Žitije svetog apostola Andreja Prvozvanog

Arhimandrit JUSTIN Popović
ŽITIJA SVETIH

 

 

30. NOVEMBAR

 

 

PODVIZI I STRADANjA SVETOG APOSTOLA

ANDREJA PRVOZVANOG

 

SVETI Andrej Prvozvani, apostol Hristov, sin jednog Jevrejina po imenu Jone, a brat svetog vrhovnog apostola Petra, bejase iz grada Vitsaide.[1] Preziruci tastinu ovoga sveta, i pretpostavljajuci devstvo braku, Andrej se ne hte zeniti, nego cuvsi da sveti Jovan Preteca propoveda na Jordanu pokajanje, ostavi sve, ode k njemu, i postade njegov ucenik. Zatim kada sveti Preteca, ukazujuci na Isusa Hrista, rece: "Gle, jagnje Bozije!" (Jn. 1, 36) sveti Andrej zajedno sa drugim Pretecinim ucenikom, koga smatraju za svetog evangelista Jovana, ostavi Krstitelja i sledova Hristu. On nadje brata svog Simona (Petra), i rece mu: "Mi nadjosmo Mesiju – Hrista", i dovede ga k Isusu (Jn. 1, 41-42). Posle toga kada on s Petrom lovljase ribu pokraj mora Galilejskog, i Isus ih pozva govoreci: "Hajdete za mnom, i ucinicu vas lovcima ljudi", tada Andrej na poziv Gospodnji odmah ostavi mreze i sa svojim bratom Petrom ode za Hristom (Mt. 4, 18-20). Andrej bi nazvan Prvozvani, zato sto je pre svih Apostola postao sledbenik i ucenik Isusa Hrista. A kada posle Gospodnjeg stradanja, vaskrsenja i vaznesenja sveti Andrej primi, kao i ostali Apostoli, Duha Svetoga sisavseg na njega u vidu ognjenog jezika, i kada se kockom odredjivahu zemlje, njemu padose zemlje: Vitinija[2] i Propontida[3] sa Halkidonom[4] i Vizantijom,[5] Trakija[6] i Makedonija, koje se prostiru do samog Crnog Mora i Dunava, a takodje i Tesalija,[7] Elada,[8] Ahaja,[9] Amintin,[10] Trapezunt,[11] Iraklija[12] i Amastrida.[13]

Ove pokrajine i gradove sveti Andrej proputova propovedajuci Hrista, i u svakom gradu pretrpe mnoge nevolje i stradanja; ukrepljavan svemocnom pomocu Hristovom, on s nasladom trpljase sve muke za Hrista. No narocito u gradu, zvanom Sinop[14] on dozive silne muke: tamo ga na zemlju bacahu, za ruke i noge vucijahu, motkama ga bijahu, kamenje na njega bacahu, prste i zube mu cupahu; no on, blagodacu Spasa i Ucitelja svog bi odmah isceljen od rana, i pokaza se opet citav i zdrav.

Otisavsi odatle, on prohodjase druge krajine: Neokesariju,[15] Samosat,[16] Alanu,[17] postojbinu Abaska,[18] zavicaj Ziga,[19] pokrajinu Bosforina.[20] Zatim on otputova u Trakijski grad Vizantiju,[21] gde on prvi propoveda Hrista i, naucivsi mnoge, postavi prezvitere Crkve: za episkopa Vizantije on rukopolozi Stahija, koga sveti apostol Pavle opominje u poslanici Rimljanima (Rm. 16, 9). Sam pak on, noseci u blagovescenju Hristovom apostolske podvige i stradanja, obilazase Pont,[22] Crnomorsko primorje, Skitiju[23] i Hersonite.[24] Po promislu Bozjem on dodje i do reke Dnjepra,[25] u Ruskoj zemlji,[26] i zaustavivsi se kod Kijevskih gora[27] on prenoci. A izjutra ustavsi od sna on rece svojim ucenicima: Vidite li ove gore? Verujte mi, na njima ce zasijati velika blagodat Bozija, i bice ovde veliki grad, i Gospod ce mnoge crkve podignuti tu, i svetim krstenjem prosvetiti svu zemlju Rusku".

Uzisavsi na gore, sveti apostol ih blagoslovi i pobode krst, predskazujuci da ce narod koji zivi tu primiti veru od njegovog apostolskog prestola, osnovanog u Vizantiji.[28] Prosavsi i gornje gradove ruske, gde se sada nalazi veliki Novgorod,[29] a posetivsi jos i Rim,[30] on se vrati u grcku krajinu Epir, i ponovo dodje u Trakiju, utvrdjujuci hriscane i postavljajuci im episkope i ucitelje.

Prolazeci mnoge zemlje, sveti apostol Andrej stize na Peloponez,[31] i usavsi u Ahajski grad, zvani Patre,[32] on se zaustavi kod nekog cestitog coveka, po imenu Sosija. On tesko bolesnog Sosija podize sa bolesnickog odra i ozdravi ga, i posle toga obrati ka Hristu sav taj grad Patre. U to vreme poverova u Hrista i zena carskog namesnika, antipata Egeata po imenu Maksimila, oslobodivsi se teskih okova bolesti i dobivsi brzo isceljenje. I mudri Stratoklije, brat antipatov, i mnogi drugi raznovrsni bolesnici ozdravise polaganjem ruku na njih od strane svetog apostola.

Zbog toga antipata Egeata obuze strahovit bes i on, uhvativsi svetog apostola, raspe ga na krstu, o cemu prezviteri i djakoni zemlje Ahaje napisase ovako:

"Mi, svi prezviteri i djakoni Crkava Ahaje, pisemo o stradanju svetog apostola Andreja, koje svojim ocima videsmo, svima Crkvama sto su na istoku i zapadu, na severu i jugu. Mir vama i svima koji veruju u Jedinoga Boga, u Trojici savrsenoga: istinitoga Oca nerodjenoga, istinitoga Sina rodjenoga, istinitoga Duha Svetoga koji ishodi od Oca i pociva na Sinu. Toj se veri mi naucismo od svetog Andreja, apostola Isusa Hrista, cije stradanje, koje mi licno posmatrasmo, evo i opisujemo.

"Antipat Egeat, dosavsi u grad Patre, poce primoravati verujuce u Hrista da idolima prinesu zrtve. Sveti Andrej, stupivsi pred njega, rece: Ti, sudijo ljudi, trebalo je da poznas svoga Sudiju koji je na nebu, i poznavsi Ga da My ce poklonis, i poklonivsi se istinitome Bogu, da se odvratis od laznih bogova. – Egeat mu rece: Jesi li ti taj Andrej koji rusi hramove bogova i privoleva ljude na tu madjionicarsku veru koja se nedavno pojavila, a koju rimski carevi naredise da se istrebi? – Sveti apostol odgovori: Rimski carevi jos nisu poznali to, da je Sin Bozji, dosavsi radi spasenja roda ljudskog, jasno pokazao da ti idoli ne samo nisu bogovi nego su necisti besovi, i neprijatelji rodu ljudskom, koji uce ljude da razgnevljuju Boga i da Ga odvracaju od sebe, da ih On ne bi slusao. A kad se razgnevljeni Bog odvrati od ljudi, onda ih besi porobljuju sebi, i obmanjuju ih dotle dok duse njihove ne izadju iz tela obnazene,[33] ne noseci sa sobom nista drugo osim grehova svojih. – Egeat rece: Kada te babske i sture reci vas Isus propovedase, Jevreji Ga na krst raspese. – Sveti Andrej odgovori: O, kada bi ti pozeleo da poznas silu krsta! kako Sazdatelj roda ljudskog, iz ljubavi Svoje prema nama dobrovoljno pretrpe krst, jer On i vreme stradanja Svog znadjase, i tridnevno vaskrsenje Svoje prorece, i na poslednjoj veceri sedeci s nama obavesti nas o Svome izdajniku, kazujuci buducnost kao proslost, i dobrovoljno otide na ono mesto, na kome imadjase biti predan u ruke Jevrejima.

"Cudim se tebi, coveku mudrom, rece Egeat, da ti posledujes Onome, za koga priznajes da je bio raspet na krstu, svejedno na koji nacin, dobrovoljno ili nevoljno. – Sveti apostol odgovori: Velika je tajna svetoga krsta; i ako hoces da je cujes, ja cu ti je kazati. – Egeat uzvrati: To nije tajna nego kazna za zlocince. – Sveti Andrej odgovori: Ta kazna je tajna ljudskog obnovljenja, samo izvoli da me strpljivo saslusas. – Saslusacu te strpljivo, rece carski namesnik; ali ako ne uradis ono sto ti naredjujem, ti ces tu istu tajnu krsta iskusiti na sebi. – Apostol na to odgovori: Kada bih se bojao krsne smrti, onda ja nikada ne bih slavio krst. – Namesnik uzvrati: Kao sto po bezumlju svom hvalis krst, tako se po drskosti svojoj ne bojis smrti. – Sveti apostol odgovori: He bojim se smrti ne no drskosti nego po veri, jer smrt prepodobnih[34] je dragocena, a smrt gresnika je ljuta. Stoga hocu da saslusas sto ti budem rekao o tajni krsta; i da poznavsi istinu poverujes; i da poverovavsi nadjes dusu svoju. – Egeat na to rece: Nalazi se ono sto je izgubljeno, sto je propalo. Zar je dusa moja propala, te ti nalazes da je pronadjem verom, ne znam kakvom? – Sveti Andrej odgovori: To je ono cemu se ti imas nauciti od mene; ja cu ti pokazati u cemu je pogibao dusa ljudskih, .da bi ti mogao poznati spasenje njihovo, izvrseno krstom. Prvi covek je uveo smrt drvetom prestupa, i trebalo je rodu ljudskom da drvetom stradanja smrt bude unistena. I kao sto prvi covek, koji drvetom prestupa uvede smrt, bese sazdan od ciste zemlje, tako je bilo potrebno da se od ciste Djeve rodi Hristos, savrseni covek, ujedno i Sin Bozji, koji je sazdao prvoga coveka, da bi On obnovio vecni zivot, izgubljen od svih ljudi; i kao sto prvi covek sagresi rasirivsi ka drvetu poznanja dobra i zla ruke, tako je bilo potrebno za spasenje ljudi da Sin Bozji rasiri na krstu ruke Svoje zbog neuzdrzivosti ruku ljudskih, i zbog slatke hrane od zabranjenog drveta okusi gorku zuc; i da On, uzevsi na Sebe smrt nasu, podari nam Svoju besmrtnost.

"Egeat rece na to: Te reci ti pricaj onima koji ce te poslusati. No ako ti ne poslusas moje naredjenje, i ako ne htednes prineti zrtvu bogovima, ja cu te prvo motkama tuci, pa cu te onda raspeti na krst koji ti hvalis. – Sveti apostol odgovori: Ja svaki dan prinosim Jedinome, Istinitome i Svemogucnome Bogu ne dim vasih kadjenja, ne meso volovsko, ne krv jarciju, nego precisto Jagnje koje je prinelo Sebe na zrtvu na oltaru krsnom. Svi verujuci ljudi pricescuju se Precistim Telom Njegovim i piju Krv Njegovu; ipak ovo Jagnje prebiva citavo i zivo, iako se istinski kolje; i svi istinski jedu Telo Njegovo i piju Krv Njegovu, pa ipak, kao sto kazem, Ono svagda prebiva citavo i precisto i zivo.

"Egeat upita: Kako to moze biti? – Sveti Andrej odgovori: Ako hoces da doznas, ti postani ucenik, da bi naucio ono o cemu pitas. – Egeat na to rece: Ja cu to ucenje iznuditi od tebe mukama. – Sveti apostol odgovori: Cudim se da ti, mudar, govoris besmislice, jer da li mozes, podvrgavajuci me mukama, saznati od mene tajne Bozije? Ti si cuo o tajni krsta, cuo si i o tajni zrtve. Ako poverujes da Hristos Sin Bozji, raspet od Jevreja, jeste istiniti Bog, onda cu ti ja objasniti kako On, ma da ubijen, zivi, i kako On, iako prinesen na zrtvu i jeden, prebiva citav u Carstvu Svome. – Egeat na to primeti: Ako je On ubijen, i od ljudi jeden, onda kako On moze biti ziv i citav. – Sveti Andrej odgovori: Ako budes verovao svim srcem svojim, onda ces moci saznati tajnu ovu; a ako ne poverujes, onda nikad neces poznati tajnu ovu.

"Tada carski namesnik Egeat, razgnevivsi se, naredi da apostola vrgnu u tamnicu. Kada svetitelj bi vrgnut u tamnicu, k njemu se iz cele te zemlje sleze mnogi narod, sa namerom da ubiju Egeata a svetog apostola oslobode iz tamnice. No sveti apostol ih zadrza, savetujuci im i govoreci im: He pretvarajte mir Gospoda naseg Isusa Hrista u djavolski metez: jer Gospod nas, predat na smrt, pokaza svako trpljenje, ne protivrecase, ne vapijase, niti se cu glas Njegov na ulicama. Stoga cutite i vi, i budite mirni. He samo ne stvarajte prepreke mome mucenistvu, nego se i sami, kao dobri podviznici i vojnici Hristovi, spremajte da trpeljivo podnesete na telu svom svemoguca mucenja i rane. Jer ako se treba bojati muka, onda se treba bojati onih koji nemaju kraja,[35] a zastrasivanja ljudska i pretnje slicni su dimu, iznenada se pojavljuju i iscezavaju. I ako se imamo bojati stradanja, onda se treba bojati onih koja pocinju tako da nikada im ne bude kraja. Jer vremenska stradanja, ako su mala, lako se podnose; ako su pak velika, onda, izgnavsi brzo dusu iz tela, sama se zavrsavaju. No ljuta su ona stradanja koja su vecna, tamo gde je plac neprestani, i jauk, i ridanje, i beskonacne muke. Zato budite gotovi na to, da vremenskim mukama predjete k vecnoj radosti, gde cete se veseliti, svagda cvetati i svagda carstvovati sa Hristom.

"Tako poucavajuci ljude, sveti Andrej provede svu noc. Izjutra pak carski namesnik Egeat sede na sudistu; i poslavsi po svetog Andreja izvede ga preda se, i upita: Jesi li resio da ostavis bezumlje i da ne propovedas Hrista, da bi se mogao veseliti s nama u ovom zivotu? Jer veliko je to bezumlje ici dobrovoljno na muke i oganj. – Sveti Andrej odgovori: Ja cu se moci veseliti s tobom, kada ti poverujes u Hrista i odbacis idole; jer Hristos me posla u ovu zemlju, u kojoj My stekoh ne malo ljudi. – Egeat rece: Ja te primoravam da prineses zrtve zato, da bi obmanuti tobom napustili tvoje besmisleno ucenje i prineli bogovima ugodne zrtve, jer nema u Ahaji grada u kome nisu opusteli hramovi bogova. Stoga sada treba da se postovanje bogova obnovi preko tebe, da bi one koje si ti razgnjevio, ti i umolio, te da bi i ti prebivao u prijateljskoj ljubavi s nama. Ako ne, onda ces za sramocenje bogova primiti razne muke i bices raspet na krstu koji ti velicas.

"Na to odgovori sveti Andrej: Cuj, sine smrti, i slamo pripremljena za oganj vecni! poslusaj mene, slugu Gospodnjeg n apostola Isus Hristovog! do ovog trenutka ja razgovarah s tobom krotko, zeleci da te naucim svetoj veri, da bi ti, kao razuman covek, poznao istinu i, odbacivsi idole, poklonio se zivecem na nebesima Bogu. Ali posto ti ostajes u svome sramu i smatras da se ja bojim tvojih mucenja, onda izmisli najstrasnija mucenja za mene, jer cu ja utoliko miliji biti Caru mome ukoliko teze muke pretrpim za Njega.

"Tada carski namesnik Egeat naredi da svetog Andreja povale i biju. I kada se sedam puta izmenise po trojica onih koji ga bijahu, sveti apostol bi podignut i priveden k sudiji Egeatu. Sudija mu rece: Poslusaj me, Andreje, i ne prolivaj uzaludno krv svoju; jer ako me ne poslusas, raspecu te na krst. – Sveti Andrej odgovori: Ja sam sluga krsta Hristova, i zelim krsnu smrt. Ti pak mozes izbeci vecne muke, ako, ispitavsi moje trpljenje, poverujes u Hrista; jer mene vise boli tvoja vecna pogibao nego moja stradanja: moja stradanja okoncace se za jedan ili, najvise, dva dana, a tvoje muke i posle hiljadu godina nece imati kraja. Stoga ne umnozavaj sebi muke i ne zapaljuj sebi vecni oganj.

"Razgnevljen, Egeat naredi da svetog Andreja raspnu na krst, privezavsi mu ruke i noge: jer ne scase Egeat da ga klincima prikuje, da ne bi apostad brzo umro, nego da bi se privezan mucio sto vise. A kad muciteljeve sluge vodjahu svetog Andreja na raspece, stece se narod vicuci: Sta sagresi covek pravedni i prijatelj Bozji? zasto ga vode na raspece? – A sveti Andrej moljase narod da mu ne ometaju stradanje. I veselo idjase na muke, ne prestajuci uciti narod. A kada se priblizi mestu na kome je imao biti raspet, on izdaleka ugledavsi krst spremljen za njega, kliknu gromkim glasom:

"Raduj se, Krste, telom Hristovim osveceni, i udovima Njegovim kao biserom ukraseni! Dok Gospod ne bi raspet na tebi, ti bejase strasan ljudima, a sada si mio i sa zeljom priman, jer vernici znaju kakvo ti veselje sadrzis u sebi, i kakva je nagrada spremljena za tebe. Stoga neustrasivo i s radoscu idem k tebi, a ti me s veseljem primi, jer sam ucenik Onoga koji je visio na tebi. Primi me, posto sam te svagda voleo i zudeo da ga zagrlim, o dobri Krste, ti si od tela Gospodnjeg stekao krasotu i blagoljepije; odavno za tobom ceznem, usrdno te ljubim, neprestano te istem. I jedva te evo nadjoh, spremljenog po zelji srca mog. Hajde, uzmi me od ljudi i predaj me Ucitelju mome, da bi me tobom primio Onaj koji me je iskupio tobom".

"Govoreci to, on skide odelo sa sebe i davase ga muciteljima. Oni ga podigose na krst, privezavsi mu konopcima ruke i noge, raspese i obesise. Oko njega stajase mnogo naroda, oko dvadeset hiljada dusa; medju njima bese i brat Egeatov Stratoklije, koji zajedno s narodom vikase: Nepravedno strada ovaj sveti covek! – A sveti Andrejv ukrepljavase hriscane i savetovase im da trpe vremenska mucenja, uceci ih da je svako mucenje nista prema nagradi koja se dobija za njega.

"Potom sav narod jurnu k domu Egeatovu, vicuci i govoreci: He treba tako da strada covek svet, cestit, ucitelj dobar, blag, krotak i mudar, nego ga treba skinuti s krsta, jer on, drugi dan viseci na krstu, ne prestaje uciti pravdi. – Tada Egeat, pobojavsi se naroda, odmah pohita s njima da apostola Andreja skine s krsta. A sveti Andrej, ugledavsi Egeata, rece: Zasto si dosao, Egeate? Ako hoces da poverujes u Hrista, tebi ce se, kao sto ti obecah, otvoriti vrata blagodati. Ako si pak dosao samo radi toga da me skines s krsta, onda ja ne zelim, dok sam ziv, da budem skinut s krsta: jer ja vec vidim moga Cara, vec Mu se poklanjam, vec stojim pred Njim, no zbog tebe patim, jer tebe ocekuje pripremljena ti vecna pogibija. Stoga se pobrini o sebi dok mozes, da ti se ne prohte poceti onda kada ti to bude nemoguce.

Kada sluge scahu da ga odvezu od krsta, oni ga se ne mogahu dotaci; no i mnogi drugi ljudi, jedni za drugima, pokusavahu da ga odvezu, ali ne mogose, posto im se ruke umrtvljivahu. Posle toga sveti Andrej uskliknu gromkim glasom: Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Ucitelju moj: Tebe zavoleh, Tebe poznah, Tebe ispovedam, Tebe videti zelim, sto jesam Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer vec je vreme da dodjem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno ceznem! Primi me, Ucitelju Blagi, i ucini da ne budem skinut s krsta pre no sto Ti primis duh moj!

Kada sveti Andrej govorase ovo, njega obasja svetlost s neba kao munja, na ocigled sviju, i blistase oko njega tako da smrtnom oku ljudskom bese nemoguce gledati na nju. Ta nebeska svetlost obasjavase ga oko po sata. I kada svetlost otide, sveti apostol ispusti duh, i otide u svetlosnom blistanju da predstane Gospodu. A visokog roda zena Maksimila, koja verovase u Hrista i zivljase celomudreno i sveto, doznavsi da sveti Andrej otide ka Gospodu, skide sa velikom cescu telo njegovo, pomaza ga skupocenim mirisima, i polozi ga u svom grobu, u kome je i sama imala biti sahranjena.

"Egeat pak, razgnevljen na narod, misljase da mu se osveti i da javno pokaznjava one sto ustadose na njega, a Maksimilu scase da optuzi caru. Dok on to smisljase, iznenada napade na njega djavo, i mucen djavolom Egeat umre usred grada. Kada o tome obavestise njegovog brata Stratoklija koji verovase u Hrista, on naredi da ga ukopaju, a sam ne hte nista uzeti od njegovog imanja, govoreci: He daj mi, Gospode moj Isuse Hriste, da se dotaknem ma cega od blaga moga brata, da se ne bih oskvrnavio grehom njegovim, jer on, ljubeci prolazno imanje, usudi se ubiti apostola Gospodnjeg.

"To se dogodi u poslednji dan novembra, u Ahaji, u gradu Patri, gde se molitvama svetog apostola daju ljudima mnoga dobra sve do danas. Strah zahvati sve, i ne bejase nijednoga koji ne bi verovao u Spasa nasega Boga, koji hoce da se svi ljudi spasu i privedu u poznanje istine, kome slava kroza sve vekove. Amin".

Evo, sve dovde je opis stradanja svetog apostola Andreja, datog od prezvitera i djakona Ahajskih.

Nakon pak mnogo godina mosti ovog svetog apostola Andreja prenese u Carigrad mucenik Artemije po naredjenju velikoga cara Konstantina, i one bise polozene zajedno sa svetim evangelistom Lukom i sa svetim Timotejem, ucenikom svetoga apostola Pavla, u presvetlom hramu svetih Apostola, unutar svestenog zrtvenika.

Molitvama apostola Tvoga, Hriste Boze, utvrdi u pravoslavlju vernike Svoje, i spasi nas. Amin.

 

POHVALNA REC SVETOG JOVANA 3LATOUCTA

O SVETOM APOSTOLU ANDREJU PRVOZVANOM

 

JAKA je mreza apostolskog lovljenja, divan spomen Andreja i divno secanje na mrezu, koju on upotrebi za lovljenje i za privlacenje naroda ka Hristovoj veri.Jer mreza koju upotrebise ovi besmrtni mrtvaci, nikada ne moze biti prokinuta zaboravom. He stare sa vremenom ona orudja za lovljenje koja su napravljena ne ljudskim zanatom nego blagodacu Bozjom. Ma da sami ribari i otidose od nas, ipak orudja koja oni upotrebljavahu, ili mreza kojom oni obuhvatise sam svet, nikada ne ovetsase. Kada oni bacaju i izvlace mrezu – nevidljivi su, ali se mreze njihove pokazuju pune. He uzese oni trsku koja truli od vremena, ni stavise u vodu lanene niti koje satrule od trajanja. He nacinise oni udicu koju rdja kvari, ni stavise na udicu mamac kojim bi ulovljavali ribe. He sedjahu oni na kamenu koji zapljuskuje voda; ne vozahu se oni u camcu koji razbija bura. Ulovise oni ne ribe, tvar nerazumnu, nego kao sto je divna umetnost koju oni upotrebise, tako i orudja njihova behu nova i neobicna. Jer umesto trske oni upotrebljavaju propoved, umesto kanapa – pamcenje, umesto udice – silu, umesto mamca – cudesa, umesto kamena – nebesa; pomocu toga oni obavljaju takvo lovljenje; umesto camca oni imaju oltar; umesto riba oni ulovljuju i same careve; umesto mreza oni rasprostiru Evandjelje; umesto zanatlijske vestine oni primenjuju Bozansku blagodat; umesto mora oni upravljaju zivotom ljudskim; umesto mreze oni navikose upotrebljavati krst kao neku mrezu.

I ko je ikada video da mrtvi ribari ulovljuju zive ljude kao ribe? O, velike sile Raspetoga! O, nenadmasne krasote Bozanske uzvisenosti! O, prevelikog apostolskog dobrotvorstva! Nista u zivotu ne moze biti takvo kao sto je visina apostolske blagodati. Ljudski zivot video je mnogo zaista veoma cudesnih i nadumnih stvari: jer je video prolivenu krv koja vapije, i ubistvo koje bez jezika govori, i prirodu koja se iz zavisti razdelila protiv sebe, i brata koji rodjenome bratu smrt nanosi, i vrata smrti otvorena zaviscu. Video je ljudski zivot kovceg Noja nepotopljen u vreme potopa sveta i pogibije roda ljudskog. Video je on starca koji se, po veri, naoruzao protiv srca svog, tojest protiv sina, i kao zrtvu prinosi onoga koji ne bi ubijen.[36] Video je on blagoslov dobijen kradjom,[37] i borbu Sazdatelja Boga sa slugom.[38] Video je on zavist nastalu medju bracom, i robovanje koje je privelo carovanju.[39] Video je on presto pripremljen snovima[40] i prodavce brata gladju privucene.[41] Video je on stap koji cini cudesa,[42] i kupinu zalivanu ognjem kao rosom.[43] Video je on zakonodavca Mojsija gde zapoveda stihijama.[44] Video je on vode, ucinjene tvrde kao kamen, duboko More – obnazeno, put – iznenada ugotovljen,[45] i stub od oblaka danju a stub ognjeni nocu, dat mnostvu ljudi za vodju.[46] Video je on palicu koja procveta bez zemlje.[47] Video je on manu koja se umesto hleba salje s neba.[48] Video je on sunce, zaustavljeno ljudskom molitvom kao nekom uzdom,[49] i zacece proroka, izmoljeno molitvama nerotkinje.[50] Video je on pregrst brasna, vecu od zitnica, i krcag ulja, izobilniji od izvora.[51] Video je on ognjena kola, nosena u vazduhu, i proroka uznosenoga na njima.[52] Video je dalje da kosti mrtvoga postadose lek za zivot.[53]

Mnogo takvih velikih i cudesnih stvari video je zivot ljudski. Ali sve te stvari prodjose kao trava, i ugasnuse kao lampa kada se sunce rodi. Nikada nije bilo nista takvo, kao sto behu apostoli. Oni, sluzitelji Boga Reci, imadjahu zajednicu sa ovaplocenim Onim koji kao Bog nema oblicja. Oni posledovahu Onom hodecem koji je svuda prisutan. Oni sedjahu za trpezom zajedno sa Onim koga nikakvo mesto obuhvatiti ne moze. Oni slusahu glas Onoga koji je sve stvorio recju. Oni obuhvatise sami svet svojim jezikom kao nekom mrezom. Oni svojim putovanjima obidjose sve krajeve zemnog sara. Oni iskorenise zablude kao kukolj, posekose idolista kao neko trnje, pogubise idole kao divlje zveri, prognase demone kao vukove. Oni sakupise Crkvu kao neko stado, sabrase pravoslavne kao psenicu. Oni izbacise jeresi kao plevu; sasusise jevrejstvo kao travu; jelinske kipove sazegose ognjem kao neke sibljike. Oni obradise ljudsku prirodu krstom kao nekim plugom, i posejase rec Boziju kao seme neko. Najzad, sva delovanja njihova zasijase kao neke zvezde. Zbog toga im Gospod jasno rece: "Vi ste svetlost svetu" (Mt. 5, 14). Jer coveku hriscaninu istok je Onaj koji je rodjen od Djeve. Jutro je za njega Onaj koji postavi pocetak krstenju. Sijanje mu je blagodat raspetoga Hrista. Zraci – oni cudesni jezici.[54] Dan – onaj buduci vek. Podnevno vreme – ono u kome Gospod bese na samom krstu. Zapad – boravljenje u grobu. Vece – ona kratka smrt. Sijanje sunca – vaskrsenje iz mrtvih. "Vi ste, rece, svetlost svetu". Gledaj te zvezde, i zapanji se sijanjem njihovim. Stoga, praznovani danas Andrej, kada nadje Gospoda svih, kao neku riznicu opste svetlosti, on kliktase obracajuci se svome bratu Petru: "Mi nadjosmo Mesiju" (Jn. 1, 41).

O, uzvisenosti bratske ljubavi! O, izvrtanja poretka! – Andrej se posle Petra rodio u zivot, a prvi privede Petra k Evandjelju, i kao ulovi ga: "Mi nadjosmo, rece, Meoiju". Od radosti to bi receno; to bi sjedinjena s veseljem blagovest zbog nadjenog predmeta. "Mi nadjosmo, rece, onu riznicu: izbegavaj, Petre, ubostvo obrezanja, izvuci se iz rita Zakona, zbaci sa sebe jaram pisanoga, sve to smatraj kao sitnice, gledaj na sadasnje kao na san, i zgadi se na Vitsaidu kao na neko hudo i odbaceno mesto. Ostavi mrezu kao orudje nemastine, camac kao cardak potopa, tovljenje ribe kao zanat podlozan morskoj buri, ribe kao robu stomakougadjanja, narod Jevrejski kao roptanje na Boga, Kajafu kao oca pokvarenog zborista. Mi nadjosmo Mesiju koga predskazase Proroci, koga nam Zakon objavi svojim ucenjem kao nekom trubom. Mi nadjosmo riznicu Zakona. Begaj, Petre, od gladi za pisanim: mi nadjosmo Mesiju, koga iz davnine praslikovahu znamenja, koga Mihej vide na prestolu slave, koga Isaija gledase na serafimima, koga Jezekilj vide na heruvimima, koga Danilo posmatrase na oblacima, koga Navuhodonosor vide u onoj peci, koga Avram primi u sator, koga Jakov ne otpusti pre no sto dobi blagoslov, kome Mojsije vide ledja, – Toga mi nadjosmo, Bespocetnog i javivseg se u poslednje dane. O, ogromne riznice, cije se blago iscrpsti ne moze! To su bogatstva koja ne podleze zakonima vestastva; njihova priroda ne zna za pocetak; njihov pronalazak je novina. Mi nadjosmo Mesiju, sto znaci: Hristos. Mnogo je hristosa[55] ali su svi oni smrtni: Avraam bese hristos, ali istruli u grobu; Isak takodje bese hristos, ali kosti njegove leze u grobu; Jakov bese hristos, ali smrti podlozan; i Mojsije bese hristos, ali u kom je mestu pogreben ne znamo; slicno tome i David bese hristos. No svi oni postadose plen smrti, zarobljenici smrti. Jedini Hristos je istinski po prirodi Bog, no koji se iz milosrdja Svog prema ljudima rodi od Djeve i ove ribare ucini izvorima Svojih isceljenja. Njegova je moc, carstvo, slava i poklonjenje, sa jednosustnim Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda, i kroza sve vekove. Amin.

 

NAPOMENE:

  1. Vitsaida – grad na severozapadnoj obali Tiverijadskog Mora.
  2. Vitinija – pokrajina na obalama Crnoga Mora i Bosfora; glavni gradovi: Brusa i Nikomidija.
  3. Duz obala Mramornoga Mora.
  4. Halkidon – grad na Azijskoj obali Carigradskog Moreuza.
  5. Vizantija – blizu ulaza u Carigradski Moreuz, na Evropskoj strani. Od 330. godine car Konstantin Veliki nacinio ovaj grad prestonicom svoga carstva, i dao mu svoje ime Konstantinopolj (= Carigrad).
  6. Trakija – deo Balkanskog Poluostrva, severno od Makedonije, Jegejskog i Mramornog Mora.
  7. Tesalija – zemlja na zapadnoj obali Jegejskog Mora; odvajala se na severu od Makedonije lancem Olimpijskih gora.
  8. Elada – zemlja u juznom delu Balkanskog Poluostrva, do Korintskog Zaliva; na zapadu granicila Jonskim Morem, na jugu Ahajom.
  9. Ahaja – pokrajina kraj juzne obale Korintokog Zaliva, to jest na Peloponezu.
  10. Ovde se podrazumeva grad Amins, na juznoj obali Crnoga Mora, u pokrajini Pont; sada Samsun.
  11. Grad u Pontu, na juznoj obali Crnoga Mora, podosta istocnije od Aminsa.
  12. Bilo je nekoliko gradova sa tim imenom u raznim krajevima. Ovde je rec o Irakliji na juznoj obali Crnoga Mora, unekoliko zapadnije od Amastride.
  13. Grad u Paflagoniji, lezao na juznoj obali Crnoga Mora.
  14. Grad u Paflagoniji, na juznoj obali Crnoga Mora.
  15. Grad u Pontu.
  16. Samosat – Sirijski grad kraj reke Eufrata, u gornjem toku njenom.
  17. Alana – zemlja, naseljena Sarmatskim narodom istoga imena, nalazila se na danasnjem severnom Kavkazu.
  18. Abaski – pleme, zivelo na zapadu od Alama; naziv danasnje Abhazije vodi poreklo delimicno otuda.
  19. Zigi ziveli u primorju Crnoga Mora, na severu od Abaska.
  20. Ovde je rec o Bosforskom carstvu, na danasnjem Tavrickom Poluostrvu (danas poluostrvo Krim).
  21. Tojest ladjom je presao preko Crnoga Mora u Trakijski Bosfor, gde se nahodila Vizantija.
  22. Za carovanja Neronova Pont je pretvoren v rimsku provinciju, i razdeljen na tri pokrajine: Galatiju, Polemoniju i Kapadokiju.
  23. Skitija – zemlja koja se nalazi delom na jugu danasnje Rusije, delom oko Kaspijskog Mora. Tacne granice Skitije na severu i istoku bile su nepoznate u starini.
  24. Ovde treba razumeti narode koji su naseljavali Tavricki Hersonez, danasnji Krim.
  25. Protice na jug sadasnje Rusije i uvire u Crno Mope.
  26. To je kasniji naziv, koji je nastao od slovenskog plemena: Rus.
  27. Tojest peo se pored Dnjepra do nekog brdovitog mesta, na kome je potom ponikao grad Kijev.
  28. To se prorocanstvo ispunilo: Rusi su primili krstenje od Grka, i dobili prosvetu od crkvenih ucitelja, poslatih im iz Carigrada.
  29. Jedan od najstarijih gradova ruskih, na reci Volhovi.
  30. Rim – prestonica starog carstva Rimskog, i sadasnja prestonica Italije.
  31. Nekadasnja Moreja, koja se sjedinjuje sa Balkanskim Poluostrvom Korintskim Zemljouzom.
  32. Inace Patrasgrad na ulazu u Korintski Zaliv na Peloponezu.
  33. Tojest neobucene u svete vrline i dobra dela njihova.
  34. Tojest ljudi pravednih, ljudi koji su ugodili Bogu.
  35. Tojest vecitih muka, onih u paklu.
  36. Rec je o podvigu vere Avramove: prinosenje, po naredjenju Bozjem, sina Isaka na zrtvu (1 Mojs. 22, 1-19).
  37. Misli se na Isava i Jakova (1 Mojs. 27, 1-45).
  38. Rec o patrijarhu Jakovu (1 Mojs. 32, 24-32).
  39. Misli se na Josifa i njegovu bracu (1 Mojs. 37, 4).
  40. Josif, po daru Bozjem, tumacenjem snova uzdigao se do najviseg polozaja u carstvu (1 Mojs. 41, 1…).
  41. Braca Josifova dolazila su iz zemlje Hananske u Egiptu da kupe hrane (1 Mojs. 42, 1…).
  42. Stap Mojsija Bogovidca cinio cudesa (2 Mojs. 4, 1-5).
  43. 2 Mojs. 3, 1-8.
  44. Misli se na kazne Misirske (2 Mojs. 7, 1 …).
  45. Rec je o cudesnom prelazu Jevreja preko Crvenog Mora (2 Mojs. 14, 1).
  46. 2 Mojs. 13, 21-22.
  47. 4 Mojs. 17, 1-8.
  48. Mojs. 16, 1-36.
  49. Isus Nav. 10, 11-15.
  50. Zacece proroka Samuila; Samuil znaci: "izmoljen od Boga"; 1 Car. 1, 1.
  51. U Sareptske udovice, po reci proroka Ilije (3 Car. 17, 10-16).
  52. Rec je o uznesenju na nebo svetog proroka Ilije (4 Car. 2, 1-12).
  53. Misli se na vaskrsenje mrtvaca od dodira sa kostima ranije preminulog svetog proroka Bozjeg Jeliseja.
  54. Tojest ognjeni jezici koji su se pojavili nad Apostolima u dan svete Pedesetnice (D. A. 2, 1-4).
  55. Rec "hristos" znaci pomazanik. Ovde je ona upotrebljena u tom opstem znacenju svom: oznacava lice pomazano, tj. prizvano Bogom na neku posebnu i vaznu sluzbu.

 

Published in: on Prosinac 5, 2008 at 8:43 pm  Komentari isključeni za Žitije svetog apostola Andreja Prvozvanog  
Tags: , ,
%d bloggers like this: