Pouka XX – O DJETINjASTOJ STRAŠLjIVOSTI

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka XX

O DJETINjASTOJ STRAŠLjIVOSTI

(945) Ako podvig vrline provodis u opstezicu ili u zajednici, strasljivost te nece mnogo napadati. A ako se podvizavas na pustim mestima, pazi da tobom ne ovlada taj potomak tastine i kcer neverja.

Strasljivost je detinjasta narav u sujetom ostareloj dusi. Strasljivost je odsustvo vere u ocekivanju iznenadne nesrece. Strah je opasnost na koju se misli jos pre no sto je nastala. Ili, opet: strah je trepetno osecanje srca, koje drhti i tuguje zbog neizvesnih a mogucih dogadjaja.

Strah je lisenje cvrstog pouzdanja u Boga. Ohola dusa je rob strasljivosti, jer se uzda u samu sebe: ona se plasi od svakog suma, od svake senke.

Oni koji placu i pate zbog svojih grehova, nisu strasljivi. Strasljivi cesto dolaze van sebe od straha, sto je sasvim prirodno: Gospod pravedno ostavlja gorde na cedilu, da bismo se i mi ostali naucili da ne budemo gordi.

Svi strasljivi ljudi su sujetni. Ali, ni svi hrabri ljudi nisu smirenoumni, jer se desava da ni razbojnici, ni grobokradice nisu plasljivi.

Ne oklevaj da se u gluvo doba noci pojavljujes upravo na mestima na kojima te obicno hvata strah. Ako makar i malo popustis toj detinjastoj i smesnoj strasti, i ostarices s njom. Kad krenes, naouruzaj se molitvom. Kad stignes, rasiri ruke. Isusovim imenom bicuj protivnike: ni na nebu ni na zemlji nema jaceg oruzja. A kad se oslobodis od te bolesti, zahvali od sveg srca Izbavitelju. Ako mu budes zahvalan, stitice te do veka.

Stomak ne mozes napuniti odjedanput. Isto tako ni strasljivost nije moguce pobediti odjedanput. Po meri u kojoj plac postaje sve jaci u nama, i strasljivost od nas odlazi. Sa slabljenjem placa, i mi postajemo plasljivi. Nakostresise mi se dlake i koza moja, rece Elifaz, objasnjavajuci prepredenost demona (Jov,4,15).

Ponekad se uplasi prvo dusa, a ponekad telo. Onaj koji se prvi uplasi, prenosi strah na drugoga. Ako se telo uplasi, a u dusu nije usao neosnovani strah, blizu je izbavljenje od bolesti.

Kada se stvarno oslobodimo od strasljivosti, mracna i pusta mesta nece ohrabriti demone da napadnu na nas, vec samo neplodnost duse nase. A to moze biti i po promislu Bozijem.

Ko je postao sluga Gospodnji, boji se samo svog Gospodara, a ko se Gospoda jos ne boji, cesto se plasi i od svoje sopstvene senke.

Kad prilazi nevidljivi duh demona, plasi se telo, a kad prilazi andjeo, smireno se veseli dusa. Kada po tome dejstvu prepoznamo dolazak andjela, skocimo hitro na molitvu, jer dobri nas cuvar dodje da se pomoli zajedno s nama.

Ko je pobedio plasljivost svakako je Bogu predao zivot svoj i dusu svoju.

Published in: on Studeni 16, 2008 at 11:56 am  Komentari isključeni za Pouka XX – O DJETINjASTOJ STRAŠLjIVOSTI  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: