UNUTRAŠNjI BESPOREDAK I SPOLjAŠNjI RAZVOJ

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

DUH BOZJI I DUH OVOGA SVETA

POGLAVLjE V

UNUTRAŠNjI BESPOREDAK I SPOLjAŠNjI RAZVOJ

Jadnici ovoga sveta oblace se a to sto oblace je u njima

– Starce dajte mi blagoslov (= poslusanje).

– Blagoslovim da cinis duhovni karneval kao Sveta Isidora[1] jurodiva, kako bi izgradio jednu dobru dvolicnost.[2] Vidis, jadnici ovoga sveta slave svoju svetsku dvolicnost, oblaceci na sebe ono sto je u njima.[3] Nekada su karnevali bili samo jednom godisnje, na poklade. Danas stalno ima nekakvih karnevala…. Svako se oblaci kako hoce! Ljudi su danas zaista postali cudni. Poludese! Malo je onih koji su pribrani, casni, bilo da su u pitanju muskarci, zene ili deca. Zene su, pak posebno grozne. Kada sam danas isao u grad, video sam jednu sa vrpcom dugackom kao zavoj, sa cizmama do gore i sa jednom kratkom maramom. Kazu mi: “To je moda!” Druge, opet idu sa nekakvim tankim stiklama! Ako s tim samo malo hodaju, morace da idu kod ortopeda… A kakve su frizure, nemoj ni da pitas! Gledam jednog – neka mi Bog oprosti – kakav je to covek bio? Sa nekakvim besnim izrazom lica, sa cigaretom u ustima, pusi, a oci mu crvene! … Sada kazu da je neko pravilo da ne puse kod kuce kad imaju malu decu. Medju njima, ta jadna deca su od rodjenja pusaci! Ljudi stradaju i od silnih kafa, prave neke grimase… Otisla je blagodat Bozija. Sasvim ih je napustila!

Secam se, kada sam bio na Sinaju. Koliko me je samo bolelo kada sam gledao turiste koji su dolazili u manastir! Kako je to bilo ruzno! Kao da sam gledao divne vizantijske ikone, bacene na djubre, samo sto su ovi turisti, sami sebe bacili. Jednom sam video jednu devojku koja je nosila nesto kao felon[4], i rekoh: “Hvala Bogu da neko nosi nesto pristojno, makar i da lici na felon, nije kao kod ovih drugih”. Ali kad se vracala, imam sta da vidim, sva je bila dekoltirana!

Dokle je svet stigao! … Poslali su mi sliku jedne neveste ( = mlade) da se pomolim za srecu tog braka. Imala je na sebi neku groznu vencanicu. Takvo oblacenje je nepostovanje Svete Tajne, i svetog crkvenog tla. Duhovni ljudi a ne misle! Sta drugi da rade? To kazem zbog toga, sto ako se u manastirima ne drze pravila, gde ce ih drzati. Danas su ljudi sasvim neumni.

Ranije kada je bilo makar dvoje Hrista radi jurodivih, bilo je manje ludih na svetu. Mozda treba da molimo ovo dvoje jurodivih Hrista radi, da se ponovo prihvate svog jurodstva? Danas svuda vidis i cujes najcudnovatije stvari. Kaze mi jedan – prekrstio sam se kada sam cuo – da je danas moderno kod ovih lenjivaca, da pocepaju svoju odecu, da je iseku pa da posle stave zakrpe. Dobro, normalno je da neki radnik izgleda tako, ali da tako izgleda neka lenstina! … Taj sto mi je to rekao, pojednostavio je. “Da ti kazem, starce, nesto jos cudnije: moja zena je jednom isla u Omoniju, i tamo je videla kako dete iz porodice nasih prijatelja, ima pantalone iscepane od pozadi. “Dete moje, kaze mu, pogledaj se od pozadi…” Ma pusti me, kaze, to je moda”! Jadna ta deca!

– Starce, da li je ispravno to sto neki nose na garderobi likove Svetitelja?

– Ako je na bluzi ili na majci, dobro, nema veze. Bolje je tako, nego da stave djavola. Ali ako je na pantalonama, onda stvarno ne ide, onda je to bezbozno. Eto, kada je Patrijarh Dimitrije isao u Ameriku, neki su pravili majce sa likom patrijarha i crkve Svete Sofije.

– To su cinili iz blagocestivosti?

– Pa nisu to cinili Jevreji, nego hriscani. Ima i nekih koji cine dobra dela, kao sto postoje i dobri lekari, a i oni losi!

– Starce, svo ovo bezakonje je pod uticajem stranaca?

– A odakle bi bilo? Zbog toga su u moje vreme govorili: “Ljudi iz Smirne su…” Jer je to bio primorski grad i dolazilo je tamo mnogo stranaca. Sveti Arsenije je bio veoma strog po ovom pitanju. Bila je tamo na Farosu neka mlada, koja je nosila nekakvu sarenu smirnsku maramu. Stalno joj je Sveti ponavljao da je baci i da nosi onakvu kakvu su nosile i ostale zene. Ali ona ga nije slusala. Jednoga dana, kada je Sveti Arsenije vide da ponovo nosi tu sarenu maramu, rece joj strogo: “Bolestine Francuske na Farosu ne zelim. Ako ne poslusas, decu koju ces roditi, nakon sto se krste, odnece andjeli a ti neces imati radosti”. I ni tada nije poslusala, i dvoje dece joj umre. Tek tada dodje, baci onu maramu, i ode kod Svetog Arsenija da trazi oprostaj.

– Starce, da li tamna odeca pomaze u duhovnom zivotu onome ko zeli da postane monah?

– Da, tamna odeca mnogo pomaze. Na taj nacin se covek udaljava od sveta, dok se sarenom odecom vezuje za svet. Onaj ko kaze: “Ici cu u manastir i tamo cu nositi crninu. Ici cu u manastir i tamo cu vrsiti pravila”, takav ce i kad ode tamo, ciniti crne ( = lose, pogresne) stvari. Kada je neko u svetu i kada sa radoscu cini ono sto cine monasi, takav se i svetu duhovno raduje, i u monastvu ce napredovati dva po dva i tri po tri stepenika.

– Starce, cesto puta, mladi koji su pobozni i koji se oblace blagocestivo imaju mnogo problema sa odraslima.

– Ako veruju i ako to cine od srca, privesce i odrasle na svoju stranu. Znao sam jednu devojku koja je nosila crninu i dugacke rukave. Bila je blagocestiva! Kaze joj jednom jedna moderna starica: “Ne stidis li se devojko, da nosis crninu i dugacke rukave?” A ona joj odgovori: “Posto ne vidimo vas primer, onda cemo mi nositi crninu”. Tako ju je pridobila.

Vidis, ta zena je nedavno postala udovica a nosila je sareno. Ali sta da kazes? Moja sestra je pre dvadeset tri godine postala udovica, i od kada joj je muz umro, nije skidala crninu. Ja smatram blazenom udovicu koja nosi crninu celog zivota, i koja zivi cistim duhovnim zivotom, bez roptanja proslavljajuci Boga, dok nesrecnicama smatram one koje nose sarenu odecu i i u skladu sa takvom odecom zive.

Danas ne moze da se razlikuje covek od zene

Nekada su, da bi iskusali mudrost Solomonovu, doveli grupu decaka i devojcica, slicno odevenih, da ih on razdvoji.[5] On ih odvede do jednog vrela i rece im da plivaju. Po nacinu na koji su plivali, razdelio ih je. Devojcice su skakale pazljivo, stidljivo, dok su decaci skakali na glavu i dlanovima pljuskali.

Danas muskarci tako mnogo oponasaju zene da cesto puta ne mozes da ih razlikujes. U stara vremena si sa pedeset metara mogao da razlikujes da li je neko muskarac ili zena. A danas, mnogo puta, ni izbliza ne mozes da razlikujes ko je sta. Ne shvatas – muskarac je? – zena je? Zbog toga i postoji prorostvo da ce doci vreme kada nece moci da se razlikuje da li je neko muskarac ili zena. Starac Arsenije Spileotis, rece jednom mladicu koji je imao kosu do zemlje: “Dobro, sta si ti? Mladic ili devojka?” Nije mogao da razlikuje. Kasnije su ih na Svetoj Gori sisali. Sada dolaze kao pod konac… Ja sam ih sisao makazama kojima secem konop kada pletem brojanice. Koliko njih sam samo osisao! Sisao sam ih iza crkve. Kad dodju takvi, kazem im: “Treba mi kose za neke celavce da im zalepim… Ucinite mi ljubav da vam malo kose odsecem!” Sta da rade sad?

– I to su prihvatali?

– Vazno je na koji nacin im pridjes. Ne pocnem. “Kako je to grozno. Zar se ne stidite? Ne postujete ovu svetu zemlju!” Nego im kazem: “Bre deco, vi sa tom kosom ismejavate svoju muskost. Da vidite nekoga kako po Omoniji seta sa zenskom tasnom, na sta bi to licilo? Zar to ide? `Ajde da odsecete kosu!” I onda ih sisam. Znate li koliko sam kose skupio? Ponekad, ako se neko malo buni, i pocne da pita “zasto”, itd, kazem mu: “Sta “zasto”? Zar nisam kaludjer? Ja sisam. To je moj posao”! To je nacin da im to kazes. Smeju se i to je to. A posle ih sisam. Ne menjam im imena! Samo sam jednog nazvao Dostojno jest, jer je u tom casu prosla Litija sa ikonom Dostojno jest. Kako su se samo roditelji radovali sto ih sisam! Shvatas li koliko sam obradovao roditelje, majke njihove? Ohoho… Samo zbog toga da me prosti Bog! …

Sada je opet moda da se sisaju i da pozadi ostavljaju nesto kao pramenove. “Cemu ti to sluzi?”, pitam ponekad. “To ostavljamo, kaze mi, da nas se svi paze”. “Dete, i da platite, sa toliko problema koje imaju danas nece na vas obracati paznju”. A vidis kako mnogi mladici danas stavljaju mindjuse! I to koliko mindjusa stave!

– Starce, neki nose samo jednu mindjusu.

– To su anarhisti koji nose jednu mindjusu. Jedna mindjusa je simbol anarhije. Ne stavljaju mindjusu zato sto su homoseksualci – buse usi i stavljaju to, kao znak pobune. Dodje jedan momcic sa ocem, ovde u Koliviju, dvadeset dve godine, sa dugackom kosom, bradom i jednom mindjusom u uvu. “Nije vazno, rekoh. Mnogi vas osudjuju. Ja vas ne osudjujem. Ti koji vas osudjuju ne znaju da ste anarhisti, i zato vas osudjuju”. Posle je to skinuo i dao mi. Bilo je od zlata. “Daj to, rekoh, nekom zlataru, i neka ti od toga napravi krstic”.

– Starce, neki stavljaju mindjuse i u nos.

– To znaci da im je djavo stavio alku u nos, samo se povodac ne vidi… Ima i onih koji oko vrata imaju zlatne lance, odavde do ovde! Jednome sam dao sredstvo za ciscenje. Kasnije ga je stavio na vrat, a ja mu rekoh. “To da das nekom sirocetu, ili da das svojoj majci da da nekom siromahu”. Kad sam mu izneo takvo razmisljanje, rece mi: “Sta da radim”? “Od sad pa nadalje, rekoh, da nosis lancic sa krsticem”. Muskarci, pa da nose nakit! Nose debele zlatne lance, od po dva tri reda, sto ni princevi ne stavljaju na sebe. Stave to oko vrata, a onda ti pricaju o svojim problemima. To /sto rade/ je problem! Pravila! Neka ih preuzmu od drugih, neka ih sami postave. Izgubili su meru. Sasvim sasvim, sasvim! Neki oko vrata stavljaju znakove zodijaka. Pitam jednog: “Sta je to? Prvi put to vidim”. “To je moj horoskopski znak”, kaze. A ja sam mislio da je ikonica Presvete Bogorodice. “Dobro, rekoh, zivotinje ste, pa nosite zodijak”.[6] Ludost! Unutrasnje bezakonje ( = besporedak) je provalilo napolje. Treba mnogo da se molimo Bogu da prosvetli omladinu, kako bi sacuvali barem malo pameti.

Ljudi su zedni jednostavnosti

Dobro je ako su ljudi zedni jednostavnosti, pa su dosli dotle da prave jednostavnu modu, ako se i ne cini jednostavnom. Dolaze neki na Svetu Goru sa ispranom odecom. Kazem: “Ovi ne rade na polju, zasto su takvi”‘? Neko govori seljacki po prirodi, i njemu to stoji. A drugi se trudi da tako govori i to je da ti pripadne muka. Ima i onih koji dolaze sa svojim kravatama… Iz jedne krajnosti u drugu. Jedan je imao sest-sedam kravata sa sobom. Jedno jutro kad su se spremali, ponese sa sobom kravatu, sako, itd. “Sta radis tamo”?, pita ga neko. “Ici cu kod oca Pajsija”, kaze. “A, sta ti je to sto nosis?” “To sam obukao da mu tako ukazem postovanje”. E, gde smo stigli!

Uopste nemaju jednostavnosti, i zbog toga postoji ovaj huliganizam ( = divljastvo). Kada duhovni ljudi ne zive jednostavnim zivotom, nego su stegnuti, onda ne pomazu omladini. Tako mladi danas, nemajuci nikakvog uzora, zive razvratno ( = kao divljaci). Jer, kada gledaju ustogljene hriscane, ljude pridavljene kravatama, stegnute – ne vide tu nikakvu suprotnost niti protivljenje svetu. Ako ne vide jednostavnost kod duhovnih ljudi, ni sami nece dostici to stanje. Mladi danas prihvataju duha ovoga sveta, poredak ovoga sveta. “Tako treba da cinimo mi hriscani, tako treba ovo, tako treba ono…”. I ne cine to iz sebe, zbog blagocestivosti, nego zato sto “tako treba”. Nekada mladi govore: “Sta je ovo? Da idu u crkvu sa stisnutim vratom ( – zbog kravate – prim. prev.)! Odoh odande!” I odlaze i vracaju se nagi. Idu u drugu krajnost. Shvatas: Sve to cine jer se suprotstavljaju. I kada imaju ideale, nemaju valjane uzore. Zbog toga je potrebno da ih neko usmeri ka revnosti, da ih pokrene jednostavnim zivotom. Oni se ljute kada duhovni ljudi i svestenici pokusavaju da ih zadrze metodima ovoga sveta. Kada, medjutim, nadju ono sto je casno, ali i jednostavno i iskreno, tada imaju problema. Jer kada je neko iskren i ne potcini samoga sebe, onda je jednostavan i ima smirenje. Onoga ko je to postigao ovo smiruje, ali to osecaju i drugi. Svako razume da li sa njim zaista saosecas ili licemerstvujes. Jedan huligan je bolji od jednog licemernog hriscanina. Zato, ne treba imati licemerni osmeh ljubavi, nego se treba prirodno ponasati – niti zloba niti licimerstvo, nego ljubav i iskrenost. Jos je bolje ako su tu i emocije, kada je ostalo dobro postavljeno. Treba imati postovanja ( prema ljudima – prim. prev) i svakako ljubavi. Treba delati jednostavno a ne po sablonu, jer tako covek ostaje samo na onome sto je spoljasnje i postaje spoljasnji covek, karnevalski klovan.

Unutrasnja cistota divne duse istinitog coveka, ulepsava i njegovu spoljasnjost, i sladost bozanske ljubavi osladjuje i njegov pogled. Unutrasnja lepota duse, osim sto ulepsava i osvecuje coveka duhovno, cini to i sa njegovom spoljasnjoscu, predaje ga bozanskoj blagodati, ulepsava i osvecuje i ruznu odecu koju nosi blagoslovni covek Bozji. Otac Tihon je sasio samo jednu skufiju i jedan ogrtac od dela rase – to je nosio, ali je zadobio veliku radost. Jer ako je od spolja i nosio nesto sto je stvarno bilo ruzno, to nije izgledalo ruzno, jer ga je ulepsavala unutrasnja lepota njegove duse. Jednom ga je neki posetilac fotografisao u toj njegovoj odeci i u nekakvoj pidzami, kojom ga je ogrnuo jer je video da se starac smrzava. I sada, oni koji gledaju na fotografiji oca Tihona, misle da je nosio vladicansku mandiju, dok je to u stvari bila stara pidzama. Ljudi su i njegove dronjke posmatrali sa poboznoscu i uzimali su ih kao blagoslov. Jedan takav blagosloveni covek, koji se iznutra izmenio i koji se i spolja osvetio, ima vece dostojanstvo, od svih onih ljudi koji se samo spolja menjaju (presvlaceci svoju odecu), a u sebi zadrzavaju starog coveka sa drevnim gresima.

Zena da ne nosi musko odelo,niti covek da se oblaci u zenske haljine” [7]

– Starce, kako se treba postaviti prema zenama koje u manastir dolaze u pantalonama? Cesto kazu da je to mnogo prakticnije, a i da je bolje tako nego da dolaze u kratkim suknjama.

– Danas ce nositi i kratke pantalone! To je tacno reseno u Starom Zavetu! “Covek ne treba da nosi zensku odecu, niti zena da nosi musku”. To je zakon, a i tako nesto je nepristojno. Muskaraca koji nose suknje je malo, vrlo malo.

– Zene koje rade na polju ( = na njivi), kazu da ne mogu lako da se pokrecu, ako ne nose pantalone.

– To je opravdavanje.

– Starce, majke takodje govore devojcicama da nose pantalone da se ne bi prehladile.

– Nema drugog resenja? Ne postoje carape do struka? Ako neko zeli, naci ce resenje.

– A kada dodju neki zvanicnici i kada medju ima nekih zena u pantalonama?

– Ispitajte ih. “Zelite li da vam snishodimo, da pokvarimo poredak i da u manastiru nastane besporedak?”

– Jednom prilikom je doslo trideset uciteljica u pantalonama i i smo ih pustili da udju.

– Lose, to ni ide! Trebalo je da im kazete: “Oprostite, postoji manastirska uredba da ne dopustamo da udju zene u pantalonama”. Jer one ce posle da odu u neki drugi manastir i da kazu: “U tom manastiru su nas pustili da udjemo u pantalonama”. Jer vi ste snishodili i pustili ih, a posle ce neko zbog vas takodje da snishodi. Stavite na vrata tablu sa onim mestom iz Starog Zaveta. Nabavite i pedeset suknji, da ih na lep nacin date onima koje prvi put dolaze u pantalonama pa ne znaju, ili onima koje imaju kratke suknje.

– Starce, a kada dodje citava srednja skola, i sve devojke su u suknjama?

– Pocastite ih napolju, ispred vrata, jer je to kako su obucene, problem. Ili, ako se najavljuju telefonom da ce doci, kazite: “Molimo vas da nastavnice i ucenice ne nose pantalone”. Tako ce razumeti da je potrebno da postuju mesto na koje idu. Manastir nije parohijska crkva. U parohiji, svestenik je duzan da ispravlja zene, da bi shvatile zbog cega ne treba da nose pantalone, i da se upristoje. Ako nekada dodje kod njega zena koja je iz druge parohije, i koja nosi pantalone, treba da se stara da uredi stvar. Crkva je majka a ne maceha.

– Starce, mnogi, medjutim kazu. “eto sta radite, odbijate narod od crkve”.

– Ma zasto u Starom Zavetu postoji zapovest od Boga koja zabranjuje zenama da nose musko odelo itd? Sta jos hoce? Ti kazi: “Zasto da zene ne idu u crkvu u pantalonama? Zasto da se za upravitelje crkve ne izaberu ateisti, kad je crkva narod?” Tako ce dobrobit Crkve zavisiti od bezboznika. Nacinice do Crkava biblioteke, apoteke itd, kada raznesu sve! “Zasto ovo, zasto ono?” Sta da se kaze?

U manastir ne treba pustati ni golisave turiste da bi se sakupio novac za siromasne, jer je ovo zamka lukavoga, kako bi monaha udaljio od blagoslova Bozjih i kako bi ga posvetovnjacio. U stvari, stranstvovanje Hrista radi, cini monaha bogatim vrlinama.

– Starce, u Stomiji su morali da stave tablu zbog turista?

– Da, bile su table. Na manastiru je bila jedna na kojoj je pisalo “Dobro dosli!” Nize, dvadesetak minuta od manastira, stajala je druga tabla na kojoj je pisalo: “Nepristojno obuceni, neka idu prema Aosu”[8] sa strelicom koja je pokazivala prema potoku. A na drugoj tabli je pisalo: “Pristojno obuceni, neka idu pram Svetom Manastiru”, sa strelicom koja je pokazivala prema manastiru. Zar nisu dobro napisali?

– Sta da radimo starce, kada na prolece dolaze zene sa velikim dekolteom?

– Dajte im nesto da se ogrnu. Tako ce shvatiti da je potrebno postovati mesto na koje su dosle.

Ulepsavanje: Prljanje ikone Bozije

Kakvog izgubljenog sveta ima danas! Zene danas stavljaju u svoju kosu nekakve smese i na sta mirisu! Tako se dobija alergija. Kada gledam zene ovoga sa njihovom svetskom lepotom i mirisima, iznutra se zestim. Kazu mi: “Ova je isla u Nemacku da uci za kozmeticarku”. Sta je to kozmetika, pitam. “Kozmeticarke traze, stare mlade ( = stare devojke – prim. prev)”. Tada se setih da sam video jednu stariju zenu sa necim na celu. Posle sam pitao jednog njenog poznanika: “Sta joj se, jadnici, dogodilo?” A, nista, kaze mi. Imala je operaciju zatezanja koze, da bi nestale bore”. A ja sam mislio da se povredila pa je imala hirursku intervenciju… Dokle je stigao danasnji svet!

– Starce, danas ulepsavanje ne smatraju grehom.

– Da, to sam shvatio. Video sam jednu dusu, koja je prvo bila kao Andjeo, a kasnije nisam mogao da je prepoznam kada se ofarbala. “Bog je sve stvorio veoma dobro, rekoh joj, ali je sa tobom napravo veliku gresku!” “Zasto oce”? – kaze mi. Nije ti dao crne oci! Tu je pogresio! Dok je druge ljude stvorio dobro, i nacinio ih lepima, kod tebe je pogresio! Zar ne shvatas? To te poruznjuje! Kao da uzmes jednu vizantijsku ikonu, pa je odavde i odande zamazes bojama, i tako je pokvaris. Da odemo do ikone Bozije da stavimo boje? To je kao da jedan ikonopisac naslika ikonu, a da posle dodje neki koji ne zna da ikonopise, pa uzme boje i poruzni ikonu. Isto i ti radis. To je kao da kazes Bogu: “Nisi to dobro uradio, Boze moj. Ja cu to da ispravim!”

Drugom prilikom dodje jedna sa noktima do ovde, kao u macke, ofarbana u crveno, i kaze mi: “Dete mi je ozbiljno bolesno. Pomoli se oce! I ja sam se molila, ali… ” “Kako si se molila”, kazem joj. Ti grebes Hrista sa ovakvim noktima! Prvo iseci nokte, i dete ce biti dobro. Za zdravlje svoga deteta, ubuduce da seces nokte i da se ostavis farbanja. “Da ih ofarbam u belo, oce?” Ja sam ti rekao da iseces nokte, da ucinis jednu zrtvu za zdravlje svog deteta. Sta je ovo? Da je hteo, Bog bi te napravio sa crvenom kosom. ” “Da ih ofarbam u belo?” Eto ti opet! “Da si dobro i ti i tvoje dete”, rekoh u sebi. Dete najvise osudjuje majku, kad nije obucena pristojno i kada pokusava tako da cini i sa detetom.

Moze neko da bude malo ruzan, ili da ima neki nedostatak. Zna Bog to i duhovno ce mu pomoci, jer se Bog vise stara o dusi nego o telu. Svi imamo svoja dobra i malo nedostataka – neke svoje krstice – ne krst – sto nam pomaze u spasenju duse nase.


NAPOMENE:

1. Sveta Isidora je zivela u manastiru Tavenisioti, koga je osnovao Prepodobni Pahomije, pocetkom cetvrtog veka. “Hrista radi” napravila se ludom ( = jurodivom – prim. prev.) smirujuci se. Na glavi je nosila nekakvu krpu, dok su ostale monahinje nosile kukolj. Nikada nije nosila cipele. Iako je cesto dobijala uvrede i batine, nikada nije gundjala niti je nekoga uvredila. Njena velika svetost, bi u snu otkrivena velikom podvizniku Pitironu, koji poseti manastir, i pred citavim sestinstvom otkri, da je Isidora, koju su svi smatrali ludom, ustvari duhvna mati.

2. Starac ovde pod “dobrom dvolicnoscu” ocigledno ima na umu podvig jurodstva. U tom podvigu, osoba koja je inace mentalno sasvim zdrava, pretvara se (dakle “dvolici”) pred drugima da je nenormalna, kako bi na takav nacin unistila u sebi svaku sujetu i preuzosenje (prim. prev.).

3. Starac ima na umu karneval u kome se ljudi prerusavaju, dok su u stvari uvek u sebi preruseni – tj. licemerni (prim. prev.).

4. Deo odezde svestenika, koji prekriva gornji deo tela (prim. prev.).

5. Tj, da propzona ko je kog pola iako su bili isto odeveni (prim. prev.).

6. oskopski znaci – zodijak – predstavljeni su uglavnom zivotinjama (bik, ovan, lav, jarac, itd). Zodijak, grcki ζώδιον znaci bukvalno “od zivotinje”, “zivotinjski”. Tu je smisao starcevog poigravanja recima (prim. prev.)

7. a da ne nosi musko odelo, niti covek da se oblaci u zenske haljine, jer je gadan pred Gospodom tvojim ko tako cini” (Pon. Zak. 22, 5) Zena, dakle, ne treba da nosi musku odecu jer je to Gospodu veoma mrsko.

8. Ispod manstira Stomija Konici, nalazi se potok po imenu Aos.

Published in: on Listopad 27, 2008 at 11:34 am  Komentari isključeni za UNUTRAŠNjI BESPOREDAK I SPOLjAŠNjI RAZVOJ  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: