Žitije svetog apostola Matije

Arhimandrit JUSTIN Popović
ŽITIJA SVETIH

 

 

9. AVGUST

 

 

STRADANjE SVETOG APOSTOLA

MATIJE

 

Sveti apostol Matija bese rodom iz Vitlejema, od plemena Judina. Iz ranog detinjstva ucio se knjizi i zakonu Bozjem u Jerusalimu kod svetog Simeona Bogoprimca. Od njega sveti Matija bi upucen i na svaku vrlinu, i zivljase bogougodno, hodeci pravim putem zapovesti Gospodnjih. A kada Gospod nas Isus Hristos, po navrsetku trideset godina i po krstenju od Jovana, javi sebe svetu, i sabravsi ucenike propovedase priblizenje carstva Bozjeg, i uceci ljude tvorase mnoga znamenja i cudesa, tada Matija, slusajuci propoved i ucenje Hristovo i gledajuci cudesa Njegova, ispuni se ljubavlju prema Njemu i, odrekavsi se sveta, sledovase Mu sa ostalim ucenicima i narodom, nasladjujuci se gledanjem lica ovaplocenog Boga i slusanjem preslatkog ucenja Njegovog. A Gospod, kome su poznate sve tajne srca ljudskog, videci Matijevo usrdje i cistu savest, izabra ga ne samo za Svog ucenika nego i za apostolsku sluzbu. Spocetka sveti Matija pripadase Sedamdesetorici manjih apostola, o kojima se u Evandjelju kaze: Izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu ucenika, i posla ih po dva i dva pred licem Svojim (Lk. 10, 1); a posle dobrovoljnog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja Gospoda naseg Isusa Hrista na nebo, sveti Matija bi uvrscen u velike apostole. Jer kada Juda otpade od lika Dvanaestorice apostola i njegovo mesto ostade upraznjeno, sveti Petar, vrhovni apostol, ustade u skupu prvih hriscana i obrati im se recju o tome, da mesto otpalog i poginulog Jude treba popuniti izabravsi jednog od onih ljudi koji je bio sa apostolima za sve vreme boravka Gospoda Isusa medju njima, da bi izbor Dvanaestorice apostola izabran Gospodom bio citav i neokrnjen. "I postavise dvojicu, Josifa, zvanog Varsava, i Matiju; i pomolivsi se Bogu rekose: Ti, Gospode, koji poznajes srca sviju, pokazi jednoga od ove dvojice koga si izabrao, da primi udeo ove sluzbe i apostolstva, iz koga ispade Juda. I bacise kocke za njih, i pade kocka na Matiju, i bi pridruzen jedanaestorici apostola" kao dvanaesti (D.A. 1, 23-26).

Ovaj izbor uskoro bi potvrdjen od Gospoda pri siljanju Duha Svetog u vidu ognjenih jezika: jer Duh Sveti otpocinu i na svetom Matiji, kao i na ostalim svetim apostolima, darujuci mu podjednaku blagodat sa njima. Po silasku Svetoga Duha apostoli bacise kocke, na koju ce stranu svaki od njih ici radi propovedanja Evandjelja. Svetome Matiji pade kockom Judeja, da u njoj propoveda Hrista Boga: i on se trudi u njoj obilazeci gradove i sela i blagovesteci javivse se spasenje svetu. I kao izabrani sasud on pronese ime Hristovo ne samo medju Judejce nego i medju neznabosce. Jer predanje nam govori da je on propovedao Evandjelje Hristovo i u Etiopiji, i mnoge muke tamo prstrpeo: po zemlji su ga vukli, tukli, na mucilistu mucili, rebra mu gvozdjem strugali i ognjem palili; no ukrepljavan Hristom on je sva ta mucenja s radoscu primao i junacki podnosio.

