Pouka III – O TUĐINOVANjU

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka III

O TUĐINOVANjU

(664) Tudjinovanje je nepovratno napustanje svega u nasem zavicaju sto se suprotstavlja nasoj teznji da dostignemo cilj poboznosti. To je skromno ponasanje, skrivena mudrost, pamet koja ne trubi o sebi, sakriven zivot, nevidljiv cilj, nemo razmisljanje, skromnost u prohtevima, zudnja za mucenjem, podloga bogoceznjivosti, obilje ljubavi, poricanje tastine, dubina cutanja.

Ljubitelje Gospodnje u pocetku obicno stalno, bez prekida, kao neki bozanstveni plamen, obuzima i misao da se udalje od svojih radi zivota u oskudici i teskobi. Ta misao narocito podstice ljubitelje takvoga dobra. Medjutim, taj podvig zahteva veliku obazrivost, ma koliko inace bio velik i dostojan pohvale. Jer, nije svako tudjinovanje dobro, pogotovu ne ono koje je ucinjeno u trenutnom raspolozenju. Ako je svaki prorok bez casti u svome zavicaju, kako veli Gospod (Mt.13,57), onda se treba cuvati da nam tudjinovanje ne pruzi povoda za uobrazenost. Jer, tudjinovanje je odvajanje od svega da bi se misli nacinile nerazdvojnim od Boga. Tudjinovanje je ljubitelj i delatelj nenasitog placa. Tudjinuje onaj koji izbegava svaku vezu sa svojima ili drugima.

Hitajuci ka tudjinovanju, ne cekaj na duse koje vole svet, jer lopov dolazi neocekivano: mnogi koji su pokusali da spasu sa sobom mlake i kolebljive, propali su i sami zajedno sa njima, kada se, pored njih, plamen njihove revnosti tokom vremena ugasio. Osetis li u sebi plamen, trci! Ti ne znas kada ce se on ugasiti i ostaviti te u mraku. Necemo svi odgovarati za spasenje drugih. Bozanstveni apostol kaze: Tako, dakle, braco, svaki ce od nas dati Bogu odgovor za sebe (Rim.14,12); i dalje, opet: Zar ti, dakle, koji ucis druge, sebe ne ucis (Rim.2,21)? On kao da kaze: “Da li cemo za druge odgovarati – ne znam, ali cemo za sebe, svakako, svi odgovarati”.

Udaljavajuci se od sveta, pricuvaj se slastoljubivog demona skitanja: tudjinovanje mu pruza priliku da nas kusa. Divna je stvar – bespristrasce; tudjinovanje je njegova majka. Kada se udaljis od sveta radi Gospoda, ne treba vise da odrzavas veze sa njim, kako ne bi ispalo da se potucas radi zadovoljenja svojih strasti. Kad si se odvojio od (665) sveta, ne dotici ga se vise, jer se strasti lako vracaju. Eva je protiv svoje volje isterana iz raja, a monah dobrovoljno napusta svoj zavicaj. Ona bi da ponovo okusi od drveta neposlusnosti, a ovaj bi se neminovno podvrgao iskusenju od srodnika po telu. Bezi od prilike za greh kao od bica: plod koji se ne vidi – toliko se i ne zeli. Nemoj zaboravljati da ovi lukavi lopovi primenjuju i ovo sredstvo da nas odvrate od tudjinovanja: savetuju nam da se ne odvajamo od svetovnjaka, i kazu nam da cemo zasluziti veliku nagradu ako se budemo savladali i pored toga sto gledamo zene. Ne treba ih poslusati, vec raditi upravo obratno.

Kad mi, po proteku izvesnog kraceg ili duzeg vremena od kako smo napustili svoje, steknemo izvesnu malu poboznost, umilnost, uzdrzljivost, sujetne misli pristupaju i nalazu nam da se vratimo u svoj zavicaj, radi pouke, kazu, radi primera i duhovne koristi mnogih ljudi koji su videli nasa bezakona dela. Ako smo uz to bogati i darom govornistva, a imamo i ponesto duhovnog znanja, djavoli nam vec savetuju da se kao ucitelji i spasioci dusa vratimo u sam svet, kako bismo na pucini na svoju propast rasturili ono sto smo srecno bili prikupili u luci. Potrudimo se da budemo kao Lot, a ne kao zena njegova (up. Post. 9,26). Jer, dusa koja se vrati tamo odakle je izasla, postace kao so koja je izgubila svoj ukus (Mt.5,13), i ostace i dalje nesposobna da napreduje.

Bezi iz Egipta glavom bez obzira! Srca koja su se tamo vratila, ne ugledase Jerusalim, zemlju bestrasca.

Ima takvih koji su se kao nedorasli odvojili od svojih, i zatim se sasvim ocistili. Oni se vracaju k njima s namerom da im koriste pa da ih mozda i spasu, posto su sebe spasli. Medjutim, cak je i Mojsije, koji je Boga video, koga je, uostalom, sam Bog bio poslao radi spasenja njegovih sunarodnika, podneo mnoge nevolje u Egiptu, tj. mnoge mracne casove u svetu [1].

Bolje je naneti bol roditeljima, nego Gospodu: On nas je stvorio i spasao, a roditelji su svoju voljenu decu cesto upropascivali i predavali na vecne muke.

Tudjinuje covek koji kao stranac prebiva medju ljudima cijim jezikom ne govori, premda ga vrlo dobro razume. Mi se od nasih bliznjih, ili sa izvesnih mesta, odvajamo ne iz mrznje (sacuvaj Boze!), nego da bismo izbegli stetu koju bismo s njima, ili na tim mestima, mogli pretrpeti. Kao u svemu sto je dobro, tako i u ovome, ucitelj nam je Hristos. Vidimo da i On cesto ostavlja svoje roditelje po telu; i kada je od nekih cuo: Mati tvoja i braca tvoja stoje napolju, trazeci da govore sa tobom, dobri nas Gospod i Ucitelj odmah pokaza bestrasnu mrznju prema njima, rekavsi: Ko izvrsi volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati (Mt.12,46-50).

Neka ti otac bude covek koji moze i hoce da se pomuci s tobom, kako bi se rasteretio bremena svojih grehova. A mati neka ti bude – umilenje, koje te moze oprati od necistote. Brat neka ti je satrudnik i sarevnitelj na stazi koja se penje gore, ka onome sto je na nebu. Za nerazdvojnu drugaricu uzmi secanje na smrt. A deca tvoja mila neka ti budu (668) uzdisaji srca. Rob neka ti bude tvoje telo, a prijatelji – svete nebeske sile, koje ti, ako ti postanu prijatelji, mogu koristiti u casu ishoda duse. Takavje rod onih koji traze Gospoda (Ps.23,6).

Ceznja za Bogom gasi ceznju za roditeljima. Onaj ko tvrdi da ima jedno i drugo – nalazi se u zabludi. Receno je: Niko ne moze dva gospodara sluziti, i tako dalje (Mt.6,24). Ne mislite da sam dosao, kaze Gospod, da donesem mir na zemlju, tj. mir izmedju roditelja i sinova i brace koji hoce da mi sluze, nego borbu i mac (Mt.10,34), koji ce odvojiti bogoljubive od onih sto vole svet, telesne od duhovnih, slavoljubive od smirenoumnih. Jer, Gospod se raduje kada do sukoba i razdvajanja dolazi zbog ljubavi prema Njemu.

Pazi, mnogo pazi, da te ne preplavi naklonost prema tvojim dragim srodnicima, i da ne propadnes u potopu ljubavi prema ovome svetu. Nemoj dozvoliti da te ganu suze roditelja i prijatelja, inace ces vecno plakati. Kada te tvoji okruze kao pcele (bolje reci osice), i stanu da te oplakuju, tad okom svoje duse odmah pogledaj na smrt i na dela za koja ce ti biti sudjeno, te se i ne osvrci na svoje, kako bi tugu mogao odbiti tugom. Ovi nasi – ne nasi – obecavaju nam lukavo da ce nam uciniti sve sto volimo. Njihov je cilj da nas zaustave na nasem dobrom putu, a onda bi nas vec potpuno pridobili za svoje planove.

Udaljavajuci se od sveta, treba da izaberemo najskromnije mesto, u kome nema nicega sto bi nas tesilo ili navodilo na gordost. Inace, mi nosimo sa sobom i svoje strasti.

Ne govori o svome plemstvu, ako si bio plemic, i ne hvali se svojim ugledom, da ne bio jedan na recima a drugi na delu.

Niko nije u tolikoj meri tudjinovao kao onaj veliki, koji je cuo: Izadji iz zemlje svoje, i iz plemena svoga, i iz doma oca svoga (Post.12,1), premda je bio pozvan u tudju i varvarsku zemlju. Ponekad Gospod jos i vise proslavi one koji se ugledaju na toga velikog tudjinovatelja. Ipak, iako je ova slava od Boga, dobro je cuvati se stitom smirenosti.

Kada nas demoni, a i ljudi, budu hvalili zbog tudjinovanja kao zbog velikog podviga, pomislimo na Onoga koji je nas radi postao tudjinac, sisavsi sa neba na zemlju, pa cemo naci da se ne mozemo oduziti ni u vekove vekova.

Veoma je opasna stvar naklonost prema bilo kome od srodnika ili drugih ljudi, buduci da moze, malo po malo, da nas privuce k svetu i potpuno ugasi plamen naseg umilenja. Kao sto je nemoguce gledati jednim okom na nebo a drugim na zemlju, tako ni onaj koji se dusom i telom nije potpuno odvojio od svih srodnika i nesrodnika ne moze a da dusu svoju ne izlozi velikoj opasnosti.

S velikim trudom i podvigom stice se postena i sredjena narav. Ono, pak, sto je s velikom mukom steceno moze se izgubiti u jednom magnovenju. Jer, zli razgovori kvare (669) dobre obicaje (1.Kor.15,33), tj. svetski i nepristojni razgovori. Ko se po odricanju od sveta srece sa mirskim ljudima, ili zivi u njihovoj neposrednoj blizini, ili ce da se zaplete u njihove mreze, ili prlja svoje srce misleci na njih, ili, ako se neposredno i ne prlja, osudjuje one koji su prljavi, pa se tako, posrednim putem, i sam prlja.

O snovidjenjima koja imaju pocetnici

Ne moze se sakriti da je moc naseg razuma sasvim mala, i da smo mi puni svakog neznanja. Jer, kao sto grlo razlikuje ukus hrane, tako i sluh raspoznaje misli kroz reci; kao sto sunce otkriva slabost nasih ociju, tako i reci ispoljavaju neznanje duse. Ipak, zakon ljubavi nas prisiljava i na ono sto prevazilazi nase moci. Stoga mi se cini (iako ne tvrdim), da bi posle pouke o tudjinovanju, pa cak i u njoj samoj, trebalo nesto reci o snovidjenjima, kako ne bismo bili neupuceni i u ovo lukavstvo prepredenih demona.

Snovidjenje je kretanje uma pri nepokretnosti tela. Masta je obmana ociju dok svest spava. Masta je vansebnost uma dok je telo budno; ona je posmatranje onoga sto ne postoji.

Uzrok zbog kojeg smo resili da posle prethodne pouke govorimo o snovima je sasvim jasan: kada se mi, ostavivsi radi Gospoda svoj dom i svoje srodnike, predajemo tudjinovanju iz ljubavi prema Bogu, demoni probaju da nas uznemire, predstavljajuci nam nase srodnike kako tuguju, ili kako umiru, ili kako ih zbog nas zatvaraju i pljackaju. Stoga, onaj koji veruje snovima lici na coveka koji trci za svojom senkom, nastojeci da je uhvati.

Demoni sujete su proroci u snu. U svojoj prepredenosti, po izvesnim znacima, oni zakljucuju sta ce se desiti, te nam javljaju unapred, kako bismo se mi divili kada se vidjenja u snu ispune na javi, te poceli da o sebi visoko (672) mislimo – kao da smo vec blizu dara prozorljivosti. Takav covek cesto postaje prorok u ocima onih koji veruju demonu. Za one, pak, koji demona preziru, takav je uvek lazljivac. Kao duh, demon vidi sta se desava u vazdusnom prostoru. Primetivsi da neko, na primer, umire, on o dogadjaju lakovernima predskazuje u snu. Demoni, medjutim, nista ne znaju o buducnosti po predznanju. Uostalom, i lekari su u stanju da nam predskazu smrt!

Cesto se demoni preobrazavaju u andjela svetla i uzimaju lik mucenika, te nam u snu predstavljaju kako im [tj. k andjelima ili mucenicima] prilazimo. Kada se probudimo, oni nas ispunjavaju radoscu i ponosom. To neka ti posluzi kao znak prevare. Jer, andjeli, kada se jave, pokazuju vecne muke, i Strasni sud, i prognanje iz Carstva Bozijeg. One koji su se probudili od takvog sna, ispunjavaju drhtanjem i snuzdenoscu.

Ako pocnemo da im se pokoravamo u snu, demoni ce nam se i u budnom stanju rugati. Covek koji veruje snovidjenjima, potpuno je neiskusan. Filosof je, pak, onaj koji im uopste ne veruje. Veruj samo onim snovidjenjima koja ti objavljuju muku i Sud. Ali, ako te dovode do ocajanja, onda su i oni od demona.

Treca stepenica, po broju jednaka Trojici. Onaj koji se popeo, neka se ne obazire ni na desno ni na levo.



NAPOMENE:

  1. Mracne casove u svetu: time Lestvicnik, uz blagu ironiju, odvraca monahe od iskusenja da se vrate u svet “radi (navodne) koristi bliznjim”. Kada ni Mojsije nije mogao da izbegne teska iskusenja u svetu, vrativsi se sa Horiva (Izl.Z itd.) kako ce takva, pa i gora zla izbeci monah koji je i napustio svet zbog toga sto se smatra savrseno nesposobnim da u svetu odoli strastima?
Published in: on Studeni 20, 2008 at 7:33 am  Komentari isključeni za Pouka III – O TUĐINOVANjU  
%d bloggers like this: