Pouka XXVIII – O MAJCI VRLINA, SVETOJ I BLAŽENOJ MOLITVI, I O DUHOVNOM I TJELESNOM PONAŠANjU ZA VRJEME MOLITVE

Sveti Jovan Lestvicnik
LESTVICA

Pouka XXVIII

O MAJCI VRLINA, SVETOJ I BLAŽENOJ MOLITVI,
I O DUHOVNOM I TJELESNOM PONAŠANjU ZA VRJEME MOLITVE

(1129) Po svojoj kakvoci, molitva je sapostojanje i jedinstvo coveka i Bogom. Po svome dejstvu, ona je odrzavanje kozmosa, pomirenje sa Bogom, majka suza – i njihova kcer u isti mah, umilostivljenje za grehe, most kojim se prelazi preko iskusenja, grudobran koji stiti od svake muke, razbijanje demonskih napada, sluzba andjela, hrana svih bestelesnih, buduce veselje, beskonacni podvig, izvor vrlina, uzrocnik blagodatnih darova, nevidljivo napredovanje, hrana za dusu, ozarenje uma, sekira za ocajanje, potvrda nade, oslobodjenje od tuge, bogatstvo monaha, riznica bezmolvnika, smanjivanje gneva, ogledalo duhovnog napretka, pokazatelj duhovnih mera, otkrivac duhovnog stanja, predskazivac buducih dobara, predznak vecne slave. Za onoga koji se istinski moli, molitva je sud Gospodnji, sudjenje pred prestolom Njegovim pre Strasnog suda.

Ustanimo, i cujmo sta nam ova sveta carica vrlina govori visokim glasom: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja cu vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe… i naci cete pokoj dusama vasim, i iscelenje ranama vasim. Jer, jaram je moj blag i lekovit za velike grehe (Mt.11,28-30).

Mi koji zelimo da se predstavimo Caru i Bogu, i da razgovaramo s Njim, ne smemo krenuti na put nepripremljeni, da On, ugledavsi nas izdaleka bez propisanog oruzja i dvorske odore, ne bi svojim slugama i pomocnicima naredio da nas vezu i bace daleko od lica Njegova, a molbe nase da pocepaju i bace nam natrag u lice. Kad ides pred Gospoda, neka ti riza duse tvoje bude sva izatkana nitima nezlopamcenja, inace ti molitva nista nece koristiti.

Neka ti molitva bude sasvim jednostavna: carinik i bludni sin su se jednom recju pomirili s Bogom (up. Lk.18,10; 15,11).

Stajanje na molitvi je na izgled uvek isto: u stvari ima tu velikih razlika i stupnjeva. Jedni prilaze Bogu kao prijatelju i gospodaru, i prinose mu pesmu i moljenje ne za sebe, nego u pomoc drugima. Drugi traze duhovno bogatstvo, i slavu, i vecu smelost pred Bogom. Neki traze da ih Bog potpuno izbavi od njihovih suparnika. Neki, pak, umoljavaju za neko dostojanstvo. Drugi mole da im se potpuno oproste (1132) dugovi. Neki mole za pustanje iz tamnice, a drugi za oslobodjenje od svake krivice.

Na hartiju nase molbe stavimo pre svega iskrenu zahvalnost. Na drugo mesto neka dodje ispovedanje i skrusenost u osecanju duse. Potom iznosimo pred Svecara nase iskanje. Ovaj nacin molitve je najbolji, kao sto je Gospod preko andjela objavio jednome bratu.

Ako si bilo kada odgovarao pred zemaljskim sudijom, imaces primer kako da se drzis u svojoj molitvi. Ako, pak sam nisi nikada izlazio pred sud, niti si uopste video kako izgleda sudsko ispitivanje, nauci se bar na primeru bolesnika koji svog lekara, koji se sprema da ih reze i pece, preklinju da ih postedi.

U svojoj molitvi nemoj upotrebljavati previsprene reci: cesto je prosto i jednolicno tepanje dece bilo najugodnije Ocu njihovom koji je na nebesima. Nemoj nastojati da govoris mnogo, da ti se um ne rasturi u trazenju reci. Jedna rec carinika umilostivila je Boga, i jedna rec, puna vere, spasla je rabojnika. Mnogogovorljivost u molitvi cesto razliva um i predaje ga mastanju. Nasuprot tome, skromnost u recima najcesce je u stanju da sabere um.

Potrudi se da se zadrzis na reci molitve koja ti u dusi izazove narocitu slast ili umilenje: tada se i nas andjeo cuvar moli zajedno s nama.

Ne budi previse slobodan u svojoj molitvi, makar i stekao cistotu. Naprotiv, pristupi Bogu s velikim smirenoumljem, pa ces doci i do vece slobode pred Njim. Moli se za oprostaj grehova cak i kada se popnes na vrh lestvice vrlina, slusajuci sta Pavle govori o gresnicima: Od kojih sam prvi ja (1.Tim.1, 15).

Jelo se obicno spravlja na ulju i zacinjuje solju, a celomudrenost i suze molitvi daju krila. Ako se sav obuces u krotost i bezgnevlje, neces se jos mnogo pomuciti da svoj um oslobodis iz ropstva. Dokle god ne steknemo pravu molitvu, mi licimo na one koji decu uce hodanju [1].

Bori se da privezes svoju misao uz reci molitve, ili bolje – da je zakljucas u njih. I ako se desi da se usled svoje detinjske slabosti tvoja misao umori i padne, uvedi je ponovo u reci molitve. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. Ali, Onaj koji sve moze da ucvrsti, moze i um nas da nacini postojanim. Ako se istrajno podvizavas, doci ce i k tebi Onaj koji odredjuje granice moru ljudskoga uma, i reci ce mu u molitvi tvojoj: Doci ces dovde, i dalje neces preci (Jov 38,11). Duh je nemoguce vezati. Gde je, pak, Sazdatelj duha, sve ukazuje potcinjavanje.

Ako si ikad mogao gledati u sunce, moci ces i s [Bogom] razgovarati onako kako treba. Kako bi mogao upotrebiti pravu rec u razgovoru sa onim sto nisi ni video?

Pocetak molitve sastoji se u tome da se pomisli koje pristupaju odbiju kratkim recima istog trenutka kad se pojave. Sredina je u tome da razum bude samo u onome sto se molitvom govori ili misli. Savrsenstvo molitve je otimanje ka Gospodu.

Radost koju u molitvi dozivi monah koji se nalazi u opstezicu jeste sasvim nesto razlicito od radosti onih sto (1133) se mole u bezmolviju. Jer, u prvoj, mozda, ima i malo ponosa. Druga je, medjutim, prepuna smirenoumlja.

Ako stalno vezbas svoj um da se ne udaljava, on ce cak i za trpezom, dok jedes, biti u tvojoj blizini, a ako nesmetano bludi, nikada nece biti s tobom.

Veliki podviznik velike i savrsene molitve kaze: Volim reci pet reci umom svojim, i tako dalje (1.Kor.14,19). No, to ne odgovara ljudima koji su u duhovnom pogledu na stupnju deteta. Zbog toga mi, kao nesavrseni, treba da obracamo paznju ne samo na sadrzajnost molitve vec i na to da bude sto duza i sto veca. Kroz ovo drugo se dolazi do prvoga. Jer, daje, veli, cistu molitvu onome koji se usrdno moli [2]makar se i necisto, i s mukom molio.

Drugo je prljanje molitve, drugo – istrebljenje, drugo – potkradanje, a drugo – porok molitve. Prljanje se sastoji u tome sto se covek, stojeci pred Bogom, bavi odvratnim mislima; istrebljenje – u robovanju nepotrebnim brigama; potkradanje – u lutanju misli, koje on i ne oseca; porok – u prihvatanju nekog priloga [tj. pomisli], koji mu se priblizava bas za vreme molitve.

Ako za vreme molitve nismo sami, pomolimo se u sebi. Ako nisu prisutni sluzitelji pohvala, mozemo se uz to moliti i vidnim nacinom. Kod nesavrsenih, um se najcesce prilagodjava telesnim dejstvima.

Svi, a narocito oni koji dolaze da od Cara prime oprostaj duga, treba da imaju u sebi neiskazano veliku skrusenost. Dok se jos nalazimo u tamnici strasti, slusajmo onoga koji je Petru rekao: “Opasi se ubrusom poslusnosti, svuci sa sebe zelje svoje, i bez njih, nag, u molitvi svojoj pristupi Gospodu. Njegovu, i samo Njegovu volju prizivaj, pa ces primiti Boga, koji drzi kormilo tvoje duse i tobom upravlja sigurno”.

Ustavsi od svetoljublja i slastoljublja, odbaci brige, svuci sa sebe misli, odreci se tela. Jer, molitva nije nista drugo do otudjenje od vidljivog i nevidljivog sveta. Sta imam na nebu? Nista! I sta, mimo Tebe, zazeleh na zemlji? Nista, sem toga da se u molitvi nikad ne odvajam od Tebe! Jedni vole bogatstvo, drugi slavu, treci imanje. A ja zudim samo za tim da se priljubim uz Boga, i u Njega polozim nadu bestrasca mog (Ps.72,25.28). Vera daje molitvi krila; bez vere, molitva ne moze uzleteti na nebo.

Molimo se istrajno Gospodu, o, gresni ljudi! Svi bestrasnici, pre no sto su dospeli do bestrasca, najpre behu strasni. Premda se ne boji Boga, sudija ce ipak dusu, koja je obudovela kroz greh i otpad od Boga, odbraniti od njenog suparnika – tela, i od njenih zlotvora – zlih duhova, buduci da se toliko trudi pred njim [3]. Kao neki dobar trgovac, Bog blagorazumne duse privlaci k ljubavi svojoj brzim ispunjenjem njihove molitve. A nerazumne duse, [koje lice na] pse, On gladju i zedju za ispunjenjem (1136) iskanog vaspitava da stalno budu kraj Njega u molitvi. Jer, nezahvalan pas, cim dobije komad hleba, odlazi od onoga koji mu ga je bacio.

Nemoj reci da nisi nista stekao, ako u molitvi provodis dosta vremena a ne vidis nikakvog ploda. Dobitak je vec to sto se molis. Kakvo bi ti vece blago i trebalo – nego da se pripijas uz Gospoda i zivis neprestano u jedinstvu s Njim?

Osudjenik se toliko ne plasi izricanja svoje presude koliko se revnosni molitvenik boji onog trenutka kad treba da stane na molitvu. Ko je mudar i ostrouman, samom pomislju na molitvu moze suzbiti svaku pogrdu, i gnev, i brigu, i nemir, i muku, svako prejedanje, i iskusenje, i necistu pomisao. Neprestanom molitvom u dusi pripremaj se za stajanje na molitvi, pa ces brzo napredovati.

Video sam kako monasi, koji su zablistali kao zvezda u poslusnosti, i koji, prema svojim silama, nisu prestajali da misle na Boga – ovladavaju svojim umom i prolivaju pravu bujicu suza cim stanu na molitvu. Prepodobna ggoslusnost ih je pripremila za to.

Molitva u velikom skupu pracena je porobljenjem misli i rasejanoscu. U usamljenosti nije tako. Ali, tu je molitva ometana uninijem, a tamo potpomognuta revnoscu.

Tek u ratu se vidi koliko vojnik voli svog cara. A ljubav monaha prema Bogu otkriva se za vreme molitve i bogosluzenja. Molitva tvoja otkrice ti stanje u kome se nalazis. Teolozi upravo kazu da je molitva ogledalo monaha.

Ko nastavlja da radi posao i kada nastupi vreme za molitvu, izvrgava sebe ruganju od strane demona. Cilj ovih lopova je da nam neprekidno potkradaju vreme.

Ne odbijaj da se pomolis za coveka koji te zamoli za tu uslugu, bez obzira sto jos nisi stekao dar molitve. Vera onoga koji trazi tvoju molitvu spasla je cesto i onoga koji se skruseno pomolio za njega. Ne uznosi se ako ti molitva za druge bude uslisena: to je vera njihova ucinila.

Ucitelj od svakog djaka svakodnevno bez izuzetka trazi odgovor o svemu sto je do tada ucio. I od svakog uma Bog u svakoj molitvi trazi da pokaze silu koju je dobio od Njega. Zato treba paziti: cim pocnes da se trezvoumno molis, odmah ce se u tebi javiti gnevljivost. To i jeste cilj nasih neprijatelja.

Svaku vrlinu, a najvise molitvu, treba uvek da tvorimo sa velikim osecanjem. Dusa se moli u osecanju kada se uzdigne iznad svakoga gneva.

Ono sto je zadobijeno mnogim molitvama u toku mnogih godina, ostaje trajno.

Ko je Gospoda stekao, vise se nece truditi da pronadje svoju rec za molitvu. Tada se Duh moli za njega u njemu uzdisajima neizrecivim (Rim.8,26).

(1137) Ne primaj nikakvu culnu predstavu maste za vreme molitve, da ne bi sisao s uma.

Osvedocenje o trazenome obznanjuje se u molitvi. Osvedocenje jeste oslobodjenje od sumnji. Osvedocenje je neosporivo uverenje o nepoznatom.

Trudeci se revnosno oko molitve, budi i milostiv [4]. Kroz to ce monasi stostruko primiti ono sto im sleduje u zivotu koji dolazi iza ovoga. Oganj ljubavi vaskrsava molitvu koja se uselila u nase srce. A kad ova vaskrsne, i uznese se na nebo, dolazi do silaska Ognja u odaju duse.

Neki kazu da je molitva bolja od secanja na smrt. A ja slavim dve sustine u jednoj ipostasi.

Sto duze trci, dobar konj se vise zagreva i ubrzava trk. (Pod trkom podrazumevam pojanje svetih pesama, a pod konjem junacan um). Takav podviznik jos izdaleka oseti borbu i, kao spreman, ostaje nepobediv.

Strasno je otimati zednome vodu ispred samih usta. Jos strasnije je dusu koja se sa umilnoscu moli otrgnuti od toliko zudjene molitve pre nego je zavrsi. Ne prekidaj molitvu sve dok ne vidis da su te oganj i voda [tj. suze] po promislu Bozijem napustili. Mozda ti se celog tvog zivota nece pruziti takva prilika za oprostaj grehova.

Ko je okusio od prave molitve, cesto moze uprljati um i jednom jedinom neprikladnom recju. Stavsi potom na molitvu, on vise nece naci ono za cime zudi.

Jedna je stvar trajno nadgledati srce, a druga – biti episkop [tj. nadzornik] srca posredstvom uma, koji kao nacalnik i arhijerej Hristu prinosi slovesnu zrtvu. Ulazeci u dusu prvih, sveti i nadnebesni oganj, kako veli jedan od onih sto dobise naziv Bogoslova [5], spaljuje svu necistotu sto je zaostala u njoj; a druge, opet, prosvecuje srazmerno postignutom savrsenstvu. Isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje (Pon.Zak.4,24), i svetloscu koja obasjava (Jn.1,9). Stoga neki odlaze sa molitve kao da izlaze iz uzarene peci, osecajuci olaksanje od neke prljavstine i vestastva, a drugi, kao obasjani svetloscu i obuceni u dvostruku odecu smirenja i radosti. Oni koji odlaze sa molitve bez i jednoga od dva dejstva, molili su se u stvari telesno, da ne kazem – jevrejski, a nikako ne duhovno. Telo koje stupa u dodir sa drugim telom, trpi njegov uticaj, i menja se. Kako da se, onda, ne izmeni onaj koji se nevinim rukama dotice Tela Bozijeg?!

Kod naseg svedobrog Cara moze se videti ponesto sto se da videti i kod kakvog zemaljskog cara: On ponekad sam, ponekad preko prijatelja, ili preko sluge, a pokatkad i neznanim putem, daje nagradu svoju vojnicima svojim, saobrazno tome koliko je smirenja u nama.

Zemaljskom caru je mrzak onaj koji stoji pred njim i od njega okrece glavu, razgovarajuci s neprijateljima gospodarevim (1140). Tako je i Gospodu mrzak onaj covek koji stoji na molitvi, a prima neciste pomisli. Tog psa koji ti prilazi oteraj oruzjem molitve. Ma koliko bio drzak, ne uzmici pred njim. Isti suzama, trazi poslusnoscu, kucaj dugotrpljenjem. Jer, koji tako iste, prima; i koji trazi, nalazi; i koji kuca, otvorice mu se (Mt.7,8).

Pazi da se nepromisljeno ne molis za zene, da ne bi s desna bio pokradan.

Ne treba da ispovedas telesne grehe onako kako su ucinjeni, u pojedinostima, da ne bi sam sebe naveo na iskusenje.

Neka ti vreme molitve ne bude vreme za razmatranje ni nuznih, pa cak ni duhovnih stvari, inace ces izgubiti ono sto je bolje.

Ko se neprestano oslanja na stap molitve, nece se spotaci. Ako bi mu se to i dogodilo, ipak nece sasvim pasti. Jer, molitva je pobozno tiranisanje Boga.

Korist od molitve prepoznacemo po smetnjama koje nam demoni prave za vreme bogosluzenja. Plod, pak, molitve poznacemo u porazu neprijatelja. Po tome poznah da mi zelis dobra, sto se neprijatelj moj, kad dodje cas za borbu, nece obradovati zbog mene (Ps.40,12). Povikah, kaze psalmopevac, iz sveg srca mog (Ps.118,145), tj. telom, i dusom, i duhom (up. 1.Sol.5,23). Jer, gde su dvoje poslednjih sakupljeni, tamo je Bog medju njima (Mt.18,20).

Ni telesni ni duhovni darovi nisu jednaki kod svih ljudi: nekima vise odgovara brzo, a drugima sporije pojanje; prvi se bore sa zaplenjivanjem misli, a drugi sa neznanjem.

Ako bez prekida dozivas u pomoc Cara kadgod ti se neprijatelji tvoji priblize, budi spokojan i neces se mnogo namuciti: oni ce sami od sebe smesta odstupiti od tebe. Jer, ti necisti dusi ne zele da vide kako putem molitve dobijas pobednicki venac za borbu s njima. Uz to, oni ce morati da pobegnu i zato sto ih molitva pece kao oganj. Budi uvek hrabar, i sam ce te Bog uciti kako da se molis.

Nemoguce je putem reci nauciti se gledanju. Jer, vid je prirodan dar. Tako se ni lepota molitve ne moze shvatiti samo na osnovu onoga sto nam drugi o njoj govore. Jer, ona u samoj sebi ima ucitelja – Boga, koji uci coveka znanju (Ps.93,10), koji daje molitvu onome koji se moli, i koji blagosilja godine pravednika (1.Car.2,9).


NAPOMENE:

  1. Uceci dete hodanju, covek ga podize i poucava kada se ono saplete i padne. Tako smo i mi duzni da nas um ispravljamo i podizemo u molitvi kad se odvoji od Boga, sve dok se ne ucvrsti (up. Shol. 3, col. 1141 A).
  2. 1.Car.2,9.
  3. Iz jevandjelske price o udovici i nepravednom sudiji – up. Lk.18,1-4.
  4. Budi i milostiv: Sto places za vreme molitve? Ti nisi milostiv kad vidis suze siromaha. Kako ce se Bog smilovati na tebe? Milostinja predstavlja krila molitve: ako joj ne das krila, ona nece uzleteti u vis; ako li je, pak, okrilatis, uznece se na nebo. Kao sto se vatra u kandilu bez ulja gasi, tako propada i molitva koju ne prati milostinja (up. Shol. 16, all. sol.1144 SD).
  5. Jedan od onih sto dobise naziv Teologa: verovatno sveti Grigorije Nazijanzin (328-390).
About these ads
Prati

Get every new post delivered to your Inbox.

Pridruži se 57 drugih sljedbenika

%d bloggers like this: