Žitije svetog apostola Petra

Arhimandrit JUSTIN Popović
ŽITIJA SVETIH

 

 

29. JUNI

 

ŽITIJE, PODVIZI I STRADANjE SVETOG

SLAVNOG I SVEHVALNOG VRHOVNOG APOSTOLA PETRA

 

Sveti apostol Petar, koji se pre apostolstva zvao Simon, bejase rodom Jevrejin, sin Jonin, iz plemena Simeonova, brat svetog apostola Andreje Prvozvanog, iz malog i neznatnog galilejskog gradica Vitsaide u Palestini. Ozenjen cerkom Aristovula, brata svetog apostola Varnave, on sa njom imadjase jednog sina i jednu kcer. Simon bese covek nepismen, ali prostodusan i bogobojazljiv, drzao je zapovesti Gospodnje i hodio pred Gospodom bez mane u svima delima svojim. Po zanimanju on bese ribar; i kao covek siromah, on trudom ruku svojih zaradjivase hranu kuci svojoj, hraneci zenu, decu, tastu i starog oca svog Jonu.

Brat Simonov Andreja, preziruci tastinu i vrevu ovoga sveta, izabra sebi bezbracni zivot, i otisavsi k svetom Jovanu Krstitelju koji na Jordanu propovedase pokajanje, postade njegov ucenik. Slusajuci svedocanstva ucitelja svog o Hristu – Mesiji, a narocito reci njegove kada prstom svojim ukaza na Gospoda: "Gle, jagnje Bozije koje uzima na sebe greh sveta…" (Jn. 1, 29-36), Andreja ostavi Jovana, i zajedno sa drugim ucenikom Krstiteljevim otidose za Gospodom Hristom, pitajuci Ga: Ucitelju, gde obitavas? – Dodjite i vidite, odgovori im Spasitelj. I oni otidose, i videse gde On zivi; i ostase u Njega onaj dan (Jn. 1, 37-39).

Sutradan ujutro Andreja dodje k svome bratu Simonu i rece mu: Mi nadjosmo Mesiju, Hrista. – I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavsi na nj rece: Ti si Simon, sin Jonin; ti ces se zvati Kifa, sto znaci Petar[1] (Jn. 1, 41-42). – I tog casa sveti Petar bi ranjen ljubavlju ka Gospodu, poverovavsi da je On istiniti Mesija, poslat od Boga na spasenje sveta. Ali on jos ne ostavljase svoju kucu i zanimanje, zaradjujuci ukucanima svojim ono sto je potrebno, u cemu mu ponekad pomagase i brat njegov Andreja zbog prestarelog oca; i to sve tako dokle obojica ne bise pozvani od Gospoda na apostolstvo.

Jednom, posle zatvaranja Jovana Krstitelja u tamnicu, Gospod Hristos iduci pokraj mora Galilejskog[2] vide Petra i Andreju, gde medju mreze u more, i rece im: Hajdete za mnom, i ucinicu vas lovcima ljudi (Mt. 4, 18-19). A kakvim je upravo lovcima Gospod hteo da ih nacini, to je On pre toga bio pokazao cudesnim hvatanjem riba, kada je, usavsi u Simonovu ladju i naredivsi mu da baci mreze u more po ribe, Simon Mu odgovorio: "Ucitelju, svu noc smo se trudili, i nista ne uhvatismo; ali po tvojoj reci bacicu mrezu". – I bacivsi mreze, oni uhvatise veliko mnostvo riba, te im se i mreze prodrese, sto bese praslika duhovnog ribolova apostolskog: jer su apostoli imali da mrezom reci Bozje ulove mnoge narode na spasenje. Videvsi takvo cudo, Simon Petar pripade ka kolenima Isusovim govoreci: "Izidji od mene, Gospode; ja sam covek gresan". Jer uzas bese spopao njega i sve sto behu s njim od mnostva riba koje uhvatise. U odgovor Petru koji poziva Gospoda da se udalji od njega, Gospod ga poziva da Mu sleduje, govoreci: Hajde za mnom – odsada ces loviti ljude na zivot, kao sto si dosada lovio ribe na smrt (sr. Lk. 5, 1-11).

Od toga casa sveti Petar postade sledbenik Hristov, kao i brat njegov Andreja i ostali novozvani ucenici. I Gospod ljubljase Petra zbog prostosrdacnosti njegove. I poseti Gospod ubogi dom njegov, i bolesnu od groznice tastu njegovu isceli uzevsi je za ruku (Mk. 1, 30). I kada ujutru vrlo rano Gospod, ustavsi, otide sam u pusto mesto, onda Petar, ne moguci izdrzati ni jedan cas bez Gospoda, ostavi svoju kucu i sve ukucane, n otrca za Njim, brizljivo trazeci svog ljubljenog Ucitelja. I nasavsi Ga rece Mu: Svi te traze, Gospode (Mk. 1, 30-37).

I od tada se sveti Petar ne odvajase od Gospoda vec neodstupno bejase uz Njega, nasladjujuci se gledanjem lica Njegova i recima njegovim sladjim od meda, i kao ocevidac posmatrajuci mnoga i velika cudesa Njegova, koja jasno potvrdjivahu da je Hristos – Sin Bozji, u koga on veruje bez ikakve sumnje. A kako je verovao srcem za pravdu, tako je i ustima ispovedao za spasenje. Jer kada Gospod dodje u krajeve Kesarije Filipove, upita ucenike Svoje: Za koga me ljudi smatraju? Oni Mu rekose: Jedni za Jovana Krstitelja, drugi za Iliju, a neki za Jeremiju, ili koga od proroka. I opet ih upita: A vi sta mislite ko sam ja? Tada odgovori Simon Petar: Ti si Hristos, Sin Boga zivoga. – Ovo Petrovo istinito ispovedanje Gospod pohvali govoreci: Blago tebi, Simone sine Jonin, jer ti to ne otkrise telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima. A i ja tebi kazem: Ti si Petar, i na ovome kamenu sazidacu crkvu svoju, i vrata paklena nece je nadvladati; i dacu ti kljuceve carstva nebeskog; i sto svezes na zemlji bice svezano na nebesima, i sto razdresis na zemlji bice razdreseno na nebesima (Mt. 16, 13-19).

Imajuci toplu ljubav prema Gospodu, sveti Petar je zeleo da Mu se nikada ne desi nikakvo zlo. Stoga kada Gospod unapred govorase o Svojim stradanjima, Petar se usprotivi tome, govoreci iz neznanja: Boze sacuvaj! to nece biti od tebe, Gospode! – Iako ove Petrove reci ne behu po volji Gospodu, posto je On na to i dosao da Svojim stradanjem iskupi rod ljudski od pogibli, ipak se kroz njih obelodani usrdna ljubav Petrova ka Gospodu, a i Petrova bezazlenost, jer, cuvsi strasan ukor od Gospoda: "Idi od mene, satano!" Petar se ne naljuti na Gospoda svog, niti otide od Njega, nego s ljubavlju primi prekor, i jos sa vecim usrdjem sledovase Mu (sr. Mt. 16, 21-23).

Jednom mnogi od ucenika Spasovih, ne moguci smestiti Spasove reci o svetoj Tajni Pricesca, govorahu za njih: "Ovo je tvrda beseda! ko je moze slusati?" i otidose natrag, i vise ne idjahu s Njim. Tada Gospod Isus rece dvanaestorici: Da necete i vi otici? – Na to Mu Simon Petar odgovori: Gospode! kome cemo ici? Ti imas reci vecnoga, zivota. I mi poverovasmo i poznasmo da si ti Hristos, Sin Boga zivoga (Jn. 6, 53-69).

Imajuci takvu veru i takvo usrdje ka Gospodu, sveti Petar se usudi da iste od Gospoda da dodje k Njemu po vodi. I Gospod mu dozvoli. Tada sveti Petar, izisavsi iz ladje, idjase po vodi da dodje k Isusu. Ali posto on, pre primanja Svetoga Duha, jos ne bese savrsen u tvrdoj veri, to, videci jak vetar, uplasi se i pocevsi se topiti, povika govoreci: "Gospode, spasi me!" I odmah Isus pruzivsi ruku uhvati Petra, i rece mu: maloverni, zasto se posumnja? (Mt. 14, 22-31). I Gospod, koji izbavi svetog apostola od topljenja, izbavi ga i od maloverja kada mu rece: Ja se molih za tebe, da vera tvoja ne osiromasi (Lk. 22, 32).

Zajedno sa druga dva apostola, Jakovom i Jovanom, sveti apostol Petar se udostoji videti na Tavoru otkrivenu im slavu preobrazenja Gospodnja i svojim usima cuti glas Boga Oca koji s neba dodje ka Gospodu Isusu. O tome sveti apostol ovako pise u svojoj Poslanici: Mi vam objavismo silu i dolazak Gospoda nasega Isusa Hrista, ne po basnama vesto izmisljenim, nego smo sami bili ocevici velicine njegove. Jer On primi od Boga Oca cast i slavu, kada od Veleljepne Slave dodje k Njemu takav glas: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji". I ovaj glas mi cusmo gde sidje s neba kad bejasmo s njim na gori svetoj (2 Petr. 1, 16-18; sr. Mt. 17, 1-8; Mk. 9, 2-9; Lk. 9, 28-36).

Kada se Gospod priblizi dobrovoljnim stradanjima Svojim i krsnoj smrti, tada sveti apostol Petar pokaza svoju revnost za Gospoda ne samo recju, rekavsi: "Gospode! s tobom sam gotov i u tamnicu i na smrt ici", nego i delom, izvukavsi noz i odsekavsi njime uvo prvosvestenikovom sluzi Malhu (Lk. 22, 33; Jn. 18, 10).

Premda promisao Bozji dopusti da apostol Petar padne u trikratno odrecenje od Gospoda, ipak on istinskim pokajanjem i gorkim ridanjem ustade i popravi se, i udostoji se prvi od svih apostola videti Gospoda Hrista po vaskrsenju Njegovom, kao sto o tome govori sveti evandjelist Luka: Vaistinu vaskrse Gospod, i javi se Simonu (Lk. 24, 34). O tome pise i sveti apostol Pavle, govoreci: Hristos ustade treci dan po Pismu, i javi se Kifi, potom jedanaestorici (1 Kor. 15, 4-5). Videvsi Gospoda, sveti Petar se ispuni radosti neiskazane, i dobi od Njega milostivi oprostaj svoga greha. Svoje ranije trikratno odrecenje od Gospoda on potpuno izgladi trikratnim ispovedanjem svoje ljubavi ka Gospodu, odgovarajuci Mu na trikratno pitanje Njegovo: "Simone Jonin! ljubis li Me?" – "Gospode! ti sve znas; ti znas da te ljubim". I postavljen bi od Gospoda za pastira slovesnim ovcama i za kljucara nebeskog carstva (Jn. 21, 15-17).

