Pouka XXIV – O KROTOSTI, PROSTOTI I BEZAZLENOSTI, KOJI SE NEMAJU PO PRIRODI NEGO SE STIĆU, I O ZLOĆI

Sveti Jovan Lestvičnik
LJESTVICA

Pouka XXIV

O KROTOSTI, PROSTOTI I BEZAZLENOSTI, KOJI SE NEMAJU PO PRIRODI NEGO SE STIĆU, I O ZLOĆI

(980) Izlasku sunca prethodi svetlost zore. Tako je i krotost preteca smirenoumlja. Cujmo, stoga, samu Svetlost, kojim redom govori o tim vrlinama: Naucite se od mene, veli, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt.11,29). Prema tome, da bismo jasno mogli pogledati u sunce koje se radja, prirodno je da moramo najpre biti osvetljeni izvesnom slabijom svetloscu. Nemoguce je, nemoguce je videti sunce, pre no sto se pojavi svetlost zore, kao sto pokazuje samo svojstvo pomenutih vrlina.

Krotost je nepromenljivo stanje duha, istovetno u ponizenju kao i u pocasti. Krotost se sastoji u tome, da se bez uzbudjenja, iskreno molimo za bliznjega, cak i kad nas vredja. Krotost je stena koja se uzdize iznad mora jarosti. O nju se razbijaju svi valovi sto nalecu: sama ostaje nepokolebljiva. Krotost je podupirac trpljenja, vrata, ili bolje – majka ljubavi, podloga rasudjivanja: Naucice (981) Gospod krotke putevima svojim (Ps.24,9). Ona je posrednik oprostaja, smelost u molitvi, obitaliste Duha Svetog. Na koga cu pogledati, ako ne na krotkog i tihog (Is.66,2)?

Krotost je pomocnik poslusvosti, vodic monaskog bratstva, uzda za jarosne ljude, presecenje srditosti, darodavac radosti, podrazavanje Hrista, svojstvo andjela, okov za demone i stit od ogorcenja. U srcima krotkih ljudi pociva Gospod, dok je nemirna dusa sediste djavola. Krotki… ce naslediti zemlju (Mt. 5,5). Stavise, oni ce zavladati zemljom. Ljudi, pak, koji se stalno ljute, bice istrebljeni iz zemlje svoje.

Krotka dusa je presto prostote, a gnevljiv um – tvorac zloce.

Blaga dusa razume reci mudrosti: Gospod ce voditi krotke na sud (Ps.24,9), ili bolje – na rasudjivanje.

Prava dusa je drug smirenosti, a lukava – robinja gordosti.

Duse krotkih ljudi ispunice se znanjem, a gnevljiv um je ukucanin mraka i neznanja.

Jednom se sretose gnevljivac i pretvorica: u razgovoru njihovu ne bese mogucno naci ni jedne jedine prave reci. Otvoris li srce prvome, naci ces besnilo; ispitas li dusu drugoga, ugledaces zlocu.

Prostota je jednoobrazno stanje duse, u kome se ne moze pokrenuti nikakvim zloumljem.

Bezazlenost je vedro raspolozenje duse, slobodno od svake lukave misli.

Prvo svojstvo decjeg uzrasta jeste prosta jednostavnost. Dok ju je Adam imao, dotle ni nagotu duse svoje niti rugobu tela svog nije video.

Lepa je i blazena i prostota koju neki imaju po prirodi, ali ne kao ona koja je uz veliki trud nastala pretvaranjem od lukavstva. Prva nas cuva od velike prepredenosti i mnogih strasti, a druga postaje uzrok najuzvisenijeg smirenoumlja i krotosti. Zbog toga i nagrada za prvu nije velika, dok je za drugu preslavna [1].

Svi mi koji bismo hteli da privucemo Gospoda k sebi, pridjimo mu prirodno, kao ucenici Ucitelju, prosto i neizvestaceno, jednostavno i iskreno. Buduci prost i neslozen, On hoce da i duse koje mu prilaze budu proste i neiskvarene.

Nigde se ne moze sresti jednostavnost u kojoj ne bi bilo smirenja. Lukav covek je lazni prorok, koji uobrazava da po recima moze zakljuciti o mislima, i po spoljasnjim postupcima o onome sto je u srcu.

Poznavao sam pravedne ljude koji su se od lukavih naucili lukavstvu, te se zaprepastih kako su mogli tako brzo izgubiti svoje prirodno svojstvo i prvenstvo.

Koliko lako iskreni ljudi postaju lukavi, toliko tesko lukavi ljudi mogu postati iskreni. Istinsko tudjinovanje, poslusnost i cutanje, cesto su ispoljavali veliku moc, te preko ocekivanja isceljivali i ono sto je neizlecivo.

Ako znanje nadima mnoge (1.Kor.8,1), onda, naprotiv, neznanje i neukost u izvesnoj meri smiravaju. Postoje i slucajevi, mada retko, da se neki nadimaju iz neznanja.

Triblazeni Pavle Prosti jeste ocigledan primer, pravilo i uzor blazene prostote: niko i nigde ne vide, niti cu, niti moze bilo kad videti takav napredak u tako kratkom roku [2].

Prostodusni monah, poslusan poput neke stvari obdarene svescu, potpuno prebacuje svoje breme na pleca svog duhovnog oca. Zivotinja ne protivreci onome koji je vezuje: ni prava dusa ne protivreci svome nastavniku. Ona ide za onime koji je vodi kuda on hoce, i ne ume da protivreci ni kada bi je poveli na klanje.

Covek bez lukavstva je cista dusa, onakva kakva je stvorena. Njegova dusa se iskreno ophodi sa svima.

Iskrenost je neizvestacena misao, iskreno ponasanje i prirodna, nepripremljena rec.

Bog se naziva kako ljubavlju, tako i pravicnoscu. Zato premudri Solomon u Pesmi nad pesmama kaze cistome srcu: Pravicnost te zavole (Pes.n.pes.1,3). A i otac njegov [kaze]: Blag je i pravican Gospod (Ps.24,8). 0 onima, pak, sto nose isto ime kao On, [prorok] kaze da se spasavaju, jer, veli: Onoga koji spasava pravicne srcem (Ps.7,11); i opet: Lice Njegovo vide i poseti pravicnost dusa ljudskih (Ps.10,7).

Lukavstvo je nesto suprotno iskrenosti. To je obmanuta misao, samozavaravanje promislom Bozijim, lazno zaklinjanje, dvosmisleno izrazavanje, prikrivanje stvarnih osecanja, bezdan prevare, sracunata laz, gordost koja je postala sastavni deo prirode, protivnik smirenosti, glumljenje pokajanja, bezanje od placa, neprijatelj ispovedanja, uporna svojeglavost, vinovnik padova, prepreka podizanju, pritvorni smeh pri podnosenju uvreda, nerazumna seta, pritvorna poboznost, demonski zivot. Lukav covek je djavolov imenjak i sagovornik. Stoga nas je Gospod i naucio da nazivamo djavola lukavim, kad govorimo: Izbavi nas od lukavoga (Mt.6,13).

Zloca je demonska znanost (bolje reci – nakaznost) [3]. Ona je izgubila istinu, premda to pokusava da sakrije od mnogih.

Licemerstvo je protivrecno stanje tela i duse, isprepleteno svakojakim mislima.

Pobegnimo sa litice licemerstva i od jame pokvarenosti, slusajuci onoga koji kaze da ce se lukavi istrebiti (984) i da ce kao poljsko cvece uvenuti (Ps.36,9.2). Takvi ljudi su idealna pasa za demone.

Tesko je bogatima uci u Carstvo (Mt.19,23). Tesko ce i bezumni mudraci uci u prostotu.

Pad je cesto popravljao lukave, darujuci im i protiv njihove volje spasenje i bezazlenost.

Ucini sve kako bi izigrao svoju pamet [4]. Cineci tako, naci ces spasenje i pravicnost u Hristu Isusu, Gospodu nasem. Amin.

(988) Ko se domogao ovog stupnja, neka bude spokojan: postavsi podrazavalac Ucitelja Hrista, nasao je spasenje.


NAPOMENE:

  1. Prvima je obecana zemlja, a drugima nebo (Mt.5,5; 3). V. salezijansko izdanje, II, 87. nota 9).
  2. Triblazeni Pavle Prosti: zivot prepodobnog Pavla opisan je ukratko u Paladijevom Lavsaiku (Nist. Laus. 28, Migne, R.G., 34, 1076-1084, ili u prevodu jeromonaha dr Justina, Bitolj, 1933, I, 65-71). Prema tim podacima, Pavle je bio seljak, zemljoradnik, “prekomereno bezazlen i prost”. On je bio ozenjen nekom veoma lepom ali pokvarenom zenom. Kada jednom zatekne zenu u preljubi, napusti kucu i krene u monahe. Imao je tada oko 60 godina. Posle kraceg lutanja od manastira do manastira, dodje do svetog Antonija Velikog, i postane njegov ucenik. Obavljao je sa lakocom sve, pa i najsurovije podvige, koje je vrsio njegov ucitelj. Zahvaljujuci krajnjem smirenju i poslusanju, Pavle za kratko vreme dobije od Boga moc da izgoni demone. “Prost i neucen, ali potpuno savrsen dusom”, on dostize najvisi stupanj vrline, tako da je i najstrasnije, glavne demone izgonio iz dusa ljudskih. Poslednje godine zemaljskoga zivota proveo je u pustinji potpuno sam.
  3. Znanost (bolje reci nakaznost): igra reci, ne tako retka u Lestvici.
  4. Kako bi izigrao svoju pamet: misli se na odricanje od svake samovolje. Treba postati poslusan, i ne ciniti nista po svome nahodjenju, bez saveta ili potvrde od strane duhovnog rukovodioca (up. Shol. 12, sol. 988 A).
Published in: on Studeni 15, 2008 at 11:03 am  Komentari isključeni za Pouka XXIV – O KROTOSTI, PROSTOTI I BEZAZLENOSTI, KOJI SE NEMAJU PO PRIRODI NEGO SE STIĆU, I O ZLOĆI  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: