Žitije svetog apostola Tome

Arhimandrit JUSTIN Popović
ŽITIJA SVETIH

 

 

6. OKTOBAR

 

 

ŽITIJE I STRADANjE

SVETOG APOSTOLA TOME

 

SVETI apostol Toma, zvani Blizanac,[1] bejase iz Galilejskog grada Paneade. Kada Gospod nas Isus Hristos zazivota Svoga na zemlji prohodjase gradove i sela uceci ljude i isceljujuci svaku bolest, tada Toma, cuvsi propoved Njegovu i videvsi cudesa Njegova, prilepi se svom dusom za Njega. I hodjase za Njim hraneci se slatkim recima Njegovim i gledanjem presvetog lica Njegovog, i udostoji se da ga Gospod uvrsti u Dvanaest Apostola, sa kojima i sledovase Njemu sve do spasonosnog stradanja Njegovog. Po vaskrsenju pak Gospoda Hrista sveti Toma neverjem svojim silno pojaca veru u Crkvi Hristovoj. Jer kada mu ostali ucenici govorahu: videsmo Gospoda (Jn. 20, 25), on im ne hte verovati dok sam ne vidi Hrista i ne opipa rane Njegove. I nakon osam dana po vaskrsenju, kada svi ucenici behu zajedno i Toma s njima, Gospod im se javi i rece Tomi: Pruzi prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruzi ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. – A Toma, videvsi Hrista i opipavsi zivotodavna rebra Njegova, rece: Gospod moj i Bog moj (Jn. 20, 26-28). Ovaj dogadjaj sa Tomom na ocigledan nacin potvrdjuje svima istinitost vaskrsenja Gospodnjeg: jer Hristos zaista vaskrse i javi se ucenicima ne kao prividjenje i ne u nekom drugom telu nego u onom istom u kome postrada radi naseg spasenja.

Posle vaznesenja Gospoda Hrista na nebo i silaska Svetoga Duha, sveti apostoli bacise kocke, kuda bi ko od njih isao radi propovedanja reci Bozje. Svetome Tomi pade kocka da ide u Indiju, da tamo neznabostvom pomracene krajeve prosveti, i nauci istinitoj veri razne narode: Parcane i Midjane, Persijance i Girkane, Baktre i Brahmane, i sve najudaljenije zitelje Indije.[2] Medjutim, sveti Toma silno tugovase sto se salje medju takve divlje narode. No njemu se javi Gospod u vidjenju, krepeci ga i naredjujuci mu da bude junacan i da se ne boji, i obecavajuci mu da ce Sam biti sa njim. I uskoro mu Gospod omoguci putovanje u te zemlje na sledeci nacin.

Indijski car Gundafor, zeleci da sazida sebi izuzetno lep dvorac, posla svoga poverenika Avana u Palestinu, da tamo potrazi tako vicnog neimara, koji bi bio sposoban i vest podici mu palate kakve imaju rimski carevi. Gospod i naredi Tomi da sa tim Avanom ide u Indijske strane. Kada Avan trazase premudrog neimara u Paneadi, Toma se srete sa njim i predstavi mu se kao covek vican u gradjevinarstvu. Avan se pogodi sa njim, i oni ladjom krenuse na put, ploveci po pogodnom vetru. A kada usput pristadose u neki grad, oni cuse zvuk truba i drugih muzickih orudja: jer car toga grada udavase svoju kcer i bese poslao glasnike po celome gradu da na svadbu pozovu i bogate i uboge, i robove i strance; a ako ko ne htedne doci, odgovarace carskome sudu. Cuvsi to Avan i Toma, i bojeci se da kao stranci ne razgnjeve cara ako se ne odazovu carevom pozivu, otidose u carev dvor na svadbu. A kada svi pocedase i stadose se veseliti, apostol sede na najposlednje mesto, i niti sto okusase, niti uzimase udela u veselju, vec bese pogruzen u svoje misli. I svi gledahu na njega kao na stranca i inoplemenika. A oni sto sedjahu kraj njega pitahu ga: Zasto si dosao ovamo kada niti jedes niti pijes? – Apostol odgovori: Nisam dosao ovamo radi jela i pica, nego da ispunim carevu volju, jer glasnici gromko objavljivahu da ce carskome sudu odgovarati ko ne dodje na svadbu.

Medju zvanicama na svadbi bejase i jedna zena Jevrejka, koja divno svirase na svirali, pripevajuci svakome od zvanica poneku pohvalu. Ugledavsi Tomu koji nije uzimao ucesca u veselju vec je cesto pogledao na nebo, ona poznade da je on Jevrejin, i svirajuci pred njim, pripevase mu na jevrejskom jeziku ove reci: Jedan je Bog – Jevrejski, koji je stvorio nebo i zemlju. – A apostol, sa zadovoljstvom slusajuci ovaj pripev, moli je da nekoliko puta ponovi te reci. Medjutim jedan od slu gu koji je prisluzivao vino, videci da apostol nije veseo, udari mu samar po licu, govoreci: Pozvan si na svadbu; nemoj biti tuzan, nego budi veseo, pridruzujuci se onima sto piju. – Apostol mu rece: Neka ti Gospod jos u ovom zivotu uzvrati za ovo; i ruku koja me je udarila neka ja vidim gde je pas vuce na ocigled mnogima.

Posle kratkog vremena sluga sto udari apostola uputi se ka studencu da zahvati vodu, zeleci da gostima donese vode radi razblazenja vina. Ali na studencu njega iznenada napade lav, obori ga i zakla, pa posisavsi mu krv otide. Tada dotrcase psi i rastrgose ga u komade; a jedan crni pas dohvati desnu ruku, odnese na svadbenu gozbu i baci pred svima. Videvsi to, svi se uzbunise i pitahu se, cija li je to ruka. A zena sto svirase na svirali uzviknu: Danas se medju nama zbiva nesto veoma tajanstveno: s nama se ovde nalazi ili Bog ili poslanik Bozji. Jer ja videh gde sluga koji prisluzuje vino udari samar po licu jednome coveku, i cuh kako mu ovaj covek rece na jevrejskom ovo: "Ruku koja me je udarila neka ja vidim gde je pas vuce na ocigled mnogima", – sto se i zbi, kao sto svi vidite. – Posle ovih reci strah spopade sve.

Posto se zavrsi svadbeni pir, car, koji o svemu bese obavesten, dozva k sebi svetog apostola Tomu i rece mu: Uci u dvorac i blagoslovi moju udatu kcer. – Apostol udje, pouci mladence celomudriju i cuvanju devstva u cistoti, pomoli se za njih i blagoslovi ih, pa otide. Malo zatim mladenci videse u snu Isusa koji im se javi u obliku svetog apostola Tome i s ljubavlju ih grljase. A zenik misleci da je pred njim apostol Toma rece mu: Ti si izasao pre svih, na koji si se nacin ponovo obreo ovde? – Gospod odgovori: Ja nisam Toma vec brat njegov, i svi koji su se odrekli sveta i sleduju Meni kao on, ne samo bice moja braca u buducem zivotu nego ce postati naslednici carstva moga. Stoga, deco moja, ne zaboravite ono sto vam je savetovao brat moj, i ako po savetu njegovom sacuvate devstvo svoje besprekornim, vi cete se udostojiti neuvenljivih venaca u mome nebeskom dvorcu.

Rekavsi to Gospod ode; a oni, probudivsi se od sna, ispricase jedno drugom sta su videli u snu, pa ustadose i svu noc tu moljahu se Bogu usrdno. Reci pak, recene im u snu, cuvahu u srcu svom kao skupocene bisere.

Ujutru car dodje u posetu mladencima i zatece ih gde sede daleko jedan od drugoga. U nedoumici, on ih upita zasto sede tako daleko jedan od drugoga. Oni mu odgovorise: Mi se molimo Bogu da nam da snage da do smrti nase sacuvamo u nasem braku potpunu devstvenost, kakvu sada imamo, da bismo se udostojili u dvorcu nebeskom biti ovencani neuvenljivim vencima, kao sto nam obeca Gospod koji nam se javio.

Tada caru bi jasno da ih je na cuvanje devstvenosti usavetovao onaj stranac sto je juce bio u dvorcu. To silno razjari cara i on posla sluge svoje da uhvate apostola, ali ga oni ne nadjose, posto Avan i Toma vec behu otplovili ka Indiji.

Kada stigose u Indiju, Avan i apostol Toma izadjose pred cara Gundafora, i Avan rece: Evo, gospodaru, doveo sam ti iz Palestine premudrog neimara, da sagradi palate koje ce biti po volji tvome carskom velicanstvu. – Car se obradova, pokaza Tomi mesto gde se imaju podici palate, odredi im razmere, dade Tomi mnogo zlata za zidanje, a sam otputova u drugi kraj carstva.

Dobivsi zlato, sveti apostol Toma ga stade razdavati oskudnima – prosjacima i ubogima; a sam trudeci se u propovedanju Evandjelja, obrati mnoge veri u Hrista i krsti ih. U to vreme onaj mladic koji po savetu Tome obeca da ce sa suprugom svojom cuvati devstvo, cu da apostol u Indiji propoveda Hrista, uze suprugu svoju i otputova sa njom kod apostola. Pouceni kako valja od svetog apostola veri Hristovoj, oni primise sveto krstenje. Supruga dobi na krstenju ime Pelagija, i docnije proli i krv svoju za Hrista; a mladic dobi ime Dionisije, i kasnije se udostoji episkopskog cina. Vrativsi se s apostolskim blagoslovom u svoju otadzbinu, oni rasprostranjivahu slavu imena Bozjeg obracajuci neverne ka Hristu i podizuci crkve po gradovima.

Kada prodjose dve godine car posla k apostolu da sazna: hoce li palate skoro biti gotove? Apostol odgovori poslanicima da se jos samo krov ima metnuti. Car se obradova, jer je smatrao da mu Toma doista zida dvorac na zemlji, i posla mu jos mnogo zlata sa naredbom da se sto pre nacini velikolepni krov. A sveti Toma, ponovo dobivsi zlato, podize i oci i ruke k nebu i rece: Blagodarim Ti, covekoljubivi Gospode, sto na razne nacine strojis spasenje ljudi! – I opet razdade poslato zlato onima koji su trazili od njega pomoc, a sam i nadalje usrdno propovedase rec Boziju.

Kada prodje izvesno vreme, car doznade da Toma jos ni poceo nije nalozeni mu posao i da je svo zlato razdao ubogama, a da o zidanju i ne misli, nego hodeci po gradovima i selima propoveda nekakvog novog Boga i cini divna cudesa. Car se zbog toga strahovito razgnjevi i posla sluge svoje da apostola uhvate i dovedu. Kada svetog Tomu dovedose pred cara, car ga upita: Jesi li sazidao palate? – On odgovori: Sazidao sam veleljepne i prekrasne. – Car na to rece: Hajdmo onda da vidimo dvorac tvoj. – Apostol odgovori: He mozes u ovom zivotu videti te palate, nego kada budes otisao iz ovog zivota, tada ces ih videti i s radoscu se useliti u njih, i ziveti vecito u njima. – Medjutim car, smatrajuci da mu se apostol podsmeva, veoma se ozalosti i naredi da ga zajedno sa Avanom koji ga je doveo bace u tamnicu, gde bi camili dok ih ljutom smrcu ne kazni: jer car nameravase da im zivima kozu odere, pa da ih onda u ognju sazeze.

Kada sedjahu u tamnici, Avan ukoravase apostola govoreci mu: Ti si obmanuo i mene i cara predstavivsi se kao vrlo iskusan neimar. A eto sada, upropastio si carevo zlato, i zivot moj pogubio. Zbog tebe evo stradam i ljutom smrcu umrecu: car je opak i ubice nas obojicu – A apostol teseci ga govorase: He boj se, jos nije vreme da ja i ti umremo; mi cemo biti zivi i slobodni, i car ce nas uvazavati zbog palata koje sam mu sazidao u carstvu nebeskom.

Te iste noci razbole se carev brat i posla ovu poruku caru: Zbog muke koja je tebe snasla, evo i mene spopade tuga, i od toga se razboleh, i evo me umirem. – I stvarno brat carev odmah zatim umre. Od ove nove zalosti car zaboravi na prvu svoju muku, i stade neutesno ridati zbog smrti svoga brata. Dusu pak umrloga Andjeo Bozji uze i uznese u nebeska obitalista; i obilazeci tamosnja naselja pokazivase joj mnoge cudesne i veleljepne palate, medju kojima jedna bese tako izuzetno cudesna i izuzetno veleljepna da se lepota njena opisati ne moze. I Andjeo upita dusu: U kojoj bi od ovih palata volela da zivis? – A dusa, gledajuci u onu najlepsu palatu, rece: Ako bi mi bilo dopusteno da samo u jednom kutku one palate obitavam, ja nista vise ne bih trazila. – Andjeo joj rece: He mozes ti ziveti u toj palati, jer ona pripada tvome bratu; nju mu podize onaj stranac Toma zlatom sto mu tvoj brat dade. – I rece dusa: Molim te, gospodine, pusti me do brata i ja cu kupiti od njega ovu palatu, jer on jos ne zna njenu lepotu, pa posto je kupim ja cu se opet vratiti ovamo.

Tada Andjeo povrati dusu u telo, i pokojnik odmah ozive, i kao probudivsi se od sna upita prisutne za brata, i moljase da car njegov brat dodje k njemu. A car, cuvsi da je brat njegov oziveo, obradova se silno i dotrca k njemu, pa videvsi ga ziva postade jos radosniji. A vaskrsli stade mu govoriti: Nasigurno znam, care, da ti mene brata svog volis, i plakao si za mnom; i kada bi bilo moguce da me otkupis od smrti, ti bi dao i do po carstva svoga. – Car rece: Da, zaista je tako. – Na to brat rece caru: Ako me tako volis, onda molim od tebe jedan poklon koji mi nemoj odreci. – Car odgovori: Sve sto je pod mojom rukom u drzavi mojoj, poklonicu tebi, milom bratu mom. – I ovu rec svoju car potvrdi zakletvom. – Tada vaskrsli brat rece: Daj mi palatu tvoju koju imas na nebesima, i uzmi za nju sve bogatstvo moje. – Cuvsi ovakve reci car se zbuni, i kao bezglasan cutase. Potom rece: Otkuda meni palata na nebesima? – Brat odgovori: Vaistinu postoji na nebesima takva palata, kakvu ti ne znas, i kakvu ni video nisi u celom podnebesju. A nju ti sazida Toma koga ti drzis u tamnici: i ja je videh, i divih se neiskazanoj lepoti njenoj, i molih da se nastanim u jednom kutku njenom, ali mi to ne bi dato. Jer Andjeo koji me vodjase rece: He mozes ti ziveti u njoj, jer je to palata tvoga brata, koju sazida onaj stranac Toma. Ja onda molih Andjela da me pusti do tebe, da kupim tu palatu od tebe. Stoga, ako me volis, daj mi je, i u zamenu uzmi celokupno imanje moje.

Tada se car dvostruko obradova: obradova se povratku brata u zivot, i palati sagradjenoj mu na nebesima. I rece car svom vaskrslom bratu: Mili brate, ja sam se zakleo da ti nista necu odreci od onoga sto je u mojoj vlasti na zemlji, ali palatu sto je na nebu ja ti nisam obecao. No ako hoces, mi imamo neimara, koji moze i tebi sazidati taku istu palatu.

Rekavsi to, car odmah posla u tamnicu slugu da mu dovede svetoga Tomu sa Avanom koji ga je doveo. Kada oni naidjose, car pohita u susret apostolu i pade mu pred noge moleci ga da mu oprosti greh koji ucini prema njemu iz neznanja. Apostol, uznevsi blagodarnost Bogu, stade oba brata uciti veri u Gospoda naseg Isusa Hrista; i oni, tronuti do dna duse, s ljubavlju primahu reci njegove. Ubrzo zatim sveti apostol ih krsti, i nauci ih ziveti po hriscanski. I oba brata mnogobrojnim milostinjama sagradise sebi vecna obitalista na nebesima. Provevsi neko vreme sa njima i utvrdise ih dobro u svetoj veri, apostol krenu kroz obliznje gradove i sela radeci na spasenju dusa ljudskih.

Kada apostol Toma propovedju Evandjelja prosvecivase Indijsku zemlju, nastade cesno prestavljenje Bozje Matere,[3] i svi apostoli sa raznih strana uzeti bise na oblake i preneseni u Getsimaniju, ka odru preblagoslovene Djeve. Tada i sveti apostol Toma bi uzet iz Indije, ali ne prispe na sam dan pogreba bogoproslavljenog tela Preciste Bogorodice. To bi tako po Bozjoj volji, da bi se vernima dao najubedljiviji dokaz da je Mati Bozija sa telom uzeta na nebo. Jer kao sto se i u vaskrsenje Hristovo mi bolje uverismo Tominim neverjem, tako i za uzece sa telom na nebo Preciste Djeve Marije Bogorodice mi nasigurno saznadosmo preko Tominog zadocnjenja. Jer apostol stize tek u treci dan posle pogreba, i tugovase sto ne prispe na sam dan pogreba, da bi sa ostalim apostolima pratio sveto telo Matere Gospoda svoga do groba njenoga. Tada se sveti apostoli dogovorise da radi svetoga Tome otvore grob Presvete Bogorodice, da bi on video svecesno telo Njeno, poklonio mu se i utesio u svojoj tuzi. Medjutim, kada otvorise grob, oni ne nadjose telo vec samo jednu plastanicu gde lezi. I otuda svima bi jasno da je Mati Bozija, poput Sina svoga, u treci dan vaskrsla, i sa telom bila uzneta na nebo.

Posle toga sveti apostol Toma se ponovo obrete u zemlji Indiji, i propovedase Hrista; i mioge privodjase k veri znamenjima i cudesima. Dosavsi pak u Meliapor,[4] on tamo mnoge prosveti i u svetoj veri utvrdi sledecim cudom. Na jednom mestu lezase jedno ogromno drvo koje ne samo mnostvo ljudi Hero ni slonovi ne mogahu pomeriti s mesta. Apoetol pak Toma svojim pojasom prevuce to drvo na daljinu od dva kilometra i predade za zidanje hrama Gospodnjeg. Videvsi to, verni se utvrdise u veri, a mnogi neverni poverovase. Sveti pak apostol ucini tamo i drugo cudo, vece od prvog. Jedan idolski zrec ubi svoga sina i okrivi za to svetoga Tomu, govoreci: Toma ubi moga sina. – U narodu nastade uzbuna, sleze se silan svet, gomila dohvati svetoga Tomu kao ubicu i zahtevahu da ga Sud osudi na mucenje. Ali posto se ne nadje niko koji bi posvedocio da Toma nije kriv za to ubistvo, apostol Hristov stade moliti sudiju i narod govoreci: Pustite me, i ja cu u ime Boga mog upitati ubijenoga da sam kaze ko ga je ubio. – I svi sa apostolom svetim otidose k telu ubijenog sina zrecevog. I Toma, podigavsi oci k nebu, pomoli se Bogu, pa onda rece mrtvacu: U ime Gospoda moga Isusa Hrista naredjujem ti, mladicu, reci nam ko te ubi. – I odmah progovori mrtvac: Otac moj ubi me.

– Tada svi povikase: Veliki je Bog koga Toma propoveda. -I apostol bi oslobodjen, a zrec sam pade u jamu koju bese iskopao za apostola. Zbog ovoga cuda mnostvo naroda se obrati k Bogu i krsti se od apostola.

Posle toga apostol otputova u daleke, Kalamidske krajeve, gde vladase car Muzdij. I tamo propovedajuci Hrista, sveti apostol obrati k veri neku zenu, po imenu Sindikiju, koja bese necaka Migdonije, zene carevog prijatelja. Sindikija savetova Migdoniji da pozna istinu i poveruje u Jednoga Boga, Stvoritelja cele vaseljene, koga apostol Toma propoveda. I rece Migdonija Sindikiji: Htela bih da sama vidim toga coveka koji propoveda istinoga Boga, i da od njega cujem njegovo ucenje.

– Sindikija odgovori: Ako hoces da vidis apostola Bozija, promeni svoje haljine, i obuci se u losu odecu kao prosta i uboga zena, da ne bi bila prepoznata, pa hajde sa mnom.

Migdonija ucini tako i podje sa Sindikijom. I nadjose apostola gde propoveda Hrista usred ogromnog skupa prostih i ubogih ljudi. Pomesavsi se sa gomilom, one stadose slusati ucenje Tomino; a on mnogo pricase o Hristu Gospodu, i ucase veri u Njega, i govorase i o smrti, i o sudu, i o paklu, i o nebeskom carstvu. Slusajuci sve to, Migdonija bi tronuta, i poverova u Hrista. A kad se vrati doma, ona svo vreme razmisljase o apostolovim recima; i razgovarajuci sa necakom svojom Sindikijom o Hristu, ona sve vecma rasplamsavase ljubav svoju k Njemu. I od toga vremena ona se stade gnusati nevernih kao neprijatelja Bozjih, i izbegavase svaki razgovor sa njima i gozbovanje, i kloniti se svih zadovoljstava svetskih. Ona takodje odluci da i sa svojim muzem prekine bracne veze. To veoma ozalosti njenoga muza, i kada ne uspe da Migdoniju privoli da promeni svoju odluku, on moli cara Muzdija da zenu svoju, caricu Tertijanu, koja bese rodjena sestra Migdoniji, posalje, te da ona nagovori Migdoniju da se ova ne gnusa svojih supruzanskih duznosti. Carica ode k sestri svojoj Migdoniji i upita je zbog cega se ona ne povinjava svome muzu. Migdonija odgovori: Zbog toga sto je on neznabozac i neprijatelj Bozji, a ja sam sluskinja Jedinog istinitog Boga, Isusa Hrista, i necu da budem oskvrnavljena od coveka neverujuceg i necistog. – Tertijana izjavi zelju da sazna ko je to Isus Hristos koga Migdonija naziva istinitim Bogom. Migdonija joj onda izlozi propoved svetog apostola Tome, trudeci se da je ubedi da primi istinitu veru. No Tertijana, zeleci da sto vise i odredjenije sazna o Hristu i da se sto temeljnije nauci veri u Njega, zazele da vidi samog apostola i da cuje propoved njegovu. I dogovorivsi se s Migdonijom one tajno poslase po apostola. Kada apostol dodje, one ga molise da ih uputi na iut istine. I on, propovedajuci im Hrista, prosveti ih svetloscu vere, omi ih banjom svetog krstenja, i nauci ih drzanju zapovesti Bozjih i svima vrlinama. Slozivsi u srcu svom sve reci svetog apostola, Tertijana i Migdonija se dogovorise da sluze Gospodu u cistoti i da ne odrzavaju telesne supruzanske veze, sa svojim muzevima posto su oni neznabosci. A apostol silom Bozjom cinjase tamo mnoga cudesa i isceljivase svaku bolest; i mnogi, ne samo iz prostoga naroda nego i iz carskih dvorjana, videci znamenja sto bivahu od apostola i slusajuci njegovo ucenje, obratise se ka Hristu. I jedan od carevih sinova, po imenu Azan, verova i primi sveto krstenje od apostola; jer sam Gospod dejstvovase kroz apostolsku propoved, i mnozase Crkvu svoju i rasprostirase slavu imena svoga.

Carica Tertijana, vrativsi se od Migdonije, prebivase u molitvi i postu, i odbijase telesnu vezu sa svojim muzem. Zacudjen zbog takve promene kod svoje zene, car rece svome. prijatelju Kariziju: Zeleci da tvoju zenu povratim tebi, ja izgubih svoju; i moja se gore ponasa prema meni nego tvoja prema tebi. – I oni obojica, car i Karizije, vrlo marljivo istrazivahu sta je uzrok takoj promeni kod njihovih zena, i pronadjose da ih je neki inostranac dosljak, po imenu Toma, naucio veri Hristovoj i odvratio ih od telesne bracne veze sa njihovim muzevima. Doznadose oni takodje da su preko propovedi Tomine poverovali u Hrista carev sin Azan, i mnogi od carskih dvorjana i od vlastele, i bezbroj njih od prostoga naroda. Zbog svega toga oni se razljutise na apostola Tomu, pa ga uhvatise i u tamnicu bacise.

Potom apostol bi izveden pred cara na sud. I upita ga car: Ko si ti, rob ili slobodnjak? – Toma odgovori: Rob sam Onoga nad kojim ti nemas vlasti. – Car na to rece: Vidim da si lukav rob; pobegao si od svoga gospodara i dosao u ovu zemlju da kvaris ljude i da bunis nase zene. Kazi dakle, ko je tvoj gospodar? – Apostol odgovori: Moj gospodar je Gospod neba i zemlje, Bog i Tvorac svake tvari. On me je poslao da propovedam sveto Ime Njegovo i da obracam ljude od zablude. – Car rece: Ostavi, varalico, lukave reci svoje, i cuj naredjenje moje: kao sto si prepredenoscu odvratio zene nase od nas, te one nemaju telesne veze s nama, tako ih ponovo obrati k nama. He ucinis li pak to, da zene nase ponovo budu s nama u predjasnjoj ljubavi i vezi, mi cemo te predati ljutoj smrti. – Apostol odgovori: He prilici da sluskinje Hristove odrzavaju telesne supruzanske veze sa bezakonim muzevima, niti je pravedno da se verujuce oskvrnjuju od zlovernih i neverujucih.

Cuvsi to car naredi da se donesu usijane zelezne daske i da se na njih postavi apostol bosim nogama. Kada to bi ucinjeno, odjednom se pojavi voda ispod tih daski i rashladi ih. Zatim sveti Toma bi bacen u uzarenu pec, ali sutradan on izidje iz nje ziv i nepovredjen. Posle toga Karizije ucini caru ovakav predpog: Primoraj ga da se pokloni i prinese zrtvu bogu suncu, eda bi time razgnjevio Boga svog koji ga cuva nepovredjenim u mucenjima. – Kada po naredjenju cara apostol bi priveden k idolu sunca, idol se tog casa rastopi i istopi kao vosak. I verni likovahu zbog takve sile Nebeskog Boga, a mnostvo nevernih obrati se ka Gospodu. Medjutim zreci idolski stadose roptati na Tomu sto unisti boga njihovog; sam pak car, silno uvredjen, razmisljase kako da pogubi Tomu, ali se ipak bojase naroda i slugu svojih i mnogih velmoza koji verovahu u Hrista.

Uzevsi Tomu, car sa svojim vojnicima izidje iz grada, i svi pomislise da car zeli da vidi od apostola neko cudo. No prosavsi kilometar, car predade Tomu petorici vojnika n zapovedi im da ga odvedu ka goru i tamo kopljima izbodu, a sam otputova u grad Aksium. Carev pak sin Azan i jedan covek, po imenu Sifor, pohitase za apostolom, i stigavsi ga plakahu za njim. A apostol, izmolivsi od vojnika dozvolu da obavi molitvu, pomoli se Gospodu i rukopolozi Sifora za svestenika i Azana za djakona, i zapovedi im da se staraju o vernima, i da se trude oko rasprostranjenja Crkve Hristove. Posle toga vojnici probodose apostola sa pet kopalja, i on tako skonca. Safir i Azan mnogo plakase nad njim, i cesno pogrebose sveto telo njegovo.[5] Posle pogreba oni prisedose kraj apostolovog groba i tugovahu. I gle, sveti apostol im se javi i naredi im da idu u grad i utvrdjuju bracu u veri. Oni postupise po naredjenju svoga ucitelja, svetog apostola Tome, i pomagani njegovim molitvama, oni uspesno upravljahu Crkvom Hristovom. Car Muzdij i Karizije dugo mucahu svoje zene, ali ih ne mogose privoleti da ispune njihovu zelju. Shvativsi najzad da one sve do smrti nece pristati na njihovu zelju, oni ih i protiv svoje volje ostavise da one zive slobodno po svojoj volji. Oslobodivsi se od tezine supruzanskog jarma, one zivljahu u velikom uzdrzanju i molitvama, sluzeci Gospodu dan i noc, i vrlinskim zivljenjem svojim one prinosahu veliku korist Crkvi.

Nakon nekoliko godina jedan od sinova cara Muzdija postade besomucan, i niko ga ne mogase isceliti, posto u njemu bese veoma opak bes. Car se neobicno ozalosti zbog bolesti sina svog, i namisli da otvori grob svetog apostola, uzme jednu kost od mostiju njegovih i priveze o vratu sina svog, i tako ga isceli od besomucnosti, jer bese cuo da je sveti Toma za zivota svog na zemlji izagnao mnostvo besova i ljudi. Kada car htede da tu zamisao privede u delo, njemu se u vidjenju javi sveti Toma i rece: Ti zivome nisi verovao, a od mrtvoga li istes pomoci? Ali, nemoj ostati u svome neverju nego poveruj, i Gospod moj Isus Hristos bice milosrdan prema tebi.

Ovo vidjenje jos vise pojaca u caru zelju da otvori grob apostola. I otisavsi na grob, car ga otvori, ali ne nadje u njemu mosti svetog apostola, jer jedan hriscanin bese tajno uzeo svete mosti, odneo ih u Mesopotamiju i tamo polozio na cesnom mestu. Car onda uze grudvicu zemlje sa tog mesta, priveza je o vratu svoga sina, govoreci: Gospode Isuse Hriste, molitvama Tvoga apostola Tome isceli sina moga, i ja cu poverovati u Tebe. – I tog trenutka izidje bes iz carevog sina, i mladic ozdravi. Tada car Muzdij poverova u Hrista, i sa svima svojim velmozama bi krsten od svestenika Sifora. I ai velika radost vernima: jer idoli bise sakruseni i hramovi njihovi porugaeni, i na njihovim mestima crkve Hristove podignute. I rec Bozija rastijase, i sveta vera umnozavase se. A car, posto primi sveto krstenje, kajase se za predjasnje grehe svoje i od svih iskase pomoc i molitve. Prezviter pak Sifor govorase svima verujucima: Molite se za cara Muzdija, da od Gospoda naseg Isusa Hrista dobije milost i otpustenje grehova svojih. – I sva Crkva moljase se za cara.

Na onom pak mestu gde bese sahranjeno telo svetoga apostola zbivahu se, molitvama njegovim, mnoga cudesa u slavu Hrista Boga naseg, kome sa Ocem i Svetim Duhom neka od nas bude cast i poklonjenje vavek. Amin.

NAPOMENE:

  1. Toma je jevrejska rec i znaci blizanac; sveti Toma se jos naziva Didim. To je grcka rec, koja takodje znaci Blizanac.
  2. Indijom se, po danasnjem geografskom pojimanju, naziva juzni deo Azijskog kopna, i to srednje poluostrvo, koje je sa severa odvojeno od centralne Azije lancem ogromnih planinskih masiva. No stari pisci su cesto nazivali Indijom sve juzne bogate zemlje Azije, o kojima su imali nejasne predstave. Midjani su ziveli u susedstvu Persije, u zapadnom delu Irana, na jugu od Kaspijskog Mora, i bili su kasnije pokoreni od Persijanaca. Parcani su takodje bili susedi Persijanaca, i naseljavali ogromno prostornu zemlju od Eufrata do Oksa i od Kaspijskoga Mora do Indijskoga; u trecem veku pre Hrista njih st pokorili Rimljani. Persijanci su obitavali u juznom delu Irana. Girkani su ziveli kraj obala Eufrata i Tigra, i bili pokoreni od Persijanaca. Baktrani su naseljavali severoistok Irana. Brahmani su upravo zitelji Indije, prvenstveno indijski zreci.
  3. Uspenije Presvete Bogomatere dogodilo se u 15 godini po vaznesenju Gospoda, ili u 48 godini posle Hristovog Rodjenja. Takvo je drevno predanje.
  4. Meliapor ili Maligtur – grad na istocnoj obali poluostrva Indostana.
  5. Kao mesto mucenicke smrti svetog apostola Tome pokazuju u Kalurmini jednu visoku stenu, udaljenu sedam kilometara od Malipura, kuda je apostol cesto odlazio radi molitve.

 

Published in: on Prosinac 5, 2008 at 8:10 pm  Komentari isključeni za Žitije svetog apostola Tome  
Tags: ,
%d bloggers like this: