O raznim pitanjima duhovnog života

SVETI FILARET MOSKOVSKI
POUKE O DUHOVNOM ZIVOTU

O raznim pitanjima duhovnog života

Za duhovna dela pre svega je potreban Bozji blagoslov, a on se moze zadobiti samo ako su nam pobude ciste, a ne ako u pozadini nasih namera stoji ugadjanje nasoj suj eti.

Nesrecna slucajnost moze da preraste u nesrecan obicaj.

Neophodno je da jednostavnost ne bude nez mudrosti.

Kako jos nisi shvatio da jednostavnost oslobadja, a da svaka komplikovana prefinjenost pre ili kasnije stvara mucninu. Sramota je sto nepravoslavni bolje postuju nedelju nego oni koji sebe nazivaju pravoslavnima. Ponekad se ovaj haos ne moze ispraviti ljudskim sredstvima, pa bi trebalo da se uplasimo da ce nas sa Neba stici jos strasnije kazne od onih koje vec

trpimo.

Sluzenje Bogu sastoji su i u tome da ne insistiramo suvise na tome da sprovodimo svoje, pa makar i dobre zelje i da cista

srca slusamo ono sto nam drugi, dobronamerno i sa ljubavlju predlazu.

Ne bi trebalo da se ustezemo da cinimo dobro bliznjima, uzdajuci se u Boga, a ne u sebe. Onome ko ovako postupa Gospod nece uskratiti Svoju zastitu i milost.

Iskrenu otvorenost ne bi trebalo da primamo kao cin slobodnog razuma, sa istim onim postovanjem i strahom Bozjim, sa kojim se prima tajna hriscanske, Bozije duse.

Treba se cuvati da ne napisemo ili kazemo vise, ili manje od onoga sto kaze istina. Ova obazrivost nije teska, a samo je ona potrebna.

Samo se na istini i na pravdi moze graditi mir, i za sebe, i za druge.

Naravno, lakse se podnosi dobrovoljno ponizenje, nego li ono koje nam nanose drugi. Tako je sa svakim podvigom. Ali, sta je korisnije?

Kada vidimo da pate oni koji su dobri, to izaziva posebnu zalost. Ona nije ostra, ali je duboka.

Na zatvorena vrata se kuca sa molitvom. Sa savetima se moze uci samo na otvorena vrata.

Sve se radja i raste u cutanju. Dela koja su pre vremena obznanjena, cesto se zavrsavaju samo zveketom reci.

Dobro je cutanje sa krotoscu i smirenjem, dobra je i rec koja izrazava ljubav prema dobru i stremljenje ka pravdi. Radujte se Gospodu i onda kada nam ovaj svet ne uliva radost, ili kada nas, sta je jos gore, sablaznjava veseljem sto je nalik pucketanju granja koje gori ispod ko

tla.

Cvrstoj istini slabi dokazi ne samo da ne koriste, nego joj i stetu nanose, posto neprijateljima otkrivaju ranjiva mesta. Ma kakve da su okolnosti, ne treba da ocajavamo. Camotinja nece uciniti da okolnosti postanu bolje, a nama moze biti samo gore.

Sveti Oci nas uce da ne razmisamo mnogo o ljudima koji su u boljoj situaciji od nas, i ako, oni na to nemaju ni manje ni vise prava nego mi. Bolje je da gledamo na one koji imaju isto onoliko prava kao i mi da

se nalaze u nekoj prijatnoj situaciji, a nalaze se u mnogo goroj, nego li mi. Onaj prvi nacin razmisljanja vodi nas u roptanje ili u zavist, a ovaj drugi, on nam pomaze da budemo zadovoljni onim sto imamo.

Da li je dobro pozivati druge da idu i daju dusu svoju za bracu, a svoju dusu nositi tamo kuda ona hoce i gde je njoj lakse? Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Ovaj savet nam je dat za sve zivotne prilike, pa i za one najteze.

Veliki je podvig prineti Bogu na zrtvu sve ono sta nas zude, u ovozemaljskom zivotu zabavlja i uveseljava.

Mnogo je korisnije da se brinemo o tome kako da docekamo svoj kraj u miru i u dobroj nadi, nego da mislimo o tome gde ce nas pokopati, ili da pravilo skupe grobnice.

Ako i nehotice osecamo da nam je zivot postao teret, trebalo bi da podignemo pogled ka Gospodu i da se ne zalimo kako nam je zivot dosadio. Bog nam ga daje i produzava radi naseg spasenja, pa treba da ga shvaimo kao dar. Onome ko nas daruje treba da se zahvalimo, a ne da se zalimo.

Ne treba se podvizavati na svaki nacin o kojem nesto cujemo. Nije svakome svaki podvig na korist.

Ako je receno da bogatstvo treba da se stice samo od sebe, a ne da u njega ulazemo svoje srce, zar nije pogibeljno ako nase srce zudi za njim?

Iskusna mudrost kaze: u radosti ne zaboravi da se pripremas za zalost, a u zalosti ne zaboravi da se nadas boljem.

Ako vam je Gospod darovao radost, da u vasoj dusi bude raj, nastojte da taj raj tamo i ostane. Ne prestajte da radite na njemu i da ga cuvate, trudeci se da, prema svojim sposobnostima, cinite dobro i da se uzdrzavate od svega sto ne biva po Bozjoj volji, nego po ljudskoj samovolji.

Ne slaze se sa dusevnim mirom misao da nekoga ne volimo. Zato ne treba ni da mislimo o tome. Treba da se molimo za bliznjega i da ne zaboravljamo svoje obaveze i volju Bozju.

Naucite da budete jednostavni. Ne oslovljavajte ljude posebnim imenima koja su iznad njih. Ne zanosite se nepotrebnim idejama.

Onome od koga zelimo da cujemo istinu, a posebno duhovnu istinu, treba i samo da pristupamo sa prostom istinom i da ga ne velicamo uzalud,jer ako on bude slab i polakomi se na velicanje, nece vise biti u istini pa vise ni mi necemo moci da od njega cuj emo istinu. A ako bude strog, moze

se destiti da nam i ne odgovori.

Zapovest da ne volimo sina i kcer vise nego Gospoda moze izvrsiti i onaj ko zivi zajedno sa sinom i kcerkom, a moze je

prekrsiti i onaj ko ne zivi zajedno sa njima. Razmislite, u kakvoj situaciji cete moci bolje da izvrsite ovu zapovest, pa tako i zivite.

Published in: on Listopad 26, 2008 at 8:31 am  Komentari isključeni za O raznim pitanjima duhovnog života  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: