Pouka XIX – O TJELESNOM BDENjU I O TOME KAKO GA TREBA UPRAŽNjAVATI

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka XIX

O TJELESNOM BDENjU I O TOME KAKO GA TREBA UPRAŽNjAVATI

(940) Pred zemaljske vladare ljudi izlaze ili nenaoruzani i bez uniforme, ili sa zezlom, sa stitom ili sa macem. Velika je i neuporediva razlika izmedju prvih i poslednjih: prvi su uglavnom srodnici i prijatelji carevi.

Tako je kod zemaljskih vladara.

Hajde da i mi pogledamo, kako se pojavljujemo pred Bogom i Carem nebeskim u vecernjim, dnevnim i nocnim sluzbama i molitvama.

Neki na vecernjem bdenju pruzaju ruke na molitvu, kao ljudi duhovni i slobodni od svake brige zemaljske. Drugi izlaze tada pre Boga sa pojanjem. Neki se vise trude u citanju. A drugi se, po nemoci, junacki bore sa snom pomocu rucnog rada. Neki, najzad, razmisljajuci neprestano o smrti, hoce da steknu umiljenje.

Od svih tih podviznika, samo je bdenje prvih i poslednjih u punom smislu reci bogoljubivo. Drugi cine ono sto je monasima uopste propisano. Ostali idu najgorim putem, premda Bog prima i ceni darove prema raspolozenju i sposobnosti coveka koji daje.

Budno oko ociscuje um, a predugo spavanje otupljuje dusu. Budan monah je neprijatelj bluda, a pospan – drug toga demona. Bdenje je slabljenje pohote, izbavljenje od necistih snova, oci pune suza, raznezeno srce, cuvar pomisli, topionica hrane, ukro-tiliste zlih duhova, muciliste jezika, progonstvo prljavih mastarija. Budan monah je lovac pomisli, jer u nocnoj tisini moze bez muke da ih opazi i uhvati. (941) Kada se oglasi truba za molitvu, bogoljubivi monah veli: “Divno! Hvala Bogu!”, a lenjivi zakuka: “Uh! Jao!”

Postavljanje trpeze otkriva poklonike stomaka, a podvig molitve – bogoljupce. Prvi skace od radosti kada ugleda trpezu, a drugi postaje tuzan.

Uzrok zaborava je dugo spavanje, a bdenje odrzava secanje.

Bogatstvo zemljoradnika skuplja se na gumnu i toci iz kace; bogatstvo bogopoznanja monasi skupljaju na vecernjim i nocnim sluzbama i podvizima uma.

Dugo spavanje je rdjav drug: lenim ljudima ono otima pola zivota, ako ne i vise.

Rdjav monah je budan kada se razgovara, a kada nastupi vreme za molitvu – oci mu se same sklapaju.

Len monah je dobar u mnogogovorljivosti, a kad na njega dodje red da cita, ne moze od sna ni oka da otvori.

Kada zatrubi poslednja truba, vaskrsavaju mrtvi, a kada pocne praznoslovlje, rasanjuju se pospani.

Tiranin spavanja je rdjav prijatelj: kada smo siti, on odlazi od nas, a kada smo gladni i zedni od posta, on nas silno napada, i za vreme molitve nas podbada da se prihvatimo rucnog rada. On drukcije nije u stanju da unisti molitvu onih koji bde.

Ovaj demon se prvi prikrada pocetnicima u borbi, da ih u samom pocetku podviga nacini lenim, ili da ih pripremi za dolazak demona bluda.

Sve dok se ne oslobodimo od toga, ne treba da se klonimo molitava u crkvi. Mi cesto i zbog stida ne dremamo. Pas je neprijatelj zeca, a demon slavoljublja – sna.

Prodavac izracunava svoju dobit kad se zavrsi dan, a podviznik – kada se zavrsi bogosluzenje.

Budi oprezan posle molitve, i videces pobedjene gomile demona kako pokusavaju da nas upravo u tome trenutku probodu nepristojnim mastarijama. Zato sedi i pazi, pa ces videti one koji su uobicajili da otimaju dusevne prvine.

Desava se da slusamo i u snu reci Psalama, usled navike da stalno mislimo u duhu Psaltira. Ali, dogadja se i da te stihove demoni ubacuju u nasu mastu, kako bi nas nacinili gordima. Da govorim o trecem stanju – nisam zeleo, ali neko me je primorao: dusa koja danju neprestano razmislja o reci Gospodnjoj (up. Ps.1,2) obicno i u snu radi isto. Ovo drugo je nagrada za ono prvo, radi odgnanja zlih duhova i necistih sanjarija.

Devetnaesti stupanj: ko je do njega dospeo, primio je svetlost u svoje srce.

Published in: on Studeni 17, 2008 at 4:39 pm  Komentari isključeni za Pouka XIX – O TJELESNOM BDENjU I O TOME KAKO GA TREBA UPRAŽNjAVATI  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: