Arhimandrit JUSTIN Popović
ŽITIJA SVETIH
30. APRIL
SPOMEN SVETOG APOSTOLA
JAKOVA ZAVEDEJEVA,
brata apostola Jovana Bogoslova
Sveti Jakov, sin Zavedejev i brat svetog evandjelista Jovana Bogoslova, bese jedan od Dvanaestorice apostola. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreze i oca svoga, pa zajedno sa svojim bratom Jovanom odmah posao za Gospodom (Mt. 4, 21-22). Obojica su slusali propoved Spasiteljevu iz precistih usta Njegovih i gledali cudesa Njegova. I Gospod ih toliko zavole, da Jovanu dopusti da legne na prsi Njegove, a Jakovu obeca casu koju sam ispi (Jn. 13, 23-25; Mt. 20.23). No i oni toliko Gospoda svog zavolese i toliku revnost za Njega pokazase, da htedose nizvesti oganj s neba na neverujuce Samarjane da ih istrebe. I oni bi to ucinili, da im dugotrpljivi Gospod nije zabranio (Lk. 9, 54-56). Ovoj dvojici i apostolu Petru Gospod je otkrivao najvece tajne; pred njima se preobrazio na Tavoru i pokazao im slavu Svoga Bozanstva; pred njima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom.
Posle prijema Duha Svetoga sveti apostol Jakov propovedao je Evandjelje po raznim zemljama, i isao je do Spanije. Po povratku iz Spanije u Jerusalim, on postade Jevrejima strasan kao grom, jer je neustrasivo propovedao o Hristu Isusu da je istiniti Mesija, Spasitelj sveta. I prepirase se s farisejima i zakonicima o Svetom Pismu, izoblicavajuci njihovu tvrdoglavost i neverje. A oni, ne moguci mu nikako odoleti, najmise nekog madjionicara Hermogena, da se on prepire s Jakovom i posrami propoved njegovu. No ovaj oholi madjionicar ne htede sam razgovarati s Jakovom, vec posla ucenika svog Filita, izjavljujuci: Ne samo mene licno, nego ni ucenika mog nece moci Jakov pobediti u prepirci.
U prepirci sa svetim Jakovom Filit ne mogade protivstati premudrosti Duha Svetoga u apostolu, vec kao nem umuce i ne otvori usta svoja da protivreci apostolu. I poznavsi istinu, umilenje se razli po dusi Filitovoj. I Filit se vrati k svome ucitelju madjionicaru, i obavesti ga da je nauka Jakovljeva neodoljiva i da je on cudesima potvrdjuje. I savetova Filit ucitelju, da se odrekne svoje nauke i postane ucenik Jakovljev. A oholi Hermogen pomocu madjija dozva demone i naredi im da Filita drze na jednom mestu kao okovanog i ukopanog da se ne moze maci, i rece Filitu: Videcu da li ce te taj Jakov izbaviti. Tada Filit posla tajno jednog coveka k apostolu i izvesti ga da je pomocu Hermogenovih madjija svezan od demona. A apostol mu posla svoj ubruscic, naredjujuci mu da taj ubrus uzme i izgovori ove reci: Gospod dresi svezane, Gospod podize oborene (Ps. 145, 7. 8). – Cim to Filit izgovori, odmah se oslobodi nevidljive svezanosti, jer demoni, uplaseni od apostolovog ubruscica i sile izgovorenih reci, ostavise Filita i pobegose. Filit se naruga Hermogenu, pa otrca k svetome Jakovu koji ga pouci svetoj veri i krsti.
Hermogen pak, besan od jarosti i gneva, zakle demone koji mu sluze, da mu Jakova i Filita dovedu vezane. I kada se demoni priblizise domu u kome behu sveti Jakov i Filit, Andjeo Gospodnji, po naredjenju Bozjem, odmah uhvati te demone, sveza ih, i stade ih muciti. I nevidljivi demoni, muceni silom Bozjom, vikahu na sav glas svima, govoreci: Apostole Hristov Jakove, smiluj se na nas, jer smo mi po naredjenju Hermogenovom svezali tebe i Filita, i eto sada smo sami cvrsto vezani i ljuto muceni. Na to sveti Jakov rece: Andjeo Bozji koji vas je svezao neka vas odresi, pa idite i dovedite ovamo Hermogena ne ucinivsi mu nista nazao.
Demoni tog trenutka bise odreseni, pa odjurise Hermogenu, scepase ga i za tren oka postavise svezana pred apostolom. I moljahu apostola da im dopusti da svoje muke iskale na Hermogenu. A apostol upita demone, zasto ne vezase Filita kao sto im Hermogen bese naredio. Demoni odgovorise: Mi ne mozemo ni musicu pokrenuti iz tvoga doma. – I rece apostol Filitu: Gospod nas zapoveda da za zlo uzvracamo dobrom. Zato odresi Hermogena, i oslobodi ga od demona. I bi tako. Apostol onda rece Hermogenu, oslobodjenom od uza demonskih: Gospod nas ne zeli da ima nevoljne sluge, koji Mu pod moranjem sluze, vec one koji Mu dobrovoljno sluze. Stoga idi kuda hoces. Na to mu Hermogen rece: Cim izadjem iz doma tvog, mene ce demoni ubiti, jer znam koliko je strasan njihov bes. I ja se ne mogu izbaviti od njih, ako me ti ne zastitis.
Tada mu apostol dade svoj putnicki stap. Sa tim stapom Hermogen ode svojoj kuci, a demoni ga ne napadose niti uplasise. I tako poznavsi silu Hristovu, i videvsi nemoc demona, on pokupi sve svoje madjionicarske knjige, pa ih odnese svetome Jakovu, i pripavsi k nogama njegovim, vapijase: Istiniti slugo istinitoga Boga, ti spasavas od pogibli duse ljudske, smiluj se na mene, i primi neprijatelja svog za ucenika. – I posto Hermogen bi naucen svetoj veri, primi krstenje, i po apostolovom naredjenju spali sve madjionicarske knjige. I bi sluzitelj Hristov, i cinjase cudesa imenom Hristovim.
Videvsi to, Jevreji se silno razjarise, i nagovorise cara Iroda[1] da digne gonjenje na Crkvu Hristovu i da ubije Jakova. I car Irod podize ruke da muci neke od Crkve; i pogubi Jakova brata Jovanova macem. I videvsi da je to po volji Jevrejima nastade da uhvati i Petra, koga i baci u tamnicu (D.A. 12, 1-4). A Jevsavije, episkop Kesarije Palestinske, pise o svetom Jakovu ovo: Kada Irod osudi Jakova na smrt, neki Josija koji bese jedan od klevetnika na apostola pred Irodom, videci junastvo, hrabrost, svetost i nevinost svetoga Jakova, i poznavsi istinu njegove propovedi, pokaja se i poverova u Hrista, i iznenada se pokaza ispovednik Hristov. Jer odmah i on zajedno sa svetim apostolom Jakovom bi osudjen na smrt. I kada zajedno idjahu na gubiliste, sveti apostol isceli jednog uzetog koji lezase kraj puta. I pripremajuci se za posecenje, Josija moli svetog Jakova da mu oprosti greh klevete koji ucini u neznanju. A Jakov ga zagrli i celiva i rece mu: "Mir tebi i oprostaj! I obojica pognuse glavu pod mac i bise poseceni za Gospoda. To bi 45. godine u Jerusalimu. I tako Sveti apostol Jakov Zavedejev postade drugi mucenik Hristov, posle Svetog prvomucenika Stefana. A ucenici Svetog apostola Jakova, nauceni Bogom, uzese telo svoga ucitelja i cesno ga pogrebose. Svete mosti njegove pocivaju u Spaniji, gde mu se na grobu i do danas dogadjaju isceljenja i zbivaju cudesa u slavu Hrista Boga, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog od celokupne tvari vavek, amin[2].
NAPOMENE:
- Rec je o Irodu Agripi I, sinu Aristovula i unuku Iroda Velnkog, koji je upravlao Judejom od 40. do 44. godine.
- Sv. apostol Jakov Zavedejev spominje se jos 30. juna, zajedno sa Sv. Dvanaestoricom Apostola.
DUHOVNA RIZNICA SVETOG PRAVOSLAVLJA 