Po kazivanju nekih sveti Matija je propovedao Evandjelje Hristovo i u Makedoniji. Tamo ga neznabozni jelini uhvatise, pa zeleci da oprobaju silu vere propovedane od njega, dadose mu da popije neki otrovan napitak, od koga se gubio ocnji vid: jer ko god bi ispio taj otrov, odmah je postajao slep. Medjutim sveti apostol Matija, ispivsi u ime Hristovo taj otrov, ostade nepovredjen; pa jos i oslepljene tim otrovom, preko dvesta pedeset ljudi, isceli metnuvsi ruke na njih i prizvavsi ime Hristovo. Ne trpeci to, djavo se javi neznaboscima u obliku maloga decka, naredjujuci da ubiju Matiju, posto on unistava postovanje besova. A kada oni htedose da uhvate svetog apostola, on iako hodjase posred njih, postade nevidljiv za njih, i oni ga tri dana trazise i ne mogase ga pronaci. Posle toga sveti apostol im se sam javi i dobrovoljno predade sebe u njihove ruke. Oni ga okovase i u tamnicu zatvorise, gde mu se djavoli javise, besno skrgucuci zubima na njega. No iduce noci njemu se javi Gospod u velikoj svetlosti, utvrdi ga, i oslobodivsi ga okova otvori mu vrata od tamnice i pusti na slobodu. A kad svanu dan sveti apostol ponovo stade medju narod i propovedase Hrista neustrasivo. No posto neki tvrdoga srca, ne verujuci njegovoj propovedi i besneci protiv njega, hocahu da ga svojim rukama ubiju, iznenada se otvori zemlja i proguta ih; a oni sto ostadose, uplasivsi se, obratise se ka Hristu i krstise se.

Potom se apostol Hristov ponovo vrati u svoj udeo – u Judeju, i mnoge od sinova Izrailjevih obrati ka Gospodu Hristu, propovedajuci im rec Boziju i potvrdjujuci propoved svoju znamenjima i cudesima: jer on imenom Hristovim slepima vid davase, gubave ociscavase, djavole iz ljudi izgonjase, hromima hod davase, gluvima sluh, i samrtnike u zivot povracase. Nazivajuci Mojsija svetim i pobudjujuci na drzanje zakona danog mu od Boga na tablicama, sveti Matija u isto vreme ucase veri u Hrista, koga Mojsije znamenjima i praslikama unapred objavi, koga proroci predskazase, koga Bog Otac posla ovaplocena od Preciste i Svebesprekorne Djeve na spasenje sveta. Pri tome im sveti Matija tumacase da su se sva prorostva o Hristu vec zbila na dosavsem Mesiji.

U to vreme prvosvestenikom judejskim bese Anan, nenavidnik i hulitelj imena Hristova, i gonitelj hriscana, po cijoj naredbi i sveti Jakov brat Bozji bi bacen sa krova hrama i pogubljen. I kada sveti Matija prohodeci Galileju propovedase po zbornicama jevrejskim Hrista, Sina Bozja, zaslepljeni neverjem i zlobom Jevreji, ispunivsi se jarosti, uhvatise svetog apostola i dovedose u Jerusalim ka spomenutom prvosvesteniku Ananu. Prvosvestenik sazva sinedrion, i izvevsi na sud Hristova apostola ovako se obrati tome skupu: Zna ovaj skup, i sva vaseljena, kakav prekor pade na nas narod, i to ne zbog neke nase krivice, nego zbog pokvarenosti nekih koji od nas izidjose, i zbog nenasitog lakomstva, ili bolje – nasilnistva rimskih upravljaca. Nedostojni su pomena osnivaci novih jeresi, koji tolike hiljade ljudi prevarise; sami znate koliko ih pogibe od rimskih vojnika, te izginuse varalice i prevareni, na veliku sramotu roda naseg. Takvi prvaci jeresi behu: Juda Galilejac i Tevda Vracar; sa njihovom pogibijom pogibe i spomen njihov. No veci od sviju njih ustade jeresiarh Isus Nazarecanin: On nazivase sebe Sinom Bozjim i Bogom, i mnoge udivi Svojim madjionicarskim znamenjima i cudesima, privlaceci k sebi srca i odbacujuci drzanje zakona; ali primi osudu po zakonu koji je hulio. I sta da kazem? Znamo da svetome Mojsiju zakon bi dat od samog Boga, da ga drzahu patrijarsi i proroci, kojima Bog dade da cine cudesa, kakva Isus nije mogao ciniti. Ko ne zna da je Mojsije razgovarao s Bogom kao s covekom? Ko ne zna da je Ilija na ognjenim kolima uzet u raj? Ko nije cuo da je oziveo mrtvac, bacen na mrtve kosti Jelisejeve? I drugi sveci Bozji kolika cudesa satvorise, i ni jedan se od njih ne drznu da pripisuje sebi Bozansku cast i osniva novi zavet, kao sto se drznu Isus. Proroci, nauceni od Duha Svetoga, govorahu smireno; a Isus s gordoscu govorase Svoje izmisljotine, i dodje do takog bezumlja da i prvosvestenike i knezove korase sramnim recima, a knjizevnike i fariseje nazivase licemerima. I koji se od proroka drznu na tako sto? No On po gordosti Svojoj dozive zasluzeni kraj, primivsi nagradu po delima Svojim. O, kamo da je spomen Njegov poginuo s Njim, i da ucenje Njegovo, umrlo s njim, niko ne vaskrsava! Narocito je zalosno i bolno to, sto se hram Bozji, Grad Sveti i zakoni otaca nalaze u rimskom ropstvu, i nema ni sazaljenja, ni samilosti, ni izbavljenja: nas bez krivice vuku po sudovima, a mi trpimo; nas obmanjuju, a mi na to pristajemo; nas pljackaju, a mi cutimo; i sto je najzalosnije, galilejci nas predaju u ruke Rimljanima, bestidno okrivljujuci nas i narod nas za ubistvo toboz nevinog Isusa. Bolje je da ti nemnogobrojni galilejci poginu nego da ovo sveto mesto i sav narod nas budu unisteni od Rimljana, jer od dva zla, ako je nemoguce izbeci obadva, treba izabrati ono koje se moze lakse podnositi. Stoga i ovaj ucenik Isusov sto pred nama stoji zasluzuje smrt; ali neka najpre sam u sebi razmisli, jer mu mi ne uskracujemo vreme za razmisljanje, niti mu zelimo pogibao vec ispravljenje. Pa neka od dvoga izabere jedno: ili da sleduje zakonu datom od Boga preko Mojsija i ostane ziv, ili da se nazove hriscanin i umre.

U odgovor na to sveti Matija, podigavsi ruke uvis, rece: Ljudi braco! meni nije potrebno govoriti mnogo o krivici koju vi bacate na mene, posto hriscanin biti za mene je ne krivica nego slava. Jer sam Gospod govori preko proroka, da ce u poslednje dane "sluge Svoje nazvati novim imenom" (Is. 65, 15). – Prvosvestenik Anan odvrati: Kako nije krivica sveti zakon niusta ne smatrati, Boga ne postovati, a slusati carobnjacke i besmislene bajke? – Sveti Matija odgovori: Ako me saslusate, ja cu vam objasniti da stvari koje mi propovedamo nisu bajke i madjionicarstvo nego susta istina, davno vec posvedocena zakonom.

Posto prvosvestenik pristade da ga saslusa, sveti Matija otvori svoja apostolska usta i stade tumaciti starozavetne praslike i prorostva o Isusu Hristu, kako Bog obeca praocima: Avraamu, Isaku i Jakovu, da ce od semena njihova podignuti takvoga Muza, u kome ce se blagosloviti sva plemena zemna, o cemu i David svedoci govoreci: Blagoslovice se u Njemu sva plemena zemna, i svi ce Ga narodi velicati (Ps. 71, 17); kako neopaljiva kupina praslikovase ovaplocenje Hrista od Preciste Djeve (2 Mojs. 3, 2), o kojoj i Isaija prorece: Eto devojka ce zatrudneti i rodice sina, i nadenuce mu ime Emanuil (Is. 7, 14), koje ime znaci: s nama Bog. Mojsije takodje jasno predskaza o Hristu govoreci: Proroka ispred tebe, izmedju brace tvoje, kao sto sam ja, podignuce ti Gospod Bog; njega slusajte (5 Mojs. 18, 15). Isti Mojsije praslikova dobrovoljno stradanje Spasovo, podigavsi na drvo zmiju u pustinji, o cemu i Isaija govori: Kao jagnje On bi vodjen na zaklanje (Is. 53, 7); i: bi metnut medju zlocince (Is. 53, 12). Prorok Jona koji nepovredjen izadje iz utrobe kita, postade praobraz tridnevnog vaskrsenja Gospodnjeg.

Ova opsirna objasnjenja svetog Matije iz starozavetnih knjiga o Hristu Isusu silno razjarise prvosvestenika Anana, i on ne otrpe nego ljutito rece svetome Matiji: Tako li se ti usudjujes napadati na zakon? Zar ti nisu poznate reci Pisma: Ako ustane medju vama prorok ili snovidac, i kaze ti znak ili cudo, pa se zbude taj znak ili cudo koji ti kaze, i on ti rece: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne znas, i njima da sluzimo… I taj prorok ili sanjac neka se pogubi"? (5 Mojs 13.1-2.5). – Sveti Matija odgovori: Onaj o kome ja govorim nije samo prorok nego je i Gospod proroka i Bog i Sin Bozji, sto posvedocavaju istinita cudesa Njegova; zbog toga ja i verujem u Njega, i nadam se da cu ostati nepokolebljiv u ispovedanju presvetog imena Njegovog. – Prvosvestenik ga upita: Ako ti se da vreme za razmisljanje, da li ces se pokajati? – Svetitelj odgovori: Ne daj Boze da odstupim od istine koju sam vec nasao. Ja srcem verujem i ustima iepovedam, da od vas odbaceni i na smrt predani Isus Nazarecanin jeste Sin Bozji, ravan, saprirodan i savecan Ocu, a ja sam sluga Njegov.

Tada prvosvestenik, zapusujuci usi svrje i skrgucuci zubima, stade vikati: "Bogohulstvuje! bogohulstvuje!" Pa dodade i ovo: "Neka saslusa zakon!" I odmah otvorise knjigu zakona i procitase ono mesto gde je napisano: Ko bi pohulio Boga svog, nosice greh svoj; a ko bi ruzio ime Gospodnje, da se pogubi, sav narod Izrailjski da ga zaspe kamenjem; neka ga ne postedi oko vase, da biste uklonili zlo od Izrailja (sr. 3 Mojs. 24, 15-16). – Kada ovo mesto bi procitano, prvosvestenik rece Hristovom apostolu: Reci tvoje svedoce protiv tebe; neka krv tvoja bude na glavu tvoju.

Rekavsi to, prvosvestenik osudi apostola Hristova na smrt: da bude zasut kamenjem. I svetog Matiju uzese i povedose na pogubljenje. Kada stigose na mesto, zvano Vetlaskila, tojest dom kamenjem pobijenih, sveti Matija rece Judejcima koji ga vodjahu: Licemeri, dobro je za vas govorio prorok David: kidisu na dusu pravednikovu, i krv nevinu osudjuju (Psal. 93, 21). I prorok Jezekilj govori za takve ljude, da oni ubijaju duse koje ne bi trebalo da umru (Jezek. 13, 19).

Posle ovih reci apostola Hristova dva svedoka, – po propisima zakona, – polozise ruke svoje na njegovu glavu i posvedocise da je on hulio Boga, zakon i Mojsija; i oni prvi bacise kamenje na svetog Matiju. Pri tome ih sveti apostol moli, da ta dva prva kamena bacena na njega sahrane s njim, kao svedoke njegovog stradanja za Hrista. Potom i ostali stadose bacati kamenje na njega i zasipati ga; a on, podigavsi ruke svoje k nebu, predade duh svoj Gospodu. No bezakoni Judejci dodadose jos mucenju podsmevanje: muceniku koji vec bese mrtav oni, po rimskom obicaju, odsekose sekirom glavu, ulagujuci se Rimljanima, kao da je apostol Hristov bio protivnik cesaru.

I tako sveti apostol Matija, podvizavsi se dobrim podvigom, okonca svoje tecenje. A verni, uzevsi telo apostolovo, pogrebose ga cesno, slaveci Gospoda naseg Isusa Hrista, kome sa Ocem i Svetim Duhom cast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Published in: on Prosinac 5, 2008 at 8:17 pm  Komentari isključeni za Žitije svetog apostola Matije  
Tags: ,
%d bloggers like this: