Pouka XIII – O UNINIJU

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka XIII

O UNINIJU

(857) Jedan od cestih izdanaka mnogogovorljivosti (kao sto smo napred vec rekli), i to jedan od prvih, jeset izdanak (860) uninija [tj. camotinje]. Stoga mu i dajemo odgovarajuce mesto u lancu strasti.

Uninije je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga, mrznja na monaski zavet, hvalitelj svetovnjaka, klevetnik Boga – kao da je nemilostiv i necovekoljubiv. Ono je klonulost u bogosluzenju, nemoc u molitvi, ono je u sluzbi gvozdeno, u telesnom radu vredno, u poslusnosti neiskusno.

Poslusan covek ne zna za uninije, vrseci kroz vidljivi rad svoj osnovni, duhovni zadatak.

Opstezice je protivnik uninija. Coveku, pak, bezmolvniku, ono je vecni pratilac: do same smrti se ne povlaci i sve do skoncanja njegova ne prestaje da se bori protiv njega. Videvsi keliju otselnika, ono se osmehuje, i priblizivsi mu se, nastanjuje se kraj njega.

Lekar bolesnika posecuje izjutra, a uninije podviznike usred dana.

Gostoprimstvo je podloga uninija, i podstice na to da se radom sopstvenih ruku cini milostinja. Usrdno pobudjuje na posecivanje bolesnika, podsecajuci na onoga koji kaze: Bolestan bejah, i posetiste me (Mt.25,36). Savetuje da se odlazi k ozaloscenim i klonulim ljudima i, samo buduci malodusno – predlaze da tesimo malodusne.

One koji su stali na molitvu, ovaj bezumni duh podseca na nuzne poslove, i upotrebljava svako sredstvo kako bi nas pod nekim zgodnim izgovorom otrgnuo od moljenja. Za vreme sluzenja prvog, treceg i sestog casa, demon uninija u nama izaziva jezu, glavobolju, a ponajpre grceve u trbuhu. Kad nastane deveti cas, malo podize glavu. A kada je vec i trpeza postavljena za obed, skace sa postelje. I kada posle ponovo dodje vreme za molitvu, ono ponovo telo cini teskim. Onoga koji je stao na molitvu, pogruzava u san, i neprilicnim zevanjem iz usta otima stihove.

Svaku ostalu strast potiskuje po jedna suprotna vrlina. No, uninije je za monaha sveobuhvatna smrt. Hrabra dusa vaskrsava umrli um, a uninije i tromost duse rasturaju celokupno bogatstvo naseg duha.

Kako je ovaj duh jedan od osam prednjaka zla [1], i to najgori od svih, postupicemo i s njim isto onako kao i sa drugima. Dodacemo, medjutim, sledece: kada nema bogosluzenja, nema ni uninija, i cim se kanon zavrsi – oci se otvaraju.

Pravi podviznici se poznaju za vreme uninija. Monahu nista toliko ne donosi venac kao borba s uninijem. Razmisli, i naci ces da se uninije bori s onima koji su na nogama; one koji sede savetuje da legnu, ili da pogledaju kroz prozor kelije, ili da lupaju i trupkaju nogama.

Onaj koji place nad sobom, ne zna za uninije.

Neka i ovaj tiranin bude svezan secanjem na grehe nase, i udaran telesnim radom. Neka ga dovuce po zemlji pomisao na buduca dobra. Kad stane pred nas, upitajmo ga: “Reci, dakle, ti, raspusteni i odreseni, ko je taj koji te je tako nakazno rodio? Koji su ti potomci? Koji su to koji vojuju s tobom? Ko je tvoj ubica?” A on, tiranin, odgovara: “Kod onih koji su pravi poslusnici, ja nemam gde ni glavu da naslonim; a imam kod onih koji se nalaze u bezmolviju, (861) te zivim s njima. Roditeljke moje su mnogobrojne: ponekad neosetljivost duse, ponekad zaborav onoga sto je gore na nebu, a moze da bude i prekomeran rad. Moji su potomci: meni urodjena manija seljakanja s jednog mesta na drugo, neposlusnost prema duhovnom ocu, zaborav Strasnog suda, a ponekad i napustanje zaveta. Moji protivnici (koji me sada drze vezana) jesu: bogosluzenje sa telesnim radom. Moj neprijatelj, pomisao na smrt. A ono sto me ubija, jeste molitva sa cvrstom nadom da ce se dobiti blazenstva. Ko je rodio molitvu – pitajte nju samu!”

Trinaesta pobeda. Onaj koji ju je stvarno u svemu odneo, oproban je za sve.


NAPOMENE:

  1. Jedan od osam lrednjaka zla: svaka gresna misao, tvrdi Ilija Kritski, svodi se na osam glavnih strasti (ili “pomisli”), i to: stomakougadjanje, i sa njim blud, srebroljublje, tugu, gnev, uninije, slavoljublje, gordost. Od nas samih ne zavisi da li ce nasu dusu ove strasti napasti ili ne (Shol. 2 uz Pouku XIV. Col. 872 VS). V. takodje i prim. 1) uz Pouku XXII
%d bloggers like this: