O odnosu prema bližnjima

SVETI FILARET MOSKOVSKI
POUKE O DUHOVNOM ZIVOTU

O odnosu prema bližnjima

Ne bih imao smelosti da kazem bliznjem: zelim da me volis, a opet, cini mi se da ne bih ni rekao: ne zelim da me volis. U tome ima necega sto odbija, necega sto otuDjuje i sto srcu drugog coveka moze naneti tezak udarac.

Korisno je znati reci kritike jer su one lek protiv gordosti i savet da svagda budemo oprezni.

Gotovo da i nema potrebe da kritikujemo coveka od svoje volje, jedino ako on sam ne da povod da mu se kaze istina. Tesko je osudjivati jer se u to veoma lako umesa i samoopravdavanje. Pored toga, osuda moze

da nacini neprijatnost drugome, koji je preneo tu osudu, i zato bi najbolje bilo da se pomolimo Bogu da On nauci svakoga od nas da se na postupke bliznjih gleda cistih ociju, bez osude i bez podozrenja.

Ako drugi covek ne pokazuje hgelju za pomirenjem, vi sa svoje strane pokazite mir i ne sudite strogo. Ne treba sebe podmetati pod strele i nije nista ruzno

upotrebiti stit onda kada vas drugi napada.

Nikada ne treba ulaziti u prepirke, a narocito onda kada neprijatelj moze da nadgovori onoga koji je u pravu i kada se neprijatelj ne plasi da ce biti prekinut, nego se nada da u slucaju nuzde, ako vec nije u mogucnosti da pokaze da nije u pravu, svoga suparnika moze pobediti gruboscu i podsmehom.

Pravedno je i korisno da mericu strpljenja punimo vodom krotosti i da je izlivamo na oganj ljubomore, da bi ovaj polako goreo i da se ne bi razbuktavao i pretvarao u pozar koji je u stanju da se otme kontroli i da unisti zidove ljubavi, snishodljivosti i smirenja.

Meni se cini da neprijatelja ima malo, a mnogo je onih koji, zbog nesporazuma, pogresno razumevaju druge ljude i njihove postupke, pa zbog toga postaju nedobronamerni.

Na grdnju je korisno odgovarati krotoscu nego li grdnjom. Setimo se istine da se prljavstina ne skida prljavstinom, nego da se ona uklanja vodom.

Ne treba se plasiti kleveta, nego treba biti na oprezu od njih. Klevete nas uce opreznosti, a opreznost cini da klevete postanu nemocne.

Zasto covek sam sebe uznemirava teskobnim razmisljanjima o nekoj nistavnoj neprijatnosti? Zasto bi nas mir i nasa spokojnost trebala da zavisi od ljudskog razmisljanja? Ako smo ispravno postupili, neka je slava Bogu, a ljudsko misljenje nam to ne moze oduzeti.

Trebalo bi da nam je teze da osudjujemo ljude, nego da ih mirno posmatramo, kao sto posmatramo kako vetar njise grane drveca, ili kako tece reka. Medjutim, ocevidno je da je coveku tesko da gleda bez osude. Sta raditi? Treba se postepeno uciti tome da najpre osudimo sebe zbog toga sto osudjujemo bliznje, potom da se uzdrzavamo od osude recima onda kada se pokrene pomisao na to, a zatim da zaustavimo i samu pomisao na osudu drugoga. Onaj ko dovoljno poznaje i osudjuje sebe, taj nema vremena da osudjuje druge.

Nemojte uporno izbegavati ljude jer medju njima ima i Bozjih ljudi. Trebalo bi da se

trudimo da i dobra dela cinimo sa dozom opreznosti, da ne bi ispred njih prethodilo neko nase mudrovanje i nasa volja. Kada smo u kontaktu sa ljudima razlicitih veroispovesti, trebalo bi da slobodno i smelo izrazavamo ubedjenost u ispravnost pravoslavne vere. Ali, kada kritikujemo zablude i zabludele, trebalo bi da pokazujemo krotost, mir, snishodljivost i obazrivost: ovo su osobine koje su potrebne isto koliko i revnost.

Ne pretvaraj u buru povetarac ljudskih lakomislenih reci. Ima kleveta koje odvode coveka u progonstvo, koje bacaju u bedu, tamnicu, i to nije lako. A zar nije lakse da kleveta, poput vetra, prohuji pored vasih usiju? Udji u dom svoj, i ne slusaj huk vetra.

U kontaktu sa ljudima koji su nespokojni, korisno je da se prema njima ponasamo sto jednostavnije, sto mirnije i sto spokojnije, bez bilo kakve izvestacene prisnosti, ali i bez namerne hladnoce. Ovakvo ponasanje nece nauditi ni onima koji su spokojni.

Kada se uzdamo u Boga, mozemo da podnesemo nedace i da sacuvamo svoj mir, pa makar i ne susretali mir kod onih ljudi koji nas okruzuju. Jer, receno je: bejah miran sa onim koji mrzi mir. Neka da Bog da i oni zavole mir.

Onaj koji gleda sa podozrenjem, taj lako moze doci do mrznje prema coveku. Onaj koji zeli da ima ljubav prema bliznjem, trebalo bi da gleda cisto i jednostavno. Treba izbegavati srdzbu. Gnjev ne priblizava coveka pravdi Bozjoj. Gnjevom se samo moze probuduti i uvecati razdrazenost drugoga coveka. Samo se strpljenjem i mirom covek moze odobrovoljiti. Duhovni zakon kaze da treba pomoci bliznjem i pri tome ne vredjati i ne povredjivati drugoga.

Dobro je govoriti istinu kada obaveza, ili ljubav prema bliznjem to zahtevaju od vas. Ali, to treba ciniti tako ca ne osudjujemo bliznjeg, da se ne ponosimo i ne uzdizemo kao neko ko mozda bolje od drugih poznaje istinu. Pored toga, potrebno je da znamo ljude i dogadjaje, da se ne bi dogodilo da umesto istine kazemo ukor i da umesto

mira i krotosti, nacinimo neprijateljstvo i stetu.

Ljudska rec moze biti ostra kao mac i tada ona ranjava i ubija, a moze biti blaga kao jelej i tada je ona poput melema koji isceljuj e.

Ne sudite, da vam se ne sudi, pa i ako vam se cini da ima razloga za osudu, zato sto onaj ko je blizak Gospodu moze da stoji ili da pada. Jos je gore ako sudite kao zlonamerni sudija. Mislite da ljudi pricaju besmislice, a oni kazuju o onome sta je dusi na korist i o tome kako da se cini dobro.

Kada osudjujemo svoje bliznje, mi sami sebi nanosimo veliku ranu. Ovoga se treba cuvati i iskupljivati se tako sto cemo osudjivati i koriti sebe i moliti se da Bog bude milostiv i onima koje smo mi osudili, i nama koji smo ih osudili.

Trudite se da srce i namere bliznjih pozitivno prikvatate. U tom slucaju bicete redje u prilici da pogresite, a vasem bliznjem ce biti lakse da se popravi.

Kako rece drevni filosof, ne treba sa uzbudjivati ako vas magarac udari.

Published in: on Listopad 26, 2008 at 8:11 am  Komentari isključeni za O odnosu prema bližnjima  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: