Pouka VI – O SJEČANjU NA SMRT

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka VI

O SJEČANjU NA SMRT

(793) Svakoj reci prethodi misao. A secanje na smrt i na grehe prethodi placu i ridanju. Stoga secanje na smrt prema logickom redu i stavljamo na ovo mesto.

Secanje na smrt jeste svakodnevna smrt; secanje na kraj zivota – neprestano uzdisanje.

Strah od smrti jeste svojstvo prirode, koje proizlazi od neposlusnosti, a drhtanje pred smrcu jeste znak neokajanih grehova. Hristos se plasi smrti, ali ne drhti, da jasno ispolji svojstva dve prirode [1].

Kao sto je hleb potrebniji od svake druge hrane, tako je i secanje na smrt potrebnije od svakoga drugog podviga. Secanje na smrt podstice monahe koji zive u zajednici na trud i duboko razmisljanje, pa stavise i na radosno podnosenje uvreda. A kod onih koji zive u bezmolviju, ono dovodi do prestanka brige o bilo cemu zemaljskom, do neprekidne molitve i cuvanja uma. Te vrline su i mati i kci secanja na smrt.

Kao sto se kalaj razlikuje od srebra, iako na izgled lici na njega [2], tako je i razlika izmedju prirodnog i protivprirodnog straha od smrti jasna i ocevidna za one koji umeju da rasudjuju.

Prvi znak da se covek u dubini duse seca smrti, jeste hotimicno nepristrasce prema svemu sto je stvoreno, i svecelo odricanje od svoje volje. Iskusan je onaj koji svaki dan sa sigurnoscu ocekuje smrt, a svet je onaj koji je u svakom trenutku zeli.

Nije svaka zelja smrti dobra. Ima ljudi koje moc navike stalno navodi na greh, pa se mole za smrt po smirenju. A ima ih, dalje, koji vise i ne zele da se pokaju (jer misle da im je to nemoguce), te dozivaju smrt iz ocajanja. Neki se smrti ne boje zato sto u svojoj nadmenosti misle da su postali bestrasni. A ima i takvih ljudi (ukoliko se danas uopste mogu naci), koji po dejstvu Duha Svetog ceznu za svojom smrcu.

Neki istrazuju i postavljaju pitanje, zasto je Bog sakrio od nas trenutak smrti – kada je pomisao na smrt toliko blagotvorna za nas? Oni, medjutim, ne znaju da Bog upravo kroz to na cudesan nacin izvodi nase spasenje. Jer, (796) nijedan covek kome bi cas smrti za dugo unapred bio poznat, ne bi zurio da primi krstenje ili da se posveti monaskom zivotu; citav svoj zivot provodio bi u bezakonjima, a krstenju i pokajanju bi pristupio tek na samrti.

Kad places, nemoj nikada verovati onom psu koji ti sapuce da je Bog covekoljubiv (jer je njegov cilj da iscupa iz tebe plac i strah neplasljivi), osim kad vidis da se rusis u dubinu ocajanja.

Onaj koji hoce stalno da u sebi drzi pomisao na smrt i na Sud Boziji, a predaje se brigama i poslovima zemaljskim, lici na coveka koji bi hteo da pliva a da i ne pokrece ruke.

Delatno secanje na smrt preseca neuzdrzanje u hrani. Ukoliko je ono presecno sa smirenjem, zajedno s njim se odsecaju i druge strasti. Neosetljivost srca oslepljuje um, a velika kolicina hrane presusuje izvore suza. Zedj i bdenje pritiskaju srce. Kada je srce potisteno, citave reke suza naviru iz nas. To sto kazem, neprijatno je za prozdrljivce, a neverovatno za lenjivce. No, covek od dela usrdno ce to ispitati. Onaj koji je to otkrio na svome licnom iskustvu, imace radost. A onaj koji jos trazi, bice jos nesrecniji.

Kao sto oci tvrde da savrsena ljubav ne moze pasti, tako i ja mislim da je savrseno osecanje smrti slobodno od straha.

Mnoge su dejstva delatnog uma: misao ljubavi prema Bogu, secanje na smrt, secanje na Boga, secanje na Carstvo nebesko, na revnost svetih mucenika, secanje na svudaprisutnost samoga Boga (prema onome: Videh Gospoda pred sobom – Ps.15,8), secanje na odlazak iz tela, na sudjenje, na muke, na presudu. (Pocesmo od velikih stvari, a zavrsismo sa onima koje nas sprecavaju da padnemo u greh).

Neki egipatski monah mi je jednom prilikom pricao sledece: “Kad se secanje na smrt ucvrstilo u osecanju moga srca, hteo sam jednom, osetivsi potrebu, da dam izvesnu utehu ovome blatu. Medjutim, secanje na smrt mi je, kao neki sudija, zabranilo da to ucinim. I, sto je jos cudnije, iako sam hteo – nisam ga mogao oterati od sebe!”

Neki drugi monah, koji je stanovao blizu nas na mestu zvanom Tolo, cesto je od te pomisli dospevao u stanje ekstaze, te su ga braca koja bi se tu zadesila odnosila skoro potpuno obamrlog, kao da je sasvim oduzet ili oboren padavicom.

Necu propustiti da ti saopstim i povest o jednom bezmolvniku sa gore Horiv[3]. On je ranije stalno ziveo u potpunom nehatu, ne brinuci se nimalo za dusu svoju. Najzad se razbole, i bese kao mrtav u toku jednoga sata. Dosavsi k sebi, zamoli sve nas da se odmah udaljimo od njega. I zazidavsi vrata na svojoj keliji, provede unutra dvanaest godina, ne progovorivsi uopste ni sa kim ni malu ni veliku (797) rec, i ne okusivsi nista drugo do hleba i vode. Samo je sedeo i sa uzasom razmisljao o onome sto vide u svojoj ekstazi, ne menjajuci uopste svoj nacin zivota pred Gospodom. Stalno je bio kao van sebe, ne prestajuci da tiho proliva vrele suze. A kada je trebalo da skonca, mi razvalismo vrata i udjosmo u njegovu keliju. Na mnoge nase molbe, culi smo od njega samo to, i nista vise: “Oprostite! Nijedan covek koji je stekao secanje na smrt, nikada nece biti u stanju da zgresi”. A mi se zadivismo, znajuci kako je ranije bio nemaran prema svome spasenju, i videci kakav je neocekivani i blazeni preobrazaj doziveo. Posto smo ga sa svima pocastima sahranili u groblju koje se nalazi blizu Kastra, potrazismo posle izvesnog vremena njegove svete mosti, i ne nadjosmo, jer Gospod i time htede da posvedoci njegovo usrdno i pohvalno pokajanje, i da nas pouci da On prima i sve one koji i posle dugotrajnog nemara hoce da se poprave.

Kao sto neki zamisljaju bezdan beskonacnim (vec na osnovu samog naziva), tako i pomisao na smrt cini da nasa cistota i podvig postanu besmrtni. To potvrdjuje i prepodobni o kome smo sad govorili. Takvi ljudi neprestano dodaju strah na strah, i ne prestaju s tim sve dok i samim kostima ne ponestane snage.

Treba da znamo da je i secanje na smrt, kao i svako drugo dobro, dar Boziji. Mi cesto ostajemo bez suza, opori, cak i kada se nalazimo kraj samih grobova, a veoma cesto se raznezimo i onda kad nemamo pred sobom takav primer.

Smrti se seca samo onaj koji je umro za sve sto je zemaljsko. A onaj kome je do necega jos stalo, ne moze ni da se navikne na misao da mu predstoji smrt, jer svojim zeljama samoga sebe sputava.

Nemoj hteti da svakog coveka recima uveris u svoju ljubav prema njemu, vec bolje trazi od Boga da mu On otkrije tvoju ljubav bez reci. Inace, neces imati dovoljno vremena i za izjavljivanje ljubavi i za pokajanje.

Ne varaj se, nerazumni podviznice, misleci da ces lako nadoknaditi izgubljeno vreme: ni citav jedan dan nije ti dovoljan da otplatis Gospodu ono sto si mu samo tog dana zgresio.

Coveku je nemoguce, rekao je neko, da pobozno provede danasnji dan, ako ne bude mislio da je to poslednji dan njegova zivota. Zaista je cudno, da su i Jelini izrekli nesto slicno, buduci da su filosofiju odredili kao razmisljanje o smrti [4].

(800) Sesti stupanj: onaj koji se popeo, nikada vise nece zgresiti. Secaj se poslednjih trenutaka svojih, i neces nikada sagresiti (Sir.7,36).


NAPOMENE:

  1. Da jasno ispolji svojstva dve prirode: prirode Bozanske i prirode covecanske; kao istiniti covek, Hristos oseca strah od smrti, ali kao Bog, i kao Bogocovek (usled ipostasnog jedinstva dveju priroda), On ne drhti, tj. ne podaje se osecanju straha i uzasa, buduci iznad svega toga.
  2. Kalaj i srebro: Kalaj (Sn, stannum, kositar), hemijski elemenat pod red. br. 50 u Mendeljejevom sistemu. Jedna od njegovih karakteristicnih osobina jeste i to sto je na obicnoj temperaturi srebrno beo.
  3. Horiv: Horiv je planina koja je u geomorfoloskoj vezi sa planinom Sinaj, na Sinajskom poluostrvu, mada se Horivom u sirem smislu reci naziva i citav planinski masiv na kome je Sinaj najvisi vrh (2602m).
  4. Heleni i definicija filosofije: ta definicija nalazi se kod Platona, u dijalogu Fedon, IX, gde se kaze da “svi oni koji na pravi nacin neguju filosofiju ni za cim drugim ne teze nego da umiru i da budu mrtvi” (prev. M. Djurica, Beograd, 1937,15).
Published in: on Studeni 19, 2008 at 5:51 pm  Komentari isključeni za Pouka VI – O SJEČANjU NA SMRT  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: