Pouka XIV – O STOMAKU, RDjAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka XIV

O STOMAKU, RDjAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE

(864) Vise nego na bilo kome drugom mestu, govoreci ovde o stomaku – govorim u stvari protiv samoga sebe. Cudilo bi me kada bi se neko oslobodio od ove strasti pre nego sto legne u grob.

Ugadjanje stomaku je licemerstvo trbuha: iako sit, on vice da mu je malo, i mada pun i pretovaren, zapomaze da je gladan. Ugadjanje stomaku je pronalazac poslastica, nepresusni izvor slasti: otkines li mu jednu zilu, ono pusti drugu, a ako i tu prerezes, nicanjem nove doziveces poraz. Ugadjanje stomaku je obmana ociju: ono nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono sto bi trebalo jesti u odmerenim zalogajima.

Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha – vinovnik cistote. Onaj koji mazi lava, cesto uspeva i da ga pripitomi. A ko ugadja telu, cini samo da ono jos vise podivlja.

Jevrejin se raduje suboti i prazniku, a monah koji ugadja stomaku – suboti i nedelji. On racuna koliko jos dana ostaje do Uskrsa (Pashe), te danima pre praznika priprema jela. Sluga trbuha racuna s kakvim ce jelima docekati praznik [1], a sluga Boziji – kakvim ce se blagodatnim darovima obogatiti.

Kad naidje gost, slugu stomaka stomakougadjanje sveg pokrece na ljubav. On misli da gostoprimstvo, koje treba da ukaze bratu, razresuje i njega samog. Dolazak izvesnih ljudi on smatra za priliku koja i njemu dopusta da pije vino. I misleci da skriva vrlinu, on postaje rob strasti.

Slavoljublje se cesto odnosi neprijateljski prema stomakougadjanju. Ove dve strasti se bore oko nesrecnog monaha kao oko nekog skupog roba. Stomakougadjanje navodi na razresenje od posta, a slavoljublje nagovara da se pokaze sopstvena vrlina. Mudar monah uspeva da izbegne i jednu i (865) drugu opasnost, odbijajuci jednu drugom u odgovarajuce vreme.

Kada se telo uspali, u svako vreme i na svakom mestu treba da ga mucimo. A kada se ono umiri (sto, uostalom, ne ocekujem pre smrti), vec mozemo skrivati svoju vrlinu pred drugima.

Znao sam stare svestenike koji su demonima postali predmet ismevanja usled toga sto su mladim monasima, koji se ne nalazahu pod njihovim rukovodstvom, s blagoslovom odobravali na gozbama da piju vino i sve ostalo. Ako imaju dobro svedocanstvo u Gospodu, onda to u izvesnoj meri i mozemo sebi dopustiti; no, ako su radi o nebrizi, ne treba uopste da obracamo paznju na njihov blagoslov, narocito kada se nalazimo u borbi sa vatrom telesne pozude.

Bogoprotivni Evagrije [2] je uobrazio da je pametniji od svih mudrih ljudi, kako po recitosti tako i po misaonosti. Medjutim, prevario se, jadnik, pokazavsi se ludjim od ludaka, kako u mnogim svojim misljenjima, tako i u sledecem. On kaze: “Kada dusa zeli razlicita jela, treba je muciti hlebom i vodom”. Takav propis izgleda kao kad bi se detetu reklo da u jednom skoku dospe na vrh lestvice. Stoga cemo, pobijajuci ovo njegovo pravilo, reci: “Zeleci razlicita jela, dusa trazi ono sto je svojstveno prirodi. Zato pribegnimo lukavstvu protiv svelukavoga. Inace nastaje najtezi rat, ili se priprema pad”.

Prekinimo, pre svega, sa hranom koja goji, onda sa hranom koja raspaljuje telo, i najzad sa slatkisima. Ako je moguce, daj stomaku svome zasitljive i lako svarljive hrane, da bismo sitoscu od sebe odvratili njegovu nenasitu zelju, a brzim varenjem se izbavili od razbuktavanja pozude kao od bica. Pogledajmo dobro, pa cemo naci da mnoga jela koja nadimaju u isto vreme izazivaju i pohotne osecaje.

Nasmej se demonu koji te posle vecere nagovara da ubuduce veceras kasnije. Jer, kad sutradan nastupi deveti cas, pravilo prethodnog dana bice naruseno [3].

Jedna vrsta uzdrzanja odgovara onima koji su samostalni, a druga onima koji se nalaze pod necijim rukovodstvom. Prvima pohotni osecaji sluze kao znak, a drugi ostaju sa njima sve do smrti, do kraja zivota svog, bez utehe i odmora. Prvi hoce da stalno odrzavaju ravnotezu duha, a drugi umilostivljavaju Boga time sto dusevno tuguju i venu.

Casovi veselja i utehe za savrsena coveka znace bezbriznost u svemu. Za podviznika, to je vreme borbe. Za obuzetog strastima, to je praznik nad praznicima i svetkovina nad svetkovinama.

Prozdrljivac sanja o jelu i picu, a onaj koji place – o mukama i Sudu

Budi gospodar stomaka, pre nego sto on zagospodari tobom. A tada ces biti prisiljen da se sa stidom uzdrzavas. To sto kazem razumeju odlicno oni koji su na neobjasnjiv nacin pali u jamu. Ljudi koji su postali evnusi Carstva radi nebeskog nisu to iskusili.

Ukrotimo stomak predstavom vecnog ognja. Neki su ljudi, pokoravajuci se stomaku, na kraju odrezali svoj polni ud, i umrli dvostrukom smrcu.

Ispitajmo, i svakako cemo naci da je ugadjanje stomaku jedini uzrok svih nasih brodoloma.

(868) Um isposnika moli se bodro, a um neuzdrzljivca prepun je necistih sanjarija.

Sitost stomaka znaci presusivanje izvora naseg placa. A kada se stomak osusi, citavi potoci suza liju iz nas.

Ko sluzi sopstvenom stomaku a hoce da pobedi duha bluda, lici na coveka koji uljem hoce da ugasi pozar.

Kada stomak gladuje, srce postaje smireno. A kada se stomaku ugadja, misao postaje ohola.

Ispituj sebe oko podne i oko poslednjeg sata pre jela, i shvatices korist posta. Misao izjutra skita, doticuci se svega po malo; kada nastupi sesti cas, ona se donekle stisa; a kada sunce zadje, konacno se smiri.

Stesnjavaj stomak, pa ces i usta zatvoriti, jer jezik dobija slobodu od velike kolicine hrane. Bori se protiv stomaka i budi veoma oprezan. Jer, cim se ti malo potrudis, odmah ce i Gospod priteci u pomoc.

Razmeksane mesine se sire i primaju u sebe vise tecnosti, a zapustene i suhe ne primaju ni onoliko koliko su ranije primale. Onaj koji opterecuje svoj stomak, siri creva, a ko se bori protiv stomaka, suzava i creva. A kada se ona suze, nece vise primati mnogo hrane. Tada cemo vec biti isposnici po prirodi.

Zedj se cesto gasi pomocu zedji. No, utoliti glad gladju, tesko je i nemoguce. Kada te pobedi, ukroti je trudom. Ako ti je to nemoguce zbog [telesne] slabosti, bori se bdenjem. Kada ti ocni kapci otezaju, prihvati se telesnoga rada. No, kada te san ne napada, nemoj se telesnoga rada prihvatati, jer je nemoguce posvecivati duh i Bogu i mamonu, tj. i Bogu i telesnom radu.

Znaj da demon cesto sedi uz zeludac i ne da coveku da oseti sitost, makar i citav Misir pojeo i reku Nil popio.

Posto smo se najeli, taj necisti duh odlazi i salje nam duha bluda, izvestavajuci ga o tome sta se sa nama zbilo: “Hajde,- kaze,- uznemiri ga! Posto mu je stomak prepun, savladaces ga lako”. A ovaj dolazi, smesi se, i svezavsi nam pomocu sna ruke i noge, cini sa nama sto mu je volja, prljajuci dusu necistim sanjarijama i telo istecenjem.

Cudnovata stvar: bestelesni um prlja se i tamni dejstvom tela. A s druge strane, nevestastveno bice ociscuje se i usavrsava dejstvom blata!

Ako si obecao Hristu da ces ici uzanim i tesnim putem, suzavaj stomak. Jer, ako ga hranis i siris, neces moci da ispunis obecanje. Obrati paznju, i cuces reci: Siroka su vrata i sirok put stomaka, sto vodi u propast bluda, i mnogo ih ima koji njime idu. Uska su, medjutim, vrata i tesan put posta, sto vodi u zivot cistote, i malo ih je koji ga nalaze (up. Mt.7,13-14)!

Knez demona je pali svetlonosac, [tj. Lucifer]. Knez strasti je prozdrljivost.

Sedajuci za sto na kome je iznet rucak, duhovno stavi na sredinu secanje na smrt i na Sud. Pa i tako ces jedva malo ukrotiti ovu strast. Kad pijes pice, nemoj prestajati da (869) mislis na ocat i zuc Gospoda tvog, i ti ces se svakako uzdrzati, ili ces uzdahnuti, ili ces misao naciniti smirenijom.

Ne varaj se: ti se neces osloboditi od faraona, niti ces ugledati nebesku Pashu, ako ne budes uvek jeo gorko zelje i beskvasni hleb. Gorko zelje znaci: napor i trud posta. A beskvasni hleb: misao bez nadmenosti.

Neka se sa disanjem tvojim sjedini rec onoga koji kaze: A ja, kada me demoni uznemiravahu, obukoh se u vrecu i smirih postom dusu svoju; i molitva moje duse imadjase odjeka (Ps.34,13).

Post je nasilje nad prirodom i lisavanje grla naslade na koju je naviklo, gasenje plamena telesne pozude, odstranjenje rdjavih misli, oslobodjenje od snovidjenja, ociscenje molitve, svetilnik duse, strazar uma, spas od ogrubelosti, dveri umilenja, smireno uzdisanje, vedra skrusenost, odmaranje mnogogovorljivosti, osnov bezmolvija, cuvar poslusnosti, olaksica sna, zdravlje tela, vinovnik bestrasca, otpustenje grehova, vrata i blazenstvo raja.

Upitajmo i ovoga naseg neprijatelja, glavnoga medju svim strasnim neprijateljima nasim (jer on je kapija strasti, on je Adamov pad, Isavova propast, pogibija Izrailjaca, obnazenje Nojevo, izdajstvo gomorsko, rodoskvrnjenje Lotovo, pogubljenje sinova Ilije svestenika, rukovodilac svake poganstine): odakle se radja, i koji su mu potomci, ko je taj koji ga satire, ko je onaj koji ga konacno unistava? “Reci nam, o tiranine svih smrtnika, koji si sve kupio zlatom nenasite gladi, kako ulazis u nas? Sta izazivas u nama? Kako izlazis iz nas?”

A on, razdrazen nasim upornim pitanjima, odgovori tiranski razgoropadjen i besan: “Sto me obasipate pogrdama, kada ste mi potcinjeni? I kako mozete pokusavati da se razdvojite od mene? Ja sam prirodom vezan s vama. Moja vrata je priroda same hrane. Uzrok moje nenasitosti jeste navika. A osnova moje strasti jeste dugotrajna navika, bezosecajnost duse, i zaboravljanje smrti. I kako trazite da vam kazem imena mojih potomaka? Izbrojacu ih, i bice ih kao peska na obali morskoj. No, ipak, cujte koji su prvenci i ljubimci moji.

Prvenac sin mi je duh bluda. Drugi za njim je – okamenjenost srca. Treci je – san, ta pucina necistih pomisli, sa svojim prljavim valovima. Dubina neznanih i neiskazanih necistota iz mene proizlazi. Moje su kceri: lenost, mnogogovorljivost, drskost, smehotvorstvo, saljivost, raspravljanje, tvrdoglavost, neposlusnost, neosetljivost, ropstvo duha, hvalisanje, bezobraznost, naklonost prema gizdanju, na koju se nadovezuje necista molitva i tumaranje misli, a cesto i dogadjaji nenadani i neocekivani, za kojima ide ocajanje, opasnije od svega.

Protiv mene vojuje, ali me ne pobedjuje, secanje na vlastite grehe. Dosledni mi je neprijatelj pomisao na smrt. Ali, u (972) coveku nema nicega sto bi me moglo potpuno unistiti. Ko je primio Utesitelja, moli mu se protiv mene, i On, umoljen, ne dozvoljava da dejstvujem strasno. Oni koji nisu Njega okusili, traze svakako da uzivaju u mojim slastima”.

Junacka pobeda! Ocevidno je da onaj koji se pokazao jacim od ove strasti, hita ka bestrascu i najvecim visinama celomudrenosti.


NAPOMENE:

  1. Docek praznika: praznike ne treba proslavljati u pijancenju, vec u obnovljenju uma i ociscenju duse (Ilija Kritski, Shol. 5, sol. 873 A).
  2. Bogoprotivni Evagrije: Evagrije Pontijski (350-399), savremenik i prijatelj svetog Vasilija Velikog i svetog Grigorija Nazijanzina. Bio je djakon svetog Grigorija. Oko 385. godine odlazi iz Carigrada u Jerusalim, a zatim u Nitrijsku pustinju (Egipat), gde ostaje do smrti u strogim podvizima i sagledavanjima. Bio je veoma obrazovan covek, tako da ga izvesni pisci smatraju prvim intelektualcem koji se posvetio otselnickom zivotu u egipatskoj pustinji. Pisao je dosta, i to uglavnom o monastvu i podviznickom zivotu, ali je malo sacuvano, jer je njegovo ucenje zbog origenizma bilo osudjeno na V Vaseljenskom saboru (553). Poznat je po tome sto je monaskoj askezi hteo da da filosofski osnov, da je uklopi u jedan metafizicki i antropoloski sistem nadahnut neoplatonizmom (up. Jean Meuendorff, St Gregoire Ralamas et la mustique orthodoxe, 1959, r. 18).
  3. Kad sutradan nastupi deveti cas: po starim monaskim pravilima, jelo se samo jedanput dnevno, i to u deveti cas, tj. oko 15 casova.
Published in: on Studeni 19, 2008 at 4:48 am  Komentari isključeni za Pouka XIV – O STOMAKU, RDjAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: