Pouka XXX – O SVEZI DOBRODETELjNE TRIJADE VRLINA, TJ. O LjUBAVI, NADI I VERI

Sveti Jovan Ljestvičnik
LJESTVICA

Pouka XXX

O SVEZI DOBRODETELjNE TRIJADE VRLINA,
TJ. O LjUBAVI, NADI I VERI

(1153) A sad, posle svega sto je receno, ostaje ovo troje, sveza (1156) koja sve povezuje i drzi: vera, nada, ljubav. A najveca je ljubav (1.Kor.13,1Z), jer se njome imenuje Bog (up. 1.Jn.4,16). Po mome misljenju, vera je zrak, nada svetlost, a ljubav krug suncev. A sve cine jedan blesak i jedan sjaj.

Vera sve moze da ucini, sve da tvori. Nadu milost Bozija ogradjuje i cini je nepostidnom. A ljubav nikad ne pada, ne zaostaje i ne da mira onome koji je zanet njenim blazenim odusevljenjem.

Ko hoce da govori o ljubavi Bozijoj, odvazuje se da govori o Bogu. A raspravljati o Bogu klizavo je i opasno za ljude koji ne paze mnogo. Istina ljubavi poznata je andjelima, pa i njima – po dejstvu ozarenja. Bog je ljubav (1.Jn.4,16). A ko hoce recima da objasni sta je Bog, cini sto i slepac koji bi seo na obalu okeana i hteo da izmeri koliko je peska na njegovom dnu.

Po svojoj kakvoci, ljubav je upodobljenje Bogu, u meri koja je dostupna smrtnicima. Po svome dejstvu, ona je izvor vere, bezdan dugotrpeljivosti, more smirenja.

Ljubav je, u pravom smislu reci, napustanje bilo kakve neprijatne misli u odnosu na drugog coveka. Jer, ljubav ne misli o zlu (1.Kor.13,5).

Ljubav, bestrasce i bogousinovljenje razlikuju se izmedju sebe samo i jedino po nazivu. Svetlost, oganj i plamen se sticu u jednom dejstvu. Tako treba zamisljati i te tri vrline.

U srazmeri sa iscezavanjem ljubavi, u nama se javlja strah. Jer, covek u kome nema straha – ili je pun ljubavi, ili je dusevno vec mrtav.

Nije ni najmanje neprilicno porediti ceznju i strah, revnost i predanost, sluzenje i ljubav prema Bogu s onim sto se kod ljudi obicno da videti. Blazen je, dakle, covek koji voli Boga kao sto zanesen ljubavnik voli svoju draganu. Blazen je covek koji se boji Boga, kao sto se osudjenici plase sudije. Blazen je covek koji je postao usrdan u istinskoj predanosti Bogu, kao sto su blagorazumne sluge usrdne prema svom gospodaru. Blazen je covek koji je u vrsenju vrlina postao revnostan onako kako su revnosni muzevi koji, radi svojih supruga, sebe lisavaju i sna. Blazen je covek koji u molitvi stoji pred Gospodom onako kako sluzitelji stoje pred carem. Blazen je ko se podvizava da neprestano ugadja Gospodu, kao sto se neki trude da ugadjaju ljudima.

Mati tako nije privrzena svom odojcetu, kako je sin ljubavi svagda privrzen Gospodu.

Onaj ko zaista voli, stalno zamislja lik voljenoga, i sa uzivanjem ga grli u dusi svojoj. On od ceznje ni u snu nema odmora. I tada njegovo srce razgovara sa zudjenim. Tako je obicno u telesnoj, ali i u bestelesnoj ljubavi. Ranjen tom ljubavlju, neko rece o samome sebi (a za mene je to oduvek bilo jedno cudo): Ja spavam, po prirodnoj nuznosti, a srce moje bdi, po velikoj ljubavi mojoj (Pes.n.pes.5,2).

Zapazi, o, duso puna vere: kada kao jelen istrebi zveri [tj. strasti], dusa [pocinje da] zudi i gine za Gospodom, zahvacena ognjem ljubavi kao otrovom.

(1157) Dejstvo gladi je nekako nejasno i neodredjeno. Dejstvo zedji je, naprotiv, odredjeno i jasno, jer je svako moze osetiti po unutrasnjem zaru. Zato i veli bogoceznjivi pesnik: Zedna je dusa moja Boga, Boga krepkoga, zivoga (Ps.41,3)!

Prisustvo voljenog coveka nas primetno menja i cini vedrim, radosnim i veselim. Kakvu li tek promenu nece izazvati prisustvo Gospoda Hrista, kada nevidljivo dodje u posetu cistoj dusi?!

Kada se oseti u dubini duse, strah Boziji obicno isteruje i prozdire prljavstinu. Prikuj, kaze, telo moje za strah Tvoj (Ps. 118,120)! I sveta ljubav prozdire neke duse, po onome koji rece: Progutao si mi srce, progutao si ga (Pes.n.pes.4,9), dok druge cini ozarenim i radosnim, po recenome: Uzda se srce moje u Njega, i pomoze mi, i procveta telo moje (Ps.27,7).

Kada je srce covekovo veselo, i lice mu sija. Kada je sav covek prozet ljubavlju Bozijom, i spolja se, na telu njegovom, kao na nekom ogledalu, primecuje sjaj njegove duse. Tako se proslavio Mojsije, bogovidac (up. Izl.34,28-35). Oni koji su dostigli takav ravnoandjelski stupanj, cesto zaboravljaju na telesnu hranu. Ja mislim da oni najcesce ne osecaju ni potrebu za njom. Nije ni cudo: cak i ljudi koje telesna zudnja muci cesto odbijaju da jedu. Smatram da ni telo Ovih besmrtnika vise nije podlozno bolestima (protivno svim prirodnim zakonima). Jer, njihovo telo je ocisceno, i na izvestan nacin (dejstvom plamena cistote koji je u njima presekao plamen strasti), nacinjeno netruleznim. Mislim, cak, da i ono sto jedu, jedu bez ikakve naslade. Jer, kao sto podzemna voda napaja koren biljke, tako i nebeski oganj hrani dusu ovih svetih ljudi.

Sa porastom straha Bozijeg, u coveku se javlja i ljubav. Vrhunac cistote je osnovni uslov znanja o Bogu. Sam Bog na tajanstveni nacin uvodi u svoje istine onoga ko je osecanja svoja savrseno sjedinio s Njim. Jer, doklegod ne dodje do sjedinjenja svih nasih osecanja sa Bogom, tesko se o Njemu moze govoriti. Sjedinivsi se s covekom, Jednosusno Slovo usavrsava cistotu, svojim dolaskom umrtvivsi smrt. A kada smrt bude umrtvljena, ucenik istinske teologije biva ozaren Bogom. Rec Gospodnja, rec koja od Gospoda dolazi, cista rec Njegova, prebiva va vek veka. Ko nije poznao Boga, govori o Njemu sa nagadjanjem. Cistota, pak, svog ucenika cini teologom, koji sam sobom objavljuje dogmate o Presvetoj Trojici.

Ko voli Gospoda, najpre je brata svog zavoleo. Drugo je dokaz prvoga. Ko voli bliznjega, nikada ne podnosi ljude koji se bave ogovaranjem. Stavise, bezi od njih kao od vatre. Ko kaze da voli Gospoda, a na brata se svog ljuti, lici na coveka koji sanja da trci.

Moc ljubavi je u nadi. Nadom ocekujemo nagradu za ljubav. Nada je obogacenje nevidljivim blagom; nada je sigurna riznica pre riznice. Ona je odmor od muka, ona – kapija (1160) ljubavi, ona ubija ocajanje, ona je slika buducih dobara. Nedostatak nade predstavlja iscezavanje ljubavi. Sa njom su vezane nase muke, na njoj se grade nasi podvizi, nju milost Bozija okruzava. Monah koji je njome ispunjen, upotrebljava je kao noz kojim kolje uninije. Nadu radja iskustvo darova Gospodnjih. Jer, ko darove Bozije nije osetio, ne moze a da ne sumnja. Nada pobedjuje gnev: ona ne postidjuje (Rim.5,5). A srdit covek nije pristojan.

Ljubav je darodavac prorostva. Ljubav je izvor cudesa. Ljubav je bezdan ozarenja. Ljubav je izvor blagodatnog ognja: ukoliko vise plamti, on utoliko vise raspaljuje zedj zednoga. Ljubav je zivot andjela. Ljubav je vecito napredovanje.

Objavi nam, o, najlepsa vrlino, gde napasas ovce svoje, gde pocivas u podne (Pes.n.pes.1,6). Osvetli nas, napoji nas, vodi nas, rukovodi nas, jer, eto, zelimo da dostignemo visine tvoje. Ti vladas nad svima. Ranila si mi dusu, pa sad ne mogu vise da izdrzim silinu tvog plamtenja. Odakle da pocnem s pesmom u tvoju cast? Ti vladas silom morskom, talasanje valova morskih u buri Ti ukrocujes i umrtvljujes. Ti kao ranjena vojnika obaras na tle gordu pomisao. Misicom sile svoje razbila si neprijatelje tvoje i ljubitelje tvoje cinis nepobedivim (Ps.88,10-11).

Gorim od zelje da doznam kako te je Jakov video ucvrscenu na vrhu lestvice (up. Post.28,12)! Kako je, dakle, izgledao taj put u visine, reci mi, molim te? Kakav je nacin i smisao redjanja stupnjeva, onih stuba koje postavi u srcu svome ljubitelj tvoj (up. Ps.83,6)? Koliko ih je, zelim da znam? I koliko je vremena potrebno da se svi oni predju? Onaj sto te je video i borio se s tobom, izvestio nas je samo o andjelima koji vode uz lestve. Nista drugo nije hteo, ili tacnije – nije ni mogao da otkrije, ako bas treba sasvim tacno da kazem.

A ljubav, ta carica, javi mi se kao sa neba, i rece kao da govori na uho duse moje: “Dokle god se, ljubitelju moj, ne oslobodis od debljine tela svog, neces biti u stanju da vidis lepotu moju, onakvu kakva jeste. A lestve Jakovljeve neka te nauce da sastavljas duhovnu lestvicu vrlina, na cijem sam vrhu ja ucvrscena, kao sto i veliki posvecenik moje tajne rece: Sad ostaje ovo troje: Vera, nada, ljubav… Ali od njih najveca je ljubav (1.Kor. 13,13)”.

Kratka pouka koja u sebi sadrzi sve sto je u ovoj knjizi opsirno receno

(1161) Penjite se, penjite, braco! Hrabro postavljajte lestve u srce svoje, slusajuci onoga koji je govorio: Hodite, popnimo se na goru Gospodnju i u dom Boga nasega (Is.2,3), koji usavrsava noge nase da budu kao u jelena, i koji stoji na visinama (Ps.17,34), da bismo postali pobednici na stazi Njegovoj! Trcite, molim vas sa onim koji je govorio: Potrudimo se, dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Bozijega, u coveka savrsena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13), koji je, krstivsi se u tridesetoj godini vidljivog uzrasta, dostigao trideseti stupanj mislene lestvice. Jer, Bog je ljubav.

Njemu prilici pesma, Njemu vlast, Njemu sila, posto jeste, i bese, i bice uzrok svakoga dobra u beskonacne vekove. Amin.

Published in: on Studeni 14, 2008 at 4:11 pm  Komentari isključeni za Pouka XXX – O SVEZI DOBRODETELjNE TRIJADE VRLINA, TJ. O LjUBAVI, NADI I VERI  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: