Žitije svetog apostola Jude (Tadeja)

Arhimandrit JUSTIN Popović
ŽITIJA SVETIH

 

 

19. JUNI

 

 

ŽITIJE SVETOG APOSTOLA

JUDE,

brata Gospodnja po telu

 

Sveti apostol Juda bejase jedan od dvanaestorice apostola, iz plemena Davidova i Solomonova. Rodio se u galilejskom gradu Nazaretu od pravednog Josifa drvodelje, potonjeg obrucnika Preciste Djeve Marije, i od matere Salomije. Ova Salomija bese cerka Angeja, sina Varahijina, brata svetog Zaharije, oca svetog Jovana Krstitelja. Sa Salomijom Josif imadjase cetiri sina: Jakova, Josiju, Simona i Judu. Ovaj sveti Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po zanamenitijem od sebe bratu svome Jakovu, koji se naziva bratom Gospodnjim. Svoju poslanicu sveti Juda pocinje ovako: Od Jude, sluge Isusa Hrista, a brata Jakovljeva (st. 1). On tako naziva sebe iz smirenosti, jer smatrase sebe nedostojnim nazvati se bratom Gospodnjim po telu; narocito stoga sto u pocetku sagresi pred Gospodom u neznanju, prvo neverjem, a drugo nebratoljubljem. Da Juda sagresi neverjem, o tome svedoci sveti Jovan Bogoslov, govoreci: Ni braca njegova ne verovahu u njega (Jn. 7, 5). Objasnjavajuci ovo mesto, sveti Teofilakt razume pod bracom Isusovom decu Josifovu. On veli: "Uvrede nanose Hristu i braca, deca Josifova (medju kojima bese i ovaj Juda). A otkuda kod njih takvo neverje prema Njemu? – Od njihove vlastite rdjave volje i od zavisti, jer je rodjacima svojstveno da zavide vise svojima nego tudjincima".

Ocigledno je, dakle, da Juda u pocetku iz neznanja sagresi Gospodu Hristu neverjem i zaviscu. A sagresi i nebratoljubljem, kao sto o tome pise u Zitiju svetog Jakova, brat Bozija.[1] Jer kada Josif, po povratku iz Egipta, stade deliti svoju zemlju deci koju imadjase od prve zene, on pozele dati deo imanja i Gospodu Isusu, rodjenome nadprirodno i netljeno od Preciste Djeve Marije, koji u to vreme jos bese mali decak. No tome se usprotivise tri Josifa sina, medju njima i ovaj Juda, samo Jakov dragovoljno odeli deo od svoga nasledja i nameni ga Isusu, zbog cega potom i bi nazvan bratom Bozjim. A sveti Juda, svestan tih svojih ranijih grehova, neverja i nebratoljublja, ne usudjivase se nazivati sebe bratom Bozjim, vec nazivase sebe samo bratom Jakovljevim, kao sto i u Poslanici svojoj pise: Od Jude, sluge Isusa Hrista, a brata Jakovljeva (st. 1).

Ovaj sveti apostol Juda ima jos i druge nazive. Evangelist Matej naziva ga Levijem i Tadejem. Ovi nazivi dati su apostolu Judi ne bez narocitih razloga. Naime: rec "Levije" znaci "srdacan". Sveti Juda, dakle, bi nazvan Levijem zato sto on, posle u neznanju ucinjenih grehova prema Gospodu Isusu, uverivsi se da je Isus istiniti Mesija – Hristos Bog, svom dusom se priljubi uz Njega srdacnom ljubavlju.

Apostol Juda naziva se jos Tadejem. Tadej znaci: onaj koji hvali, onaj koji ispoveda. Sveti Juda, dakle, bi nazvan Tadejem, jer je slavio i ispovedao Hrista Boga, i Njegovo Evandjelje objavio mnogim narodima. Ima jos jedan Tadej, od sedamdesetorice apostola (21. avgusta), no ovaj Tadej, ili Juda, bio je jedan od velikih apostola.

Sveti apostol Juda imadjase veliku revnost za Gospoda Hrista i gorase od zelje da sav svet pozna Hrista – istinitog Boga, i da veruje u Njega, i da Ga ljubi, da bi dobio spasenje. Ta revnost njegova spominje se i u Evandjelju. Jer kada Gospod govorase ucenicima svojim: Koji ima ljubav k meni, imace k njemu ljubav Otac moj; i ja cu imati ljubav k njemu, i javicu mu se sam (Jn. 14, 21). – tada mu rece Juda, ne Iskariotski, vec ovaj brat Gospodnji po telu: Gospode, sta je to da ces se nama javiti a ne svetu? (Jn. 14, 22). Kao da je time rekao: Gospode, daj poznanje o Tebi ne samo nama nego i celome svetu; javi spasenje Tvoje ne samo nama nekolicini nego i vascelom rodu ljudskom. Jer smo ne samo mi sluge Tvoje i ucenici Tvoji, isto i sav svet; upozna li Te kao Tvorca i Spasitelja svog, zavolece Te toplo, i posluzice Ti verno, i proslavice Te vavek.

Po vaznesenju Gospoda Isusa Hrista na nebo, sveti apostol Juda krenuo je u svet, kao i ostali apostoli Spasovi, na propoved Evandjelja. Po svedocanstvu crkvenog istoricara Nikifora,[2] "bozanstveni Juda, ne Iskariotski, nego drugi. koji se dvojako nazivase Tadej i Levije, sin Josifov a brat Jakova, zbacenog sa krova jerusalimskog hrama, propovedao je Evandjelje i sirio hriscanstvo spocetka u Judeji, Galileji, Samariji, Idumeji, zatim u Arabiji, Siriji i Mesopotamiji, najzad dosao u grad Edesu, koji je pripadao caru Avgaru,[3] gde je pre njega propovedao Evandjelje drugi Tadej, jedan od sedamdesetorice apostola. Tu apostol Juda dovrsi i dopuni ono sto ne bese dovrseno tim Tadejem.

Ima znakova da je sveti apostol Juda propovedao hriscanstvo i u Persiji, otkuda je i napisao na grckom jeziku svoju Sabornu Poslanicu, upucenu svima vernima.

Mnoge napore, patnje i trude podneo je sveti apostol Juda, propovedajuci Evandjelje po raznim zemljama, obracajuci narode veri u Hrista i izvodeci ih na put spasenja. U takvim krstonosnim podvizima stize on i do Araratske pokrajine. Tu on odvrati mnostvo ljudi od idolopoklonstva i privede ih Gospodu Hristu. Time sveti apostol izazva protiv sebe idolske zrece. Oni ga uhvatise i raznim mukama dugo mucise. Onda ga na krst raspese i strelama izresetase. Tako zavrsi svoj podvig i tecenje svoje sveti apostol Juda i predje ka Hristu Bogu, da od Njega primi venac vecne nagrade na nebesima.

NAPOMENE:

  1. Spomen svetog apostola Jakova praznuje se 23. oktobra.
  2. Nikifor Kalist – grcki istoricar cetrnaestog veka, ostavio nam "Istoriju Crkve".
  3. Ovome Avgaru, po predanju, Gospod Hristos poslao Svoj nerukotvoreni obraz. Edesa – grad u Mesopotamiji.

 

Published in: on Prosinac 5, 2008 at 8:26 pm  Komentari isključeni za Žitije svetog apostola Jude (Tadeja)  
Tags: , ,
%d bloggers like this: