajte se, dakle, na Boga kao deca voljena. I zivite u ljubavi kao sto je i Hristos nas ljubio i predao sebe za nas kao prinos i zrtvu Bogu na prijatan miris (Ef. 5, 12).

4) Hristos je na zrtvu i prinos za nas sebe dao Bogu. Zarmi radi Njega sa blagodarnoscu necemo podneti beznacajne skorbi? Hristos je podneo svaku uvredu, po recenome: Ruganja onih koji tebe ruze padose na mene (Ps. 68, 10). Zar mi necemo podneti beznacajnu uvredljivu i prezrivu rec? Kako cemo se naseliti sa svetima ukoliko ne idemo za njihovim stopama? Kako cemo carovati sa Hristom, ukoliko se ne saobrazavamo Njegovoj smrti i ne priopstavamo Njegovim precistim strastima? I ako se pravednik jedva spasava, bezboznik i gresnik gde ce se javiti (1. Pt. 4, 18). Vidite li kako se veoma odredjeno govori da se pravednik jedva spasava. Uostalom, pravednikom ne moze da se nazove onaj ko je netrpeljiv, ko je iskljuciv, ko pamti drevne uvrede i njima se razgoreva i smucuje, nemajuci mira sa Bogom. Kako ce se on spasti? Zar onaj ko postupa na taj nacin po neophodnosti ne biva otrgnut od kinovijskog opstenja? I po preselenju odavde, zar nece po neophodnosti potpasti pod vecnu osudu?

5) U bezumlju govorim: “Nisam li i ja bio poslusnik? Nisam li imao igumana, ekonoma, duhovnog i telesnog oca? Nisam li imao duhovnu i telesnu bratiju”. Ja sam se medju njima kretao kao u ognju, bacan tamo amo i vodeci boj sa dva suprotna zivota. Ipak, mogao sam da se spasem jedino trpljenjem, odgovarajucim ispovedanjem i pripisivanjem sebi svake krivice. U suprotnom bi bilo nemoguce imati mirnu dusu u nevoljama. Smirite se, dakle, pod mocnom rukom Bozijom (1. Pt. 5, 6) i naci cete pokoj i bezbriznost. Napisano je: Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Odbacimo lukavstvo od dusa nasih, naucimo da cinimo dobro, pokazimo se cisti pred Onim ko nam je ucinio dobro pre nego sto dodje onaj strasni Dan kada cemo biti duzni da damo odgovor za svaku praznu rec. Prosavsi ovaj zivot sa dobrom savescu prema snazi, mi cemo postati dostojni nasledja vecnog zivota.

298.

1) Ma koliko da objasnjavam, kod nekih od vas se stalno projavljuje nemir; 2) on dolazi od nedostatka ljubavi, bez koje, uostalom, vise nismo ucenici Hristovi; 3) istimo, medjutim, mir, usvojivsi dobru revnost (4, 96)

1) Mozda se moze ciniti da cesto besedim sa vama i da vec nema neophodnosti da vas i dalje poucavam i da vam napominjem buduci da ste dovoljno nastrojeni na prilicno ponasanje. Ipak, sada vidim da jos uvek postoji krajnja neophodnost. Jer, i pored mojih cestih saveta u nekima od vas jos uvek ne prestaje da deluje nemir i tvrdoglavost. I ja se cudim kako oni koji, sudeci po vremenu, vec treba da budu ucitelji jos uvek prebivaju detinjasti, nerasudni i bezumni.

2) Uzrok recenoga jeste oskudevanje u ljubavi. Jer, po apostolu ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne cini sto ne pristoji, ne trazi svoje, ne razdrazuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi (1. Kop. 13, 47). Ocigledno je da ukoliko nje nema kod nas nadvladjuje suprotno, tj. neverje, beznadeznost, netrpeljivost, razdor, drskost. Nalazeci se u takvom nastrojenju, mozemo li se mi dostojno nazivati Gospodnjim ucenicima? Jer, sam Gospod odlucno govori: Po tome ce svi poznati da ste moji ucenici ako budete imali ljubav medju sobom (Jn. 13, 35). I na drugom mestu opet [kaze]: Ako vi ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji ucenici. I poznacete istinu, i istina ce vas osloboditi (Jn. 8, 31-32). Ukoliko, dakle, nemamo istinsku ljubav i ukoliko imamo neprijateljstva, sukobe i razdore, mi nismo Hristovi ucenici, vec ucenici Njegovog neprijatelja, sto predstavlja tesku rec. No, zbog cega bismo i ziveli mi bedni? Zasto da disemo ovaj vazduh ukoliko ne cinimo ono cime se ugadja Gospodu?

3) A onaj koji vas uzbunjuje snosice osudu, ma ko bio (Gal. 5, 10). Stoga molim da istete mir sa svima i svetost, bez koje niko nece videti Gospoda; pazeci da ko ne ostane bez blagodati Bozije; da ne bi nekakav koren gorcine uzrastao i napravio nemir, i njime se zarazili mnogi (Jev. 12, 14-15). O cemu se radi? Vi treba da pokazete blagu revnost u odnosu na lukave, mrzeci zlo i odvracajuci se od njega, ali same [gresnike] ne smatrajuci neprijateljima, nego ih urazumljujuci kao bracu (2. Sol. 3, 15), kako biste imali apostolsko odobravanje, koje je negde izrazeno [recima]: U svemu pokazaste sebe cistim u ovoj stvari (2. Kor, 7, 11). Ja vam govorim ljubeci vas i stedeci vas, i ujedno se bojeci udela Ilija. Ukoliko vi ne rasudjujete slicno, nakon malo vremena ce doci dan kad ce vam se oduzeti ovaj jezik. I tada cete shvatiti da je bilo istina ono sto sam vam ja smireni govorio. Bog mira, koji hoce da se svi spasu, neka vas sve sacuva u miru na putu zapovesti Njegovih i neka vas uvede u svoje vecno Carstvo.

299.

Sveti Teodor nije primio ono sto su u obitelj poslali oni koji su se pokajali zbog jeretickog ikonoborstva, a potom opet otpali; neki od pravoslavnih su ga prekorevali da navodno izaziva mrznju prema pravoslavnima i gonjenje; sveti Teodor opravdava svoje drzanje (4, 97)

Govore da se opet podigao medjusobni rat, tj. ikonoboracki rat. Ima li sta gore od [okolnosti] da Hriscani sami sebe istrebljuju? Mi treba uvek da molimo Boga da umiri nase sugradjane i u odnosu na svetovnu vlast i u odnosu na veru. Radi toga mi smireni i sedimo ovde. Uostalom, mi ne treba da sedimo tek tako, vec sa velikom paznjom i vernoscu svom cilju, kako propovedajuci drugima sami ne bismo postali neupotrebljivi.

Ja govorim imajuci u vidu one koji su, primivsi epitimiju, opet presli na stranu nepravoslavnih. Mi smo nedavno odbili ono sto su nam poslali kao stetno i opasno za dusu. Saznavsi, neki od otaca koji su sa nama su uznegodovali, usled cega se izrodila smutnja. Mi se, pak, odricemo od raspaljivanja smutnje. Ipak, mi zbog nekih koji se smucuju ne mozemo da umanjujemo bilo sta od istine ili da oskrnavljujemo ispovedanje Hrista s obzirom da se bojimo greha ravnodusnosti prema veri, koji jedan od proroka izoblicava [recima]: Oni ne razlikuju sveto od skvernog, i cisto od necistog ne raspoznaju (Jez. 22, 26). Saglasno sa njim i apostol govori: Jer sta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Bozijeg sa idolima (2. Kor. 6, 14-16). I opet: Zapovedamo vam pak, braco, u ime Gospoda nasega Isusa Xpucma, da se klonite od svakoga brata koji zivi neuredno, a ne no predanju koje primise od nas (2. Sol. 3, 6). I jos: Koji se brat zove ako je bludnik, koristoljubac, ili idolopoklonik, ili opadac, ili pijanica, ili otimac; s takvim zajedno i da ne jedete (1. Kop. 5, 11).

Sve receno strasi i pritesnjuje nase srce. Stoga smo rasudili da je bolje podneti veliku skorb i teskobu negoli izdati svoju vernost i spasenje. Napisano je: I ako strada jedan yd, c njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). Vi ste nasi najblizi udovi i unutrasnjost srca te smo smatrali neophodnim da vas obavestimo o dogadjaju kako biste znali i kako biste znajuci sastradavali, pomisljajuci o onome sto se ovde desava.

Sami rasudite o onome sto se govori: moze li se smatrati pravednim da se podjednako postuju i da se ima podjednako opstenje sa onima koji su iz svojih manastira prognani zbog istine i sa onima koji su zavladali manastirima zbog izdajstva istine. Da li prognani uzalud trpe progonstvo? I da li smo se i ranije uzalud podvizavali za [istinu]? Ili smo cak obmanjivaci, jednima govoreci jedno, a drugima drugo. I protiv nas bi pravedno uzdisali oni koji se verno drze ispovednistva kad bi uvideli da opstimo sa onima koji su bili na sablazan Crkvi Bozijoj. Nemojmo, medjutim, da nas oni prevare i da zajedno sa njima nadjemo pogibao.

Ranije smo mi bili cvrsti, po zahtevu vremena. I sada treba da budemo cvrsti, uopste se ne menjajuci. Jer, apostol govori: Ako li odstupi [pravednik], nece biti no volji dusi mojoj. Mi, medjutim, nismo od onih koji odstupaju na propast, nego od onih koji veruju na spasenje duse (Jev. 10, 3839). Vidis li kako je on odstupanje nazvao propascu? Stoga i na drugom mestu govori: Cist [sam] od krvi sviju. Jer ne propustih da vam objavim svu volju Boziju (Dap. 20, 2627).

Utvrdjujuci se na apostolskom ucenju i na ucenju svetih otaca nasih, koje je saglasno sa apostolskim, mi se uzdrzavamo od opstenja sa jereticima i sa izdajnicima koje su povukli, te stitimo tacno ispovedanje u kome stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Bozije (Rim. 5, 2). Mi se staramo da pravo hodimo i u svim drugim vrlinama, da bismo bili savrseni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak. 1, 4) i da bi mir Boziji, koji prevazilazi svaki um, sacuvao srca nasa i misli nase u Hristu Isusu (Fil. 4, 7).

300.

1) Trpimo sve nevolje i spolja i iznutra, koristeci se uobicajenim sredstvima, narocito molitvom i nepokolebivom verom; 2) nase snabdevanje se smanjilo, ali nam je Gospod pomogao; nadajmo se da ce nam i ubuduce pomagati, kao i Jakovu, Iliji i drugima (4, 98)

1) Niko ne moze da postane mucenik bez stradanja, kao sto se niko ne uvencava ukoliko po pravilu uspesno ne izdrzi borbu (2. Tim. 2, 5). Nemojmo iznemogavati, vec sve blagodusno podnosimo: i prigovore i prekore (kao udarce bicem), i odsecanje svojih prohteva (kao prolivanje krvi) i nametanje pomisli (kao pozare koje raspaljuje djavo). Oganj se gasi od vode kojom ga polivaju, a plamen pohote – od prolivanja suza. Zamor od truda prolazi od pokojnog lezanja na odru, a obremenjenost uma pomislima leci se poverljivim ispovedanjem. Eto spasonosnih lekarstava. Razumno se koristeci njima, sve vise ozdravljajte u Gospodu. Brat Boziji je uzvikivao: Ako li kome od vas nedostaje mudrosti, neka iste od Boga koji svima daje jednostavno i bez karanja, i dace mu se. Ali neka iste s verom, ne sumnjajuci nista; jer koji sumnja on je kao morski val sto ga vetar podize i vitla. Jer takav covek neka ne misli da ce primiti sto od Gospoda. Dvojedusan covek, nepostojan je u svima putevima svojim (Jak. 1, 58). Nemojmo biti dvojedusni i nemojmo se kolebati sumnjom pri nasim iskanjima. Neka nase prozbe Bogu budu pracene blagodarenjem i iskrenom verom, te cemo dobiti ono sto istemo, tj. ugasice se tudji oganj, neobuzdane pomisli ce se razvejati i mi cemo uz pomoc Boziju uspesno proci podvig poslusanja koji nam predstoji.

2) Osim toga, zelim da znate da nas kovcezic prima neznatnu dopunu: dok rashodi rastu, prihodi ne dostizu. Sada je i vino nestalo, usled cega, naravno, zale nemocni. Medjutim, budite hrabri. Gospod nas je brzo pogledao u odnosu na psenicu i vino i druge potrebe, i jos ce uciniti ukoliko na Njega polozimo svecelo uzdanje i ukoliko uvek cinimo ono sto mu je ugodno, ne odstupajuci od svog poverenja u Njega. Jer, On sam je rekao: Necu me ostaviti, niti cu me prezreti (Nav. 1, 5), i opet: Istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Nije, medjutim, cudno ukoliko smo ponekad i u oskudici: to je ispitivanje i proba vrlina. Nije li patrijarh Jakov bio pravedan. Pa ipak, pritesnjavan gladju on je nase oce poslao u Egipat da kupe psenicu. Nije li i prorok Ilija bio pravedan. Ipak, i on je, dosavsi u Sareptu Sidonsku, uzviknuo udovici: Donesi mi sada malo vode da popijem. . . i komad hleba da pojedem (3. Car. 17, 10-11). On nije trazio nista drugo do najjednostavniju i najneophodniju hranu. Ko, pak? Ilija, koji je jezikom zakljucao nebo da ne daje kisu i koji je opet molitvom razresio epitimiju. Ukoliko, pak, mi nistavni (i po spoljasnjem stanju i po unutrasnjem ustrojstvu) i postradamo nesto slicno nece biti nista neprilicno. Mi, pak, ne treba da se opterecujemo time, vec da smo uvek blagodarni: i pri izobilju svega i pri oskudici. Jer, u recenome je obelezje ucenika Hristovih. Imajuci navedeno raspolozenje, mi cemo lako podnositi nevolje sadasnjeg zivota i naslediti buduca dobra.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

301.

1) Neprijatelji nas okruzuju i uvek napadaju neocekivano: treba da se cuvamo; 2) kako – strahom Bozijim i uzdanjem u Boga, suzama i poucavanjem u Reci Bozijoj, cuvanjem uma i odbijanjem pomisli; 3) juce ste neuredno pevali, cime se zalosti Sveti Duh i vi umesto koristi dusama sticete stetu; ubuduce pevajte uredno (4, 99)

1) Pri nedavnim napadima Agarjana nas je sve uhvatio uzas od padanja u ruke bezboznika. I, svakako, ne bez razloga. Medjutim, mi i ne razmisljamo da postoje i napadi demona na nas i ne cuvamo se da zbog svog nemara ne postanemo plen duhova zlobe. Napad vidljivih neprijatelja biva u odredjeno vreme, o kome se moze saznati na osnovu glasina koje mu prethode, sto onima koji zele slobodu daje mogucnost da nekuda pobegnu. U odnosu na nevidljive neprijatelje ne postoji slicna mogucnost s obzirom da je njihovo jedino danonocno staranje ispitivanje nacina kako da nas napadnu ne dajuci nam casa ni da predahnemo. Stoga u vezi sa njima treba da imamo veci strah i neophodna je veca samoodbrana kako ne bismo postali njihov plen i kako bismo izbegli dusegubne napade.

2) A gde bismo pobegli? Naravno, Bogu, kako i peva sveti David: Bog nam je utociste i sila, pomocnik u nevoljama koje nas snadjose veoma (Ps. 45, 2), i: Postavice se oruzan andjeo Gospodnji oko onih koji ga se boje, i izbavice ih (Ps. 33, 7), i jos: Koji se uzdaju u Gospoda kao gora su Sion; nece se pokolebati do veka koji zivi u Jerusalimu (Ps. 124, 1). Prema tome, ukoliko budemo imali strah Boziji i poverenje u Njega, necemo se uplasiti od neprijatelja nasih.

Imajmo, medjutim, u vidu da neprijatelji zauzimaju tvrdjave uglavnom zbog nedostatka hleba i vode. Sta oni predstavljaju kod nas? Suze i Rec Boziju, kojima se hrani i spasava dusa. Njihovim nedostatkom ona se kvari i postaje plen [neprijatelja]. Napisano je: Rec Hristova neka obitava u vama bogato (Kol. 3, 16), i suze neka se ne umanje.

Postoji, uostalom, kako kazu, i unutrasnja izdaja. Sta ona predstavlja? Strasti koje zive u nama i pomisli koje budi telesno mudrovanje: one izdajnicki otvaraju vrata neprijateljima demonima. Njih treba odmah izgoniti i na svaki nacin paziti da ne bude zauzet nas grad, tj. dusa, da nas ne zavede greh i da ne postanemo zarobljenici pogubnih strasti, vec da prebivamo u vrlini sa kojom smo sazdani u slavu Tvorca naseg i na pohvalu meni gresnome.

3) Juce ste me rasrdili svojim pevanjem. Molim vas i preklinjem da pevate pristojno i po tipiku, a ne prosto, tek tako i smuceno, zalosteci Duha Svetoga, a ne mene gresnoga. Jer, Njegova je zapovest: Psalmopevajte razumno (Ps. 46, 8). A razumno se ne moze pevati ukoliko se ne cuva poredak, tj. ukoliko hor ne zapocinje novi stih pre nego sto se zavrsi pevanje prethodnog. Bilo da je psalmopojanje glasno ili tiho, sporo ili brzo, iznad svega treba cuvati red. Cuvanje reda je najbolja crta svakog dela, utoliko pre u besedi sa Bogom. Jer, u neredu dolazi do rdjavih fantazija i rasejavanja cula, dok se pri redu cuva paznja, trezvoumlje i sladost o kojoj svedoci sveti David, govoreci: Kako su slatke grlu mome reci tvoje, vecma od meda [i saca] ustima mojim (Ps. 118, 103).

Stoga molim i preklinjem da sa svim staranjem ispunjavamo tu vrlinu, cuvajuci se medjusobno i ispravljajuci se u pevanju. I pevajuci razumno, mi cemo obresti pokoj dusama nasim. Pruzajmo jedni drugima dobar primer i u svemu drugome ugadjajuci Bogu, cime cemo postati dostojni nasledja Carstva nebeskog.

302.

1) Da ne bi upadao u sujetne [misli] i da se ne bi valjao u grehovnim pomislima, um treba drzati u bogomisliju: u zrenju svojstava i dela Bozijih, andjelskih cinova, stanista svetih i ovog vidljivog sveta; recenim se cuva krasota duse; 2) krasota duse, sa kojom je stvorena, izgubljena je u padu, ali se obnavlja u krstenju, u pokajanju i podviznickom zivotu (4, 100)

1) Gde um uvek treba da bude i gde da prebiva srce? U bodroj paznji prema delu Bozijem, na podviznickom popristu, ne dozvoljavajuci da budemo vuceni levo desno kao zarobljenici. Da li u moru ponestaje vode ili vazduh za onog ko dise? Ni u nama ne treba da ponestanu dobre pomisli uz ustremljenost ociju naseg uma na bezgranicno more divnih dela Bozijih. Ukoliko se udubljuje u njih, um nece imati vremena da se povede za sujetom neceg zitejskog ili da se veze sa rdjavim pomislima. Jer, kao uvek pokretan, on ne moze da prebiva u miru. On se nezadrzivo krece u smeru u kome ga uputimo – bilo desno, bilo levo. Ukoliko ga usmerimo na desno, on ce sa Davidom zapevati: Gospode, voljom tvojom daj snagu lepoti mojoj, a ukoliko ga usmerimo na levo [zapevace] sledeci stih; A kad si okrenuo lice svoje, ja postadoh (sav) smucen (Ps. 29, 8). Bog se odvraca od nas kada se um zanima ispraznostima, a pogubno smucenje [dolazi] kada se dusa bavi grehovnim zamislima. Stoga se postarajmo da um uvek usmeravamo na desno i da mu pruzamo dobre prizore. Kakve? Andjelske nebeske sile, tamosnja neizreciva dobra, svetla obitalista svetih apostola, proroka, mucenika i svih pravednika, podjednako kao i nebeski svod, blistavo sunce, sveli mesec, grupe zvezda i sve druge stvari koje podlezu culima, naravno ne da bismo se zadrzavali na njima, nego da bismo se preko njih uznosili Tvorcu svega – Bogu, cuvajuci svoju krasotu nepovredjenom.

2) Jer, Bog nas je obdario krasotom spocetka nas stvorivsi po svom obrazu i podobiju. I premda smo se mi kroz neposlusnost pomracili i pokvarili, On nas je obukao u krasotu blagodati banjom novoga rodjenja i obnovljenja Duhom Svetim koga izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja nasega (Tit. 3, 56). Kada smo se potom opet iskvarili, On nam obezbedjuje trece sredstvo za vracanje krasote, tj. pokajanje u zavetu devstvenosti, oprostivsi nam sve grehe i izbrisavsi obveznicu koja nas svojim propisima optuzivase (Kol. 2DZ14) zbog krstonosnog zivota, slicnog krstenju. Neka stoga nasa dusa prebiva u svojoj krasoti kako bi se udostojila da cuje: Sva si lepa, draga moja, i poroka nema na tebi (Pes. 4, 7). I ukoliko se opet desi da se oskrnavimo porokom (buduci da smo prevrtljivi, da niko nije cist od skverni (Jov 14, 4), i da se niko ne moze pohvaliti da ima cisto srce – (Pric. 20, 9), pozurimo da se ocistimo suzama pokajanja. Sveti David se moli: Operi me, i bicu belji od snega (Ps. 50, 9). I Bog preko proroka Isaije priziva: Omijte se i bicete cisti. Izbacite lukavstva iz dusa vasih (Is. 1, 16). I blazena je dusa koja se uvek cisti, koja se udaljuje od svake rdjave sklonosti, koja jedino Boga voli i zeli i koja svakodnevno sa zadovoljstvom ocekuje smrt. Jer, i nama ce doci smrt i mi cemo biti duzni da isplatimo opsti dug. Stoga neka svako od nas zivi prepodobno i pravedno da bismo se udostojili da nam dusu uzmu andjeli Boziji i odnesu na nebesa radi vecno blazenog zivota u trenutku dok nam nasi ostaci na opelu budu lezali radi poslednjeg bratskog celiva.

303.

1) On je pomenuo one koji su se udaljili iz obitelji i potom pali u jeres i iskvarenost; 2) potom ubedjuje na opreznost, isticuci da neprijatelj najvise nastoji da skrene sa puta i pogubi monaha (4, 101)

1) Sada je malo onih koji slusaju usled odlaska nekolicine bratije. Ipak, cak i jedan slusalac da ostane, mi ne treba da smo nemarni prema poucavanju. Jer, Gospod govori: Gledajte da ne prezrete jedpoga od malih ovih; jer vam kazem da andjeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga. Jer Sin Coveciji dodje da spase izgubljeno (Mt. 18, 10-11). O, kako je neizrecivo Bozije covekoljublje. Vladika je u obliku sluge dosao pobeglom robu kako bi ga oslobodio od ropstva djavolu. Dosla je istinska svetlost da trazi izgubljenu drahmu, tj. da je pozove iz grehovnog mraka. Ne treba li i mi smireni, podrazavajuci sveblagog Gospoda, da bolujemo zbog svakog od vas, i da govorimo, i da samu dusu polazemo za njega? O kad bih ja imao krila da poletim i pocinem u svakom bratstvu, da ih pogledam i pogovorim o obaveznom. I ne samo njima, nego i onima koji putem Kainovim podjose i u prevaru Valaamove plate upadose (Jd. 11). Koga ja nazivam takvim? Leontija, Jeremiju i Nektarija, koji su odstupili od nas i od vere. Kao nagradu za odstupnistvo oni su dobili predsednicka [mesta]. Kad bih ih video i pogovorio sa njima, ja smireni bih dusu svoju polozio za njih, ukoliko nista drugo ne bih mogao da ucinim. Zeleo bih da vidim i one koji su, zbog grehova mojih, odbacili svetu shimu i obukli se u odecu bezakonja i greha kako bih i zbog njih zaplakao. Jedan od njih je Pajsije koji se, kako govore, pruzio do [velikog] zla. Naime, po carskom nalogu postavljen za nacelnika, on je zapoceo borbu, pocinio ubistva i u sukobu izgubio zivot. Kakva nesreca. U kakvu propast se rinuo dostojni placa. Najpre je iskocio iz bratstva, potom posao za svojom pohotom, razvracajuci se cas jednim, cas drugim kao beslovesna zivotinja, da bi najzad odbacio monastvo. Zatim je zakljucio tragediju o kojoj smo vec culi.

2) Pomenuvsi receno, molim da se pomolimo za njih. Sami, pak, treba da se krepko drzimo svog puta ni malo ne umanjujuci podviznicku postojanost. Jer, i malim popustanjem i lenjoscu dusa se survava u pogibao. Eto zbog cega zalim one koji zive usamljeno i oplakujem ih kao gotov i lak plen djavolu. Jer, vuk i iz staje grabi ovcu. Nece li utoliko lakse progutati onu koja se nalazi izvan stada? Zar ne znate kakvim besnilom djavo dise protiv nas? On napada na svakog coveka, a ne samo na smirene monahe. On se raduje pogibli mnogih. Ipak, on se najvise nasladjuje kad uspe da obori jednog monaha. Stoga on neumorno napada, prikrada se i bori kako bi poslusnog odvojio od poslusanja, bezmeteznika – od bezmetezja, stubnika – od stuba, zatvornika – od zatvornistva. Jer, posle takvog pomeranja, on ih vec vodi kako hoce. Oni, pak, koji nepokretno prebivaju u svojim merama i mestima, vrseci vrline, zaista su neulovljivi za djavola, buduci da su iznad njegovih zamki.

Stoga, koristeci se silom koja nam je data protiv djavola, odbijajmo ga ogradjujuci se strahom Bozijim i obarajuci ga nebeskim pomislima. Nemojmo dozvoljavati da njegove pomisli ovladaju nama, vec ga pobedimo da bismo se udostojili venca pravde od Podvigopoloznika naseg Hrista Gospoda.

304.

1) Budimo bodri narocito povodom gonjenja, buduci da neprijatelj zesce napada; koliko je on [ljudi] vec pogubio od nastanka sveta; isto i sada hoce; 2) kako izbeci njegove zamke – smirenjem i povinovanjem predanim zapovestima; potom on izobrazava dug zivot i spolja i iznutra, sa ukazanjem na nagrade radi podsticanja (4, 102)

1) Vodimo zivot dostojan gonjenja za Hrista u svakoj poboznosti i castitosti (1. Tim. 2, 2), kao ceda poslusnosti i nepovodeci se za predjasnjim zeljama iz vremena nasega neznanja (1. Pt. 1, 14). Nemojte slabiti naboj vasih podviznickih nastojanja. Jer, vidite da djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere (1. Pt. 5, 8). Videci da smo sada razdirani gonjenjem, on ulaze silne napore u ocekivanju da sada lakse uhvati dusu. Mi se, pak, u svako vreme i na svakom mestu drzimo trezvoumlja i bodrosti, ogradjujuci se Bozanstvenim zapovestima. I ne nalazeci mesta u nama, on ce posramljen otici. A ako ga pronadje, on ce sve vise navaljivati. I nece odustati sve dok ne porazi i pogubi. Ili, zar ne znamo koliko je on [ljudi] vec pogubio od stvaranja sveta? Nije li on doveo do izgnanja iz raja prvog coveka, zarobivsi ga grehovnom slascu? Nije li on Kaina nagovorio na bratoubistvo? Nije li on odvojio Judu od sabora apostola, ucinivsi ga izdajicom Zivota svih? Nije li on predao smrti i mnoge druge, kojima nema broja? On i sada vara, podstice i navodi na svako zlo, te guta gotovo citavu vaseljenu. Vrlo je tesko izbeci ga: neophodna je krajnja paznja. Jer, on ne pokusava samo raspustenim i niskim zivotom da nas skrene sa ispravnog i uvuce u suprotno, vec i preteranim podviznistvom. Raznoobrazno se pretvarajuci, on priprema razne zamke i prevare, posvuda po zemlji rasprostiruci svoje mreze da bi nas ulovio. Njih je video blazeni Antonije i odozgo primio ukazanje da ih jedino smirenje moze izbeci.

2) Prema tome, obukavsi se u smirenje, izbegavajmo skretanje sa pravog puta i njegovo napustanje, hodeci carskim putem i ne skrecuci ni desno, ni levo, vec tacno se uklapajuci u pravila svete zapovesti koja nam je predana i iduci za stopama svetih otaca koji su nam prethodili i koji imaju staniste na nebesima. Neka se um nas uzdrzava od rdjavih pomisli, neka se srce poucava u Bozanstvenim recima, neka se usta otvaraju samo radi slavoslovlja Boga, neka oci gledaju samo ispravno, neka uho ne slusa sujetu, neka se ruke prostiru na svoje delo, neka noge stupaju pravo, neka hrana i pice budu umereni, neka je san odredjen ustavom, neka bude samo neophodnih izlazaka, neka se ne nadje mesto za drskost, koja pricinjava smrt, neka nista neumesno ne deluje medju vama, vec neka se sve vrsi prepodobno i mudro. Takav put nije dugacak i granica podviga je blizu. Kakva je, medjutim, nagrada za trud? Carstvo nebesko, radi koga se jos malo podvizavajmo i borimo. Ukoliko se spotaknemo, pozurimo da ustanemo, ukoliko zadremamo – probudimo se i opet budimo bodri. Prinudimo prirodu, umrtvimo udove koji su na zemlji, steknimo vrline. Sve receno ja i sebi govorim, buduci da sam i sam oblozen nemocima, imajuci jednu prirodu sa vama. Neka Gospod da svima nama da se iskreno potrudimo i pozivimo bez saplitanja, te da odavde predjemo sa dobrom nadom i da se udostojimo blazenog vecnog zivota.

305.

1) On ukazuje na zapovesti zakona i Jevandjelja, isticuci i njihovu razliku, te kaze da ne mogu naslediti Carstvo Bozije oni koji ih ne ispunjavaju; 2) on pominje njihov strasan udeo u smrti, sudu i po osudi; 3) potom ih priziva da se obrate Gospodu u pokajanju, sve dok se nisu zatvorila vrata Njegove milosti (4, 103)

1) Sazdavsi nas i iz nebica privevsi u bice, Boga nas je uveo u ovaj zivot kao u neku skolu kako bismo se naucili jevandjelskim zapovestima Njegovog Carstva. Saljuci svoje ucenike na propoved, On im je zapovedio govoreci: Idite, dakle, i naucite sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uceci ih da drze sve sto sam vam zapovedio (Mt. 28, 19-20). Kakve zapovesti nam je On zapovedio? Po Starom Zavetu je bilo zapovedjeno: Ne ubij, ne cini preljubu, ne kradi, ne svedoci lazno (Izl. 20, 13-16). Po Novom Zavetu je dao vise i savrsenije zapovesti, buduci da govori: Culi ste kako je kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije, bice kriv sudu. Aja vam kazem da ce svaki koji se gnevi na brata svoga ni za sto, biti kriv sudu; a ako li ko rece bratu svome: “Raka”, bice kriv sinedrionu. I opet: Culi ste kako je kazano starima: Ne cini preljubu. Aja vam kazem da svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za njom, vec je ucinio preljubu u srcu svome. I opet: Jos ste culi kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni to si se Gospodu zakleo. A ja vam kazem: Ne kunite se nikako. I opet: Culi ste daje kazano: Ljubi bliznjega svoga, i mrzi neprijatelje svoga. A ja vam kazem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, cinite dobro onima koji vas mrze (Mt. 5, 21-44). Vidis li razliku izmedju Zaveta? Jedan zabranjuje dela, a drugi sama raspolozenja srca od kojih dolaze dela, kako bi se iskorenio greh. Ukoliko se, dakle, pokaze da mi ne zivimo ni zakonski, ni jevandjelski, vec neznabozacki, sta cemo docekati u onaj dan? Apostol govori: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muzeloznici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaci, ni otimaci, nece naslediti Carstvo Bozije (1. Kor. 6, 9-10).

2) Kao sto sam vam ranije cesto govorio, i sada vam odlucno saopstavam: neka niko ne zivi po svojoj volji, neka niko nije ravnodusan prema delu spasenja, neka niko ne skuplja zlato, neka ne stice robove, neka ne umnozava konje i bikove i neka se ne obremenjuje nikakvim drugim sticanjem, od cega se poradjaju najveci i najpogubniji gresi. Medjutim, medju vama jos uvek ima nekih koji su uporni i koji se protive istini. Ja, smireni, sam, medjutim, cist od vase krvi s obzirom da nisam prestajao da vam saopstavam pravdu Boziju i da sam neucutno objavljivao o dolazecem macu na sinove protivljenja. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jaci od njega (1. Kor. 10, 22). A vec i sekira kod korena drvecu stoji; svako, dakle, drvo koje ne radja dobra roda, sece se i u oganj baca (Mt. 3, 10). Zar se ne bojite tog primera? Zar ne drhtite pred tom opomenom? Zar se ne bojite smrti koju kroz neko vreme necemo zaobici? Kako cemo susresti strasne andjele koji po obicaju dolaze da nas uzmu iz tela? Kako cemo proci onaj dugacki put ne stekavsi neophodne zalihe? Kako cemo sa necistom savescu stati pred sudiste Hristovo, pred kojim ce se pokloniti svako koleno i koga ce svaki jezik ispovediti? Ukoliko se pokazemo takvi, svakako cemo biti poslani na [mesto] gde je oganj neugasivi, neuspavljivi crv i plac i skrgut zuba.

3) Da se receno ne bi desilo, dodjite, poklonimo se, pripadnimo i zaplacimo se pred blagim Bogom nasim, susrevsi Njegovo lice sa ispovedanjem, iskanjem, skrusenoscu, suzama, molitvama, postom, cistotom i dobrim ponasanjem. Jer, On je ociscenje grehova nasih. On jos nije zatvorio vrata milosti svoje pred nama i ne odvraca se od onih koji mu se obracaju, vec ih milostivo prima kao bludnicu, kao razbojnika i kao bludnog [sina]. Da, molim vas, ustanimo, probudimo se, podvizavajmo se. Deca koja dobro uce radosno zure u svoj dom kada ih otpuste iz skole. I mi, iskreni ucenici Jevandjelja, po odresenju od ovog zivota, sa radoscu treba da se preselimo u vecni zivot.

306.

1) On pohvaljuje poslusanje kao najplodniji podvig, prekorevajuci one koji zive van poslusanja; 2) potom svoje ubedjuje da sve vise napreduju u poslusanju, napominjuci da ce uskoro Gospod doci i svakome dati po delima njegovim (4, 104)

1) Blagodacu sveblagog Boga vi verujete i povinujete se mom smirenju, ne cineci nista osim onog sto vam je zapovedjeno. Za receno radost i venac nemam samo ja, nego i vi, koji ste i pre mene vrlinu postavili kao cilj zivota. Moze li za poslusnika biti nesto sladje, pozeljnije i radosnije od zivota po zapovesti i od [izbegavanja] da postupa po svojoj volji? Eto istinskog poslusanja i nelaznog zivota. Postoji mnogobrizni i bezbrizni podvig. Mnogobrizni se odnosi na one koji su jos obuzeti svojim prohtevima. Bezbrizni se odnosi na one koji su uspeli potpuno da odseku svoju volju i koji imaju smelost da kazu apostolski: A zivim – ne vise ja, nego zivi u meni Hristos (Gad. 2, 20). Ne ziveci po svojoj volji, on preko igumana zivi za Boga i otkrivenim licem odrazava slavu Gospodnju, preobrazavajuci se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda (2. Kor. 3, 18). Takav se ne stara o svetu, ne boji se smrti, provodi bezbrizan i nicim ne opterecivan zivot, svega sebe predajuci Bogu. Onaj, pak, ko se oslanja na svoje zelje, ko zakone poslusanja gura u zadnji plan i ko se pokorava svojoj volji i samougadjanju [u stvari] vodi mucni zivot, ziv se ulovivsi da vrsi volju djavola (2. Tim. 2, 26). I svi njegovi postupci su neodobravajuci, premda ponekad izgleda da posti, da vrsi bdenje ili da cini neko drugo dobro. Jer, sve sto nije od vere greh je (Rim. 14, 23). Ono sto nije po opstem ustavu pripada samom delatelju i tudje je bogougodnom blagocascu.

2) Stoga ja takve sa pravom prekorevam, dok vas hvalim i molim da sve vise prebivate u dobrom poslusanju, u trpljenju, u odsecanju svoje volje, u veri, nadi i ljubavi i u svim ostalim poslusnickim delima na sopstveno spasenje i na dobri primer svemu bratstvu. Da, molim vas, jer jos malo, vrlo malo, pa ce doci Onaj koji treba da dodje i nece odocniti (Jev. 10, 37). Doci ce poslednji dan koji ce i osvetliti sto je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5). Doci ce strasni i nelazni Sudija, koji ce privesti poslusnika poslusniku, igumana igumanu, episkopa episkopu, velmozu velmozi, cara caru, te ce jednog izobliciti ili opravdati preko drugog i svakome dati po delima njegovim: Zivot vecni onima koji istrajnoscu u dobrim delima traze slavu i cast i besmrtnost; a jarost i gnev onima koji se uporno protive istini a pokoravaju se nepravdi. Nevolja i tuga na svaku dusu coveka koji cini zlo (Rim. 2, 69). Recenog treba da se krajnje bojimo, te da se sa svakim naporom postaramo da nas cas smrti ne zatekne praznim u dobrim delima, vec da nas nadje sa bogatim plodovima dobrih dela. Neka nam se neprijatelj protivi u dobrom cinjenju (s obzirom da je po reci Gospodnjoj covekoubica od pocetka, i da ne stoji u istini, jer nema istine u njemu – Jn. 8, 44). Mi, pak, protiv njega upotrebimo hrabrost i velikodusnost, suprotstavljajuci mu se naporima, znojem, molitvama, moljenjima i suzama. I on nece ni u cemu uspeti protiv nas zbog Gospodnjeg sadejstva u nasim borbama i Njegovog zastupnistva u nasoj nemoci. On ce nam i dati vecnu pobedu.

307.

1) Pomenuvsi plodnost pouka, on sve priziva da se zajedno izgradjuju u staniste Bozije; 2) potom ubedjuje da postanemo hram Boziji i da ne dozvolimo da se on u nama razori, ujedno navodeci i sredstva [za njegovo odrzavanje] (4, 105)

1) Neka niko ne govori da su nase pouke uzaludan trud. Ne, mi od njih dobijamo veliku korist. Plug za zemlju i voda za zednog je ono sto je nasa poucna rec za onoga ko slusa otkrivenim srcem. Od cega dusa obicno postaje gora? Od cega dolaze razdori, sukobi i deobe u bratstvu? Upravo stoga sto nema pouka i saveta. Ukoliko, pak, postoji pouka i savet, naci ce se i mir i poredak, na kojima, opet, pociva Duh Sveti. Stoga se ja smirni sa strahom i ljubavlju staram da sa vama vodim besedu, da vas savetujem, tesim, opominjem, te da i sebi i vama pomognem da se spasemo od mnogorazlicnih iskusenja djavola. Ispovedam da mi i vi mnogo pomazete, narocito prvi u bratstvu, buduci da ste mi saradnici u dobru. Sveti Pavle govori: Ja posadih, Apolos zali, ali Bog ucini da uzraste (1. Kor. 3, 6). Prema tome, ne radi se samo o mom, vec i o vasem dobrom delu, a vise o svega – o Bozijem, od koga dolazi sve dobro ljudima. Stoga vas molim da prema danom vam poslusanju sve usmeravate ka opstoj koristi i da se uzajamno Duhom pripremate za Boziju obitelj. Apostol opet kaze: Jer temelja drugoga niko ne moze postaviti osim postojeceg, koji je Isus Hristos. Ako li ko zida na ovome temelju zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, svacije ce delo izici na videlo; jer ce Dan pokazati, jer ce se ognjem otkriti, i svacije ce se delo ognjem ispitati kakvo je (1. Kor. 3, 11-13). Vidite li kako on vrlinu uporedjuje sa zlatom, srebrom i dragim kamenjem, a porok – sa drvima, senom i slamom. Podvrgnuvsi se ispitivanju ognja na sudu, jedni (zapaljivi) ce izgoreti, a drugi (tvrdi) ce se sacuvati.

2) On potom dodaje jos strasniju rec: Ne znate li da ste hram Boziji i da Duh Boziji obitava u vama? Ako neko razara hram Boziji, razorice njega Bog; jer je hram Boziji svet, a to ste vi (1. Kor. 3, 16-17). Veliki je dar sto se udostojavamo da se nazovemo i da budemo hram Boziji. Velika, je, pak i pretnja ukoliko razorimo hram Boziji, buduci da ce [utom slucaju] i Bog nas razoriti. Stoga nemojmo razarati hram Boziji u sebi. Udostojivsi se da u sebi imamo zivog Duha Svetog, nemojmo dozvoliti da postanemo staniste strasti. Oslobodivsi se od greha, nemojmo dozvoliti da nas djavo opet porobi. Naprotiv, budimo cisti i besprekorni. . . puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boziju (Fil. 1, 10-11). Neka srce nase bude bodro, ispunjeno straha Bozijeg i napajano stalnim pomisljanjem na smrt. Jer, greh se ne moze pojaviti [na mestu] gde postoji takav strah i takve pomisli. Ukoliko je, pak, srce neosetljivo i okamenjeno, u nas se lako seje pohota, koja nas razdrazuje i smucuje. I ona nas nece ostaviti sve dok se ne vratimo na ranije dobro nastrojenje. Latimo se stoga truda kako bismo napredovali u dobru i potom obreli neprekidni pokoj. Latimo se placa kako bismo obreli radost u Gospodu. Latimo se hodjenja tesnim i skorbnim putem kako bismo obreli prohladni zivot, koji se iz njega radja. Eto najvece od svih trgovina. Eto najvece srece: neznatnim trudom i podvigom u sticanju vrlina steci bezmerna i vecna blaga. Neka bismo ih se udostojili svi mi.

308.

1) Nas zivot lici na plovidbu morem; 2) krmanos je um; kako on treba da upravlja ladjom zivota da bi izbegao brodolom; 3) navedene pouke nisu samo za najmladje, nego i za starije, s obzirom da opasnost ni od njih nije daleko; 4) pazimo da ne izgubimo ono sto smo sakupili dugim trudom (4, 106)

1) Zivot covekov je kao neko drugo more po kome mi, sevsi u ovo telo kao u neki brod, misleno plovimo. Oni koji plove po obicnim morima povremeno se sakrivaju u pristanista, a mi plovimo neprestano, i danju i nocu, i u nepogodi i u buri. I nase more je puno nevolja i veliko koliko je dugacak nas zivot. U njemu je mnogo strasnih burnih talasa, koje podizu duhovi zlobe, I uopste se ne moze reci koliko je na njemu pirata-demona, koji pokusavaju da nas potope. Videci receno, sveti David molitveno klice: Da se izbavim od onih koji me mrze, i od voda dubokih. Da me ne potopi bura vodena, niti da me proguta bezdan, niti da bunar zatvori nada mnom usta svoja (Ps. 68, 15-16). Veliki muz, David se bojao i molio da ne bude potopljen, pa ipak je jednom zadremao i postradao. Sta tek da kazemo mi smireni i koliko treba da se bojimo i molimo da ne postradamo na isti nacin?

2) Nas um kao neki krmanos odbija buru strasti ukoliko je budan i bodar, buduci unekoliko poprskan kapima pomisli koje navaljuju. Ukoliko se, pak, preda lenjosti i nemaru, on prihvata strast koja udara kao besni potok. Napunivsi se njome, on najzad trpi veliki grehovni brodolom o kome je zalosno slusati, a jos zalosnije – iskusiti. Strasna je, dakle, i nevoljna plovidba naseg zivota. Stoga pazljivo i bodro drzimo njegovo kormilo, daleko odbijajuci strasti i odmah obarajuci neumesne pomisli koje se potkradaju kako nas ne bi potopile {ukoliko ih zadrzimo).

3) Govoreci, ja imam u vidu ne samo mladice, nego i starce koji su dugo vremena proveli u podviznistvu. Jer, djavo ni njih ne ostavlja nedirnute, i cesto ih dovodi do zalosnog pada, kao sto negde govori veliki i bogonosni Vasilije: “Zaista je najzalosnije videti da neko posle posta, posle surovog zivota, posle dugotrajnih molitava, posle obilnih suza, posle dvadesetogodisnjeg ili cak tridesetogodisnjeg uzdrzanja usled nepaznje i nemara duse odjednom svega bude lisen”. Ja smireni sam receno cuo i video, te sam ga oplakivao i oplakujem, pomisljajuci [o okolnosti] da je bogatstvo vrlina koje je sabrano tokom tolikih godina lukavi djavo u jednom trenutku razgrabio, ostavljajuci podviznika blagocasca praznim i nepotrebnim. Velika je, dakle, tajna naseg spasenja i veliko je besnilo djavola protiv nas. On ne podnosi da vidi kako se mi penjemo na nebo, sa koga je on pao.

4) Medjutim, neka njega sa njegovom velikom jaroscu protiv nas. Mi se, pak, i mali i veliki, i mladi i stari jednodusno cvrsto resimo da, uz Boziju pomoc, ne dopustimo da iz nepaznje propadne ono sto smo mnogim naporima i podvizima sabrali, tj. odricanje od sveta, poslusanje, zdravoumlje [tj. celomudrenost], suze, prvo i poslednje ispovedanje. Naprotiv, neuspavljivo bdimo, drzeci podignuta jedra nase nade i upravljani vetrom Duha kako bismo stigli do kraja zivota i stupili u pristaniste besmrtnosti, bogatstvom vrlina stekavsi Carstvo nebesko.

309.

1) Juce je dosao poslanik od cara i mi svi smo se uznemirili, znajuci da nam car nije naklonjen; kad bismo znali da nam je naklonjen, mi bismo ga drugacije susreli; slicno ce dusa susresti i vesnika smrti: bice radosna ukoliko je uverena u Bozije blagovoljenje, ili ce je spopasti uzas ukoliko nije uverena; 2) pomirimo se sa Bogom i ucinimo andjele prijateljima; recenome pomazu suze pokajanja, bdenje nad sobom, uzajamna molitva i narocito pricescivanje Svetim Tajnama; 3) on izlaze kako treba pristupati Svetim Tajnama i koliko su spasonosne, te kako mu je zao sto se retko pricescuju, sa napomenom da ubuduce cesce pristupaju (4, 107)

1) Juce je ovde stigao carski poslanik. I mi smo se krajnje uznemirili, dirnuti neocekivanoscu njegovog dolaska. Posto smo potom saznali da nije dosao radi nas, mi smo se jos brze razresili straha. Sada vas pitam zbog cega smo se uplasili? Svakako zbog znanja da car ne samo sto nije zadovoljan sa nama, nego nas i mrzi i prezire. I obratno, da smo mili caru i da pripadamo broju njegovih bliskih, zar se ne bismo obradovali dolasku lica od njega, znajuci da se prema nama odnosi blagonaklono? Zasto, pak, ja zapocinjem slicnu rec? Na slican nacin se ni dusa koja je dobrim zivotom stekla Bozije blagovoljenje nece uplasiti kad Car svih po nju posalje andjela, vec ce sa zadovoljstvom da pogleda na njega i sa radoscu da ode svom Vladici. Ukoliko, pak, nije takva, uhvatice je smucenost i uzas, buduci da u sebi nema cvrstine i da niotkuda ne ocekuje pomoc i utehu. Jer, ovde brat ili prijatelj moze da uspokoji dusu ili da otera strah. Tamo, pak, tako nesto nije moguce: andjeo ce nemilosrdno i zestoko uzeti bednu dusu. Slusajuci ovu rec ne osecamo li pokrete straha u dusi? I kada samo slusanje izaziva strah, kako cemo tek postradati kada se u samoj stvarnosti nadjemo u slicnom polozaju? Kako ce tada dusa stati na sudistu Hristovom? Po proroku Danilu, reka ognjena izlazi i tece ispred Njega, hiljade hiljada mu sluze i deset hiljada po deset hiljada stoje pred Njim (Dan. 7, 10). Sudija je strasan i neumoljiv i [trazi] odgovor cak i za praznu rec, kao sto je receno u Jevandjelju (Mt. 12, 36). Kako ce tada dusa istrpeti receno? Zaista, strasno je pasti u ruke Boga zivoga (Jev. 10, 31). Jos ce strasnije biti kad cuje pravednu odluku koja je predaje beskonacnom mucenju.

2) Stoga vas molim i preklinjem da se pre smrti izmirimo sa Bogom, da steknemo Njegovo blagovoljenje, da andjele koji ce doci po nas ucinimo prijateljima. Neka nase misleno oko bude budno i um nepobediv, ne pristajuci na nagovaranja strasti. Ukoliko se ponekad i okliznemo, brzo ustanimo. Mi mnogim suzama treba da gasimo raspaljene strele lukavog, ljubavlju se uzvisavajuci ka Hristu. Mnogo je mocna, kaze se, usrdna molitva pravednika (Jak. 5, 16). Stoga postoji potreba da se molimo jedni za druge i da se molitveno pominjemo. Mnogo mogu i suze i skrusenost, a iznad svega – pricescivanje Svetim Tajnama. Ja se mnogo cudim sto vidim da se nemarno odnosite prema recenome, ne znajuci za razlog. Nedeljom jos i pristupate Tajnama. Kada, pak, Liturgija biva drugog dana, niko ne prilazi. Nekada su se u manastiru po zelji pricescivali svakog dana. Sada je receno vrlo retko, ili se vec vise nigde ne moze sresti.

3) Ja, uostalom, ne kazem da zelim da pristupate Tajnama prosto, tj. bilo kako. Jer, napisano je: Ali covek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od case neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci tela Gospodnjega (1. Kor. 11, 28-29). Ne, necu ja to. Nikako. [Ja hocu] da mi gorimo od zelje da se pricestimo, te da se po mogucnosti cistimo, udostojavajuci se [velikog] dara. Jer, hleb koji predstoji jeste pricesce zivotom, kao sto govori Gospod: Ja sam hleb zivi koji sidje s neba; ako ko jede od ovoga hleba zivece vavek; i hleb koji cu ja dati telo je moje, koje cu ja dati za zivot sveta (Jn. 6, 51), i opet: Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu (Jn. 6, 56). Vidis li neizrecivi i bezmerni dar? Gospod nije samo umro za nas, vec nam je sebe predlozio i za hranu. Sta bi snaznije moglo da projavi Njegovu ljubav prema nama? I ima li sta spasonosnije za nasu dusu? Niko se ne lisava svakodnevne obicne hrane. Naprotiv, onaj ko je [jedan dan] ne okusi veoma se opterecuje. Sta, pak, znaci da smo ravnodusni kad nam se predlaze hleb zivota i casa besmrtnosti, a ne obican hleb i obicna casa? Zar da se takvo delo ne smatra neophodnim? Takav [stav] sluzi kao svedocanstvo velikog nerazumevanja i besmislenosti. Ako smo do sada i postupali tako, molim da se ubuduce ukrepimo i ne dopustimo dosadasnje [drzanje], znajuci silu dara Bozijeg. Naprotiv, uvek u skladu sa silama cistimo sebe i pristupajmo da se pricestimo Svetim i Osvecujucim Tajnama, sto ce nam, kako mislim i kako jeste, mnogo pomoci da se odrzimo cisti. Jer, mi cemo se [na cistotu] podsticati pripremanjem za Pricesce i njegovim ocekivanjem. Pri ravnodusnosti prema Pricescu strastima se ostavlja veca sloboda i veci prostor da nas ulove. Osim toga, Pricesce ce nam biti svagdasnji zalog za vecni zivot, koga neka bismo se svi udostojili blagodacu i covekoljubljem Gospoda naseg Isusa Hrista.

310.

1) Napred, napred po putu vrline; 2) kako – svaki dan provodeci u cinjenju neophodnog, za sta se i daje primeran program; 3) on pobudjuje [na ispravno delanje] krasotom i sladoscu vrline i pogubnoscu greha; 4) zbog cega izostaje uspeh zbog neiskrenosti zelje (4, 108)

1) Vrlina je stalno zivo delo koje se nikada ne zaustavlja u svom stremljenju ka napred i koja svoje privrzenike vuce ka sve vecem savrsenstvu. Ukazujuci na receno, apostol govori: Ne kao da to vec postigoh ili se vec usavrsih, nego stremim ne bih li to dostigao, kao sto mene dostize Hristos Isus, i dalje: Sto je za mnom zaboravljam, a stremim za onim sto je preda mnom. I trcim prema cilju radi nagrade gornjega prizvanja Bozijega u Hristu Isusu (Fil. 3, 12/14). Prema tome, u vrlini ne treba da bude nikakvog zastoja, buduci da zaustavljanje oznacava pocetak skretanja na zlo. Ni mi nemojmo da stojimo na putu vrlina, vec se uvek dobro krecimo i uvek kao novi ushodimo iz sile u silu, dok ne dostignemo svi, . , u coveka savrsena, u meru rasta punote Hristove (Ef. 4, 13).

2) Kako, dakle, treba postupati? Svakog dana treba revnosno da cinimo ono sto smo duzni. Navedimo dva primera. Ustavsi od sna, pozurimo na molitvu. Vrativsi se, latimo se usrdno za posao pevajuci u srcima nasim Gospodu i ujedno radeci rukama. Po prolasku dana sa blagodarnu i skrusenoscu podjimo na spavanje. Takvim tokom stvari i na nama ce se ispuniti reci svetog Davida: Dan danu govori rec, i noc noci objavljuje znanje (Ps. 18, 3). Neka nam ni jedan dan ne prodje u ravnodusnosti prema poslu i u mislenoj i srdacnoj porobljenosti. Neka ni [jedna] noc ne prodje u popustanju pokoju i sramoti u mislima (a kamoli na delu). Jer, rec istine zahteva da nam bude cista i dusa, a ne samo telo.

3) Hocemo li uopste nesto da zelimo? Zelimo, onda, vrlinu, buduci da je njeno okusanje sladosno i nenasito. Ili mozda volimo da se nasladjujemo lepotom? Sta je, pak, lepse od Gospoda, cijom lepotom se sve ukrasava? Zla pohota, medjutim, dusu cini besnom i prozdire je surovije od bilo koje zveri. Od nje ne dolazi zadovoljstvo, nego mucilacki zivot. Apostol govori: Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Bozijega, niti raspadljivost nasledjuje neraspadljivost (1. Kor. 15, 50). I kazi mi da li postoji neko koga greh, posto ga je porobio, nije osramotio, ponizio i predao smrti. I da li postoji neko koga vrlina nije uzvisila i pokazala divnim u svetu? Od mnogih uzmi dvojicu: Amnona i Josifa. Zar jednog blud nije doveo do smrtnog srama, a drugog ocuvanje zdravoumlja [tj. cistote] pred Egipcankom – do carske [krune]? Eto koliko je vrlina omiljena, pozeljna i spasonosna. Greh je, naprotiv, mrzak, odvratan i poguban. Pa ipak, mi ljudi upadamo u velike zablude, umesto zivota birajuci smrt, umesto svetlosti – tamu i umesto netruleznosti – truleznost. Sta moze biti dostojnije zaljenja?

4) Zbog cega, pak, iako zelimo, mi ne mozemo da budemo ljubitelji dobra? Stoga sto nasa zelja nije istinska, nego pritvorna. Jer, kao samovlasni [tj. slobodni], mi biramo ono sto zelimo. Prema tome, da istinski zelimo dobro, mi bismo ga i izabrali. Doduse, rdjav zivot od mladosti u nama stvara gotovo nesavladive strasti. Apostol, medjutim, govori: Kao covek govorim zbog nemoci vasega tela. Jer kao sto davaste udove svoje da robuju necistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte udove svoje da sluze pravdi za osvecenje (Rim. 6, 19). Dakle, kao suprotnost sklonosti ka grehu, mi treba da pokazemo stremljenje ka vrlini. Istrajmo u kucanju i sveblagi Bog ce nam svakako otvoriti vrata, tvoreci u nama ono sto mu je ugodno i dajuci nam vecni zivot.

311.

1) Neko je skoncao sa pohvalama i on iznosi pouku da ga podrazavamo; 2) potom savetuje da se secanjem na kraj [zivota] podgreva revnost, kao sto su i svi sveti cinili; 3) on ublazava one koji tako cine i dodaje: “Budimo i mi takvi” (4, 109)

1) Sada smo se potpuno uverili da je nas brat Teosost umro. Stoga treba o njemu da kazemo nesto ukratko. On bese iskusan muz, imajuci pohvalu kod mnogih – i monaha, i svetovnjaka. On je slusao i druge navodio da ga slusaju. Stekavsi iskustvo stradanjem on je mogao, apostolski govoreci, da pomogne onima koji su u iskusenju. Stoga je stekao mnoga dobra ceda po Bogu. Potom se podvrgao velikim i teskim nevoljama i teskobama, progonima i iskusenjima za istinu, od kojih je i skoncao i otisao Gospodu. Zbog cega ja receno navodim? Da bismo na ovom bratu mi videli svoju buducnost. Naime, ukoliko dobro i prepodobno pozivimo, i mi cemo, slicno njemu, po smrti dobiti pohvalu od drugih, lezeci kao podstrek dobre revnosti za poslusne. Ukoliko ne budemo dobro ziveli ne samo da necemo biti pohvaljeni, nego cemo se pravedno podvrci beskrajnoj muci, o cemu je strasno i pomisliti, a ne govoriti.

2) Ti treba da vidis kako mi jedan za drugim prelazimo odavde i da se [pitas] kuda odlazimo. Nas zivot se ovde ustrojava radi malobrojnih dana, tj. da bismo poziveli radi ispitivanja i probe vrlina, a zatim presli na [mesto] gde cemo zauvek biti. Razmisljati o recenome jeste delo blagorazumnih. Onaj ko razmislja plasi se i uvek drhti, svakodnevno umiruci proizvoljenjem i svakodnevno ocekujuci razresenje od tela, cime u sebi podstice revnost za predstojeca dela po poslusanju koje mu je povereno i neprestano dodaje trud na trud. Jer, otkuda natprirodni podvizi kod svetih? Otkuda njihova poslusnost do same smrti? Otkuda nepobedivo trpljenje mucenika pri odsecanju udova i prolivanju krvi? Svakako od pomisljanja na brzoprolaznost zivota i na iznenadnu smrt, na stojanje pred strasnim sudistem i na beskrajnost vecnih muka. Otuda je kod njih sve, tj. trpljenje najsurovijih stradanja kao u tudjem telu.

3) Blazena je dusa koja o recenome pomislja dan i noc, provodeci privremeni zivot kao strankinja koja je na prolazu i koja ceka blazeni i beskrajni zivot, o kome govori apostol: Jer zarkim iscekivanjem tvorevina ocekuje da se jave sinovi Boziji. Jer se tvar pokori tastini, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom da ce se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Bozije (Rim. 8, 19-21). Vidis li sta se obecava? Da ce se sve pretvoriti u netruleznost i da ce se tvorevina iz ropstva izvesti na slobodu. Kakav ce biti dan o kome sveti David govori: Jer je bolji dan jedan u dvorima tvojim, od hiljada (drugih) (Ps. 83, 11), i sveti apostol Petar: Jedan dan. . . je kao hiljada godina (2. Pt. 3, 8)?

Tamo pruzajmo i mi svoj um i srce, tamo prenesimo svoju ceznju, tamo preselimo svoje pomisli i zelje kako bismo se sakrili od kneza ovoga veka, koji ima vlast da nas iskusava, ali ne i silu da nas srusi ukoliko smo ogradjeni oruzjem naseg podviznistva. Ja smireni zelim ne samo da ga izbegnete, nego i da ga pobedite i dobijete venac pravde od Hrista Isusa, Gospoda naseg.

312.

1) Samo istinski monasi mogu da se raduju usled bezbriznosti o zitejskom i staranja jedino o ugadjanju Bogu i cuvanju devstvenosti; 2) oni i nemaju razloga da se zaloste: gresi su im oprosteni, a rane od pomisli i strasti presecaju borbom koja im priprema vence; treba samo srcano da se bore i pobedjuju neprijatelja; 3) obodrimo se: uskoro ce doci Onaj sto dolazi (4, 110)

1) Apostol svima zapoveda da se svagda radujemo u Gospodu (Fil. 4, 4). Raduju se obicno jedino istinski monasi, koji se ne staraju ni o zeni, ni o deci, ni o robovima, ni o novcu, ni o imanju, niti o bilo cemu od onoga o cemu se staraju teloljupci. Oni imaju samo jednu brigu, tj. kako da ugode Gospodu. Briga o tome i jeste svagdasnja radost u Gospodu. Jer, pored braka, robova i svih nespokojstava koja se radjaju iz njih, tj. pored muke duha koju je Bog, po recima Solomona (Prop. 1, 13), dao sinovima ljudskim da se upraznjavaju u njoj, nije lako radovati se u Gospodu. Navedene stvari, naime, odvajaju um od prepodobnog secanja na Boga, uz koje je jedino i moguce da se [covek] raduje. Stojeci u redu onih koji se raduju u Gospodu, radujmo se u saradujmo se jedan drugom, od Nagradodavca Gospoda ocekujuci nagradu za devstvenost i siromastvoljublje. On je obecao da ce dati nagradu i za casu hladne vode, a ne samo za velika i natprirodna dela. Jer, zaista je veliko i natprirodno delo devstvenosti: ona se dotice andjelskog zivota i uvodi coveka u prvobitno rajsko stanje, u kome nije bilo ni braka, ni ropstva, vec je zivot bio bez nevolja i zalosti.

2) Mozda ce neko reci da se ne raduje, vec da je zalostan. Molim da mi se kaze odakle ta zalost. Da li stoga sto je ranije ucinio mnogo grehova? Medjutim, oni su vec oprosteni zbog ispovedanja, odricanja od sveta i prihvatanja bremena poslusanja. Mozda stoga sto te svakodnevno ranjavaju pomisli? Medjutim, ukoliko ih odbijas, [ti vec imas] predskazanje tvog ovencavanja. Jer, nikada se ne ovencava onaj ko nije stupio u borbu, nego onaj ko se srcano borio i pobedio. Vidite li da je ono sto ste mi naveli kao uzrok zalosti u stvari za vas uzrok radosti? Radujmo se duhovnom radoscu, srcano ustajuci i protiveci se zamkama djavoljim. Molitvama i moljenjima odbijajmo njegove priloge, smirenjem i poslusanjem kidajmo njegove zamke, suzama i skrusenoscu ga potapajmo kao faraona, samoprekorevanjem i ispovedanjem ga odbacujmo daleko od sebe i svim drugim dobrim delanjem ga rusimo uz Boziju pomoc. Neka je on raznovrsan u svojim zamkama, neka je iskusan u zlobi, neka zna vreme koje je najpogodnije da nas napadne, istuci nasu smrt, neka ume da se pretvara da je pobedjen kako bi potom neocekivano napao na nepripremljenu dusu kako bi sa njom cinio sta hoce. Mi stojmo na svojoj strazi, budimo trezvoumni i bodri, neka nam oko uma bude budno i srce plameno u ljubavi prema Bogu, te cemo biti nepobedivi i nepromenjivi.

3) Da, molim da ne budemo malodusni u borbi i da ne slabimo u bici sa neprijateljem. Jer, blizu je kraj borbi i podviga. Jos malo, tj. ili u cas koncine svakoga od nas ili pri kraju veka (pri javljanju sa nebesa zajedno sa andjelskim silama u plamenom ognju i u slavi neizrecivoj) doci je Onaj koji dolazi i nece zakasniti. I ugledace ga svako oko, i oni koji ga probodose; i zaplakace zbog Njega sva plemena zemaljska (Otk. 1, 7). Strasnog li i neopisivog prizora. Tada ce se obradovati oni koji su se podvizavali dobrim podvigom, koji su ostali cvrsti u iskusenjima, ljubitelji prepodobija, savrseni delatelji poslusanja i svi koji su u svemu Gospodu ugodili. Neka bismo se i mi ubrojali u njih i zajedno sa njima se nasladili vecnim dobrima u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

313.

1) Nas zemaljski zivot je promenjiv zbog prve neposlusnosti; 2) odricuci se od sveta i obecavajuci poslusnost, mi se izbavljamo od takve promenjivosti; ipak, neophodno je srcano stojanje u podvizima; 3) drzimo se trezvoumlja i bodrosti, cuvajuci se u cistoti; ukoliko i pogresimo, pokajmo se i ispravimo se (4, 111)

1) Cujmo sta govori apostol: A ovo kazem, braco, daje ostalo malo vremena: od sada i oni koji imaju zene neka budu kao da ih nemaju. I oni koji placu kao da ne placu, i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da nista nemaju. I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju; jer prolazi oblicje ovoga sveta (1. Kor. 7, 29-31). Sta znaci: Prolazi oblicje ovoga sveta! On prolazi, tece i ni jednog dana nije postojan; jednog dana je vedro, drugog oblacno; juce je bilo lepo vreme, danas je nepogoda; jedan se penje na visinu, a drugi pada sa visine svog dostojanstva; bogatas postaje bednik, a bednik postaje bogatas. I beskrajnim izmenama i promenama se podvrgava nas bedni zivot, nemajuci postojanosti ni u cemu. Zbog cega? Zbog nase drevne neblagorazumnosti. Posto u raju nismo obratili paznju na svetu zapovest koja nam je data i posto smo obmanuti zadovoljstvom lukave zmije, mi smo pravedno predani mnogostradalnom i izmenjivom zivotu ovom. Zbog njega se, medjutim, desio dolazak Gospoda naseg Isusa Hrista, koji nas uzvodi na prvobitno stanje i vaspostavlja bezalosni i beskorbni onaj zivot. Stoga je mudro i razumno delo biti postajan usred nepostojanosti i nepromenjiv – usred promenjivosti. Kome je svojstveno receno? Samo onima koji su se raspeli svetu i posli za Gospodom.

2) Blagodacu Hristovom i mi smo takvi, dobrim odricanjem odrekavsi se od sveta i predavsi se prekrasnom poslusanju, kojim ushodimo u drevno stanje. Posto smo zbog neposlusanja i nepokornosti izgnani iz raja, sveblagi Bog nas je blagovoleo da kroz poslusanje i blagopokornost ponovo ulazimo u njega. Radujmo se sto smo u poslusanju, koje nas uvodi u vecni zivot. Neophodni su, uostalom, i istrajnost u podvizima i trpljenje u skorbima. Telesna pobeda se dobija uz mnoge napore i znoj. Utoliko pre pobednicki proci kroz popriste naseg [tj. monaskog] zivota mogu samo hrabra i srcana lica.

3) Stojmo, molim vas, hrabro, neprestano se drzeci trezvoumlja i bodrosti, jedinom Bogu ustremljujuci nasu ceznju. Svoj um zaposlimo postojanim zrenjem [tj. sagledavanjem] Njega, omivajuci se suzama i umiljenjem i prosvecujuci se molitvama i moljenjima, kojima se privlaci blagodat Svetog Duha. Jer, Bog se najvise raduje zbog duse koja je cista od strasti. Dusa koja blagouha vrlinama svakako je mirisnija od mnogocvetne livade. Ukoliko ponekad i zadremamo, pozurimo da se probudimo. Ako i sedam puta na dan sagresimo, sedam puta se i pokajmo – i bicemo primljeni. Ako i sedamdeset puta sedam puta postradamo, srazmerno se i pokajmo i necemo biti liseni nade na pomilovanje po Bozijem obecanju. Molim samo da budemo postojani i da se ne olenjimo da ustajemo posle padova. Vec je blizu kraj podviga, vec su bliski radost i veselje i venci pravde, kojih neka bismo se udostojili svi mi blagodacu i covekoljubljem Gospoda naseg Isusa Hrista.

314.

Brat se iznenada upokojio: otuda nadahnuta pouka da [svako] bude spreman za ishod [iz zivota] i da uvek pomislja na njega, prebivajuci u bogougodnim delima (4, 112)

Dodjite da polozimo spasonosni zavet u odnosu na poslednji dan i da se izmirimo sa Bogom pre negoli nastupi neodlozni cas smrti. Jer, kaze se: Jer nema ko bi te u smrti spominjao; i u adu ko ce te slaviti (Ps. 6, 6). Zar ne vidimo kako se svakog dana uzima neko od bratije? Zar ne vidimo kako danas zivimo, a sutra nas nema, liceci na ovce odredjene na zaklanje? Eto, uzet je i brat Liverije. Njegova koncina je skrusila moju smirenu dusu. Jer, kako pricaju, njega su nasli u keliji posle iznenadne smrti. Lezao je na boku kao da spava. Takav je njegov kraj. Mi ne znamo kakav ce biti nas kraj i kakvom cemo smrcu umreti. Hoce li ona doci iznenada ili sa izvesnim predznanjem, na kopnu ili na moru, dok smo sami ili dok smo okruzeni bratijom? Onaj ko bi poznao um Gospodnji i ko mu bio savetnik mogao bi da zna i dan i cas i mesto i nacin nase smrti. Zaista je strasna odluka smrti i strasno je upasti u ruke Boga zivog. Stoga molim da uvek budemo u podvigu, uvek pazljivi, uvek na delima po Bogu. Jedan je dobio visok cin, drugi se obogatio, a neko je postao car. Pa sta? Sve prolazi kao san. Usnise san svoj i ne nadjose nista u rukama svojim svi ljudi bogati (Ps. 75, 6). Svaka slava ljudska je kao cvet travni (Is. 40, 6). Izabranici Boziji su ucinili najbolje delo i dobili neoduzimljive cinove. Kakve? Jedni su [dobili] apostolski, drugi prorocki, jedni mucenicki, drugi prepodobni [cin]. Drugi su, opet, dobili neki nizi [cin], no ipak spasonosan. Njihova imena su u knjizi zivih, njihova slava je neuvenjiva i radost neizreciva. I mi treba da ih podrazavamo te cemo svakako dobiti neki od tih cinova. Jer, blagodat je izobilna i svakome ko zeli, i malom i velikom, i mudrom i prostom, i starcu i mladicu – predstoji dobri dar. Ukoliko ih, pak, ne budemo podrazavali, Vladika nas nece pustiti u nebesku bracnu loznicu, vec ce pred nama zatvoriti vrata njena. Gospod govori: Tesko onome coveku koji izda Sina Covecijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj covek (Mt. 26, 24). Svakome je jasno da se ova rec odnosi na izdajnika. Ona, medjutim, pravedno moze da se primeni i na svakog ko izdaje svoje sopstveno spasenje. Zar mi ne mislimo o javljanju Velikog Boga i Spasa naseg Isusa Hrista? Zar mi ne pomisljamo na strasnu odluku koju ce izreci nepotkupljivi Sudija svima koji stoje s leve strane? Zar ne zamisljamo neugasivi oganj i nepredstavljive vecne muke? Ko ce ih razumeti? Ko je razumni krmanos koji dobro upravlja sobom i koji dusu svoju spasava od brodoloma [koji mu spremaju] duhovi zlobe? Mi smo po blagodati Hristovoj izabrali tihi i bezmetezni zivot. Ipak, sve bolje prohodimo svoju plovidbu i sve blagodusnije susrecimo sve sto nam dolazi, strahom Bozijim ogradjujuci svaki ud. Oku zabranite da gleda radoznalo, uho neka ne prima sujetne zvuke, jezik neka ne osudjuje (buduci da brat Boziji govori: Ko ogovara brata ili osudjuje brata svoga ogovara zakon i osudjuje zakon – Jak. 4, 11), ruka neka radi (s obzirom da po apostolskom prosudjivanju onaj ko nece da radi, ne treba ni da jede – 2. Sol. 3, 10), noge neka idu pravo putem mira, srce neka ne skrece na reci lukave i neka ne izmislja izgovore za grehe (Ps. 140, 4). Kod vas neka sve biva blagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40) kako bismo se, pozivevsi dobro, udostojili vecnih dobara.

315.

1) Cuvajuci veru treba da napredujemo i u dobrom zivotu, narocito u zdravoumlju [tj. celomudrenosti], protiv koga najvise napada neprijatelj; 2) on zapocinje sramnim pomislima, a potom raspaljuje telo i dovodi do dela; kasnije on pohotljivog cini slicnim sugavcu; 3) kako izbeci [njegove napade]; treba da se protivimo pomislima, obracajuci se molitvi pri prvom njihovom pojavljivanju; 4) podstici se na suprotstavljanje mislju da si primio usinovljenje po blagodati, a da kroz greh postajes rob djavola, te se protivi i navedenoj strasti i svim ostalim (4, 11Z)

1) Dve vrline grade spasenje coveka: vera i ljubav. Kad bih video da gresite u necem protiv vere, ja bih poveo rec o njoj, starajuci se na svaki nacin da vas usmerim ka pravoslavnom mudrovanju. A bez vere nije moguce ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da nagradjuje one koji ga traze (Jev. 11, 6). Posto je blagodacu Hristovom vasa vera zdrava, ja cu je ostaviti i ponesto pogovoriti o delatnom zivotu, ciji pokretac treba da bude ljubav. Prema tome, molim vas da i sada, kao i uvek, ne budete nemarni za podviznistvo, za gospodarenje nad pomislima, za mnogocenu riznicu devstvenosti, koju smo po milosti Bozijoj primili i protiv koje neprijatelj sa svom silinom usmerava svoje zamke istuci da njenim otimanjem otme i nase spasenje. On, naime, zna da se tom vrlinom upodobljujemo Bogu i da se, obrnuto, njenim gubitkom pribrojavamo beslovesnoj stoci, kao sto je napisano: I covek u casti buduci, ne razumede, izjednaci se sa stokom nerazumnom i postade joj slican (Ps. 48, 13).

2) O, koliko je [ljudi] od vajkada nas prevarant zarobio telesnom pohotom. I sve do sada on ne prestaje da vara ne samo mlade, nego i stare, ne samo nemarne, nego i marljive, protiv svake duse se gotovo koristeci tim oruzjem. On taj otrov pocinje da priprema sejanjem neumesnih pomisli. Raspalivsi srce pohotama tela i krvi, on ga potom izaziva da kaze nesto zabranjeno. Zatim nagovara na drsko dodirivanje udova. I najzad nanosi smrt. Jer, apostol govori: Tada zelja zatrudnjevsi radja greh, a greh ucinjen radja smrt (Jak. 1, 15). Izbegavajmo tu vecnu smrt i izbegavajmo tu mnogobolnu dusevnu bolest. Meni izgleda da je ta bolest slicna sugi. Cesuci se noktima, sugavi sebi navodno pricinjava zadovoljstvo, iako u stvari zadobija mucne rane, koje su utoliko vece ukoliko se vise cese. I onaj kojim je ovladala pohotna strast ne dobija zadovoljstvo nego pustos, ne blagodusnost nego – bezdusnost. On je dostojan zalosti, buduci da je beznadezan, strasljiv, bojeci se cak i senke, a ne samo buduceg suda.

3) Kako da se izbegne to zlo? Najpre treba sveusiljeno i neodstupno odbijati priloge svaki put kada se strast pojavi. Nije cudno sto se ona pojavljuje. Medjutim, ona silu poprima ili od nepaznje uma (koji nije zauzet dobrim pomislima) ili od zavisti neprijatelja. Ma kako bilo, ranjeni treba sto pre da ustane, da se moli, da uzdise, da proliva suze, odlucno odbijajuci strasti. I one ce se ubrzo stisati, a ti ces se uspokojiti u Gospodu. Tada ces poznati da je za dusu najsladosnije da nije obuzeta i porobljena strastima.

4) Zar ti nisi cuo sta govori Gospod? Svaki koji cini greh rob je grehu. A rob ne ostaje u kuci vavek, sin ostaje vavek (Jn. 8, 34-35). Zar cemo mi, oslobodivsi se greha i dobivsi usinovljenje, ponovo postati robovi greha? Zar cemo postati podanici djavola kad smo vec stali pod krepku ruku Boziju? Nikako. Apostol negde kaze: Jer ako opet zidam ono sto razvalih, pokazujem se da sam prestupnik (Gal. 2, 18). Nemojmo dopustiti da budemo narusitelji zaveta Bozijih. Nemojmo opet postajati robovi djavola posto smo vec dobili slobodu od njega. Nemojmo sebi sabirati gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim. 2, 5). Jer, o takvima je napisano: Crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (Gal. 5, 1), gnusajuci se mrskih mastarija zmije. Svakodnevno se protivimo i borimo ne samo protiv te strasti, nego i protiv svih drugih, podavljujuci zavist, kroteci lukavstvo, bratomrznju i svaku drugu zlobu kako bismo izbegli vecne muke i stekli Carstvo nebesko.

316.

1) On velica monahe, nazivajuci ih izabranim rodom i Hristovim vojnicima; 2) ko brani veru u svim jeretickim progonima i ranije i sada – sve monasi; 3) buduci takvi, cuvajmo se u cistoti i drzimo se iznad svakih strasti; 4) nemojte se smucivati sto se ruse manastiri i sto ne uspevamo da ih obnovimo u dovoljnoj meri; potrudimo se da odbranimo veru i sve ostalo ce nam se dodati (4, 114)

1) Bratijo i oci. Ja necu prestati da vas imenujem dobrim imenom bratstva i ocinstva, znajuci da su u odnosu na vas istinska imenovanja, a ne samo lazno nazvanje. Jer, istinski oci i bratija su oni koji su vise od roditelja, vise od brace, vise od svog roda, vise od svoje otadzbine, vise od svega vidljivog zavoleli Boga i prihvatili zivot u zajednici u kojoj je jedno srce, jedna dusa, jedan Otac – Bog i jedna otadzbina – nebeski Jerusalim. Takvi ste i vi, bratijo moja ljubljena. Nazvacu vas i recju Pisma: Rod izabrani, carsko svestenstvo, narod sveti, narod zadobijen, koji objavljuje vrline Onoga koji ga dozva iz tame u cudesnu svetlost svoju (1. Pt. 2, 9). Zaista je cudesna svetlost monaski zivot, u koji smo prizvani i u kome proiznosimo pohvale Onome koji svojom vrlinom pokriva nebesa. U njemu se nastanjuje razboritost, zdravoumlje, hrabrost i pravednost; u njemu su trofeji pobede nad lukavim u Hristu Isusu. Jer ziveci u telu, ne vojujemo po telu; jer oruzje naseg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rusenje utvrdjenja, obarajuci pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Bozijega, i pokoravajuci svaku pomisao na poslusnost Hristu (2. Kor. 10, 35).

2) Ukoliko uzmemo u obzir vidljive neprijatelje, videcemo koliko je bilo gonjenja na Crkvu Boziju. I zar nisu najvise bili gonjeni, bijeni i ubijani oni koji su se raspinjali svetu? Zaobici cu proslost. I u sadasnjem rodu i tokom jeresi koja sada deluje ko se suprotstavio do krvi boreci se protiv greha (Jev. 12, 4)? Zar ne blazeni oci i bratija nase i drugih obitelji? Zaista, takva dela i podvizi pripadaju prvenstveno monasima. Monasi su nervi i oslonac Crkve. Kolikog li dostojanstva koje nam je darovano blagoscu Bozijom.

3) Lopovi su u blizini riznica. Riznica, pak, duse su vrline. Ja napominjem i molim da smo trezvoumni i bodri kako se ne bismo prelestili grehovnom slascu kako se ne bismo ozverili gnevom, kako se ne bismo pomracili neverjem, kako se ne bismo ogorcili neispovedanjem i kako se ne bismo predali vlasti ni jedne strasti. Drzeci se iznad bednih strasti, usrdno se pruzajmo napred, sve dok ne dostignemo kraj zivota.

4) Nas sluh se zalosti zbog pustosenja manastira od strane neprijatelja Gospodnjih. No, zbog cega da se zalostimo? Jer, manastir i hram Boziji smo mi, kojima je i receno: Ako neko razara hram Boziji, razorice njega Bog (1. Kor. 3, 17). Dostojno je sazaljenja i tuge sto su i ti hramovi cesto bili ruseni od strane nasih gonitelja. Ipak, vecim delom oni su promislom Bozijim opet bili obnavljani. Mozda se neko smucuje zbog [okolnosti] da ne uspevamo da vaspostavimo i obnovimo sve manastire koji su pretrpeli gonjenje. Medjutim, kako sadasnje gonjenje [hoce] da srusi veru, citav nas podvig treba da bude obracen na njenu zastitu i opstanak. I sve dok to nije ucinjeno, dok se jos huli ime Boga naseg i dok se sveti oci predaju anatemi, nema koristi od njihovog obnavljanja. Zar neko od onih koji se takmice na trkalistu dobija nagradu ukoliko pretrci polovinu poprista? Jer, kazano je: Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2. Tim. 2, 5). Stoga ostavimo takve pomisli i cvrsto se drzimo ispovedanja vere i srcem i recju, verujuci nelaznom obecanju: Nego istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Neka bismo se recenog i udostojili blagodacu i covekoljubljem Gospoda naseg Isusa Hrista.

317.

Jedan brat je umro, a drugi je na samrti; a zar smo mi besmrtni; secajmo se toga casa; sve sto je sveto obitava uz secanje na smrt, a jedino strasti se mogu naci [na mestu] gde njega nema; ne prilici nam da imamo pohote; sada je vreme, i ne odlazi ga do sutra; sada se kaj; ustani i moli se protiv strasti, kao i Mojsije protiv Amalika (4, 115)

Nas brat Jakov je vec otisao Gospodu, a brat Vasilije je na samim vratima smrti. A zar smo mi besmrtni? Zar i mi necemo popiti casu koju su ispili oni koji su pre nas otisli?

Blazen je onaj ko se tim delom bavi u svojoj dusi, secanje na smrt imajuci kao dusu svog zivota. Jer, secanje na smrt prate pokajna osecanja, skrusenost, suze, hladjenje prema svemu zemaljskom, nasladjivanje nebeskim, prosvecenje, ceznja za boljim i nebeskim. Ukoliko, pak, nema recenog nicu zle pomisli koje je Gospod osudio u Jevandjelju (Mt. 14, 19) i kojima se love i porobljuju zivotoljupci.

Mi, pak, svagda i uz sve treba da se secamo smrti i da se na svaki nacin staramo da ostalo vreme zivota u telu ne zivimo vise po zeljama covecijim, nego po volji Bozijoj. Jer smo dosta proteklog vremena zivota proveli cineci volju tela i pomisli (1. Pt. 4, 23). Dovoljno smo se prelescivali prelescu koju priprema djavo (koja nas udaljuje od dobrih raspolozenja i poduhvata). [Dovoljno smo se prelescivali] varljivim zlim pomislima, od kojih nikad nismo dobili nikakvu korist, vec samo neprijatnosti i ponizenja.

Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Zato, kako veli Duh Sveti: Danas, ako glas njegov cujete nemojte da budu tvrdokorna srca vasa (Jev. 3, 78). Videvsi sklonost ka grehu nase prirode, koja cak ni jedan dan nema postojanost, On je sada i danas covekoljubivo odredio za pokajanje, kako niko ne bi imao povoda da se uklanja od njega i kako bi se svako (bez obzira da li je mnogo ili malo gresio, da li je odavno pogresio ili tek zapocinje), cuvsi spasonosni poziv, sa svom usrdnoscu svakodnevno obnavljao i cistio pokajanjem.

Vidite li covekoljublje blagog Boga naseg, koji nam pruza brzo i lako lecenje greha. Lece se i telesne rane. Medjutim, za njihovo izlecenje je neophodno duze i krace vreme. I tek potom [ljudi] mogu ponovo da stanu u [bojni] red protiv neprijatelja. Mi, pak, mozemo da se izlecimo odmah, tj. cim dobijemo ranu, te da se bez zakasnjenja, ukoliko hocemo, okrenemo na svoje neprijatelje.

Nemojmo propustiti da se svakodnevno kajemo i obnavljamo duhom. Nemojmo dopustiti da pad umom, recju ili delom postane povod za raslabljenje i nemar. Naprotiv, ma koliko puta bili porazeni, odmah ustajmo i, bojeci se suda Bozijeg, opet se sa svom silom naoruzajmo protiv strasti.

Kada se sluga Boziji Mojsije molio na gori sa rukama pruzenim ka nebu, Amalik je bio pobedjivan. Kada ih je, pak, spustao, [Amalik] je pridobijao silu. Ukoliko nas um uzidje na goru molitve u [trenutku] kad ga budu pritesnjavale strasti, te svoje pomisli (kao ruke) pruzi ka Bogu, i mi cemo pobedjivati nevidljivog Amalika. Ukoliko, pak ne ucini receno, sam ce biti pobedjen. Vidis li, dakle, sta treba da radimo? Kada nas napadnu neprijatelji, mi um i ruke treba da podizemo prema Bogu, koji moze da nas spase od smrti. Jedino time ce neprijatelji biti naterani u bekstvo, a mi steci venac pobede i naslediti Carstvo nebesko.

318.

1) Pri glasinama da se pripremaju novi pritisci na veru, on izrazava odusevljenu gotovost da sve pretrpi; 2) potom prelazi na unutrasnju borbu i poziva da se obuku u oruzje pravde i da se hrabro bore, podsticuci se [nadom] na spremnu pomoc odozgo (4, 116)

1) Mislim da nas opet ocekuju iskusenja i skorbi. Apostol umesno primecuje: Ali se ni za sto ne brinem, niti marim za svoj zivot, samo da zavrsim put svoj s radoscu i sluzenje koje primih od Gospoda Isusa: da posvedocim jevandjelje blagodati Bozije (Dap. 20, 24). I mi po danoj nam meri vere slicno mudrujmo i govorimo, radujuci se mucenjima za Hrista i blagovoleci da stradamo za Njega. Nemojmo odbijati da opet podnesemo gonjenja, s obzirom da smo vec mnogo puta bili proganjani. Slusajuci da nam kroz mnoge nevolje valja uci u Carstvo Bozije (Dap. 14, 22), pozelimo da sve vise stradamo i trpimo kako bismo se sa vecom nadom udostojili da dobijemo blazeni ulazak. Moze biti da sa nama, po milosti Bozijoj, i nece da se desi nista nepozeljno. Ipak, dobro je pre stradanja da se oraspolozimo za podnosenje onoga sto je svojstveno stradanju kako bismo ga, ukoliko dodje, dolicno docekali. Jer, nepripremljena dusa se lako savladjuje. [Ona ce biti pobedjena] ukoliko se bez dobre pripreme odjednom upusti u borbu.

2) Zasto, pak, ja govorim o borbama kao o necem slucajnom? Mi imamo svakodnevnu borbu, svakodnevni rat, premda ne vidljivi, nego nevidljivi, koji ne nanosi rane telu, vec dusi, pokusavajuci da je pogubi. Stoga opasavsi bedra nasih pomisli i kao vojnici Hristovi obukavsi se u oruzje pravde, ratujmo usrdno i nedremljivo. Jer, onaj ko spava ne zasluzuje trofeje. I onaj ko lezi na boku ne sabira bogatu zetvu. I u jednom i u drugom neophodan je veliki trud i znoj. Utoliko pre su oni neizbezni u nasoj borbi u kojoj lete munjezracne strele zle pohote, teznje ka slavi, zavisti i huli. Postoje i mnoge druge zamke djavola, koji na svaki nacin pokusava da pokoleba i proguta dusu, usled cega [covek cesto biva] u nedoumici i za zivot (2. Kor. 1, 8). Stoga svakome prilici da uzvikne: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani dusa moja u adu (Ps. 93, 17). Ali u svemu ovome pobedjujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37) Jos [treba] davidski da govorimo: Bogom cemo uciniti silu, i On ce unistiti neprijatelje nase (Ps. 107, 14). Jer On je mir nas, koji ijedne i druge sastavi u jedno i razrusi pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvsi ga telom svojim (Ef. 2, 14-15), tj. pobedivsi i satrvsi djavola i darujuci nam silu da ga pobedjujemo, uz obecanje zivota vecnog, koji neka bismo svi stekli u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

319.

1) U Vitiniji su se pojavila dva leoparda i napadaju ljude, sto mi daje povod da vam napomenem o nevidljivim zverima koje posvuda ricu hoteci da nas progutaju; 2) sta mi da radimo; da se nalazimo pod krovom Bozijim i da se krijemo, drzeci cula unutra; 3) eto ulovljenog, koga oplakujem kao mrtvog; zbog cega se to desilo; stoga sto je ziveo sam za sebe, odvajajuci se od svih, protiv cega necu prestati da uzvikujem; 4) on ukoreva bratiju sto su iznosili napolje ono sto je nedavno rekao (verovatno o jeresi i progonima) (4, 117)

1) Ja veoma zelim da vam u svakoj prilici pruzim rec utehe i pouke. Cuvsi da se u Vitiniji desio neobican slucaj, ja cu ga uzeti kao povod reci za vas. Sta se, naime, desilo? Kazu da su se odjednom pojavila dva leoparda i da ne grabe volove, ovce ili druge zivotinje, vec samo ljude. Stoga se ondasnji stanovnici, pogodjeni velikim strahom, svu noc do same zore zakljucavaju u svojim domovima. Takva nevolja je ocigledan dokaz karanja Bozijeg. Ja cu vam, pak, reci zbog cega me ta vest posebno zanima. Stoga sto i kod nas postoje mnoge ljute zveri, tj. duhovi zlobe. Ljuta zver je i gnev, i pohota, i zavist, i tastina, i sve druge strasti, koje nas drsko napadaju ne samo nocu, vec i danju, nastojeci da dusu ugrabe sebi za hranu. Stoga blazeni Petar naredjuje: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vas, djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere (1. Pt. 5, 8). I sveti David se moli: Da ne zgrabe dusu moju kao lav, nemajuci ko da izbavi, niti ko da (me) spase (Ps. 7, 3).

2) Sta mi treba da radimo? Mi treba da se nastanimo pod krovom Boga nebeskoga (Ps. 90, 1), te da ostanemo unutra i da se ne rasejavamo lutanjem cula. Jer, kada oko luta, kada uho prima pokvarene zvuke, kada usta izgovaraju neprilicne reci i kada se um upusta u neumesne pomisli, dusa kao da se vije po pustim mestima i lako postaje plen divljih zveri.

3) Eto, postradao je i jadni Memnon, koga je ulovio djavo. I ja ne gledam njegovu okrvavljenu odecu (kao sto je u davnini patrijarh Jakov gledao odelo sina svoga Josifa), vec njegovu dusu, koja je umrtvljena macem greha. Jer, greh je majka smrti. On je naseg praoca Adama ucinio smrtnim, premda bese besmrtan po blagodati. Greh je na svet naveo opstu pogibiju vodom. On je popalio Sodomu i Gomoru i gradove oko njih. On i sada svakoga ko ga zacinje predaje vecnoj smrti. Bezimo od njega kao od ognja. Jer, bolje je upasti u oganj, ili pod udar maca, ili u zube zveri, negoli u ruke pogubnih strasti. Od cega je pao nas jadni imenovani brat? Jedino zbog odvajanja od ostalih. Jer, nije lazna rec istine koja izrice: Tesko usamljenome, jer kada padne nema drugog da ga podigne (Prop. 4, 10). Bojeci se recenog, ja smireni nisam prestajao da mu govorim ono sto ni sada ne prestajem da govorim ostalima: neka niko ne ostaje sam, neka niko ne voli da putuje sam, neka niko ne luta bez posla, neka niko ne bude nasamo sa zenom, od cega se kao oganj zapaljuje rdjavo prijateljstvo. Sin poslusanja pazi, povinuje se i spasava se u Gospodu, a nepokornog sina zivog lovi djavo i predaje smrti. Ja nisam kriv za krv ovog jadnika, s obzirom da nisam cutao, vec sam predvidjao mac koji ide na njega. Ipak, ja placem i ridam [zbog] njega kao zbog vlastitog uda.

4) Medjutim, ljubljeni, ja i vama imam da kazem nesto prekorno. Sta, naime? U Delima apostolskim je napisano: A kad prodje oko tri casa, posle smrti i pogreba Ananije, udje i zena njegova, Sapfira, ne znajuci sta se dogodilo (Dap. 5, 7). Ona nije saznala [sta se dogodilo] iako se [sve] desilo javno i premda je bilo prisutno mnogo naroda stoga sto je svemu carovao red i strah Boziji, pri cemu su se svi drzali pazljive opreznosti. Kod nas je, medjutim, [drugacije]. Jer, ja sam pre nekoliko dana rekao nesto u poverenju i moja rec se odmah prenela u Carigrad, pa cak i u Prusu. Ja [osecam] teskobu i kada govorim i kada ne govorim: kada govorim – s obzirom da ce se napolje izneti ono sto ne treba da se iznese; a kada ne govorim – buduci da ne znam kako je bolje po stupiti s obzirom da sam lisen saveta drugih. Zbog cega smo mi toliko neuzdrzljivi na jeziku? Zbog cega sami sebe pre vremena guramo u nevolju? To nije obelezje iskrenih ucenika, vec pre neprijateljskih lica. Molim vas da prestanete da se podvrgavate takvoj sramoti. Neka od sada medju nama vlada uzdrzanje jezika, poredak, strah Boziji, i red u svemu kako bismo, po volji Bozijoj pozivevsi i Njemu ugodivsi u svemu, postali naslednici vecnih dobara.

320.

1) Svetovni [ljudi] se bave svojim poslovima, a mi svojim, koji su visi od svih; 2) budimo verni svom cinu, boreci se sa svime sto mu je protivno; 3) stoga cinite svoje delo u svoje vreme (4, 118)

1) Svako se svojim povestima nasladjuje i hvali: vojnici vojnickim delima, moreplovci – morskim, zemljoradnici – ratarskim, drugi majstori i zanatlije – onim sto se odnosi na njih. Uopste, nema nikoga ko se ne bi nasladjivao delima svog zvanja. Nama nisu na radost price o takvim delima. Jer, nase nije nista telesno, nego se odnosi na spasenje duse, na ugadjanje Bogu, na preseljenje odavde, na useljenje tamo. I apostol govori: [Nase je] sto god je istinito, sto god je posteno, sto god je pravedno, sto god je cisto, sto god je dostojno ljubavi, sto god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo sto pohvale dostojno (Fil. 4, 8). Eto predmeta za nase razgovore, kao uostalom i za brigu i staranja. Ima li cega radosnijeg i blazenijeg? Receno svako moze videti iz koncine jednih i drugih stvari. Ni pocetak ni kraj prvih stvari ne ide preko granica ovog veka. Pocetak, pak, nasih stvari je u drugom, gornjem svetu, u kome je i njihov beskrajni i vecni kraj. Jer, njihova priroda je vrlina koja one koji je vrse cini bogovima. Istinit je, naime, Onaj koji je rekao: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Visnjega svi (Ps. 81, 6). O, kakve smo se velike milosti mi udostojili. Hodite, obradujmo se Gospodu, uskliknimo Bogu Spasitelju nasem; preteknimo lice Njegovo i ispovedanju i u psalmima uskliknimo Njemu (Ps. 94, 12), jer nas je Bog izabrao od pocetka za spasenje u svetinji Duha i veri istine na koje nas prizva kroz primanje shime nase, da zadobijemo slavu Gospoda nasega Isusa Hrista (2. Sol. 2, 13-14).

2) Stojmo cvrsto u veri, prihvatimo nelazno poslusanje, sacuvajmo nepovredivo zdravoumlje. Mi imamo jedan predmet ljubavi – Zenika Hrista, koji je krasan lepotom vecma od sinova ljudskih i jedno nasledje – Carstvo nebesko, tj. dobra gornjeg Jerusalima. Neka telo i krv, bogatstvo i slava i sva sujeta daleko odstupe od nas. Uostalom, sve dok smo u telu imacemo borbu. Jer, da nema vrlina ne bi bilo ni borbe. Ukoliko se desi da nas zarobe tudje pomisli, brzo se prizovimo trezvoumlju, vise od svega se bojeci greha na delu, koji je smrtonosni otrov i korak koji nas daleko odbacuje od Boga. Pomisli odbijajmo pomislima i protiv zelja privodimo zelje bez lenjosti i slabljenja. Cilj demona koji nas napada je da nas neprestanoscu borbe gurne u mrzovolju i raslabljenost, kako bismo prestali da mu se protivimo. Medjutim, ukoliko istrajemo u nepokolebivom protivljenju djavolu i suprotstavljamo mu se, mi cemo nesumnjivo pobediti i dobiti pobedni venac koji nam je pripremljen na nebesima. Brat Boziji govori: Blazen je covek koji pretrpi iskusenje, jer kad bude oproban primice venac zivota, koji Gospod obeca onima koji ga ljube (Jak. 1, 12).

3) Prema tome, radujte se u Gospodu. Vi koji nosite velika poslusanja znajte da se u njima za vas krije velika nagrada. Vi koji ucite pazite da ne ozalostite Gospoda. Cim nastupi vreme posla odmah pristupajmo radu. Cim nastane vreme ucenja odmah se prihvatimo lekcije. Medjutim, ukoliko tvoj brat pristupa poslu, a ti se hvatas ucenja, vec ne hodis putem ljubavi nego se odvajas od bratstva. Zar ti ne cujes sta govori apostol: Ako jelo sablaznjava brata moga, necu jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga (1. Kor. 8, 13). Ti, pak, ne samo da sablaznjavas brata svog, vec se ne javljas ni kad te zovu, izmisljajuci opravdanja i ne pomisljajuci da u stvari sabiras sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim. 2, 5). Da se tako nesto ne bi desavalo, poslusajmo apostola koji govori: A sve neka biva blagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40): najpre posao, a potom i ucenje. Pomazimo se uzajamno kao sto prilici svetima. Polazimo duse jedni za druge kao iskrena bratija kako bi se Bog proslavio u nama i mi, dejstvujuci u Njegovu slavu, postali naslednici vecnog zivota.

DOBROTOLjUBLjE
SVETI OTAC NAS TEODOR STUDIT

PODVIZNICKE POUKE MONASIMA

321.

1) Priblizava se poslednji cas: nemojmo biti nemarni; 2) istimo Boga ispunjavanjem zapovesti: jer, tada necemo imati nikakve zastite izuzev vrlina; 3) secajmo se smrtnog casa i umrtvljujmo udove na zemlji: telo i sve telesno je trulezno; jedino vrlina prebiva vecno; 4) on ukazuje na znak razlikovanja istinskih znamenja od prividne lepote (4, 119)

1) Nama nesumnjivo predstoji smrt, tj. opsta epitimija za sve. Mi sa jedne strane imamo nadu na sticanje Carstva Bozijeg, dok nam sa druge strane preti geena ognjena. Da li je stoga uopste meni umesna lenjost da govorim, a vama da slusate? Nikako. Treba ciniti i jedno drugo, utoliko pre sto vidimo da se priblizava onaj dan. Jer, neprestano se svakog casa i svake minute priblizava poslednji cas svakog coveka i strasno ocekivanje suda i jarost ognja koji ce progutati protivnike (Jev. 10, 27), kao sto govori apostol. Nemojmo se lenjiti i nemojmo ni jedan dan izgubiti bez dela ili nerazumno, vec uvek budimo trezvoumni i bodri.

2) Recimo psalamski: Trazite Boga, i ziva ce biti dusa vasa (Ps. 68, 33). Kako da trazimo Boga? Cuvanjem Njegovih zapovesti po ukazanju jevandjelskih blazenstava, tj. smirenoumljem, placem, krotoscu, cistotom srca, mirom i svetoscu (up. Jev. 12, 14). Dostigavsi njih, iskatelj Boziji je nasao Boga, te je u vreme ishoda [iz tela] bez straha, ne plaseci se demona. On se nece smutiti ni zbog prisustva andjela, vec ce im pristupiti kao prema svojima, te ce radosno otici svom Vladici, imajuci kao dobru saputnicu dobru savest. Onaj, pak, ko se nije pripremio na takav nacin upasce u nezaobilazne teskoce, nemajuci kome da obrati svoje oci niti da od koga zatrazi pomoc. Nadovezujuci se na primer, reci cu da onaj ko upadne u ruke zlih ljudi, ili u morske talase, ili u bedu od zemljotresa ili u neku drugu nevolju ipak ne gubi nadu da ce se izbaviti. Tamo je, pak, oduzeta svaka nada na spasenje i nema nikoga ko bi pomogao – ni andjela, ni coveka, ni oca, ni majke, ni brata, ni druga – savrseno nikoga. I bedna dusa u potresnom uzasu i neutesnom razdiranju srca odlazi odavde i tamo srece nesto ciju stvarnost zaista nikakva rec ne moze predstaviti. Jer, i na dobra koja je Bog pripremio onima koji ga ljube i na njihovu suprotnost, koja je pripremljena sinovima protivljenja [podjednako se odnose reci]: Sto oko ne vide, i uho ne cu, i u srce coveku ne dodje. . . (1. Kor. 2, 9).

3) Stoga molim da nezaboravno imate secanje na smrt kako biste umrtvili udove svoje koji su na zemlji (Kol. 3, 5) i kako biste istrgli slastoljublje iz duse. Jer, kakva nam je korist od teloljublja? Od njega cemo imati samo bolnu muku. Takvo je svako telo: zacinje se u truleznosti i zavrsava u truleznosti. I svaka slava ljudska je kao cvet travni. Jedino je vrlina nerazrusiva i neoduzimljiva. Zavolevsi je, sveti su ugodili Bogu, zbog cega su njihovi duhovi na nebesima u slavi, a tela – nase pribeziste na zemlji, [izdajuci] znamenja, cudesa i silu.

4) Moja rec se kosnula znamenja. Pomenucu vam da se, kako cujemo, ona i danas desavaju. Pa i sasvim nedavno. Jer, blagodat Duha i sada dejstvuje neoskudno, kao sto je nekada dejstvovala. Ipak, ne treba bez razboritosti verovati svakoj glasini koja se pronosi. Naime, napisano je: Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su lazni proroci izisli u svet (1. Jn. 4, 1). Mnogim jereticima i narusiocima zapovesti Bozijih se i ranije (pa i danas) (na nacin koji je poznat jedino Bozijem promislu) dopustalo da cine znamenja koja lice na cuda. Njima ne treba da se zavodimo. Naprotiv, treba ispitivati da li su oni istiniti ucenici Gospodnji po znacima koje nam je sam Gospod predao. On govori: Po tome ce se i poznati da ste moji ucenici ako budete imali ljubav medju sobom (Jn. 13, 35). Naucen tom recju apostol je potom pisao: Ako jezike covecije i andjeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje jeci, ili kimval koji zveci. I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premestam, a ljubavi nemam, nista sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sazeze, a ljubavi nemam, nista mi ne koristi (1. Kor. 13, 13). Vidite li visinu ljubavi? Kao neka carica ona stoji iznad svih darova Duha i nikada ne moze da otpadne. Oni, pak, koji cine znamenja ponekad otpadaju. Jer, Gospod govori u Jevandjelju: Mnogi ce mi reci u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom cudesa mnoga tvorili? I tada cu im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji cinite bezakonje (Mt. 7, 22-23). Strasnog li odgovora! Neprijatne li odluke! Ustremimo se sticanju ljubavi i njenih saveznika – vere i nade, te cemo poziveti pouzdanije od onih koji cine cuda. I posto budemo prepoznati kao istinski ucenici Gospodnji mi cemo naslediti Carstvo nebesko.

322.

Vreme juri i smrt prilazi: zasto se uzalud smucujemo; potom sledi izoblicavanje lakomosti medju monasima (4, 120)

Nasi dani prolaze kao sati, nedelje kao dani, meseci kao nedelje i godine kao meseci. Vreme trci i sa sobom tera sve ka poslednjem danu javljanja Gospoda naseg Isusa Hrista, u koji ce, kako govori Rec [Bozija], sve biti obnazeno i otkriveno pred ocima Njegovim (Jev. 4, 13). Zasto se covek uzalud mete? Zasto se car uzda u zlato i u vojsku svoju? Zasto se vlastelin hvali imanjima i pasnjacima? Zasto se bogatas nada na nepouzdano bogatstvo? Zasto se slastoljubac pogruzava u grehovno blato? Treba svakodnevno da placemo i tugujemo, te da se prema silama cistimo pre nego sto nastane sud smrti kako bismo izbegli gnev koji ide na sinove protivljenja. Pismo govori: A ovi hule na ono sto ne znaju; a sto po prirodi kao beslovesne zivotinje znaju, u tome se razvracaju, Tesko njima, jer putem Kainovim podjose i u prevaru Valaamove plate upadose, i pobunom Korejevom izgibose (Jd. 1011).

Bojim se da se ova rec, poricuci njih, ne dotakne i vas koji smatrate da ste nesto (up. Gal. 2, 6). Jer, jedan se stara o ocevom nasledju i preduzima dugacka putovanja, drugi preduzima velike brige i upotrebljava veliko usrdje zeleci da uveca prihode, treci se ponasa lakomo i nemonaski da bi nesto stekao. Ne zasluzuju li oni isti prekor? Oni prethodni jos mogu da navedu neki slab izgovor za svoje ponasanje s obzirom da imaju brigu o zeni i deci. Kakvo cete, pak, izvinjenje imati vi koji ste se raspeli svetu i kojima je krst citavo bogatstvo? Nisu li dostojni najtezih muka oni koji postupaju na receni nacin? Jer, napisano je: Jaki ce jace biti ispitivani (Mud. 6, 6), i: Stroziji sud ce biti na staresinama (Mud. 6, 5), i opet: A kome je povereno mnogo, od njega ce se vise iskati (Lk. 12, 48). Sinovi ljudski, dokle cete biti teskosrdni? Zasto ljubite sujetu, i trazite laz (Ps. 4, 3), pronalazeci opravdanja radi zastite svojih strasti?

Pogledajte na drevni rod i vidite da li se postideo neko ko je verovao Gospodu. Ili da li je ostavljen neko ko je prebivao u strahu Njegovom? Ili da lije neko prizvao i bio prezren (Sir. 2, 10). Nije li se patrijarh Avraam preselio iz svoje zemlje po naredbi Bozijoj? Pa ipak je postao otac mnogih naroda. Nije li patrijarh Jakov samo sa zezlom sisao u Mesopotamiju? On se, medjutim, vratio bogat. Nije li Josif bio odveden u Egipat radi prodaje? Pa ipak je tamo postao jednak sa carem. Gonjen Jezaveljom, nije li prorok Ilija pobegao cak bez torbe? Pa ipak je bio hranjen gavranom. Nisu li blazeni apostoli na propoved izasli bez icega i bez oruzja? Pa ipak su pobedili celu vaseljenu.

Nismo li i sami pre nekoliko godina pretrpeli progon i otimanje? Ipak, i u odnosu na nas vi morate da priznate da obecanja Bozija nisu lazna. Otkuda, pak, to zlo? I otkuda takva sujeta? Ocigledno stoga sto smo zaboravili dobrocinstva Bozija, slicno drevnom Izrailju. Mi iskusavamo Boga, kao sto su ga neki od njih iskusali. Sta se, pak, o njima kaze? Cetrdeset godina negodovah narastaju onom, i rekoh: Vazda se zabludjuju srcem (svojim), i oni ne poznase puteve moje, tako se zakleh u gnevu svome: Nece uci u pokoj moj (Ps. 94, 10-11). Pazite da se i nama ne kaze nesto slicno ukoliko smo nezahvalni Dobrocinitelju i ukoliko nismo zadovoljni sa onim sto imamo. Stoga nase noge ovde ne nalaze pokoja i lutamo tamo-amo; stoga su medju nama sudjenja i rasprave, kao kod svetovnjaka; stoga volimo da zivimo usamljeno, a ne sa bratom (ili da smo samo pritvorno sa bratom). I moze li onaj ko za saputnicu ima srebroljublje sa bratom da zivi u iskrenoj jednodusnosti? Nikako. Tesko takvim nerazumnicima.

Ja ne govorim o vama, bratijo moja, ni o onima koji i ovde i tamo zive bogolepno, nego o onima koji zive rdjavo, tj. mimo zapovesti koja im je data. Njih molim da najzad pocnu da hode ispravno i da se poprave kako niko od njih ne bi poginuo i kako bismo se svi nerazdvojno spasli.

323.

1) Skoncao je starac visokog zivota; on ga je pohvalio zbog podviznistva i trpljenja muka od ikonoboraca; 2) potom bratiji daje savet da secanjem na smrt od sebe odbacuju sve svetsko i bude revnost za sticanje svih vrlina; 3) na receno on ih podstice dobrim plodovima navedenog dejstvovanja i rdjavim plodovima suprotnog; 4) on pominje da je brat koji se vratio iz Jerusalima opet poslan natrag i da se moli za njih (4, 121)

1) Postoje mnoga korisna kazivanja od kojih dusa dolazi do umilenja i skrusenosti. Ipak, ni jedno nije korisno koliko najavljivanje smrti. Jer, smrt je za nas strasna tajna i kada slusamo i kada razmisljamo. Posto se i sada upokojio casni starac, neophodno je reci makar nesto kratko na opste nazidanje. Dovoljna pohvala starcu je [cinjenica] da je od mladosti do duboke starosti sluzio Gospodu. Osim toga, on je bio jedan od najhrabrijih ispovednika. Njega je necastivi Lav prilicno mucio. Sa trista udaraca njemu su izranjavili ledja i grudi, a pesnicama i samarima su mu ugruvali lice i izbili dva zuba, da bi ga posle nekoliko godina pustili iz tamnice na slobodu. On se vratio na svoj raniji nacin zivota, tj. na stubnistvo i zakljucao se u svoju keliju. U njoj je u velikoj nevolji i teskobi bio do kraja svog zivota i u miru predao svoj duh Gospodu. Necastivi gonitelj je uzalud vrsio bezakonje. Srcani borac je uzisao na nebesa ukrasen vencem ispovednistva.

2) Sta cemo, pak, mi uciniti i pomisliti, bratijo? Koliko cemo jos vremena ziveti? Jos dugo, ili kratko? I ko zna sta ce roditi danasnji dan? Stoga primimo pouku koju pruza smrt starca. Jer, ono sto smo videli kod njega, uskoro ce biti i sa nama. I nema nikoga ko bi prestupio granicu smrti koja mu je odredjena. Nemojmo nikada zaboravljati smrt kako nas ne bi scepala vecna smrt. Nemojmo voleti sadasnji vek kako ne bismo postali neprijatelji Bogu. Jer, napisano je; Koji hoce svetu prijatelj da bude, neprijatelj Boziji postaje (Jak. 4, 4). Zar ne znate da ljubav prema svetu dusi ne dozvoljava da cezne za izlaskom iz tela? Izrailj je stremio da se oslobodi iz egipatskog ropstva i da udje u obecanu zemlju. I mi treba silno da zelimo da se oslobodimo od sluzenja truleznosti u ovom telu i da udjemo unutar iza zavese gde kao preteca za nas udje Isus (Jev. 6, 19-20), tj. u raznicu dobara gornjeg Jerusalima. Zamrzimo sujetu sveta, rado sticimo vrline, obogatimo se bogougodnom trgovinom, tj. molitvama, suzama, ociscenjem, prosvecenjem i bestrascem, koji cine zalihe buduceg zivota. O jelu i picu, o odeci i o svemu neophodnom za telo brinimo samo koliko mozemo da zivimo i ispunjavamo zapovesti Bozije.

3) Ukoliko vreme budemo provodili po recenome, za nas ce svaki dan biti praznik i slavlje. Cak da na nas naidje neizbrojno mnostvo nevolja, nasa dobra savest se nece pomraciti. Ukoliko, pak, budemo ziveli u zlobi i zavisti, u ogorcenju i svakom lukavstvu, mi cemo svakodnevno imati smrt i sud i osudu jos pre suda. Potom ce doci smrt kao neki lav koji rice. I kako ce dusa podneti svoju vecnu bedu? Jer, napisano je: Vreme je da pocne sud od doma Bozijeg; ako li preo pocne od nas, kakav li ce tek biti kraj onima sto se protive jevandjelju Bozijem? I ako se pravednik jedva spasava, bezboznik i gresnik gde ce se javiti (1. Pt. 4, 17-18). Budimo svagda oprezni i bodri, hrabri i istrajni neprestano napredujuci u delu Gospodnjem, znajuci da trud nas nije uzalud u Gospodu (1. Kor. 15, 58).

4) Vi znate da je brat Sokrat dosao sa istoka vrseci svoje poslusanje i izvinjavajuci se zbog zakasnjenja. Kao iskusnog brata mi smo hteli da ga ostavimo ovde. Medjutim, s obzirom da je napisano: Blazen je onaj ko ima seme u Sionu i srodnike u Jerusalimu (Is. 31, 9), mi smo rasudili da ga opet posaljemo [nazad], ocekujuci da preko njega dobijemo milost. Mi treba da se radujemo sto je jedan iz naseg bratstva tamosnjim najsvetijim patrijarhom postavljen za svestenika u svetom Sionu, majci svih Crkava. Neka blagi Bog i njega i nas sacuva i ispuni svaku blagu nameru dobrote i delo vere u sili, da se proslavi ime Gospoda nasega Isusa Hrista (2. Sol. 1, 11-12).

324.

1) Kada nas napadnu nevidljivi neprijatelji, pribegnimo Onome koji moze da nas spase, i On ce nas zastititi; jedino budimo postojani u sluzenju Njemu, 2) nemoj se cuditi sto ti dosadjuju rdjave pomisli i strasti; receno se desava od Adamovog pada; iako se mi obnavljamo u Hristu Isusu, staro pri nepaznji opet podize glavu; 3) uostalom, svetitelji Boziji su blagodacu Bozijom pobedjivali sva grehovna nadiranja; podrazavajmo ih i mi (4, 122)

1) Jacajte u Gospodu, i u sili moci Njegove. Obucite se u sveoruzje Bozije, da biste se mogli odrzati protiv lukavstva djavolskoga (Ef. 6, 10-11). Jer, on ne spava, vec uvek bodro stoji protiv nas. I on je utoliko uporniji ukoliko vidi duse koje se hrabro podvizavaju protiv njega. Prema tome, kada pocne da nastupa (a nastupa danonocno) ustanimo bodro i priljeznom molitvom i vrelim suzama pribegnimo Onome koji moze da nas spase od grehovne smrti. I neprijatelj ce brzo pobeci. Je3, u Psaltiru se kaze: Prizovi me u dan zalosti, i izbavicu te, i proslavices me (Ps. 49, 15). Mozda te je ranio neprijatelj? Iscelice te Gospod. Mozda te je smutio? Medjutim, Onaj ko je rekao moru: Cuti, prestani, te – postade tisina velika (Mk. 4, 39), umirice i nase uznemirene pomisli. Koliko su velika dobrocinstva Bozija! Mi ne uspevamo ni da ga pozovemo, a On, blagi, vec dolazi sa miloscu i stedroscu, te daje molitvu onome ko se moli, rasejava oblak tuge i kroz dobre pomisli svetloscu ispunjava srce. I sta sve On nije ucinio za nas? Uostalom, drugacije i ne moze biti. On je i sebe samog predao na Krsnu smrt za nas. Zar nam i sve ostalo nece dati? Stoga istrajmo u svedusnom sluzenju Gospodu, brzo ustajuci od slucajnih padova i usrdno hodeci po popristu podviznistva sa znanjem da su na kraju podviga pripremljeni venci. Ponarocito se koristimo ispovedanjem koje predstavlja uzdu za grehe. Cuvajmo smirenoumlje kojim se unistavaju sve strele lukavog raspaljivanja. Cuvajmo veru s obzirom da bez vere nije moguce ugoditi Bogu (Jev. 11, 6).

2) Poneko se moze cuditi i nedoumevati sto nas [ponekad] love neumesne pomisli i pored usrdnih podviga. Mi medjutim, stradamo zbog prestupa Adamovog. Jer, [apostol] govori: Ali smrt carova od Adama do Mojsija i nad onima koji ne sagresise slicnim prestupom kao Adam (Rim. 5, 14). Nasa priroda se krajnje razbolela slastoljubljem. Medjutim, po dolasku Hristovom mi smo se banjom novoga rodjenja i obnovljenja Duhom Svetim (Tit. 3, 5) opet uzvisili do prvobitnog stanja. Medjutim, posto je jednom obolela i posto se naucila bolesti, ona pri nepaznji lako sklizne u grehovnu slast.

3) Uostalom, sveti oci su se ukrepili strahom Bozijim i ljubavlju prema Njemu, usled cega su ne samo sami istrajali u nepokolebivosti, vec su i drugima pruzali ruku pomoci, izgoneci demone i cineci mnostvo drugih cuda. Potrudimo se da ih podrazavamo prema svojoj sili, premda smo daleko od njihovog zivota. Blagi Bog ce i nas mali prinos primiti kao sto prima njihova velika dobra dela, zajedno sa njima nas udostojavajuci Carstva svoga.

325.

Slicno obicnim putnicima, i mi, stranci na zemlji, koji stremimo u nebesku otadzbinu, ne treba da se vezujemo ni za sta ovdasnje, ne treba da se obremenjujemo nicim, vec da stremimo pravo ka ocekivanom, podsticuci se neopisivoscu tamosnjih dobara i uzasima koji nas ocekuju ukoliko ne dodjemo do njih (4, 123)

Uobicajeno je da se putnici medjusobno bodre i podsticu tokom puta, ne skrecuci ni levo ni desno, vec hodeci carskim putem. Osim toga, oni [se podsticu] i da umereno jedu i piju kako bi umerenoscu ishrane sebi ucinili laksim teskoce putovanja. Medjutim, zasto navodimo takav primer? Vi sami vidite da smo i mi putnici u ovom zivotu, nailazeci na bezbrojne teskoce. Mi jedni druge treba da tesimo i podsticemo na podvige, na nezabludno hodjenje, na uzdrzanje u jelu, picu i snu kako se ne bismo opteretili i postali lenjivi za dalje hodjenje i kako se ne bismo vratili prijatnostima ovdasnjeg zivota. I obicni putnici se ne vracaju nazad, niti skrecu levo ili desno, vec se drze jednog pravca, stremeci da dostignu do odredjenog mesta odmora.

O, koliko je prekrasno mesto naseg upokojenja! I kako je blazeno prebivanje u njemu! Ono nije privremeno, vec vecno. Ono je puno netruleznih, a ne truleznih dobara. U njemu je radovanje, mir i neprestani praznik. Evo sta govori Gospod u Jevandjelju: U kuci Oca moga stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto, opet cu doci, i uzecu vas k sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate (Jn. 14, 24). Vidis li neizrecivo i nezamislivo obecanje. Ko nece ustati i potrcati kako bi dostigao te vecne stanove? Njih je pozeleo blazeni David i zapevao: Kako su mila naselja tvoja, Gospode nad vojskama. Zedni i topi se dusa moja za dvorovima Gospodnjim (Ps. 83, 23).

Eto zaista zeljenih prebivalista. Mi smo ovde kao na progonstvu. I nas boravak ovde nije dugacak. I citav ovdasnji vek u poredjenju sa buducim jeste kao jedan dan. Zasto bismo se mi druzili sa svetom? Zasto da se divimo sadasnjem? Zasto da obracamo pogled ne samo na jednu ili drugu stvar, vec i na nebo, na zemlju, na more, na sunce, na mesec i zvezde ili na sve ostalo vidljivo? Zar uskoro necemo ostaviti ono za sta smo se uzalud vezivali? Sveti David govori: Jedno molih od Gospoda, i to trazah: da zivim u domu Gospodnjem sve dane zivota moga, da gledam krasotu Gospodnju i da posecujem hram sveti Njegov (Ps. 26, 4). Onaj ko se udostoji da stupi u njega izbavice se od onog teskog dana o kome govori neko od proroka: Sta ce vam taj dan Gospodnji? On je tama, a ne videlo (Am. 5, 18). I blazeni apostol ga naziva danom gneva, govoreci: [Svojom upornoscu i nepokajanim srcem] sabiras sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga koji ce dati svakome po delima njegovim (Rim. 2, 56).

Upotrebicemo jedan primer od onoga sto se desilo medju nama kako biste unekoliko sebi predstavili mucnost onog dana. Naime, setimo se onog coveka koji je, prolazeci ovuda, bio porazen demonom, te je osecao davljenje i zegu po celom telu, usled cega je vapijao dan i noc, ni u cemu ne nalazeci utehu i olaksanje. Zar mislite da je mucenje tog coveka bilo lako? Naravno, ne. Ipak, ono je kao san u odnosu na buduce. Kako cemo mi izdrzati neugasivi oganj, neuspavljivog crva i bezbrojno mnostvo drugih vecnih muka? Ipak, po milosti tvojoj, Gospode, molitvama svetih tvojih i naseg blazenog oca neka se izbavimo od svih njih i dobijemo dobra obecana vernima.

326.

Gde je utociste od neprijateljskih zamki; u udaljavanju od svega gresnog, od pomisli i porocnih sklonosti; cinimo receno, podsticuci se blazenstvom mira srca i pogubnoscu strasnih talasa (4, 124)

Bojeci se da ne upadnemo u ruke Agarjana, mi smo pobegli sa ranijeg mesta i sada zivimo ovde. Medjutim, mi treba da osecamo mnogo veci strah da ne upadnemo u ruke nevidljivih neprijatelja. I mi od njih treba da bezimo u jos dalje i jos bezbednije mesto. U cemu se sastoji to bezanje? U udaljavanju od greha, kojim djavo kao nekim macem na svaki nacin pokusava da nam ubije dusu. Izbegavajmo ga najmarljivije, cak i na [nivou] pomisli. Jer, greh zapocinje u pomislima, da bi potom presao na reci, i najzad na dela. Tesko je ne biti ulovljen neumesnim pomislima, buduci da je [njihovo dejstvo gotovo] neprimetno. Medjutim, cim primetimo da smo zavedeni, pozurimo da se izbavimo od njih molitvama, suzama i srdacnim bolom koji radja strah Boziji. Jer, ukoliko se zadrze u nama, one mogu da izazovu smrt duse svakog trenutka. U nama se neprestano vodi bezglasna borba. I poraz mi mozemo izbeci jedino ukoliko se um uz pomoc odozgo neoslabno i svagda protivi grehu.

Zar mi ne vidimo kako su ova tri dana talasi besneli na moru. Slicno je i besnilo strasti. Ono je, uostalom, mnogo opasnije, s obzirom da je i brodolom duse pogubniji. Ipak, vinovnik morske bure je Bog, koji radi koristi na more salje vetrove u blagopotrebno vreme. Dusevne bure, pak, vinovnici smo mi sami. Za nas je bolje da prebivamo u pokoju, kao u nekom pristanistu, i da ne otvaramo vrata strastima. Jer, cim ih otvorimo duhovi zlobe ce zaduvati kao neki burni vetrovi i u nama ce se podici velika bura. Mi necemo moci da se spasemo ukoliko ne pozurimo da utisamo taj metez. Kakvu potrebu imamo mi da dopustamo da dospemo u takav metez, da se podvrgavamo takvoj buri i da budemo u strahu da ne pretrpimo brodolom? Nije li bolje nasladjivati se mirom i spokojnom tisinom, na navlaceci proizvoljno na sebe lakodostupnu bedu? Zar mi ne prekorevamo za nerazumnost one koji u vreme morske bure izlaze iz pristanista i podvrgavaju se opasnosti da budu potopljeni od valova? Ipak, mi sebe treba da smatramo neuporedivo nerazumnijim ukoliko se guramo u talase strasti. Jer, ne podize li strasne valove zla pohota kada dune u nasem srcu? Zar nas ona ne koleba i ne potapa, spustajuci nas do dna? Ne izvodi li na takav nacin iz sebe um i zavist, ranjavajuci i srce i telo? Ne pomracuje li takodje dusu neverje, cineci je tromom i raslabljenom? Ne izvodi li i svaka od ostalih strasti coveka iz njegovog prirodnog stanja i ne cini li ga najnerazumnijim?

Izbegavajmo pogubne strasti kako se i o nama ne bi reklo ono sto je Bog rekao o prepotopnim [ljudima]: Nece Duh moj prebivati sa ovim ljudima doveka jer su plot (Post. 6, 3). Bog ih ne naziva telom stoga sto su imali plotsko telo (s obzirom da je i Bog Slovo postao telo – Jn. 1, 14), nego zbog njihovog telesnog mudrovanja, koje je ogrezlo u neprilicne pohote i ostalo bez sile i raspolozenja da se uznosi ka Bogu. Mi koji smo se posvetili Bogu po napisanom: Nase zivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20) neka bismo culi; Oni nisu od sveta, kao ni ja sto nisam od sveta (Jn. 17, 14).

Sta je blazenije od [zivota] koji je tudj neprilicnim pohotama i od upravljanja Duhom, a ne telom ne samo u buducem, nego i u sadasnjem veku? Ono je blazenstvo, sladost, dobrobit, andjelsko zivljenje. Takav po izgledu zivi kao i svi u svetu, iako je po duhu dostojniji od onih koji nose dijademu, buduci da je vladar sveta koji je ukrasen bozanstvenim odlikama, uvek spreman za ishod [iz tela] i lisen straha od smrti.

Podvizavajmo se po svojim silama da postanemo takvi. Jer, receno je moguce ukoliko ga svecelo pozelimo. Postavsi takvi, mi cemo se ovde citav zivot nasladjivati utesnim raspolozenjem duha, ma kakve spoljasnje nevolje susreli, a u buducem veku cemo naslediti Carstvo nebesko sa svima svetima.

327.

1) On podstice na bespogovorno poslusanje, primerima dokazujuci njegovu blagotvornost kao i pogubnost neposlusanja; 2) on uporedjuje bratstvo sa telom u kome svaki ud vrsi svoje delo, usled cega telo zivi; stoga i navodi: “Cinite i vi tako, i bice vam dobro” (4, 125)

1) Bojeci se osude koju [je primio] onaj ko je svoj talanat sakrio u zemlju i kome je Gospod rekao: Zli i leni slugo. . . Trebalo je zato moje srebro da das menjacima; i dosavsi, ja bih uzeo svoje sa dobitkom (Mt. 25, 26-27), ja vam po neophodnosti govorim kratke pouke, a vi kao dobri menjaci govoreno treba da sprovodite u delo, sto i cinite bdagodacu Bozijom kroz svoje dobro poslusanje. Medjutim, medju vama postoje neki koji ne samo sto dobijeno ne umnozavaju, vec i svoje gotovo pogubljuju. Ko su oni? Oni koji odbijaju poslusanja i koji kao opravdanje navode jedino: “Oprosti”. Sta ti govoris, brate? Ti si obecao da ces do smrti biti poslusan, a sada odbijas posao za koji si sposoban po blagodati Bozijoj. Tvoj [izgovor] da se “bojis da preplivas more” jeste [delo] bezverja, buduci da si se ustrasio straha, gde straha nema (Ps. 13, 5). Jer, da si veran poslusanju ti bi ne samo na cunku preplovio more, vec bi i, skinuvsi odelo, nag preplivao vodu, podrazavajuci stalnopominjanog poslusnika koji se, oslanjajuci se na otacku zapovest, nije uplasio da prepliva bujicu. Naime, on ju je preplivao bez ikakve opasnosti na divljenje onih koji su ga videli. Poslusanje ukrocuje i zveri. Neka kao dokaz posluzi onaj ko je po naredbi svog starca vezao hijenu. Poslusanje deluje i kod mrtvih, kao sto potvrdjuje Akakije, koji se javio iz groba. Medjutim, zbog cega navoditi razne slucajeve? Sam Jedinorodni Sin Boziji je ostvario domostroj spasenja ljudi buduci poslusan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil. 2, 8). Takva su divna dela i plodovi poslusanja.

Hoces li da sada saznas i za pogubne posledice neposlusnosti? Seti sa Adama koji je neposlusnoscu prema Bogu okusio zabranjeni plod i uveo smrt u svet. Seti se Saula koji nije poslusao svetog Samuila i koji je izgubio ne samo carstvo, nego i zivot u Gelvujskim gorama. Seti se i onog coveka Bozijeg, koji je bio obmanut laznim prorokom i pao u neposlusnost zapovesti, usled cega je predan na hranu lavu. I zar blazeni apostol (iz poboznosti odbivsi da mu Gospod opere noge) nije cuo: Ako te ne operem, nemas udela sa mnom (Jn. 13, 8)? Nije li i [monah] koji je kod svetog Evtimija iz navodno opravdanih razloga odbio poslusanje stocara odmah zadobio demona i poceo da ispusta penu? Eto suda nad svakim ko odbija poslusanje, tj. nad onim ko se prepire: Prepiranje podize svaki zli poslusnik: Gospod ce na njega poslati nemilostivog andjela (Pric. 17, 11).

2) Uopste receno, mi mnogi smo jedno telo u Hristu, a pojedinacno smo udovi jedni drugima (Rim. 12, 5). Jedan zauzima mesto oka, drugi – uha, jedan – nosa, drugi – jezika, jedan – ruke, drugi noge. Ukoliko svi udovi ne budu vrsili svoje delo, tj. ukoliko pocnu da se prepiru i da oci traze da slusaju, usi – da mirisu, nos – da govori, jezik – da pipa i ruka – da ide – zar nece sve da se raspadne i da pogine telo? Stoga neka svako nosi svoje poslusanje. Neka svako darom koji je primio od Boga sluzi na opstu korist svima, imajuci u misli da je nas udeo u ruci Bozijoj. Onaj ko plovi nece [obavezno] skoncati na moru, kao sto ni onaj ko zivi na kopnu nece [obavezno] na njemu naci smrt. Naprotiv, kraj svakoga ce nastupiti po opredeljenju Bozijem, koje je u odnosu na vreme, mesto i nacin smrti odredjeno jos pre stvaranja sveta.

Ja receno nisam izlozio toliko radi onih o kojima je rec, s obzirom da sam ih vec prihvatio radi pokornosti, vec radi onih koji slusaju kako bismo marljivo pazili na sebe. Zavete koje smo dali pred Bogom i Njegovim izabranim andjelima mi treba delatno da ispunjavamo, ne odbijajuci naredbu cak i ako sa sobom donosi smrtnu opasnost. Tako zapovedaju sveti oci, ponajpre sveti Vasilije Veliki. Ziveci na taj nacin, mi necemo pasti u grehovnu smrt, vec cemo pravedno poziveti i udostojiti se Carstva nebeskog.

328.

1) Posle dolaska [Gospodnjeg] smrt Hriscana je radosna, ukoliko je docekuju spremni; 2) pripremimo se kako prilici (4, 126)

1) Ja sam unekoliko zanemocao. Moje srce se pomerilo i izgledalo mi je kao da cu da odem od vas. Koliko cu jos vremena poziveti ja smireni? Vidite li da je vec i starost moja dosla i da su moji vrsnjaci vec otisli. Sta, dakle? Da li da se zalostim? Nikako. Neka se zaloste ako hoce oni koji zive po telu, razdvajajuci se od zena, dece, slugu, imanja i svih naslada ovog zivota, kojima se i porobljuju. Za nas, kojima se svet razapeo i kojima, s obzirom da odricanje od sveta i zavet poslusanja, predstoji jedino krst, tajna uspenja pre treba da bude radosna, negoli zalosna. I zasto kazem – za nas? I svi Hriscani treba da se sa radoscu odnose prema svom ishodu.

Pre dolaska Gospoda naseg Isusa Hrista smrt je, carujuci kroz prestup Adamov nad nasim rodom, bila strasna i neprijatna cak i za svetitelje. Medjutim, posto je Hristos, tj. zivot svih okusio smrt za sve (Jev. 2, 9) i posto nam je put novi i zivi otkrio i obnovio zavesom, tojest telom svojim (Jev. 10, 20) (po pisanome: Pobeda prozdre smrt – 1. Kor. 15, 54), mi se umiruci vise ne spustamo u carstvo ada, nego se uzvodimo u Carstvo nebesko. Mi se vise ne postavljamo u mesta mracna, i u senku smrti (Ps. 87, 7), nego uzlazimo ka svetlosti nepristupnoj i zivotu neprestanom, koji je Bog obecao onima koji ga ljube. Prema tome, prestavljenje samo po sebi sada nije odbojno i ne treba ga izbegavati, vec ljubazno celivati, naravno, ukoliko smo spremni u srcu. Bez te pripreme ono je i sada strasno, buduci da cemo u vreme ishoda biti prinudjeni da prizivamo godine i dane u koje je trebalo sticati dobra dela. Ono je strasno i tesko s obzirom da ce zateceni u takvom stanju da se smuti srcem i obespokoji buduci da ne prelazi ka nagradama za dobre podvige, neko ka kazni za grehe. O, kakav strasan prizor ce on susresti!

2) Da ne bismo postradali i mi, ja napominjem i molim da uvek budemo gotovi za blazeni ishod, svaki dan smatrajuci poslednjim danom zivota naseg, kao sto nas uci sveti Antonije. Jer, ukoliko budemo delovali na [opisan] nacin, mi nikada necemo biti raspusteni, nemarni, lenjivi, isprazni, prkosni, nepokorni, neobuzdani i izazivaci smeha. Naprotiv, mi cemo biti blagopokorni, suzdrzani, skruseni, blagonastrojeni, krotki, mirni, iskreni, nesablaznjivi i gotovi na svako dobro delo kroz podrazavanje svetih, koji su kroz slican zivot dobili obecana nebeska blaga. Ja sam sve receno izlozio ne samo radi vas, vec starajuci se da i sebe utvrdim u dobru kako bismo, provevsi zivot u pripremi za ishod, u njegovo vreme bili bez smucenja strahom i trepetom, vec da bismo u radosti uzvikivali sa Davidom: Povrati se, o duso moja, u spokoj tvoj, jer ti Gospod ucini dobro, i: Ugodicu pred Gospodom u zemlji zivih (Ps. 114, 7; 9). Neka bismo svi mi dobili receno.

329.

Odsecanje vlastite volje je najveci hristopodobni i apostolski podvig, premda sada svi ne vide njegovu visinu (4, 128)

Poucna rec navodi na skorb oskudne vrlinom, i ujedno uci isceljenju od vlastitih nemoci. Jer, sama zalost zbog nedostatka u vrlinama neprimetno dusu podstice na staranje oko samoispravljenja. Apostol govori: Jer zalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje (2. Kor. 7, 10). Pogledajmo, uostalom, u cemu se sastoji ono sto nas zalosti. [Nas zaloste] neprilicne pomisli koje ustaju na nas i kao neka neprijateljska vojska opsedaju dusu nasu? Medjutim, napisano je: Ako se postroji na me tabor (neprijatelja), nece se uplasiti srce moje; ako se podigne rat na me, ja cu se i tada nadati (Ps. 26, 3). Ili [nas zalosti] tesko breme poslusanja? No, opet je napisano: Blazen je covek koji ponese breme od mladosti svoje (Plac. 3, 27), i jos: Jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt. 11, 30). Ili [nas zalosti] sto nam nas zivot pod bremenom poslusanja ne dozvoljava nista licno? Ali, evo opet reci apostolske: Eto mi smo ostavsi sve i za tobom posli; sta ce, dakle, nama biti (Mt. 19, 27). I njima je dano i divno i strasno obecanje. No, zar nismo i mi slicno njima ostavili sve i posli za Gospodom? Nije li jedan ostavio roditelje, a drugi bracu? Nije li jedan [ostavio] zenu i decu, a drugi kuce i polja? I nisu li svi ostavili ono sto je vise od svega – svoju volju i svoje prohteve, tj. ono sto je za ljude delo koje je najteze za ispunjavanje.

Jer, [mozda] ce neko pomenuti usiljeni post, ili bdenje, ili spavanje na goloj zemlji, ili izbegavanje kupanja, ili pustos mesta, ili neko drugo bozanstveno delo. Ipak, sve [nabrojano] biva po vlastitoj volji delatelja. Ono sto se vrsi po vlastitoj volji cak i ako je tesko biva lako ostvarivano, [pomagano] sopstvenom zeljom. Ono, pak, sto se cini uz odsecanje vlastite volje biva sa velikim trudom, cak i ako po sebi nije tesko. Takvo delanje su sveti oci nazvali prolivanjem krvi. I ono je svojstveno jedino istinskom poslusniku, koji sa apostolom moze da kaze: A zivim – ne vise ja, nego zivi u meni Hristos (Gal. 2, 20). Posto ne zivi po svojoj volji, on kroz volju igumana zivi Bogu i postaje podrazavalac Onoga koji je rekao: Jer sam sisao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). Vidite li visinu naseg zivota? Ili vas lazem kada tako govorim? Ne, sama istina svedoci o istinitosti mojih reci.

Slava ljudi koji se upokojavaju u navedenom nacinu zivota uopste se ne smanjuje zbog [cinjenice] da im ljudi ne pletu pohvale. Jer, Bog ne gleda kao covek i drugo je sud Boziji, a drugo ljudski. I koliko ce neznatnih za navodno znatne u ovom svetu u dan nagrade biti slavniji od svih, po napisanom: Ali ce mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mt. 19, 30). Prema tome, radujte se i drhtite: jedno radi dara Bozijeg, a drugo radi prevrtljivosti uma, buduci da nismo svagda jednaki. Stoga, starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra dela (Jev. 10, 24), ne opterecujuci se (sto stalno govorim) odsecanjem svoje volje. Nemojmo se lenjiti u vrsenju poslusanja, vec se podsticimo revnoscu, podrzavajuci jedni druge i noseci bremena jedni drugih kao braca, kao jednodusni i kao sutelesnici. Podvizavajuci se iz dana u dan na navedeni nacin i ispunjavajuci hodjenje svoje, vi cete, kao sto dobro znam, nesumnjivo dobiti neuvenljivi venac slave.

330.

1) U duhovnoj nevidljivoj borbi neustrasivo i hrabro uzdajuce protivljenje neprijatelju uvek odnosi pobedu: od takvih neprijatelji beze; 2) u borbi protiv jeresi uopste ne treba stupati u opstenje sa jereticima, niti ih pominjati: ja sam receno zabranio (4, 129)

1) Ja sam nemocan i recju i delom. Ipak, neophodnost mi nalaze da vam tesim i budim duhovno prema silama. Oni koji se u ratu bore sa neprijateljem imaju potrebu za bodrenjem od strane saboraca. Utoliko pre vi koji vodite borbu sa nevidljivim neprijateljima imate potrebu da vas pomazuju poucnim recima i da se usmeravate u duhu. Vasa borba nije jednodnevna, nego na citav zivot, zbog cega vam, ukoliko odnesete pobedu, [pripada] venac netruleznosti. Medjutim, ukoliko budete pobedjeni, [nasledicete] vecno teret besmrtne sramote. Neka nam se ne desi da postradamo i da se posramimo u nadi nasoj! Naprotiv, nemojmo sumnjati da cemo, uz Boziju pomoc, odneti pobedu nad djavolom postojanom paznjom prema sebi i neprekidnim protivljenjem neprijatelju. Vama je poznato da se i obicni vojnici nalaze u krajnjoj bodrosti kada se hvataju u kostac, menjajuci se u licu i izgledajuci drugaciji negoli ranije. U taj cas na secanje im ne dolazi ni zena, ni deca, ni roditelji, ni braca niti bilo ko, vec im je um, i srce, kao uostalom i telo usmereno na borbu. I mi smo po unutrasnjem coveku duzni da se slicno nastrojimo, ni malo se ne bojeci protivnika i pruzajuci se na njih sa revnoscu i plamenim duhom, kao dobri vojnici Hristovi. Videci nas takvima, nasi neprijatelji se udaljuju, ne smejuci da krenu u napad. Medjutim, ukoliko vide da se kod nas umanjila hrabrost i oslabio napon sila i paznje, oni natezu svoje lukove i dusu ranjavaju strelama, tj. neumesnim pomislima. Ipak, ni u takvom slucaju mi ne treba da ocajavamo, vec treba da se brzo, shvativsi svoj propust, pokajemo i opet napregnemo sile, te stupimo u neuspavljivu borbu. I tako treba uvek ciniti.

2) I sada je jereticka borba razlivena po citavoj vaseljeni. I ako hocete, podignite oci uma vaseg te ce te ugledati svo podnebesje puno ranjenih u toj borbi. Jer, zmija uzima pod svoju vlast ne samo neverne jeretike, bludnike i preljubocince i druge koji cine slicne neprilicnosti, vec i one koji se ravnodusno odnose prema takvima i stupaju u opstenje sa njima, buduci da je istinita rec: Onaj ko se dotice smole pocrnece i ko opsti sa gordim postace mu slican (Sir. 13, 1). Stoga sam ja, premda me prekorevaju, zabranio da se pominje kao pravoslavan na svestenim spominjanjima i na Bozanstvenoj Liturgiji onaj ko se pretvara da je pravoslavan i ne prestaje da opsti sa jeresju. Kad bi on ispovedio greh svoj i pricestio se Svetom Tajnama, cak i u casu smrti, pravoslavni bi mogli za njega da vrse prinos. Medjutim, on je otisao u opstenju sa jeresju. Kako bi se, dakle, on mogao uvesti u pravoslavno opstenje? Sveti apostol govori: Casa blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica Krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica Tela Hristova? Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi, posto se svi od jednoga hleba pricescujemo (1. Kor. 10, 16-17). Sudeci prema recenome, pricescivanje jeretickim hlebom i casom cini da pricesnik pripada skupini koja je protivna pravoslavnoj. Naime, od svih takvih pricesnika sastavlja se jedno telo koje je tudje Hristu. Apostol na drugom mestu uzvikuje: Jer sta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Bozijeg sa idolima (2. Kor. 6, 1416). Zbog njih treba plakati. Za one, pak, koji su jos medju zivima treba da se molimo da im se da da se istrgnu iz zamki djavola. Za sebe, najzad, treba da zahvaljujemo sto nas je Bog izabrao od pocetka za spasenje u svetinji Duha i veri istine (2. Sol. 2, 13) kako bismo mu sluzili u Pravoslavnoj veri do pravog ispovednistva. I ukoliko ga ostvarimo neporocno i besprekorno On ce nas udostojiti svog nebeskog Carstva.

331.

1) Ostala dela imaju svoje vreme, ali delo spasenja uvek treba da se vrsi; 2) nemojmo ga odlagati videci da smrt kosi sve i pomisljajuci na mudre i lude devojke; 3) ustanimo i porevnujmo da se pripremimo za susret sa Zenikom (4, 130)

1) Za razna dela odredjuju se razna vremena: jedno je vreme za setvu, a drugo za zetvu; jedno je vreme za mir, a drugo za rat; jedno je za delanje, a drugo da bezdejstvo. Za gradjenje dusevnog spasenja, pak, pogodno je svako vreme i, ukoliko hocemo, podesan je svaki dan. Budimo uvek pokretni i dobro nastrojeni za dobro, ispunjavajuci se mladickom revnoscu za ostvarivanje reci Bozijih: Jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slusaju zakon, nego ce se opravdati oni koji ispunjavaju zakon (Rim. 2, 13). Prema tome, posto nam predstoji duhovna borba, mi treba da ratujemo blagodusno i da uz Boziju pomoc progonimo demonske pomisli koje ustaju na nas. Jer, ukoliko se ustale u nama, one izazivaju dusevnu smrt. Ukoliko predstoji duhovna zetva, mi treba usrdno da zanjemo kako bismo u duhovne zitnice sabrali dovoljno zaliha za vecni zivot i kako ne bismo vecno umirali od gladi. Uvek je i vreme molitve, i vreme suza, i vreme ciscenja od padova i vreme zadobijanja Carstva nebeskog.

2) Zasto se premisljamo? Zasto kasnimo? Zasto odlazemo dane svog ispravljenja? Ne prolazi li oblicje ovoga sveta (1. Kor. 7, 31)? Nisu li bezbrojni oni koji od nas odlaze svakodnevno? Ne slave li grobovi koji se neprestano otvaraju pobedu nad nasom bednom prirodom? Ne cini li isto i zemlja, primajuci tela nasa koja su joj srodna? Zar cemo mi ovde ostati do kraja? Zar ne vidimo koliko je vec [monaha] otislo iz naseg bratstva? Gde su blazeni oci nasi? Gde su duhovna i telesna braca? Gde su drugovi nasi i prijatelji u naporima, rukodeljima i psalmopojanju? Kako smo mi zaboravni. Kada nastupi smrt nekog brata ili oca, mi odmah dolazimo sebi, skrusavamo se i dajemo zavet da cemo ubuduce ici pravo. No, posle izvesnog vremena, mi zaboravljamo na skrusenost i na svoje dobre namere. Svetitelji Boziji, medjutim, nisu postupali tako. Oni su citav zivot razmisljali o smrti, svakodnevno umiruci, svakodnevno se raspinjuci svetu i svakodnevno proizvoljenjem odlazeci Bogu. Stoga sada tamo zive blazenim i nevecernjim zivotom. I zar vas ne plasi primer deset devojaka? Evo zenik dolazi, izlazite mu u sretanje. I mudre ga docekase i udjose s njim na svadbu. A lude su zbog nedostatka dobrih dela zakasnile. I kad su povikale: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam, cule su odgovor: Zaista vam kazem, ne poznajem vas. Tako su i ostale napolje. Gospod je jos dodao: Strazite, dakle, jer ne znate dana ni casa (Mt. 25, 6; 10-13).

3) Prema tome, treba da bdimo, da dusu budimo iz sna, da se drzimo trezvoumlja, da se skrusavamo, da se cuvamo u cistoti i neporocnosti, da idemo u svetlosti kako nas smrt ne bi postigla iznenada i pred nama zatvorila vrata milosti. I vec nece biti nikoga ko bi otvorio i pomogao. Stoga pozurimo da za ishod pripremimo dela koja su ugodna Bogu. Lenjivi neka ustane na delo, neposlusni neka pocne da slusa, nadmeni neka se smiri, surovi neka smeksa, nepokajani neka se skrusi, neispoveceni neka se ispovedi, besposleni neka pocne da se trudi. Neka se svi isprave i late za dobra dela. Dodacu jos nesto: zenoljubivi neka se otrezni, tj. neka ne prebiva cesto sa zenama i neka se ne zadrzava dugo sa njima. Jer, od toga se zapaljuje oganj greha, kao sto slusamo u Pismu, koje govori: Dali ce ko staviti oganj u nedra, a da ne izgori svoju odecu? I da li ce ko ici po raspaljenom ugljevlju, a da ne opece noge? Tako [prolazi] onaj ko ide zeni udatoj (Pric. 6, 27-29). Medjutim, i devstvenica je udata ukoliko je stupila u monastvo, kao i ona koja je dala monaske zavete: njihov Zenik je Gospod slave. Ja govorim onima koji su se rasejali levo desno i zive svojevoljno, izmisljajuci opravdanja za svoje grehe i ne shvatajuci da je Gospod naredio da izvadimo i oko koje sablaznjava (Mt. 5, 29), a kamoli sta drugo. Vama, pak, evo sta cu reci: Duzni smo pak mi jaki slabosti slabih nositi (Rim. 15, 1), i za neuredne predstavljati obrazac dobrog postupanja. Vi ste blagodacu Hristovom, uostalom, vec takvi. Ipak, sve vise napredujte, te cete se spasti u Gospodu nasem Isusu Hristu.

332.

1) On ukazuje da su ciljevi i delatnosti monastva iznad svih drugih cinova i zvanja; 2) ono sve sebi privlaci, bez obzira na teskoce; 3) on priziva na radost i blagodarenje Gospodu sto smo ga se udostojili i na staranje da budemo pravi monasi (4, 131)

1) Bogu uznesimo slavu stoga sto smo se udostojili da izaberemo dobri deo, tj. da sedimo kod nogu Isusovih i slusamo besedu Njegovu (Lk. 10, 42; 39). Drugi se staraju i uznemiravaju za mnogo, tj. za zenu i decu, za imanje i novac, dok mi imamo jednu brigu – kako da ugodimo Gospodu. Drugi ratuju za zemaljskog cara i prinudjavaju se da robuju njegovim naredbama cak do prolivanja krvi. Mi smo, pak, u proizvoljnom ratu u kome sa svom slobodom ispunjavamo zapovesti Svecara Hrista u nadi na dobijanje beskonacnog Carstva nebeskog. Drugi preduzimaju duga i naporna putovanja radi nistavnih i kratkotrajnih imanja, a mi jedino treba da danju i nocu priticemo u hram Boziji kako bismo uznosili hvale velicini Bozijoj, sticuci duhovne, neukradive i vecne riznice, a ne zlato koje propada.

2) Mi ponekad susrecemo ponesto skorbno i teskobno po spoljasnjem polozaju ili po unutrasnjem stanju. Mi, pak, [sve] lako podnosimo zbog Reci Bozije i nase nade. Mi, naime, znamo da se radujemo u nevoljama i da se ne osecamo teskobno u teskobama. Nas zivot samim svojim neprijatnostima privlaci one koji imaju um. Ko ne voli roditelje i ko nije raspolozen prema njima? Ipak, ostavljajuci ih iz ljubavi prema Bogu, sinovi ljudski dolaze ovamo. Sta je tesnije od supruznistva u kome, po reci Gospodnjoj, dvoje postaju jedno telo? Ipak, jevandjelski mac i takve raseca i salje ovamo. Ovde velikas napusta svoje imanje, bogati bogatstvo smatra za trice, bedni zaboravlja svoju bedu i siromasni prestaje da je siromasan. Ovde i car skida svoju porfiru i postaje ravan ostalima. Jer, nase bratstvo je jednako casno telo Hristovo i obitelj nasa je opste pristaniste spasenja, koje je podjednako spasonosno za sve. Kod nas je sve drugacije, tj. suprotno svetu. Kada se desi smrt, ovde se ne cuje vapaj i plac, kao kod ljubitelja zivota, vec se u tisini vrsi pogreb pocivseg. Jer, ovde ni zena ne uzvikuje, ni deca ne vriste, ni srodnici ne pletu placevne pesme secajuci se cas jednog, cas drugog, vec ishod biva sa radoscu i sprovod sa dobrom nadom. Doduse, ima i suza zbog duhovne ljubavi prema upokojenom. Medjutim, u njima nema niceg neumesnog, s obzirom da je i Gospod plakao kod groba Lazarevog po svojstvu nase prirode (Jn. 11, 35). Da li je od veka postojao neki blazeniji zivot? Da li je neki drugi nacin zivota vise priblizavao ljude Bogu? Stoga je umesno da davidski uzvikujemo: Jer ovde zapovedi Gospod blagoslov, i zivot do veka (Ps. 132, 3).

3) Radujmo se i saveselimo se jedni drugima, neucutno blagodareci i bezmerno voleci sveblagog Boga naseg buduci da nas je prizvao iz tame u svetlost, iz ponizenja u slavu, iz neznatnosti u priznanje. Svako od vas zna od koga se rodio, otkuda se ovamo ustremio, sa kim je potom stupio u opstenje, koga imenuje bratijom i sa kime je nastanjen. I ta preimucstva su samo predverje buducih obecanja. Ukoliko dobro zavrsimo podvig koji nam predstoji, ukoliko se na sve moguce nacine podvizavamo da podnosimo napore i da prinosimo plodove poslusanja po cinu i ustavu koji vazi medju nama, mi cemo na kraju obresti ono sto oko nije videlo, sto uho nije culo i sto coveku na srce nije dolazilo, tj. ono sto je Bog pripremio onima koji ga ljube (1. Kor. 2, 9). Neka bismo svi dobili receno.

333.

1) Ucestala umiranja ucvrscuju secanje na smrt, a secanje na smrt i dodir sa njom donosi strah Boziji; strah Boziji, pak, cisti srce od strasti; 2) idimo recenim putem ka blazenom bestrascu (4, 132)

1) Ucestale su vesti o smrti koje se cuju i izdaleka i izbliza, a narocito o smrti nase duhovne brace i otaca. Eto, pored drugih ostavio nas je i brat Grigorije. Njegov zivot je bio pohvalan, a smrt – blazena. Jer, on se upokojio u izgnanstvu za Hrista. Sta, dakle? I mi, naravno, i mali i veliki, i stari i mladi moramo da predjemo odavde. Svi imamo istu epitimiju smrti. I jedni ranije, a drugi kasnije odlaze iz ovog zivota. Prema tome, kako da ne razmisljamo o smrti i o onome sto cemo susresti po izlasku duse iz tela? Kako cemo izdrzati predstojanje andjela ukoliko se nismo obukli u oruzje svetlosti? Kako cemo poci onim putem ukoliko sa sobom ne ponesemo zalihe vecnog zivota? Kako cemo mimoici kneza ovog veka, o kome je Gospod rekao: Dolazi knez ovoga sveta, i u meni nista nema (Jn. 14, 30), ukoliko ne budemo slobodni od strasti koje nas cine robovima? Gospod govori: Blago tome slugi koga gospodar njegov, dosavsi, nadje da cini tako. Zaista vam kazem: postavice ga nad svim imanjem svojim. O, milog li glasa. Ako li taj rdjavi sluga rece u srcu svome: Nece moj gospodar jos zadugo doci; i pocne tuci drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama. Doci ce gospodar toga sluge u dan kada se ne nada, i u cas kada ne misli, i raseci ce ga napola, i dace mu udeo sa licemerima; onde ce biti plac i skrgut zuba (Mt. 24, 46-51). Zar nas ova prica ne plasi? Zar ova opomena ne izmozduje nasa tela? Jer, ne radi se o basni i o pustim recima. Naprotiv, rec uopste ne dospeva do tacnog izrazavanja onoga sto ce se tada desiti. Jer, onaj plac nije isto sto i ovaj, i tamosnji skrgut zuba nije isto sto i ovdasnji. Izmedju njih je veca razlika negoli izmedju sna i jave. Stoga se tamosnji oganj ne gasi, a ovdasnji gasi, i ondasnji crv ne umire, a ovdasnji umire. Medjutim, ko o tome misli i rasudjuje? Ko to vidi i cuje? Jer, moguce je gledajuci ne videti i slusajuci ne cuti usled okamenjenosti srca i strastoljublja srca. Ko ima plac koji ublazava Gospod i ko se svakodnevno cisti od oskrnavljenja koja dolaze sa raznih strana, ne odlazuci ociscenje za sutra? Kaze se: Dostaje svakom danu zla svoga (Mt. 6, 34). Ko ceznji za Bogom da daje bogoceznjivost odbacujuci svaku ovdasnju pristrasnost kako bi sa Davidom mogao da kaze: Prilepi se dusa moja uz tebe, a mene prihvati desnica tvoja (Ps. 62, 9)? O blazene bespristrasnosti. Eto kakvi treba da budemo, braco. Slovo ocekuje da se tako nastrojimo, tj. da budemo plameni duhom, obuceni u oklop vere, okriljeni nadom i potpuno spremni za ishod.

2) Stoga molim i preklinjem da, kao oni koji svakodnevno umiru, prinudjavamo sebe prema silama na sve prilicno, znajuci da vrlina po prirodi zahteva podvizavanje i da podize gore, dok samougodljivi greh vuce u preispodnju. Steknimo ociscujuce suze koje radja skruseno srce i smirenoumlje. Ucinimo svete andjele svojim prijateljima bestrasnim zivotom kako bi nas u vreme ishoda druzeljubivo uzneli ka Vladici. I ja ne govorim kao da sam sto dobro ucinio, nego zeleci da zajedno sa vama [dobro] cinim. Najzad, ja sam duzan da govorim, a ne da cutim, buduci da vas ljubim ljubavlju Bozijom. [Ja zelim] da svi mi, cineci dobro, postanemo naslednici vecnog zivota.

334.

1) On ukoreva [bratiju] sto su prestali da otkrivaju pomisli; 2) potom navodi primere groznih karanja Bozijih na one koji se ne kaju kako bi dao podstrek za ispovedanje (4, 133)

1) Ja sam se ovih dana ozalostio zbog vas neizdrzljivom zaloscu, buduci da ste prestali sa uobicajenim ispovedanjem, koje je najvece i najspasonosnije delo u nasem zivotu. I kad bih video da ste postali bolji i svrseni, ja bih se obradovao buduci da bih dobio olaksanje u poslu. Jer, lecenje nemoci drugih zahteva veliki trud. Medjutim, kako kod vas vidim suprotno, ja se pitam u cemu je uzrok. Jer, kazite mi odakle kod vas drskost i neredi koji od nje proizilaze. Zar njihov uzrok nije u neispovedanju i skrivanju pogubnih pomisli? Pocetak, naime, i koren sagresenja nasih jeste neumesna pomisao. Ukoliko se otkriva, ona se miloscu Bozijom progoni, a ako se skriva – postepeno prelazi u dela tame. Otuda dusevne smrti, otuda medjusobne deobe, otuda reci samoopravdavanja, koje poradja neznanje i zabluda.

2) O, covece. Zivotinje koje nemaju razuma same po sebi, kao sto vidimo, znaju koja jela su im stetna i izbegavaju ih. Ne treba li utoliko pre covek [da zna sta mu je stetno] s obzirom da se od samog krstenja obogatio svakim poznanjem dobra? Zar ti ne cujes da Pismo govori da Bog ne postede stari svet, nego sacuva propovednika pravde Noja, i sedmoro s njim, i navede potop na svet bezboznicki (2. Pt. 2, 5). Zar nisi citao da Gospod gradove Sodom i Gomor osudi na propast i u pepeo pretvori, postavivsi ih za primer buducim bezboznicima (2. Pt. 2, 6). Zar nisi cesto slusao da apostol uzvikuje: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muzeloznici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaci, ni otimaci, nece naslediti Carstvo Bozije (1. Kor. 6, 9-10). Slusajuci receno, kako mozes reci da ne znas sta je rdjavo? To je samo pretvaranje i izbegavanje [odgovornosti]. Zar se ne bojite opomena? Zar ne drhtite pred Onim pred kojim drhti sva tvar? Neka se, dakle, niko ne udaljuje od ispovedanja.

335.

1) Rekavsi da voli bratiju, i da je uveren da i oni njega vole, on priziva da blagodare Bogu za takav savez i da pretrpe ukoliko se desi da ih strogo prekoreva; 2) potom ih ubedjuje da uopste rado podnose napore i skorbi u gradjenju spasenja, buduci da drugacije ne moze biti; zbog velikih obecanja koja su sa njima sjedinjena, oni ne mogu da naruse radost koja je svojstvena svetima; 3) verno hodimo putem Bozijim i pozurimo da ustanemo ukoliko se desi da se spotaknemo (4, 134)

1) Rec Bozanstvenog Pisma [iznosi]: Ja volim one koji me vole i oni koji me traze obresce blagodat (Pric. 8, 17). Na drugom mestu ono ukazuje i na obelezje ljubavi, govoreci; Onaj ko voli priljezno kara (Pric. 8, 17). Buduci da sam ja smireni postavljen za vaseg nastojatelja, po neophodnosti sam vas u prosloj pouci izoblicavao i korio, premda ne da biste se, po reci apostolskoj, ozalostili, nego da biste poznali preizobilnu ljubav koju imam prema vama (2. Kor. 2, 4). Jer, i ja se zalostim sa vama u vreme zalosti vase, kao sto se i tesim u radosti vasoj. Ili, na koga drugog da gledam, ili zbog koga drugog da se zalostim i radujem? Vi ste i moja braca, i ceda, i oci, i prijatelji, i srodnici, i voljeni, i zeljeni, i radost, i venac, i sve sto moze izraziti iskrenost mog opstenja sa vama. Ja vam svedocim svoju uverenost da ste i vi prema meni takvi. Vi niste privezani ni za roditelje, ni za bracu, ni za rod, ni za otadzbinu, ni za bilo sta vidljivo, vec samo za Boga i za moje smirenje po Bogu.

Stoga uznosimo blagodarnost Bogu u Duhu Svetom, koji nas je sjedinio u medjusobnoj ljubavi da budemo jedno telo, jedan duh, kao sto smo i pozvani u jednu nadu zvanja svoga (Ef. 4, 4). Radujmo se i saradujmo se jedni drugima. I nemojmo se otudjivati jedni od drugih stoga sto se ponekad desava da vam govorim prekorno. S obzirom da sam podstaknut ljubavlju i opstom koriscu, vi karanje podnosite trpeljivo. Jer, napisano je: Sine, nemoj prenebregavati karanje Gospodnje i nemoj slabiti kada te izoblicava. Jer, Gospod voli onoga koga kaznjava i kara svakog sina koga prima (Pric. 3, 11-12), I apostol dodaje: Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara?Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jev. 12, 78).

2) Bogatstvo i vlast i ostale zitejske stvari koje su pozeljne za ljude ne dobijaju se na dar, nego zahtevaju velike napore i znoj. Moze li se, stoga, pretpostaviti da je dostizanje Boga i bozanstvenih nagrada lako i jednostavno delo, ili da nije ispunjeno bezmernim naporima i znojem? Zar takva pretpostavka ne bi bila svedocanstvo krajnje prostote i kratkovidosti? Zbog cega mi cujemo da nam kroz mnoge nevolje valja uci u Carstvo Bozije (Dap. 14, 22), i da su uska vrata i tesan put sto vode u zivot vecni (Mt. 7, 14)? Koji je uzrok recenog? Mi, naime, sami nismo hteli da prebivamo u raju bezbriznog zivota i bezmerne radosti koja nam je bila data na pocetku, vec smo nesavesno radije izabrali da padnemo u sadasnji mnogostrasni i mnogoskorbni zivot, iz koga opet ne mozemo da izadjemo ukoliko ne prodjemo skolu nevolja, podrazavajuci Gospoda naseg Isusa Hrista, koji umesto predstojece mu radosti pretrpi krst, ne mareci za sramotu (Jev. 12, 2).

Skorbi po Bogu nama se olaksavaju nadom na vecna dobra, usled cega obicno nisu suvise teske. Stoga se za svete sadasnje vreme naziva [vremenom] praznika. Sveti David svedoci, govoreci: Radujte se pravedni u Gospodu (Ps. 32, 1). On, dakle, ukazuje na svagdasnju radost. Slicno i blazeni apostol potvrdjuje: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: Radujte se (Fil. 4, 4). I navedeno se govori o onima koji su bili u nevoljama i plakali, koji su se podvizavali i prebivali u borbi i koji su mnogoobrazno stradali. Jer, tuga po Bogu kod vrlinskih [ljudi] pruza povod za radost.

3) I mi svaki dan provodimo kao praznik, blagodusno podnoseci skorbi radi Boga i ne slabeci zbog djavolskih zamki i napada. Ukoliko se desi da poneko zadrema ili se umom, recju ili delom zavede na nesto neprilicno, neka pozuri da ustane i da se vrati na prethodno dobro nastrojenje, te da opet sa vrelim usrdjem pocne da sluzi Gospodu, znajuci da od cara pocasti dobija vojnik koji se bori i suprotstavlja, a ne onaj ko bezi sa polja bitke. Prebivajuci, dakle, do poslednjeg izdisaja u nevidljivoj borbi, i mi cemo se udostojiti vecnih dobara po milosti Bozijoj, te dobiti Carstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

Published in:

Dobrotoljublje

on 5 listopada, 2008 at 10:20 am Komentari isključeni
Tags: Dobrotoljublje, katihizis, monasi, podvig, studit, teodor, vrlina

DUHOVNA RIZNICA SVETOG PRAVOSLAVLJA

DOBROTOLjUBLjE – TOM IV

DOBROTOLjUBLjE

TOM IV

Kategorije

Dobrodetelj

Smirenoumlje

Video

Sveti Ignjatije Brjančaninov

Tag