Po vaznesenju Gospoda naseg Isusa Hrista sveti Petar, kao vrhovni medju ravnim mu apostolima, bi prvi ucitelj i propovednik, i za jedan cas stece Crkvi Hristovoj do tri hiljade dusa (D. A. 2, 14-41). Pored toga on se pokaza i kao izvanredan cudotvorac: jer ulazeci u hram sa svetim Jovanom na molitvu, ugleda coveka hroma od utrobe matere svoje, metnutog pred vrata hrama koja se zovu Krasna. Videvsi Petra i Jovana, hromi prosase milostinju od njih. A Petar pogledavsi na nj s Jovanom, rece: "Pogledaj na nas". I on gledase u njih misleci da ce mu oni sto dati. No Petar rece: "Srebra i zlata nema u mene, nego sto imam to ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazarecanina ustani i hodi". I uzevsi ga za desnu ruku, podize ga. I odmah se utvrdise njegova stopala i gleznji; i on skocivsi ustade, i hodjase, i udje s njima u hram iduci i skacuci i hvaleci Boga. Zbog ovog cuda i propovedi svetog apostola Petra verova u Hrista oko pet hiljada ljudi (D. A. 3, 1-26; 4, 4).

Zitelje Jerusalima, Ananiju i Sapfiru, sveti Petar umrtvi recju zbog svetotatstva i laganja Svetome Duhu (D. A. 5, 1-10). U Lidi,[3] nasavsi coveka po imenu Eneja, koji vec osam godina lezase uzet na odru, sveti Petar isceli ga recju, rekavsi mu: "Eneja! isceljuje te Isus Hristos!" (D. A. 9, 32-34). U Jopi[4] on vaskrse umrlu devojku Tavitu (D. A. 9, 36-42). No ne samo ruke i reci svetog apostola Petra behu cudotvorne, nego i sama senka njegova davase isceljenja: tako da i po ulicama iznosahu bolesnike, i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prodje Petar barem senka njegova osenila koga od njih (D. A. 5, 15).

A kada car Irod podize ruke da muci crkvu vernih u Jerusalimu, on, pogubivsi Jakova brata Jovanova macem, uhvati svetog Petra, okova ga u zelezne lance i baci u tamnicu. No andjeo Gospodnji nocu mu razdresi okove i izvede iz tamnice (D. A. 12, 1-10). Ovaj vrhovni apostol prvi otvori vrata vere neznaboscima, krstivsi u Kesariji rimskog kapetana Kornilija, posto je prethodno imao vidjenje u kome vide nebo otvoreno i sud gde sidje s neba, pun cetvoronozaca i gmizavaca, i cu glas koji mu naredjivase da sve to pokolje i pojede, i da ne smatra necistim ono sto je Bog ocistio. Ovo vidjenje bese znamenje obracanja neznabozaca ka Hristu (D. A. 10, 1-48).

Sveti apostol Petar izoblici Simona maga, Samarjanina, koji je licemerno primio sveto krstenje i hteo da za novac kupi dar Svetoga Duha, rekavsi magu: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, sto si pomislio da se dar Bozji moze dobiti za novce. Nema tebi udela i iseta u ovoj reci, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Pokaj se dakle za ovaj greh svoj, i moli se Bogu da ti oprosti pomisao srca tvog, jer vidim da si u gorkoj zuci i u okovu nepravde (D. A. 8, 18-23).

Ova i mnoga druga dela svetog apostola Petra opsirno su opisana u Evandjelju i u Delima Apostolskim, koja se stalno citaju po crkvama. Zato nema potrebe da se ovde izlaze iz Svetoga Pisma sve ono sto se odnosi na svetog apostola Petra. To treba da je dobro poznato svima hriscanima. O daljim pak, malo kome poznatim, blagovesnickim podvizima i trudima svetog apostola Petra sveti Simeon Metafrast kazuje sledece.

Iz Jerusalima sveti Petar dodje u Kesariju Stratonijsku.[5] Tu postavi episkopa od prezvitera koji su ga pratili. Odatle otide u Sidon,[6] gde isceli mnoge, i postavi episkopa. Onda ode u Virit,[7] i tamo postavi episkopa. Zatim otputova u Vivli; odatle u Tripol Finikijski,[8] gde obitavase kod jednog pametnog coveka Marsona, koga i rukopolozi za episkopa vernima toga grada. Iz Tripola on ode u Ortosiju; zatim u Antardu, potom na ostrvo Arados, pa u Valaneju, Pont i Laodikiju.[9] U Laodikiji on isceli mnoge bolesnike, i izagna neciste duhove iz ljudi, i sabra crkvu vernih, i postavi im episkopa. Iz Laodikije sveti Petar otputova u sirijski grad Antiohiju,[10] gde se Simon mag skrivao od vojnika, poslatih rimskim carem Klaudijem,[11] da ga uhvate. Doznavsi za dolazak svetog apostola Petra, Simon pobeze u gradove Judeje. U Antiohiji sveti Petar isceli mnoge bolnike, i posle propovedi o Jednome Bogu u Tri Lica postavi episkope: Markijana za Sirakuzu na Siciliji[12] i Pankratija za Tavromeniju.[13] Iz Antiohije sveti Petar otputova u Tianu Kapadokijsku,[14] odatle u Ankiru Galatijsku,[15] u kojoj molitvom vaskrse mrtvaca, i ustroji crkvu, mnoge oglasivsi i krstivsi, i postavivsi im episkopa. Iz Ankire on otide u Sinop Pontijski,[16] a odatle u Amasiju koja se nalazi usred Pontijske zemlje. Zatim otputova u Gangr Paflagonski,[17] pa u Klavdiopolj Onoriadijski, odatle u Nikomidiju Vitinijsku,[18] i onda u Nikeju.[19] Nameravajuci da ide u Jerusalim na praznik Pashe, on iz Nikeje krenu nazad, dodje u Pisinunt, pa odatle u Kapadokiju i Siriju. Posetivsi ponovo Antiohiju, on najzad stize u Jerusalim. Za vreme boravka u Jerusalimu njega poseti sveti apostol Pavle, tri godine nakon svog obracenja ka Hristu, kao sto sam kaze u Poslanici Galatima: Posle toga na tri godine izidjoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh u njega petnaest dana (Gal. 1, 18).

Uredivsi tih dana crkvene zakone, blazeni Pavle ode na posao na koji je bio pozvan, a sveti Petar opet poseti Antiohiju, gde postavi episkopa Evodija. Iz Antiohije otputova u Sinad, frigijski grad,[20] odatle u Nikomidiju;[21] u njoj postavi episkopa Prohora, koji i kao episkop pracase svetog Jovana Bogoslova. Dosavsi iz Nikomidije u Ilion, helespontski grad, sveti apostol postavi tu za episkopa Kornilija kapetana, pa se vrati u Jerusalim. Tu se svetom Petru javi u vidjenju Gospod Hristos govoreci mu: Ustani Petre i idi na Zapad, jer je potrebno da Zapad prosvetis svojom svetloscu, i ja cu biti s tobom.

U to vreme Simon mag vec bese uhvacen od strane vojnika koji su ga gonili i doveden u Rim, da primi kaznu za svoja dela. Ali on tamo svojom carobnjackom vestinom pomraci umove mnogih, i tako ih obmanu, da ne samo ne dobi kaznu nego ga stavise mnogi stadose smatrati za boga. Ovaj preteca Satane toliko zanese svojim carobnjastvom samog cesara Klaudija, da njegova statuta bi izvajana i postavljena izmedju dva mosta na Tibru sa natpisom: "Simonu, bogu svetome". O tome podrobno pisu sveti Justin[22] i sveti Irinej.[23] A mi, veli sveti Simeon Metafrast, vratimo se svome predmetu. Veliki Petar, obavestivsi bratiju o vidjenju Gospoda, oprosti se s njima, pa krenu u Antiohiju, posecujuci crkve. U Antiohiji on zatece svetog apostola Pavla. Tu on postavi episkope: Urvana Tarsu,[24] Epafrodita Levkiji Adrijatskoj, Apelija, brata Polikarpovog,[25] Smirni[26] i Figela Efesu. Za Figela kazu da je, skrenuvsi s pravoga puta, prisao Simonu, ali se pokajao. Iz Antiohije Petar dodje u Makedoniju, gde takodje postavi episkope: Olimpa Filibljanima,[27] Jasona Solunjanima, i Silu Korincanima, koga nadje pored svetog apostola Pavla. Postavivsi u Patri za episkopa Irodiona, sveti Petar otplovi na Siciliju, i dosavsi u Tavromeniju zadrza se kratko vreme kod Pankratija, vrlo krasnorecivog muza. I tu oglasivsi i krstivsi nekog Maksima, i postavivsi ga za episkopa, on doputova u Rim.

U Rimu sveti apostol Petar na trgovima i po domovima svakodnevno propovedase Jednog Boga Oca svemoguceg, i Jednog Gospoda Isusa Hrista Sina Bozjeg, Boga istinitog od Boga istinitog, i Jednog Duha Svetog, Gospoda zivotvornog, i mnoge privuce Hristovoj veri i izbavi ih svetim krstenjem od idolopoklonicke zablude. Videci sve to, Simon mag ne hte da cuti i da taji svoju zlobu protiv njega, jer smatrase za svoju sramotu propoved apostolovu, kojom se unistavase slava njegova. I istinitom ucenju apostolovom stade mag otvoreno smetati svojim laznim recima i delima, bestidno usred grada protivrececi svetom Petru. I stvarase Simon mag pred narodom neke privide; i idjahu pred njim i za njim prividjenja, za koja on govorase narodu da su to duse umrlih; i pokazivase vaskrsle iz mrtvih gde mu se klanjaju kao bogu; i cinjase da hromi hode i skacu. No sve to ne bese stvarno vec prividno, slicno mitoloskom Proteju koji je uzimao na sebe razne oblike: nekad se javljao sa dva lica, zatim, posle kratkog vremena, pretvarao se u kozu i u zmiju i u pticu, pa se onda upodobljavao ognju; jednom recju, uzimao je na sebe svakovrsne oblike, obmanjujuci budale. Medjutim, dosta je bilo da veliki apostol Gospodnji samo pogleda na cini Simonove, pa da svi prividi njegovi odmah isceznu.

O borbi svetog apostola Petra sa Simonom vracarem, pored Metafrasta, kazuju sledece Prolog i Veliki Mineji – Ceti. Kada sveti Petar doputova u Rim, i doznade da Simon naziva sebe Hristom i cini pred ljudima mnoga cudesa, raspali se revnoscu za istinitog Boga i uputi se k Simonovoj kuci. Pred vratima njegove kuce on zatece gomilu ljudi koji mu branjahu da udje unutra. Tada ih sveti Petar upita: Zasto mi ne date da udjem kod varalice vracara? Oni mu odgovorise: On nije vracar vec mocni bog; on postavi strazu na vratima svojim znajuci pomisli ljudske. – Rekavsi to, oni ukazivase apostolu na crnoga psa koji je lezao pred vratima i dodadose: Ovaj pas umrtvljuje sve koji smisljaju nepravdu Simonu. Na to sveti Petar rece: Ja istinu govorim o njemu, jer je Simon od demona. – Zatim, prisavsi k psu, apostol rece psu: Idi i reci Simonu: Petar, apostol Hristov, hoce da udje kod tebe.

Pas ode i ljudskim govorom saopsti Simonu ono sto mu Petar bese naredio. I svi koji videse i cuse psa gde ljudskim jezikom govori zaprepastise se. A Simon posla tog istog psa govoreci mu: Neka Petar udje ovamo.

Kada sveti Petar udje, Simon stade u prisustvu Petra praviti cini pred narodom. A sveti apostol silom Hristovom pokaza veca cudesa. Kakva upravo cudesa? Od mnogih tih cudesa jedno veliko cudo spominje drevni crkveni istoricar Grk Egezip,[28] koji je ziveo oko apostolskog doba. Jednoj visokorodnoj udovici u Rimu, koja bese carskoga roda, umre sin u mladim godinama, i majka plakase za njim neutesno. Oni sto je tesahu setise se da su se u Rimu pojavili ljudi, Petar i Simon mag, koji mrtve vaskrsavaju; i odmah jedni pozvase k umrlome Petra a drugi Simona. Na mladicev pogreb bese se sleglo mnogo uglednih ljudi i naroda. I sveti Petar rece Simonu magu koji se zbog svoje moci gordo drzase pred celim narodom: Kod od nas vaskrsne ovog mrtvaca, njegovo se ucenje ima priznati kao istinito.

Narod s pohvalom prihvati Petrovu rec. A Simon, uzdajuci se u svoju carobnjacku vestinu, rece k narodu: Ako ja vaskrsnem mrtvaca, hocete li ubiti Petra? – Zivoga cemo ga spaliti na tvoje oci! povika narod.

Pristupivsi k odru umrloga, Simon stade ciniti svoje cini, i sadejstvom djavola koji mu pomagahu ucini to da mrtvac pokrenu svoju glavu. I narod odmah stade vikati da je mladic ziv, da je vaskrsao. A svetog Petra htedose tog casa da dohvate i odvedu da spale. No apostol dade rukom znak, moleci ih da se stisaju. I kad se narod utisa, on rece: Ako je mladic zaista ziv, onda neka ustane, i neka govori, i neka hoda. A dok to ne vidite, znajte nasigurno da vas Simon obmanjuje svojim cinima i prividima.

Simon pak dugo hodjase oko odra, dozivajuci demonsku silu, ali bez ikakvog uspeha. I posramivsi se, on htede da bezi, ali ga narod zadrza. Medjutim sveti Petar, istinski cudotvorac, koji Tavitu vaskrse i ucini mnoga druga slavna cudesa, stojeci podalje, podize k nebu oci i ruke, i moljase se govoreci: Gospode Isuse Hriste, Ti si nam naredio da Tvojim imenom vaskrsavamo mrtve. Stoga Te molim: ozivi ovog mladica, da bi ovi ljudi poznali da si Ti istiniti Bog i da nema drugog osim Tebe, koji zivis i carujes sa Ocem i Svetim Duhom vavek. Amin.

Pomolivsi se tako, sveti Petar viknu k mrtvacu: Mladicu, ustani! vaskrsava te i isceljuje Gospod moj Isus Hristos. – I odmah mrtvac otvori oci svoje, ustade i stade govoriti i hodati.

Ovo Egezipovo kazivanje dopunjuje Markel Rimljanin, koji prvo bese ucenik Simona maga, pa potom ga sveti apostol Petar prosveti svetom verom i svetim krstenjem. U svojoj poslanici svetim mucenicima Nerionu i Arhiliju pisuci o ovom cudu Markel dodaje i ovo: Vaskrsli mladic, pripavsi k nogama Petrovim, klicase: "Ja videh Gospoda Isusa gde naredjuje andjelima da me radi molitve tvoje vrate mojoj udovujucej materi". -Tada sav narod stade vikati: "Jedan je Bog, i to Bog koga Petar propoveda!" – A Simon mag, djavolskim cinima svojim davsi svojoj glavi izgled pasje glave, naze bezati; medjutim narod ga uhvati, i jedni hocahu da ga kamenjem zaspu, a drugi da ga sazegu. No sveti Petar im zabrani, govoreci: Gospod nas i Ucitelj nije naredio vracati zlo za zlo; pustite ga, neka ide kuda hoce; dosta je njemu stida i poruge, i saznanja da je njegovo carobnjastvo bespomocno i nemocno.

Posto bi pusten, Simon dodje k meni, kazuje Markel, pretpostavljajuci da ja nista ne znam o tom cudesnom dogadjaju. Pritom Simon zeleznim lancima veza na kapiji moga doma ogromnog psa, i rece mi: Da vidim, da li ce Petar doci k tebi po svome obicaju. – I kroz kratko vreme sveti Petar dodje kod kapije, odveza psa i rece mu: Idi i kazi Simonu magu: prestani da djavolskom silom obmanjujes ljude, za koje Hristos proli Svoju Krv.

Pas ode i kao covek govoreci kaza Simonu ono sto mu apostol naredi. Cuvsi i videvsi to, veli Markel, ja pohitah u susret svetom Petru i cesno ga primih u dom svoj, a Simona maga i onoga psa isterah napolje. Pas pak, ne napadajuci nikog drugog, jurnu na samog Simona, zgrabi ga zubima i obori na zemlju. Ugledavsi to sa prozora, sveti Petar imenom Hristovim naredi psu da ne povredi Simonu telo. I pas, ne dirajuci magovo telo, pokida mu svo odelo tako da on ostade potpuno nag. Videci to, narod vikase na Simona ismevajuci ga i grdeci ga, pa ga zajedno sa psom isterase iz grada. Od takve sramote i stida Simon se celu godinu ne pojavi u Rimu, dok poslednik Klaudija Neron,[29] zli car, ne cu od zlih ljudi pohvale o pokvarenom magu. I pronasavsi Simona, Neron ga silno zavole i sprijatelji se s njim.

Prolog i Veliki Mineji – Ceti govore jos i sledece o Simonu magu. Simon naredi da mu macem odseku glavu, obecavajuci da ce vaskrsnuti u treci dan; i umesto sebe on postavi pod mac ovna, davsi mu izgled coveka; i tako ovan bi posecen mesto njega. A sveti Petar, oteravsi sa ovna djavolski privid, obelodani Simonovu laz: i svi videse da je glava odsecena ne Simonu nego ovnu.

O konacnoj pak pobedi svetoga Petra nad Simonom magom, i o magovoj pogibiji, svi slozno saopstavaju sledece. Posto Simon mag nije mogao ni u cemu pobediti svetog apostola Petra, i posto nije mogao vise podnositi stid svoj i sramotu svoju, on obeca da ce se uzneti na nebo. I sabravsi sve djavole koji mu sluzahu, Simon sa lovorovim vencem na glavi dodje usred grada Rima, pope se na jednu visoku zgradu, i stade sa vrha te zgrade ljutito govoriti narodu: Posto vi, o Rimljani! sve do sada ostajete pri svome bezumlju, i ostavivsi mene sledujete Petru, to i ja ostavljam vas; i vise necu stititi grad vas, nego cu narediti andjelima svojim da me na vase oci uzmu na svoje ruke, i ja cu se uzneti k Ocu svome na nebo, odakle cu velike kazne poslati na vas, zato sto ne poslusaste reci moje i ne verovaste delima mojim.

Rekavsi to, mag pljesnu rukama i baci se u vazduh; podrzavan djavolima on stade leteti po vazduhu podizuci se uvis. A ljudi, veoma zadivljeni, govorahu jedan drugome: "Ovo je delo Bozije – leteti po vazduhu sa telom". Veliki pak apostol Petar stade se gromko, da svi cuju, moliti k Bogu, govoreci: "Gospode Isuse Hriste Boze moj! obelodani prevaru ovoga maga, da ne bi sablaznio ljude koji veruju u Tebe!" Pa potom uzviknu govoreci: "Vama, o djavoli! naredjujem imenom Boga mog: ne nosite ga vise, nego ga ostavite tamo, gde se on sada nalazi u vazduhu!"

I tog trenutka djavoli, pokoravajuci se apostolovom zaprecenju, ostavise Simona u vazduhu, i bedni mag polete nanize, kao nekada zbaceni s neba djavo, i pavsi na zemlju sav se razbi. A prisutni narod videvsi to, dugo klicase: Veliki je Bog koga Petar propoveda, i zaista nema drugog Boga sem Njega! – Pali pak mag, iako se bese strasno razbio, po Bozjem promislu bese jos ziv, da bi uvideo nemoc i bedu djavola kao i svoju nemoc i bedu, i da bi, postidjen, pozvao silu svemocnoga Boga. I razbijen on lezase na zemlji, osecajuci ljute bolove po celome telu, dok ga sav narod ismevase. A sutradan izjutra on u strasnim mukama izvrze gadnu dusu svoju, predavsi je djavolima u ruke, da je odnesu u pakao k Satani, ocu svom. A sveti Petar posle Simonovog pada iz vazduha stade na povisoko mesto i, davsi rukom znak narodu da ucute, stade ih uciti poznanju istinitog Boga; i svojom dugom besedom on vrlo mnoge od njih obrati hriscanskoj veri.

Car Neron, doznavsi za tako sramnu smrt svoga prijatelja, silno se razgnevi na svetog Petra i htede ga ubiti. Ali, kako kazuje sveti Metafrast, razjareni car ne izvrsi odmah na svetom apostolu tu svoju zlu nameru vec posle nekoliko godina. Jer po smrti Simona maga sveti Petar ne ostade dugo u Rimu; obrativsi mnoge i prosvetivsi ih svetim krstenjem, utvrdivsi crkvu i postavivsi Lina za episkopa, on otputova u Tarakinu,[30] gde postavi za episkopa Epafrodita (drugog, ne onog gorespomenutog). Zatim ode u Sirmiju, grad Spanije, i tu rukopolozi za episkopa Epeneta. Odatle otputova u africki grad Kartagenu, gde Kriskenta posveti za episkopa. Dosavsi u Egipat, on u njemu postavi episkope: sedmovratnoj Tivi Rufa, Aleksandriji – evangelista Marka. Zatim, po otkrovenju, on bi u Jerusalimu radi Uspenja Preciste Djeve Marije Bogorodice, pa se ponovo vrati u Egipat. Presavsi Afriku on dodje u Rim, odatle u Mediolan, pa u Fotikin, svuda postavivsi episkope i prezvitere. Otputovavsi u Britaniju,[31] on prozive tamo dugo vreme, privukavsi mnoge narode k veri Hristovoj. U Britaniji svetom Petru se javi andjeo i rece mu: Petre, priblizi se vreme tvoga odlaska iz ovog zivota. Stoga ti valja ici u Rim; tamo ces podneti krsnu smrt, i dobices pravednu nagradu od Hrista Gospoda.

Blagodarivsi Bogu za to, sveti Petar se zadrza jos nesto malo dana u Britaniji, utvrdjujuci crkve, i postavljajuci episkope, prezvitere i djakone. U dvanaestoj godini Neronove vladavine on doputova u Rim i postavi, kao pomocnika u crkvenoj upravi, Klimenta za episkopa, ma da se ovaj otkazivao, ne zeleci takav jaram. Ali, usavetovan svetim apostolom, Kliment, kao poslusan sin, prekloni glavu svoju pod jaram Hristov, i zajedno sa uciteljem svojim i ostalim svestenim muzevima vucijase kolesnicu reci Bozje. I mnogi u Rimu visokorodni i znatni ljudi i zene prosvecivahu se verom i svetim krstenjem. U cara pak Nerona behu dve zene, izvanredne lepotice, koje je on voleo vise od svih ostalih naloznica svojih. Primivsi svetu veru, one resise da zive celomudrenim zivotom i ne htedose se pokoriti carevim pohotnim zeljama. A on, najbestidniji i nenasit pohotljivac i bludnik, razgnevi se zbog toga na svu crkvu vernih, narocito na apostola Petra, vinovnika obracenja tih zena ka Hristu i celomudrenom zivotu, (opomenu se pritom car i smrti svog ljubljenog prijatelja Simona maga), i stade traziti svetog Petra da ga ubije.

Gorespomenuti istoricar Egezip pise da kada svetog Petra trazahu da ubiju, verni ga molise da se sakrije i skloni se iz Rima radi koristi mnogih. Sveti apostol nikako ne pristajase na to, zeleci bolje da postrada i umre za Hrista; no verni s placem moljahu apostola da sacuva svoj zivot, toliko potreban svetoj Crkvi, ugrozenoj talasima opasnosti usred nevernika. Privoljen suzama vascelog slovesnog stada svog, sveti Petar dade obecanje da ce se udaljiti iz grada i sakriti se. I iduce noci, oprostivsi se sa svima posle saborne molitve, on krenu sam iz grada. I kada bese kod gradske kapije on ugleda Gospoda Hrista gde prema njemu ide u grad, i poklonivsi Mu se upita Ga: "Gospode, kuda ides?" – "Idem u Rim, da ponovo budem raspet", odgovori mu Gospod.

Porazen, apostol razumede da Gospod Hristos, stradajuci u slugama Svojim kao u pravim udima Svojim, hoce da i u njegovom telu postrada u Rimu. Stoga se on povrati k vernima, i bi od vojnika uhvacen na smrt. Sveti Metafrast kaze da sveti Petar bi uhvacen ne sam nego sa mnostvom vernih, medju kojima behu: Kliment, Irodion, Olimp; njih sve mucitelj osudi na posecenje macem, a svetog apostola Petra na raspece. Uzevsi osudjene, vojnici ih izvedose na gubiliste; no Klimenta, kao carevog srodnika, oni postedese i pustise na slobodu, a Irodiona i Olimpa, koji zajedno sa apostolom Petrom behu dosli u Rim, ubise macem, i s njima posekose i mnostvo vernih. Sveti pak Petar moli svoje raspinatelje, da ga raspnu glavacke, odajuci time postovanje Gospodu svom, dobrovoljno raspetom na krstu, jer nije zeleo da raspecem svojim lici na Gospoda, nego da pod nogama Njegovim prekloni glavu svoju. Tako skonca veliki apostol Gospodnji sveti Petar proslavivsi Boga krsnom smrcu: trpeci velike bolove od klinaca u rukama i nogama, on predade svoju neporocnu dusu u ruke Bozije 29. juna.[32] Ucenik njegov, sveti Kliment, izmolivsi telo svetog apostola, skide ga sa krsta, pripremi za ukop i, sazvavsi verne i episkope, pogrebe ga cesno. Tako isto predadose cesnom pogrebu i tela postradalih sa njim svetih: Irodiona, Olimpa i ostalih vernih, slaveci Hrista Boga, slavljenog sa Ocem i Svetim Duhom. Amin.

NAPOMENE:

  1. Kifa je sirijska rec i znaci kamen; tako i grcka rec Petar (πετρα) znaci kamen.
  2. Galilejsko More poznato je jos pod imenom Tiverijadskog Mora ili Genisaretskog Jezera.
  3. Lida – grad u Palestini, blizu sadasnje Ramle, nekadasnje Arimateje.
  4. Jopa – jedan od najstarijih gradova Palestine, na severoistocnoj obali Sredozemnog Mora izmedju Kesarije i Gaze.
  5. Kesarija Stratonijska je isto sto i Kesarija Palestinska.
  6. Sidon – grad finikijski na obali Sredozmenog Mora.
  7. Virit ili Berit – finikijski grad, u starini cuven kao srediste prosvete i obrazovanosti: danas – Bejrut, vazan trgovacki centar.
  8. Vivlos, Tripol – gradovi u Finikiji.
  9. Laodikija – glavni grad maloazijske oblasti Frigije.
  10. Antiohija – glavni grad oblasti Sirije, na istocnoj obali Sredozemnog Mora.
  11. Klaudije carovao od 41. do 54. godine.
  12. Sicilija – veliko ostrvo u Sredozemnom Moru, sastavni deo Italije.
  13. Tavromenija – vazan grad na istocnoj obali Sicilije.
  14. Kapadokija – maloazijska oblast na granici Jermenije i Kilikije.
  15. Galatija, pokrajina u Maloj Aziji, granicila se sa zapada Frigijom, sa juga Likaonijom i Kapadokijom, sa istoka Pontom, sa severa Vitinijom i Paflagonijom.
  16. Pont – severoistocna oblast Male Azije.
  17. Paflagonija – divlja planinska oblast u severnom delu Male Azije.
  18. Vitinija – oblast u Maloj Aziji, granici sa severa Mramornim Morem.
  19. Nikeja – grad u Vitiniji; jedno vreme napredan trgovacki grad, pa cak i rezidencija careva; u istoriji Crkve cuven, sto su u njemu odrzani: Prvi (325. god.) i Sedmi Vaseljenski Sabor (787. god.).
  20. Frigija – oblast Male Azije; prosvecena svetim Pavlom.
  21. Nikomidija – grad u Vitiniji.
  22. Sveti mucenik Justin Filosof praznuje se 1. juna.
  23. Sveti Irinej Lionski praznuje se 23. avgusta.
  24. Tars – grad u maloazijskoj oblasti Kilikiji.
  25. Sveti Polikarp – episkop Smirnski, praznuje se 23. februara.
  26. Smirna – grad maloazijski u Lidiji, na recici Melesi.
  27. Grad Filiba – u Makedoniji, pored reke Strimone, nedaleko od Jegejskog Mora; bio jedan od najznacajnijih gradova Makedonije, zbog cega ga pisac Dela Apostolskih naziva prvim (πρωτη: gl. 16, st. 12); Crkvu u Filibama osnovao sveti apostol Pavle za vreme drugog putovanja svog; uputio i narocitu Poslanicu Filibljanima.
  28. Egezip je napisao delo: Spomenice (= Υπομνηματα), u pet knjiga, koje nije doslo do nas. Podatke o njegovom zivotu i spisu, vrlo nepotpune, daje otac crkvene istorije Evsevije, episkop kesarijski. On saopstava da je Egezip bio hriscanin od Jevreja, da je ziveo u drugom veku, da je putovao u Korint i Rim, i vrlo dugo ziveo tamo, sastajuci se sa mnogam episkopima i razgovarajuci sa njima o dogmatskim pitanjima. Egezip je umro za carovanja Komoda (180-192. god.).
  29. Neron carovao od 54. do 68. godine.
  30. Tarakina ili Tarakon – drevno iberijsko naselje na istocnom primorju Spanije.
  31. Pod imenom Britanije prvobitno su se razumevala sva ostrva na severu od Galije izmedju Nemackog Mora i Atlantskog Okeana. Britanijom se prvenstveno nazivalo najvece od tih ostrva, koje su domorodci nazivali Albion.
  32. Sveti apostol Petar postrada 67. god. posle Rozdestva Hristova u isto vreme sa sv. ap. Pavlom. Sveti Petar bi pogreben na Vatikanskom brezuljku, a sveti Pavle blizu Ostijskog puta nedaleko od Rima. Po predanju Rimske crkve, glave obojice apostola cuvahu se u Lateranskom hramu u Rimu; telo pak svetog Petra pociva u Vatikanskom hramu, a svetog Pavla u crkvi njegovog imena na Ostijskom putu izvan grada.

 

Published in: on Prosinac 5, 2008 at 8:35 pm  Komentari isključeni za Žitije svetog apostola Petra  
Tags: ,
%d bloggers like this: