RJEČNIK

Sveti Jovan Ljestvičnik
LjESTVICA

RJEČNIK

Nastojali smo da prilikom prevodjenja izbegnemo stvaranje i upotrebu nelogizama. Ipak, negde je to bilo neophodno. U ovom Recniku dato je znacenje samo nekoliko najvaznijih izraza, koji bi, bez objasnjenja, citaoca mogli dovesti u nedoumicu.

bezmolvije

tj. stanje molitvenog tihovanja. Radi se o mirovanju, svodjenju telesnih kretnji na najmanju meru da bi se postigla i odrzala najveca usredsredjenost duha. Pod bezmolvijem se, uopste, podrazumeva jedan nacin, vid monaskog podviga, cije su osnovne crte: usamljenost, odvajanje i prekid skoro svih veza sa spoljasnjim svetom i drugim ljudima, i molitva (narocito tzv. umna molitva) kao glavna delatnost podviznika. Monah koji sprovodi takav nacin zivota naziva se bezmolvnik; voditi takav nacin zivota kaze se bezmolstvovati

bespristrasce

nije nepristrasnost kao odsustvo subjektivnosti, pristrasnosti u sudjenju i ocenjivanju, vec odsustvo osecajne vezanosti za bilo koju stvar na zemlji, za svet u celini. To je u izvesnom smislu ravnodusnost prema svemu sto je zemaljsko: covek koji poseduje vrlinu bespristrasca moze podneti svako lisavanje u svetu, jer mu nije ni do cega ovozemaljskog, vec samo do duhovnog, nebeskog, vecnog. Naravno, pristrasce je suprotan odnos prema svetu, po kome je covek osecajno, strasno vezan za ovozemaljski zivot u svim njegovim projavama.

istecenje

rec koja ima strogo odredjeno znacenje: to je isto sto i polucija, izliv semena (sperme) u snu ili spontano u budnom stanju.

nesticanje – dobrovoljno sirotovanje

na ruskom – nestjazatelnost, tj. odnos prema vestastvenim vrednostima u kome se covek dobrovoljno, svesno odrice svakog sticanja bilo kakvih tvarnih dobara i odlucuje da vodi zivot bez ikakva vlasnistva nad stvarima, da sirotuje, da zivi kao siromah bez icega.

promisliteljski

po promislu, ili jos tacnije – po planu Bozijem, po brizi koju Bog pokazuje za svet i svakog coveka posebno. Ikonomija je, prvobitno, uredjenje, upravljanje kucom, domacinstvom; otuda uopste plan po kome se nesto uredjuje, radi, organizuje.

sagledavanje

gledanje ili posmatranje, ali narocito pazljivo, usredsredjeno posmatranje. Grcki izraz u asketskoj literaturi srednjeg veka ima sasvim odredjeno znacenje narocito upornog, jasnog i neposrednog razmisljanja, koje prelazi iz sfere logickog u oblast nadlogickog, te dobija karakter jedne misticke ociglednosti. Sagledavanje je koliko logicki, umni, toliko i nadlogicki, nadumni akt duse. Onaj koji se nalazi u stanju sagledavanja naziva se sagledatelj, a glagol je sagledavati.

samosudan

koji samoga sebe podvrgava sudu svoje savesti, svog duhovnog razuma, svojih nacela.

svetoljublje

orginalna grcka rec znaci i sklonost ka gizdanju, ukrasavanju i kindjurenju, ali na mestu na kome je u Lestvici upotrebljena (Pouka XXVIII, sol. 1133) znaci ljubav prema svetu, prema ovozemaljskim vrednostima.

smirenoumlje

izraz se svodi na pojam: misliti o samome sebi skromno, cak vise nego skromno: nisko, krajnje rdjavo; misliti o sebi kao o licnosti koja – sama po sebi – ne poseduje nikakvu vrednost. Suproto tome je gordoumlje (visokoumlje) u kome covek o sebi misli kao o necemu veoma visokom, vrednosnom, vrlom, zasluznom i pred Bogom i pred ljudima.

stomakougadjanje

kovanica koju smo morali usvojiti zbog potrebe da se grcki izraz na nekim mestima prevede bas jednom recju a ne sa dve reci (ugadjanje stomaku). U stvari, ni ta kovanica ne izrazava grcki pojam gastrimargije u potpunosti. Grcka rec oznacava ne samo ugadjanje stomaku nego besnilo, ludilo, pomamu stomaka, stanje u kome stomak suvereno gospodari covekovim bicem.

tudjinovanje

etimoloski, grcka rec znaci zivot u tudjini, van svoje otadzbine, odlazenje iz svog zavicaja, emigriranje u drugu zemlju. U asketici, ona znaci i zivot van svog rodnog mesta i prebivalista radi monaskog podviga. Prenosno, najzad, to moze da bude i zivot u jednoj sasvim drukcijoj duhovnoj sredini ili sferi nego sto je bila dotadasnja. Od iste osnove izvedene su i reci: tudjinovanje i tudjinovatelj.

uninije

staroslovenski izraz koji i etimoloski i po zvucnosti najbolje izrazava smisao izvorne grcke reci. To je, naime, neka vrsta camotinje, klonulosti, umora, tromosti i mrzovolje duha, pri cemu se dusa pasivno prepusta jednoj sivoj, sumornoj bezvoljnosti; takvo stanje duse, u kojem je paralisana svaka voljna delatnost; bezanje od pravog, ozbiljnog zivota, koji trazi savladjivanje onoga sto nam je neprijatno, dakle aktivnu duhovnu borbu sa preprekama na putu ka ostvarenju licnog duhovnog ideala.

celomudrenost

ovaj izraz ima dva znacenja, sire i uze. U sirem smislu, i etimoloski, celomudrenost je stanje duhovnog zdravlja, zdravoumlje; stanje u kome se dve dusevne sile i sposobnosti nalaze u skladu i prirodnom poretku, te su, na primer, nizi bioloski nagoni (nagon ishrane, polni nagon i dr.) potcinjeni zakonu uma, duha. U uzem znacenju, celomudrenost je stanje dusevne cednosti, cedan odnos prema polnom nagonu. To ne mora obavezno biti i potpuno uzdrzanje od polne veze (govori se i o celomudrenosti supruga), jer je celomudrenost i u ovom smislu pre svega pravilan odnos izmedju duha i polnog nagona, odnos u kome duh vlada a nagon se pokorava duhu. Tu je nagon ogranicen i regulisan duhom, savladan duhom. U Lestvici je ovaj izraz upotrebljen u oba znacenja, no ipak vise u ovom drugom, uzem znacenju polne vrline. Kod monaha se o celomudrenosti govori u znacenju koje pokriva ne samo cistotu od bludnih radnji i pokreta, vec i cistotu pomisli i zelja.

%d bloggers like this: