Pouka XXVII – O SVEŠTENOM BEZMOLVIJU TJELA I DUŠE

Sveti Jovan Lestvicnik
LESTVICA

Pouka XXVII

a) O SVESTENOM BEZMOLVIJU TELA I DUSE

(1096) Kao neki veciti robovi i ugovorom vezane sluge necistih strasti, mi donekle i poznajemo obmane, metode, zapovesti i lukavstva zlih duhova koji vladaju nasom bednom dusom. A ima i takvih monaha koji, izbavljeni od ovih tirana, prosvecujucim dejstvom Duha Svetoga, odlicno poznaju njihove spletke. Jedna je stvar, naslucivati o spokojstvu zdravlja – po mukama u bolesti, a druga – shvatiti i zakljucivati kakve su tegobe bolesti – na osnovu radosti zdravlja.

Mi se, ovako nemocni, plasimo da vam u ovoj pouci govorimo o pristanistu bezmolvija, jer znamo da uz trpezu dobrog bratstva vecito cuci po neki pas, koji pokusava da sa nje ugrabi hleb (tj. dusu), i da pobegne, noseci ga u svojim celjustima, kako bi ga na miru (1097) (tj. u bezmolviju) prozderao. Da svojom poukom ne bismo napravili povod onima koji traze bezmolvije [a nisu zreli za njega], smatramo da sada nije trenutak raspravljati o miru – sa odvaznim ratnicima Cara naseg, koji se nalaze u ratu. Reci cemo samo to, da su venci mira i tisine spremljeni onima koji se junacki bore.

Uostalom, ako je po volji, reci cemo sad nesto o bezmolviju, koliko je potrebno za rasudjivanje, da nekome ne bi bilo krivo, sto, govoreci o drugim pitanjima, ovo pitanje mimoilazimo bez i jedne reci.

Bezmolvije tela je poznavanje i uredjenje naravi i cula, a bezmolvije duse – poznavanje pomisli i neukradljiva misao. Ljubitelj bezmolvija poseduje nekakvu junacku i strogu pomisao, koja budno stoji na vratima srca, i misli sto navaljuju sa strane – ubija ili odbija. Ko bezmolstvuje [molitveno tihuje] u osecanju srca, razume sto smo rekli, a ko je jos nedorastao – nije okusio i ne poznaje [ono o cemu govorimo]. Mudar bezmolvnik nema potrebe za poukama: njega sama dela uce.

Pocetak bezmolvija se sastoji u odbijanju od sebe svih onih misli koje uznemiravaju mastu. Vrhunac, pak, bezmolvija jeste – ne plasiti se vreve demonske, pa cak ni paznju ne obracati na nju. Bezmolvnik koji iz kelije izlazi telom, ali ne i duhom, postaje krotak i sav je – dom ljubavi. Ko dobro razmisli pre nego sto progovori, nikada se nece podati gnevu. Ono sto je suprotno, jasno je samo po sebi.

Bezmolvnik je covek koji se, i pored sve neobicnosti pokusaja, trudi da u telu vodi jednu vrstu bestelesnog zivota.

Macka vreba misa. Tako i mislenog misa[1] vreba misao bezmolvnika. Neka ti ovo poredjenje ne bude za odbacivanje. U suprotnom, jos nisi saznao sta je bezmolvije.

Biti potpuno usamljeni monah nije isto sto i ziveti sa drugim monahom. Usamljenik ima potrebe za velikim trezvoumljem i pribranim umom. Drugome cesto pomogne njegov sazitelj, a prvome pomaze andjeo. Umne sile [tj. andjeli] sluze i rado pre-bivaju sa onim koji svom dusom bezmolstvuje. O onome sto je tome suprotno, necu ti nista reci.

Ponorna je dubina dogmata. Um bezmolvnika se ne moze bez opasnosti spustati u taj ponor. Nije bezbedno plivati u odelu, kao sto nije bezopasno ni da se onaj koji je jos obuzet strastima prihvata teologije.

Kelija bezmolvnika je ograda tela u kojoj se nalazi kuca znanja.

Ko boluje od dusevne strasti, a upusta se u podvig bezmolvija, lici na coveka koji je na sred pucine skocio sa broda, i misli da na jednoj jedinoj daski bez opasnosti dospe na kopno.

Onima koji se bore sa blatom [tj. telom], u svoje vreme odgovara podvig bezmolvija, ukoliko samo budu imali dobrog duhovnog vodju. Jer, usamljeni zivot zahteva andjelsku snagu. (Razume se, ja govorim o pravim bezmolvnicima, tj. o bezmolvnicima i telom i duhom).

Kada se olenji, bezmolvnik pocinje da izmislja lazi, podsticuci ljude izvesnim zagonetnim izjavama da ga nagovore da napusti podvig bezmolvija. Pa kada napusti keliju, okrivljuje demone, a nije svestan da je samome sebi bio demon.

Poznavao sam bezmolvnike koji su bezmolvijem nenasito (1100) zadovoljavali svoju plamenu bogozudnju, i radjali u ognju svome oganj, u ceznji ceznju.

Bezmolvnik je slika zemaljskog andjela, koji je na hartiji bogoceznje slovima revnosti oslobodio svoju molitvu od lenosti i nemara. Bezmolvnik je onaj koji iz dubine srca svom snagom vapije: Spremno je srce moje, Boze (Ps.56,8)! Bezmolvnik je onaj koji je rekao: Ja spavam, a srce moje bdi (Pes.n.pes.5,2).

Zakljucaj vrata kelije za telo, vrata jezika za reci, i unutrasnje dveri srca za zle duhove.

Neocekivana tisina na moru i podnevna pripeka ispoljavaju trpljenje moreplovca [2], a nedostatak zivotnih namirnica otkriva postojanost bezmolvnika. Kad prvi izgubi strpljenje, skace u vodu, a kada drugoga obuzme uninije, vraca se medju ljude.

Ne boj se kad zatutnje i zaigraju demoni. Plac ne zna za strah niti se plasi.

Ljudi ciji je um naucio da se istinski moli, razgovaraju s Gospodom lice u lice, kao na uho s carem. Oni koji se mole ustima, pripadaju mu kao pred celim senatom. Oni koji zive u svetu, prilikom molitve, izgledaju kao ljudi koji se sa molbom obracaju caru usred ustalasane mase naroda. Ako si dobro savladao vestinu molitve, nece ti biti nepoznato ni ovo sto sam sada rekao.

Kad sedis na visini, pazi (ako uopste znas kako) i videces kada i odakle, koliki i kakvi sve lopovi hoce da udju i da pokradu tvoj vinograd. Zamorivsi se, strazar ustaje i moli se, pa opet sedne i hrabro nastavlja da vrsi svoju duznost.

Jedan covek [3], kome je sve to poznato iz iskustva, naumi da o tome govori podrobno i opsirno. Medjutim, on se uplasi da time kod podviznika u opstezicu ne izazove nemar i da skripanjem svojih reci ne rastera one koji bi hteli da se posvete podvigu bezmolvija.

Ko o bezmolviju raspravlja podrobno i znalacki, protiv sebe izaziva demone, jer niko drugi nije u stanju da otkrije njihove bestidnosti.

Ko je shvatio bezmolvije, usao je u dubinu bozanskih tajni. No, on ne bi ni zasao u te dubine, da pre toga nije video i cuo, a mozda i na svojoj kozi osetio besnilo demonskih talasa i urlik demonskog vetra. To potvrdjuje Pavle. Jer, da nije bio uznet u raj, kao u bezmolvije, on ne bi ni mogao cuti neiskazane reci (2.Kor.12,1 i d.). Uho bezmolvnika cuce od Boga izvanredne stvari. Zbog toga premudro bezmolvije rece i u knjizi o Jovu: Nece li cuti uho moje goleme stvari od Njega (Jov 4,12)?

Bezmolvnik je onaj covek koji, ne zeleci da se lisi sladosti Bozije, bezi od ljudi (iako ih ne mrzi) onako kako drugi trce u svet.

Odlazeci iz sveta, razdaj sve sto imas odmah (jer rec “prodaj” zahteva izvesno vreme), i podaj siromasima (Mt.19,21), da bi ti pomogli svojom molitvom da (1101) krenes na podvig bezmolvija (up. Lk.16,9). Uzmi krst svoj, noseci ga poslusnoscu, i teret odsecanja svoje volje podnoseci snazno. Pa hajde za mnom (Mt.19,21), da se sjedinis sa blazenim bezmolvijem. Ono ce te nauciti vidljivom delanju i zivljenju umnih sila [tj. andjela]. Nece se one vavek veka zasititi slaveci Tvorca; nece se ni onaj koji se popeo na nebo bezmolvija zasititi pevajuci Sazdatelju.

Nevestastvena bica se ne brinu o vestastvenom, niti se oni koji u telu zive kao bez tela – mogu brinuti o hrani. Prvi ne osecaju potrebu za hranom, a ni drugima nije potrebno da se oko hrane bave. Oni prvi se ne brinu o novcu i imanju, a ovi o pakostima sto im demoni cine. Nebeska bica ne zude ni za cim zemaljskim, niti pak u onima koji zive na zemlji zudeci za nebeskim postoji zelja da gledaju sto telesno; oni nikada nece prestati da napreduju u ljubavi, a ni ovi nece prestati da se svakodnevno utrkuju s njima; onima nije nepoznato bogatstvo njihova napretka, a ni ovima nije nepoznata ljubav prema usponu; oni se nece zaustaviti dokle god ne dostignu serafime, a ni ovi nece prestati da se probijaju napred, sve dok ne postanu andjeli.

Blazen je onaj koji se nada; tri puta je blazen onaj koji se priblizava; a koji je dostigao – postaje kao andjeo.

b) O RAZLICITIM OBLICIMA BEZMOLVIJA

(1105) Svima je poznato da u svim naucnim oblastima postoje razlike u misljenjima i zakljuccima. Ne moze sve u svih biti savrseno, bilo zbog nedovoljnog izucavanja, ili zbog nedostatka sposobnosti. Ima ljudi koji u pristaniste bezmolvija (bolje reci, na tu pucinu, ili pak – okean) ulaze zbog slabosti jezika ili zbog rdjave navike. Drugi, neodoljivo skloni gnevu, ne mogu medju ljudima savladati jarost, te zato, jadnici, odlaze u pustinju. Neki [odlaze] zbog toga sto u svojoj uobrazenosti smatraju da je za njih bolje da plove potpuno samostalno, nego pod necijim rukovodstvom; drugi, opet, zato sto po sred tvari ne mogu se udalje od tvari; neki, pak, u zelji da kroz osamu postanu revnosni; drugi, da u tajnosti sebe kaznjavaju za grehe; a neki zeleci da time pribave sebi ljudsku slavu. Ima, najzad, i takvih (ukoliko ih, uostalom, Sin Coveciji nadje kad dodje na zemlju), koji se odaju bezmolviju da bi utolili glad i ugasili zedj za svetom ljubavlju Bozijom, privuceni njenim slastima. Medjutim, ni oni to nisu ucinili pre no sto su dali razvodnu knjigu svakom uniniju. Jer, spajanje s uninijem, u odnosu na bezmolvije, ravno je bludu.

Na osnovu sitnog znanja koje mi je dato, ja sam, kao nevest arhitekt, sagradio lestvicu duhovnog uzlazenja. Neka svaki citalac sam proceni na kome se stupnju nalazi: da li bezmolvije trazi po samovolji, radi slave ljudske, zbog slabosti jezika, zbog nesavladljivog gneva, zbog ogromnog pristrasca, ili da podnese muke za greh, da postane revnosan, ili da oganj doda ognju. I bice poslednji prvi, a prvi poslednji (Mt. 19,30).

Sedam sadasnjih delanja predstavljaju sedam dana sedmice: jedna su Bogu prijatna a druga neprijatna; a osmi vid bezmolvija, bez sumnje, nosi na sebi zig buduceg zivota.

Pazi na vreme kad zveri izlaze iz svojih legala, o usamljeni monase! Inace, neces moci da postavis odgovarajuce klopke. Ako je uninije, dobivsi otpusnicu, konacno odstupilo od tebe, rucni rad bi bio suvisan. Ako te ono jos napada, ne vidim kako ces ziveti u bezmolviju.

Zasto kod prepodobnih tavenisiocana nije bilo toliko svetilnika kao kod skicana[4]? Ko razume, neka razume, jer ja o tome nisam u stanju, ili tacnije – ne zelim da govorim [5].

Medju bezmolvnicima jedni umanjuju strasti, drugi poju Psalme i veci deo vremena provode u molitvi, a neki, pak, zive u trajnom sagledavanju. Problem treba da bude resen po metodu lestvice. Ko shvata, neka u Gospodu shvati!

U opstezicu se nadju i leni ljudi. U njemu oni nalaze hranu za svoju lenost i dolaze do konacne propasti. No, ima i takvih koji se, podsticani primerom svoje sabrace, (1108) izlece od sopstvene lenosti. Uostalom, to se ne desava samo sa nemarnijim monasima, vec i sa onima koji su revnosni. Isto pravilo moze se primeniti i na bezmolvije: pustinja je primila mnoge ljude kao iskusne, a potom ih odbacila kao neiskusne, izoblicivsi ih za samocinstvo i slastoljubivost. Druge je, opet, primila kao ne sasvim iskusne, pa ih je nacinila revnosnim i vatrenim, ulivsi im strah i brigu o osudi za grehe kojima su opteretili svoju savest.

Nijedan covek koji je podlozan gnevu i gordosti, licemerstvu i zlopamcenju, ne treba da se usudi da vidi ni traga od bezmolvija, jer ga ne ceka nista drugo do silazak s uma. Ko je cist od ovih strasti, sam ce poznati sta je korisno. No, mislim da ni on to ne moze dostici sam po sebi.

Znaci, obelezja i oznake onih koji razumno prohode podvig bezmolvija jesu: neuskolebljivi um, ociscena misao, otimanje ka Gospodu, zamisljanje vecnih muka, iscekivanje bliske smrti, nenasita molitva, budno strazarenje nad sobom, umrtvljenje bluda, nepoznavanje pristrasca, umrtvljenost za svet, potpuno odsustvo stomakougadjanja, podloga teologije, izvor rasudjivanja, dar suza, unistenje mnogogovorljivosti i sve ostalo slicno tome, sto se protivi prebivanju u velikom skupu ljudi. A obelezja onih sto bezmolvije sprovode nerazumno, jesu: potpuno siromastvo u gore pobrojanim dobrima, povecanje gneva, nagomilavanje zlopamcenja, smanjenje ljubavi, povecanje nadmenosti, a da vec ne govorim o drugome [6].

Posto smo zavrsili svoje izlaganje o bezmolviju, potrebno je da izlozimo i svojstva onih sto zive u poslusnosti, tim pre sto je moja knjiga najvise njima i namenjena.

Po ucenju bogonosnih otaca, obelezja onih sto su se zakonito, nepreljubno i cedno vencali sa ovom prekrasnom i bogolepnom vrlinom, obelezja od kojih svako u svoje vreme dolazi do izrazaja (ukoliko samo svaki dan duhovno napredujemo) jesu: porast pocetnickog smirenja, smanjivanje gneva (kako i da ne dodje do toga, kada u coveku nestaje zuci!), odsustvo pomracenja, dodavanje ljubavi, otudjenje strasti, oslobodjenje od mrznje, slabljenje pohote zahvaljujuci prekorevanju, nepoznavanje uninija, dodavanje revnosti, ljubav prema samilosti, uklonjenje od gordosti. Eto vrlina koje svi treba da traze, mada ih mali broj nalazi. Izvor u kome nema vode tesko da se moze nazvati izvorom. Ostalo ce razumeti oni koji imaju uma [7].

Nevesta koja ne sacuva cistotu bracne postelje – isprlja telo. Tako i dusa koja ne sacuva zavet – isprlja duh. Za prvim ide: prekor, mrznja, tuca, razvod (kao najzalosnije od svega), a za drugim: oskvrnjenja, zaboravljanje smrti, nesitost trbuha, neuzdrzljivost ociju, podvizavanje iz sujete, nenasitost spavanja, okamenjenost srca, neosetljivost, slaganje necistih pomisli u dusi i sve cesca saglasnost sa njima, porobljenje srca, opsta uznemirenost, svadja, pristrasce, neverje, nesigurnost, mnogogovorljivost, drskost (od svega najgore), i najzalosnije od svega – srce u kome nema umilenja, (1109) kod nepazljivih praceno potpunom bezosecajnoscu, majkom grehova.

Od osam glavnih duhova, pet ih se rve sa bezmolvnicima, a tri sa onima sto zive u zajednici [8]. Bezmolvnik i onaj sto se bori sa uninijem – cesto trpi stetu, jer vreme molitve i sagledavanja trosi na borbu s raznim njegovim lukavstvima. Jednom prilikom, ranije, dok sam sedeo u svojoj keliji, obuzme me takva tromost, da sam vec skoro pomislio da je napustim. U taj cas dodjose neki ljudi, i nahvalise me kao navodnog bezmolvnika. I potisnuta sujetom, pomisao lenosti me odmah napusti. I zacudih se kako se ovaj trorogi demon suprotstavlja svim ostalim zlim dusima.

Neprestano pazi na pirenja i raspirivanja, na zatezanja i obrtanja tvog saputnika [tj. uninija], i gledaj kako i kuda te gura na taj nacin? Ko je Duhom Svetim stekao spokojstvo, nece biti nesposoban da izvuce pravilnu pouku.

Prvo delanje bezmolvija sastoji se u tome da se ne vodi briga ni o cemu zemaljskom, dozvoljenom ili nedozvoljenom. Jer, ko otvara vrata dozvoljenim zemaljskim delima, neminovno ce pasti i u nedozvoljena. Drugo njegovo delo je revnosna molitva, a trece – neukradljiva delatnost srca. Prirodno je da covek koji nije naucio slova ne moze ni knjige da cita; jos manje je moguce da oni koji nisu savladali prvi zadatak, izvrsavaju s razumom ostala dva.

Izvrsavajuci srednji zadatak [9], nadjoh se medju posrednicima [tj. andjelima]. I (mene) zednog, osvetli (andjeo). I gle, ponovo bejah u tome. Knez (andjelski), naime, nije bio u stanju da mi pokaze kakav bese Nacalnik [tj. Gospod] pre no sto uze na sebe vidljivo oblicje ljudsko. Ne bi mu, naime, dozvoljeno. Ja ga, pak, zamolih da mi kaze kako sada Gospod izgleda. “On ima isti [bogocovecanski] oblik, – rece, – ali ne ovaj [propadljivi]”. A ja cu tek reci: “Kakvo je to stajanje i sedenje s desne strane Prauzroka?” A on odgovori: “Nemoguce je obicnim recima objasiti ove tajne”. Zamolih ga, onda, da me odvede onamo kuda me goni ceznja, misleci da je vec doslo vreme za to. No, on mi rece da to vreme jos nije doslo, posto je Jos nedovoljno u tebi ognja nepropadljivosti”. Da li se sve to sa mnom dogodilo u telu ili bez tela – ne znam. Ne, uopste ne umem da kazem kako je to bilo [10].

Tesko je otresti se podnevnog dremeza, narocito u letnje doba. Tada (i samo tada) mozda nije za odbacivanje kakav rucni rad.

Doznao sam da demon uninija prethodi demonu bluda i priprema mu put, da bi mu, jako izmozdivsi telo i bacivsi ga u san, pruzio mogucnost da bezmolvnika dovede do oskvrnjenja. Ako im se snazno suprotstavis, oni ce te neizostavno svim snagama napasti, da bi prekinuo sa podvizima, jer ti, navodno, nimalo ne koriste. No, nista tako nije u stanju da pokaze poraz demona, kao ti strasni napadi na nas.

Kad si na putu, cuvaj ono sto si u svojoj keliji sabrao. Kada su na krletki vrata otvorena, ptice izlecu: a tada vec necemo imati nikakvu korist od bezmolvija.

Mala dlacica uznemirava oko, i mala briga upropascuje bezmolvije. Bezmolvije je odbacivanje svih misli (1112) [na zemaljsko] i odricanje cak i od briga koje su same po sebi prirodne. Ko je odista postigao bezmolvije, ne misli vise ni na sopstveno telo. Jer, Onaj koji je obecao da ce se pobrinuti o njemu – ne [zna za] laz (up. Mt.6,25). Ko hoce da ima cist um pred Bogom, a uznemirava sebe raznim brigama, lici na coveka koji je na svoje noge stavio teske okove, a pokusava da brzo hoda.

Retki su ljudi koji su svetsku filosofiju izucili u najvisem stepenu. A ja kazem: jos manje je ljudi koji po Bogu savrseno poznaju filosofiju pravog bezmolvija.

Ko jos nije poznao Boga, nesposoban je za bezmolvije. On je na tome putu izlozen velikim opasnostima. Bezmolvije zadavljuje neiskusne: ne osetivsi sladosti Bozije, oni gube vreme u robovanju raznim strastima, stalno potkradani od djavola, obuzeti uninijem, lutajuci duhom tamo-amo. A ko je doziveo lepotu molitve, bezace od ljudi kao divlja zver. Jer, sta ga drugo cini slicnim divljoj zivotinji, koja izbegava svaki dodir s ljudima, ako ne molitva? Ko je obuzet strastima, i u pustinji zivi s njima, kao sto mi rece i nauci me sveti starac Georgije Arsilait [11], koga i tvoja precasnost vrlo dobro poznaje. Uceci jednom prilikom moju nepotrebnu dusu osnovnim nacelima tog podviga, i vodeci me ka bezmolviju, on rece:

“Primetio sam da izjutra obicno dolaze k nama demoni sujete i pohote; u podne, demoni uninija, tuge i gneva; u vece, smradoljubivi demoni koji tiranisu stomak.

Vise vredi siromasan poslusnik od rasejanog bezmolvnika. Onaj ko je razumno stupio na put bezmolvija, a iz dana u dan ne oseca sve vise koristi od njega – ili ne sprovodi bezmolvije kako treba, ili ga potkrada gordost. Bezmolvije je neprestana sluzba Bogu i stajanje pred Njim. Isusova molitva neka se sjedini s disanjem tvojim, pa ces videti kakva je korist od bezmolvija.

Za poslusnika je pad – sopstvena volja, a za bezmolvnika – napustanje molitve. Ako se radujes posetama u keliji, znaj da si predan iskljucivo uniniju, a ne Bogu. Neka ti za primer molitve posluzi udovica, kojoj je cinio nepravdu suparnik njen (up. Lk.18,3-6). A obrazac bezmolvija neka ti bude veliki i ravnoandjelni bezmolvnik Arsenije [12]. Seti se u svojoj usamljenosti kako je ziveo taj ravnoandjelni covek, i zapazi kako je on cesto vracao i one sto su mu dolazili u posetu, samo da ne izgubi ono sto je vece.

Primetio sam da demoni uce izvesne nerazborite monahe-skitnice da pocesce posecuju prave bezmolvnike, kako bi preko njih makar malo zasmetali podviznicima. Zapazi ih, dragi moj, i ne ustrucavaj se da (1113) na blagocestiv nacin uvredis lene. Mozda ce, zahvaljujuci toj uvredi, prestati i da skitaju. No, pazi, da u dobroj nameri nepromisljeno ne uvredis zednu dusu koja je dosla da kod tebe natoci vode. U svemu ti je, uostalom, potreban svetilnik [tj. rasudjivanje].

Bezmolvnici, a narocito potpuni usamljenici, treba da zive po savesti i osecanju. Ko razumno ide ovim putem, treba sva svoja dela, izjave, misli, korake, i sve svoje kretnje da cini po Gospodu i za Gospoda, u osecanju duse, kao pred licem Gospodnjim. Ako je i u tome potkradan, on jos ne zivi vrlinski. Sa zvucima psaltira, kaze neko, iznecu muku svoju (Ps.48,5) i zelju moju, posto mi je rasudjivanje jos nesavrseno. A ja cu poveriti svoju dobru volju molitvi, i tako steci osvedocenje [o uslisenosti].

Vera je krilo molitve. Nema li tog krila, molitva ce se moja ponovo u nedra moja vratiti (Ps.34,13). Vera je stanje duse u kome nema dvoumljenja, koju nikakva teskoca ne moze zbuniti. Veru poseduje covek koji veruje da ce sve postici uz Boziju pomoc, a ne onaj koji misli da Bog sve moze. Verom se postize i ono cemu se covek nikada ne bi nadao, kao sto nam pokazuje primer razbojnika na Golgoti (up. Lk.23,42). Majka vere je trud i pravo srce: trud je cini nedvoumljivom, a pravo srce je gradi. Majka bezmolvnika je vera: ako nemas vere – kako ces uopste biti bezmolvnik!

Ko lezi u tamnici, plasi se mucitelja. Ko samuje u keliji, rodio je u sebi strah Gospodnji. Prvi se ne plasi toliko suda ljudskog koliko drugi Suda Bozijeg. U bezmolviju ti je potreban veliki strah od Boga, dragi moj oce: nista tako nije u stanju da odagna uninije, kao strah Boziji. Osudjenik neprestano iscekuje kada ce sudija stici u tamnicu, a pravi podviznik – kada ce doci neodlozna smrt. Prvoga pritisce breme straha, a drugi stalno proliva bujicu suza.

Cim primis stap trpljenja, psi odmah prestaju biti tako bezocni pred tobom. Trpljenje je nesalomljiv bol duse, koju nikakve nezgode, ma koliko bile teske, ne mogu uzdrmati. Trpeljiv je covek nepadajuci podviznik, koji i kroz pad odnosi pobedu. Trpljenje je svakodnevno ocekivanje muka. Trpljenje je odsecanje izgovora, i motrenje na sebe. Podvizniku bezmolvija nije toliko potrebna hrana koliko mu treba trpljenja: kroz trpljenje prima on venac slave, a kroz hranu propast. Trpeljiv covek umro je pre smrti, nacinivsi sebi grobnicu od kelije. Nada i plac radjaju trpljenje. Ko je bez obe ove vrline, rob je uninija.

Borac Hristov treba da zna koje neprijatelje da goni (1116) od sebe jos izdaleka, a s kojima da se upusti u borbu. Ponekad upustanje u tu borbu donosi pobednicki venac, a njeno izbegavanje nas cini sasvim bednim. No, to nije moguce nauciti samo recima, jer nemamo svi iste sposobnosti, niti svi sve u istoj meri.

Na jednog zlog duha obrati izuzetnu paznju, buduci da te napada bez prestanka, bilo da stojis ili hodas, bilo da sedis ili da se kreces, bilo da lezis, ili da se molis, ili da spavas” [13].

Neki od onih koji se nalaze na putu bezmolvija, stalno ponavljaju u sebi stih: Gledao sam Gospoda stalno pred sobom (Ps. 15,8). Nisu svi hlebovi, nacinjeni od nebeske psenice ovog duhovnog podviga, istog oblika. Druga govore: Trpljenjem svojim spasavajte duse svoje (Lk.21,19); neki: Bdite, i molite se (Mt.26,41); drugi: Pripremi za smrt dela svoja (Pric.24,27); neki: Smirih se, i spase me (Ps.114,6); neki, opet: Stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim.8,18). Drugi, pak, stalno razmisljaju o recima: Da kako ne ugrabi i ne bude izbavitelja (Ps.49,22). Trce svi, a jedan dobija nagradu (1.Kor.9,24).

Onaj koji je vec napredovao u bezmolviju, upraznjava podvig bez napora ne samo u budnom stanju nego i dok spava. Stoga se neki i u samom snu rugaju demonima, i raskalasnim zenama sto im dolaze u snu – drze pouku o celomudrenosti.

Nemoj ocekivati posetu niti se za nju spremati unapred. Uredjenje bezmolvija treba da bude sasvim prosto i nenamesteno.

Covek koji namerava da sagradi kulu i keliju bezmolvija, nista ne preduzima dok najpre ne sedne, ne proracuna i molitvom ne ispita, da li ima svega sto mu je potrebno za svrsavanje zamisljenog posla, da ne bi, postavivsi temelj i ne mogavsi da zavrsi zgradu, postao predmet poruge za svoje neprijatelje, a za ostale duhovne trudbenike kamen spoticanja.

Razmotri sladost koja ti dolazi u srce: da je mozda nisu spravili nadrilekari, podmukle ubice dusa ljudskih!

Veci deo noci posveti molitvi, a manji deo pojanju Psaltira. Danju, pak, prikupljaj snagu za svoju borbu.

Citanje Svetog Pisma moze mnogo prosvetiti i sabrati um, jer – reci Svetog Pisma su reci Duha Svetoga. One neizostavno uticu povoljno na duhovno sredjivanje citaoca. Posto si podviznik, treba da pretvoris u delo ono sto citas. Jer, opitno ostvarivanje Svetog Pisma cini suvisnim citanje ostalih knjiga. Trudi se da rasvetlis reci zdravlja vise sopstvenim delima nego tudjim knjigama. Pre no sto primis silu Duha Svetoga, nemoj citati knjige koje ne izlazu pravu veru: njihove mracne misli pomracuju nemocne.

Cesto je jedna casa dovoljna da se oseti ukus vina. Tako i jedna jedina rec moze sposobnim ljudima otkriti sav unutrasnji podvig i stanje bezmolvnika.

Ne skidaj dusevnog oka sa gordosti: medju svim lopovima duhovnim nema opasnijeg od ove strasti. Stedi reci kad izadjes medju ljude. Jezik je u stanju da u jedan mah rasturi ono sto se sa mnogo napora steklo. Vezbaj se da budes neljubopitljiv: ljubopitljivost, kao nista drugo, moze da umrtvi bezmolvije.

Onima koji ti dodju u posetu, podaj sta treba za telo (1117) ili za duh. Ako se pokazu mudrijim od nas, ispoljimo svoje mudroljublje cutanjem. Ako su nam, pak, po duhovnom uzrastu jednaki, mozemo srazmerno i otvarati usta. (Uostalom, bolje je smatrati da su svi ljudi mudriji od nas.)

Kada sam onima sto su jos nedorasli hteo da sasvim zabranim telesni rad za vreme bogosluzenja, zadrza me onaj koji je po svu noc nosio pesak u svojoj kabanici [14]. Kao sto postoji suprotnost izmedju dogmatske nauke o Svetoj, Nesazdanoj i Obozavanoj Trojici i dogmata o domostroju spasenja ovaplocenjem Jednoga od sveopevane Jedinice (jer ono sto je u [Trojici] u mnozini, u [Hristu] je u jednini, i ono sto je u Njoj u jednini, u Njemu je u mnozini [15]) – tako i izmedju podviga bezmolvija i podviga opsteziteljne poslusnosti postoji izvesna protivnost.

Bozanski apostol kaze: Ko pozna um Gospodnji (Rim.11,34)? A ja kazem: Ko pozna um coveka, koji je postao bezmolvnik i telom i duhom?

Moc cara sastoji se u bogatstvu i velikom broju podanika. Moc bezmolvnika sastoji se u izobilju molitve.


NAPOMENE:

  1. Mislenog misa: demona.
  2. Trpljenje moreplovca: misao postaje jasna kad se setimo da su se u to doba brodovi kretali na pogon vetra (jedrenjaci): iznenadna tisina (bonaca) na sred pucine moze da dovede brodsku posadu u vrlo tezak polozaj, tim pre ako potraje dugo.
  3. Jedan covek: svakako, sam sveti Jovan Lestvicnik.
  4. Tavenisiocani su bili organizovani u opstezicu (kinoviji), a skicani su bili usamljenici – bezmolvnici (Shol. 4, sol. 1117 S).
  5. Razlog tog cutanja pokusava da objasni Ilija Kritski: podvig bezmolvija je veliki, i u njemu se moze dostici vece savrsenstvo nego u opstezicu. Medjutim, sveti Jovan ne zeli to da kaze zbog slabijih da ne bi otisli iz kinovije u pustinju i tamo duhovno propali (Shol. 5, sol. 1117 S).
  6. Da vec ne govorim o drugome: sta je to drugo sto Lestvicnik precutkuje, objasnjava Ilija Kritski: to je ili telesni pad (blud) ili silazak s uma, jer su telesni pad i ludilo, kao i bogohulstvo, plod nadmenosti (Shol. 11, sol. 1120 S).
  7. Smisao: kao sto se izvor bez vode ne moze nazvati izvorom, tako ni monah u kome nema gore spomenutih vrlina ne zasluzuje naziv poslusnika (up. Shol. 12, sol. 1120 S).
  8. Protiv bezmolvnika se bore: uninije, slavoljublje, gordost, tuga, gnev, a protiv poslusnika: stomakougadjanje, blud, srebroljublje (up. Shol. 14,col. 1120 S).
  9. Srednji zadatak: tj. podvig molitve (up. Shol. 16, sol. 1120-1121).
  10. Sveti Jovan Lestvicnik, ocigledno, govori o nekoj svojoj velikoj ekstazi, koju indirektno uporedjuje sa poznatom ekstazom apostola Pavla iz 2.Kor.12,1-5. Ushicenje u kome se sveti otac nalazio, izrazava se i u uzbudjenom, tajanstvenom stilu kojim su ovi redovi napisani.
  11. Sveti starac Georgije Arsilait: veliki podviznik iz 6. veka koji je ziveo u skitu Aresalaj u blizini Sinajskog manastira.
  12. Veliki i ravnoandjelski bezmolvnik Arsenije: egipatski prepodobni (345-450), iz ugledne rimske porodice, veoma obrazovan, vaspitac sinova cara Teodosija (Arkadija i Honorija). Napustivsi dvor, on tajno odlazi u Aleksandriju 394. Jos dok je bio u Carigradu, cuo je glas s neba: “Arsenije, bezi od ljudi i spasces se!” Sada je po drugi put cuo: “Arsenije, moli se, bezmolstvuj, smiravaj se, i spasces se!” I on odlazi u pustinju, te u jednom skitu, u usamljenoj keliji, boravi cetrdeset godina u najstrozem podvigu. On je obicno govorio da ne mrzi ljude, vec da ih, naprotiv, voli. Medjutim, “nemoguce je biti i s Bogom i sa ljudima”, te on ne moze da ostavi Boga i ponovo zivi s ljudima. Sav zivot je provodio u neprestanom placu. Danju je stalno nesto radio, nocu se molio, spavajuci u najmanjoj meri. Njegovo je cuveno pravilo: Monahu je dosta jedan sat spavanja. U svom dubokom smirenoumlju, odbijao je da razgovara o bilo kakvim literarnim i slicnim problemima, smatrajuci se “neznalicom Hrista radi” (up. Pravoslavna bogoslovska enciklopedija, 1,1052-54).
  13. Na jednog zlog duha: prema starim tumacima, to bi mogli biti demon bluda, ili slavoljublja ili uninija (up. Shol. 34, sol. 1125 S).
  14. Onaj koji je po svu noc nosio pesak: Po nekima, misli se na svetog Pahomija Velikog i njegovog starca prepodobnog Palamona (IV v.), ali je verovatnije da se radi o svetom Makariju Aleksandrijskom: kad demoni pocese da ga uznemiravaju i nocu, svetitelj ustade, uze kos i u njega nasu 5 oka peska, pa ga metnu sebi na ledja i idjase po pustinji. Srete ga Teosevije Kozmitor, Antiohijac, i rece mu: “Sta nosis, ava? Daj meni svoj tovar, nemoj muciti sebe!” A Makarije mu odgovori: “Ja mucim onoga koji mene muci…” (up. Paladije, Lavsaik, 20, Migne, R.G., 34, 1060 V).
  15. U Svetoj Trojici postoje Tri Lica odn. Ipostasi, a jedna Bozanska priroda. U Hristu je jedna Ipostas, jedno Lice, a dve prirode i volje, Bozanska i covecanska (up. Shol. 43, col. 1128-1129).
Published in: on Studeni 15, 2008 at 9:07 am  Komentari isključeni za Pouka XXVII – O SVEŠTENOM BEZMOLVIJU TJELA I DUŠE  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: