Pouka XI – O MNOGOGOVORLjIVOSTI I ČUTANjU

Sveti Jovan Ljestvičnik
LESTVICA

Pouka XI

O MNOGOGOVORLjIVOSTI I ČUTANjU

(852) U prethodnim redovima ukazali smo ukratko na to, koliko je opasno i stetno suditi, bolje reci – biti sudjen i osudjen od strane sopstvenog jezika. A to se desava i sa ljudima koji su na izgled duhovni. Zbog toga sada, po redu, treba preci na istrazivanje uzroka i vrata kroz koja ovaj porok u nas ulazi, ili tacnije – kroz koja izlazi iz nas.

Mnogogovrljivost je presto tastine, na kome se ona rado pojavljuje u svom blesku svome. Mnogogovorljivost je znak neznanja, kapija ogovaranja, rukovoditelj saljenja, sluga lazi, razresenje smirenja, dozivac uninija, preteca sna, rasejanje misli, gubitak opreznosti, hladjenje topline, zamracenje molitve.

Razborito cutanje je majka molitve, oslobodjenje od ropstva, cuvanje ognja, strazar pomisli, izviditelj neprijatelja, stan placa, prijatelj suza, delatelj secanja na smrt, zivopisac muka, obuzetost predstavom Poslednjeg suda, pomocnik spasonosne po-tistenosti, neprijatelj drskosti, saputnik bezmolvija, protivnik teznji da druge ucis, umnozavanje znanja, tvorac vidjenja, neosetno napredovanje, skriveno penjanje.

Onaj koji je upoznao svoje grehe, zagospodario je i svojim jezikom. A onaj koji mnogo prica, jos ne poznaje sebe onako kao sto bi trebalo da se poznaje.

Prijatelj cutanja se priblizava k Bogu, i razgovarajuci s Njim tajno, biva Njime prosvecen.

Isusovo cutanje posramilo je Pilata (up. Mt.27,14 i d.), a cutanje poboznog coveka unistava tastinu. Izgovorivsi rec, Petar je plakao gorko (up. Mt.26,75), jer je zaboravio na onoga koji je rekao: Rekoh – pazicu na puteve svoje, da ne zgresim jezikom svojim (Ps.38,1), i na onoga drugoga koji je kazao: Bolje je na zemlju pasti s visine, nego s jezika [Sir.20,18 – navedeno u originalu po secanju].

No, ja o tom ne zelim da pisem mnogo, mada me lukavstva strasti podsticu.

Uostalom, jednom prilikom sam cuo zanimljive stvari od nekog coveka koji je razgovarao sa mnom o cutljivosti. On mi je rekao da se mnogogovorljivost, uopste uzevsi, radja od bilo koga medju sledecim uzrocima: ili od jednog rdjavog i neobuzdanog zivota i navika (jer jezik, kao prirodni organ tela, po navici trazi ono sto je naucio); ili, opet, najvise kod podviznika, od tastine, a ponekad i od prozdrljivosti. Stoga cesto mnogi koji obuzdavaju stomak nekom silom i slaboscu, ujedno obuzdavaju i jezik i mnogorecitost.

Ko misli na smrt, presekao je pricanje. I onaj koji je stekao dusevni plac, bezi od mnogogovorljivosti kao od vatre.

Onaj koji je zavoleo bezmolvije, zatvorio je usta. A onoga koji voli da luta, iz kelije izgoni strast.

Ko je osetio miris visnjega ognja, izbegava skupove ljudi kao sto pcele beze od dima. Jer, kao sto dim odgoni pcelu, tako i on ne trpi veliki skup ljudi.

(853) Malo je njih koji mogu da zaustave vodu bez brane. Jos manje je onih koji mogu da ukrote neobuzdana usta.

Onaj koji je stigao do jedanaestog stupnja, jednim zamahom odsekao je mnoga zla.

Published in: on Studeni 19, 2008 at 7:15 am  Komentari isključeni za Pouka XI – O MNOGOGOVORLjIVOSTI I ČUTANjU  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: