Pouka IX – O ZLOPAMČENjU

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

(840)

Pouka IX

O ZLOPAMČENjU

(841) Svete vrline lice na Jakovljevu lestvicu, a gresne strasti na okove koji su spali sa Petra, vrhovnog apostola. Jer, svete vrline, povezane jedna s drugom, uznose do neba onoga koji na nebo zeli da dospe, a strasti, potiskujuci jedna drugu, sve zajedno vuku u propast. Zato i kaze nerazumni gnev, da je zlopamcenje jedno od njegove rodjene dece. Zbog toga cemo, posto je ono sad na redu, i govoriti o njemu.

Zlopamcenje je posledica gneva. Ono je cuvar grehova, mrznja na pravednost, propast vrlina, otrov za dusu, crv uma, posramljenje molitve [1], presecenje moljenja, otudjenje ljubavi, trn zaboden u dusu, neprijatno osecanje u kome se sa gorkom nasladom uziva, greh koji ne prestaje, vecito budan prestup zakona Bozijeg, trajna zloba. Ova mracna i mrska strast, strast zlopamcenja, jeste jedna od onih koje su posledica drugih strasti a da same, sa svoje strane, ne prouzrokuju (a mozda i prouzrokuju?) nijednu drugu strast. Stoga i ne nameravamo mnogo govoriti o njoj.

Onaj koji je savladao gnev, unistio je i zlopamcenje: dokle god je ziv otac, dotle se i deca radjaju.

Onome koji je stekao ljubav postalo je tudje da se gnevi, a onaj koji u sebi gaji neprijateljska osecanja sam sebi zadaje nepotrebne muke.

Trpeza ljubavi razara mrznju, a iskren poklon umeksava dusu. Trpeza bez uzdrzljivosti jeste majka drskosti, i kroz vratanca ljubavi uskace stomakougadjanje.

Video sam kako mrznja raskida dugotrajnu vezu bluda, i zlopamcenje koje im onda na neobican nacin nije dopustalo da se ponovo zdruze. Cudna stvar: demon demona izgoni! (A mozda to i nije delo demona, vec promisla Bozijeg?)

Veoma dalekom od cvrste i prave ljubavi, zlopamcenju se lako priblizava blud, i to tako neprimetno, kao sto ponekad otkrivamo vasi u golubova [2].

Ako vec hoces da budes zlopamtljiv, budi zlopamtljiv prema demonima. I ako hoces da budes nekome neprijatelj, budi neprijatelj telu, i to u svakom pogledu. Telo je nezahvalan i neiskren prijatelj: sto mu se vise ugadja, vise nam zla nanosi.

Zlopamcenje se predstavlja kao ucitelj Svetog Pisma: reci Svetoga Duha tumaci na svoj nacin. Neka ga posrami molitva Isusova, koju ne mozemo izgovarati ako smo zlopamtljivi.

Kada ni posle velikih podviga nisi u stanju da do kraja iscupas iz srca svoga ovaj kolac, izvini se neprijatelju, makar samo na recima, da bi, zastidevsi se svog dugotrajnog licemerstva pred njim i mucen savescu kao ognjem, mogao savrseno da ga zavolis.

Doznaces da si se potpuno izbavio od ove trulezi ne kada se pomolis za onoga koji te je uvredio, ni kada mu za zlo uzvratis dobrim ili ga pozoves k sebi na trpezu, vec kad se, na vest da je pretrpeo neku dusevnu ili telesnu nezgodu, rastuzis i zaplaces zbog njega kao zbog sebe samog.

Zlopamtljivi bezmolvnik je aspida sto lezi u svojoj rupi, puna smrtonosnog otrova.

Uspomena na Isusova stradanja leci zlopamcenje, koje se izlaze silnoj sramoti pred Njegovom trpeljivoscu.

U drvetu, iznutra trulom, stvaraju se crvi. A u onima koji su samo prividno krotki i bezmolvni, krije se trajna srdzba.

Ko izbacuje gnev iz sebe, nalazi oprostaj. A onaj koji se privija uz njega, lisava se milosrdja Bozijeg. Da bi zasluzili oprostaj grehova, neki su se posvetili napornim (844) podvizima. Ali, covek koji ne pamti zla stize pre njih na cilj: Oprastajte ono malo sto su vam ljudi duzni, i oprostice vam se ogroman dug vas pred Bogom (Lk.6,37).

Nepamcenje zla jeste znak pravog pokajanja. A ko je u srcu svom zlopamtljiv, i misli da se kaje, lici na coveka kome se u snu pricinjava da trci.

Vidjao sam zlopamtila koji su savetovali drugima da ne pamte zlo, i koji su se, zastidevsi se svojih sopstvenih reci, oslobodili i svoje strasti.

Neka niko ne misli da je ova mracna strast beznacajna. Ona se cesto uvlaci i u srca duhovnih ljudi.

Deveti stupanj: onaj koji ga je dostigao, neka smelo trazi od Spasitelja Isusa razresenje od grehova.


NAPOMENE:

  1. Posramljenje molitve: misli se na molitvu Gospodnju, tj. Oce nas. Jer, kada kazemo: “I oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim”, savest nas mora ukoriti ukoliko ne prastamo i ako pamtimo zlo (up. Shol. 2, sol. 844 S).
  2. Kao sto vaska oduzima golubu snagu i postepeno ga upropascuje, tako i blud skodi ljubavi i cini je sve slabijom i slabijom (up. Shol. 5, sol. 845 A).
Published in: on Studeni 19, 2008 at 5:25 pm  Komentari isključeni za Pouka IX – O ZLOPAMČENjU  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: