Pouka XVI – O SREBROLjUBLjU I O NESTICANjU

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka XVI

O SREBROLjUBLjU I O NESTICANjU

(924) Vecina mudrih ucitelja obicno iza opisanog tiranina stavlja ovog stoglavog demona srebroljublja. Da mi, tako neuki, ne bismo menjali red mudrih, ici cemo po njihovom rasporedu i pravilu. Stoga cemo, ako je po volji, razmotriti samu bolest, a zatim u nekoliko reci i nacin njenog lecenja.

Srebroljublje je obozavanje idola (v. Kol.3,5), kcer neverja, izvinjenje slabosti, vesnik starosti, predskazivac gladi, prorok suse.

Srebroljubac ismeva Jevandjelje [1]. On je svesni prestupnik.

Ko je stekao ljubav, rasipa novac. A ko kaze da ima i jedno i drugo, obmanjuje sebe.

Ko sebe oplakuje, odrice se i tela svog, te u slucaju potrebe ne stedi ni njega.

Nemoj reci da skupljas blago radi siromaha. Carstvo se nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte (up. Lk.21,1-4).

Jednoga dana, sretose se gostoljubiv i srebroljubiv covek. I drugi nazva prvog nerazboritim.

Ko je pobedio ovu strast, oslobodio se od briga. A ko je njom sputan, nikada se nece moliti cisto.

(925) Srebroljublje pocinje pod izgovorom milostinje, a zavrsava se kao mrznja prema siromasima. Dok ne zgomila novac, srebroljubac je milosrdan; cim do novca dodje, on stisne ruke.

Vidjao sam ljude, siromasne novcem, kako u drustvu sa siromasnima duhom obogatise svoj duh i zaboravise na svoju predjasnju bedu.

Monahu koji voli novac, tudje je uninije. On se svaki cas seca apostolovih reci: Neradnik neka i nejede (2.Sol.Z,10), i: Potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili posluzsie ove ruke moje (Dap.20,34).

(928) Nesticanje [tj. dobrovoljno sirotovanje] jeste odbacivanje zemaljskih briga, bezbrizan zivot, neometano putovanje, vera u zapovesti Bozije, odstranjenje tuge. Monah koji dobrovoljno sirotuje jeste gospodar sveta, koji je poverio Bogu svu brigu o sebi, i pomocu vere sve nacinio svojim slugama. On nikome nece govoriti o svojim potrebama, a ono sto mu dolazi, prima kao iz ruke Gospodnje. Podviznik koji dobrovoljno sirotuje jeste sin bespristrasca, koji sve sto ima smatra kao da nema. Napustajuci svet, on sve drzi za djubre. Ako mu je, pak, necega jos zao, nije jos ni postao siromastvoljubac.

Covek koji dobrovoljno sirotuje ima cistu molitvu, a lakom covek se moli misleci na zemaljske stvari.

Onima koji zive u poslusnosti, tudje je srebroljublje. Jer, kada su i telo svoje predali, sta jos da smatraju svojim? Takvi ljudi su time samo u jednome “osteceni”: sto sad lako i spremno mogu prelaziti sa mesta na mesto. Primetio sam da svojina nad izvesnim stvarima moze vezati monaha za jedno mesto. Ali, ja sam ipak dosao do zakljucka da su blazeniji od njih oni monasi koji skitaju radi Gospoda.

Ko je okusio nebesko, lako prezire zemaljsko. A ko nije okusio nebesko, raduje se sticanju zemaljskih stvari.

Nerazborito siromasan monah trpi dvostruku stetu: rastaje se od sadasnjih dobara, a lisava se i buducih.

O, monasi, ne budimo u veri slabiji od ptica: one ne brinu ni za sta i ne sabiraju u zitnice (Mt.6,26).

Veliki je onaj covek koji se pobozno odrice svoje imovine, a svet je onaj covek koji se odrice sopstvene volje. Prvi (929) ce stostruko primiti, bilo u imanju, bilo u blagodatnim darovima, a drugi ce naslediti zivOt vecni.

Kao sto na moru uvek ima valova, tako i srebroljupca ne napustaju gnev i tuga.

Ko je prezreo vestastvena dobra, izbavio se od parnicenja i raspravljanja. A lakom covek se i za iglu pregoni do smrti.

Nepokolebljiva vera cini kraj brigama; a secanje na smrt dovodi do toga da se i tela svoga odreknemo.

U Jovu ne bese ni traga od srebroljublja: zbog toga on ostade spokojan i kada se svega lisio (up. Jov,1,22).

Srebroljublje se naziva, i jeste, koren svih zala (up. 1.Tim. 6,10). Ono dovodi do mrznje, do kradje i zavisti, do razdvajanja i neprijateljstva, do sukoba i zlopamcenja, do okrutnosti i ubistva.

Neki su malim plamenom uspevali da zapale veliku sumu. I pomocu male vrline, mnogi su uspevali da izbegnu sve ove do sada spomenute strasti. Ova vrlina naziva se bespristrasce, a nju radja opitno bogopoznanje, i briga o tome sta cemo reci u svoju odbranu u casu odlaska u drugi svet.

Ko je s paznjom procitao celu pouku o majci zla (stomakougadjanju), zna da je kao drugo dete u njenom groznom i prokletom potomstvu, naveden kamen neosetljivosti. No, mnogoglava zmija idolopoklonstva (srebroljublja) sprecila me je da tome kamenu dam odgovarajuce mesto po redu. Ne znam kako, tek, srebroljublju su mudri oci dali trece mesto u lancu osam strasti. Te sad, posto smo zavrsili srazmerno izlaganje o srebroljublju, namera nam je da govorimo o neosetljivosti, strasti po redu trecoj, a po poreklu drugoj. Posle toga cemo govoriti i o snu i bdenju. Ne samo to, nego cemo kazati nekoliko reci i o detinjastoj i kukavickoj strasljivosti. Sve su to bolesti pocetnika.

Jos jedan stupanj: ko je dobio ovu bitku, putuje svojim duhom ka nebu, rasterecen od svega vestastvenog.

Sesnaesta bitka: ko u njoj pobedi, ili je stekao ljubav, ili se oslobodio briga.


NAPOMENE:

  1. Srebroljubac ismeva Jevandjelje: na koji nacin? Jevandjelski savet: Prodaj sve sto imas, itd. (Mt.19,21), srebroljubac ismeva kao nemoguc, govoreci: “Ako svi budu prodali svoje imanje, ko ce onda kupovati?!”
Published in: on Studeni 18, 2008 at 7:01 am  Komentari isključeni za Pouka XVI – O SREBROLjUBLjU I O NESTICANjU  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: